Научная статья на тему 'ВЕЖАГИҲОИ ҲИКОЯҲОИ ДАВРАИ АВВАЛИ ЭҶОДИЁТИ САТТОР ТУРСУН'

ВЕЖАГИҲОИ ҲИКОЯҲОИ ДАВРАИ АВВАЛИ ЭҶОДИЁТИ САТТОР ТУРСУН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
318
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Саттор Турсун / две исторические эпохи / советский период / период независимости / малый жанр художественной прозы / рассказ / сочинение рассказов / Sattor Tursun / two periods of history / the Soviet period / the period of independence / small genre of belles-lettres / story / novel

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Раджабова Сарвара

В статье рассматривается процесс творческих поисков Народного писателя Таджикистана Саттора Турсуна и его вклад в распространении сочинения рассказов в Таджикистане. По мнению автора, литературное творчество писателя представляет интерес с перспективы двух исторических эпох, а изучение его рассказов написанных в советскую эпоху и в период независимости обладают огромной ценностью в определении места писателя в таджикской прозе. Подвергнуты рассмотрению особенности рассказов писателя в первый период его творческой деятельности. Из содержания статьи следует, что сочинитель с первых попыток пробы пера прилагал всевозможные усилия для украшения и придания разнообразия содержанию рассказов, что сыграло значимую роль в развитии эстетических взглядов и расширении кругозора современных читателей. Писателю удалось достичь заметных успехов при тщательном подходе к художественному анализу и изображению, к идее и содержанию в ходе сочинения рассказов, что свидетельствует об обширном творческом поиске и совершенствовании писателем своего мастерства. Творческие поиски писателя в развитии рассказа достойны внимания.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PECULIARITIES OF THE STORIES WRITTEN IN THE DAWN OF SATTOR TURSUN`S CREATIONS

The article under consideration dwells on the process of creative searches done by the Tajik peoples` writer being Sattor Tursun and his contribution into the development of the Tajik storytelling. In conformity with the author`s opinion the writer`s literary production is interesting under the angle of two periods of history and the study of his stories referring to the Soviet and independence periods possess a significant value aimed at the determination of the writer`s status in Tajik prose as well. Proceeding from this assumption, the author makes an endeavor to canvass the specifics of the writer`s stories at the dawn of his creative activity, on the whole. It is underscored that from the very first steps of his creativity, the writer had attempted to color the content of the story and exerted a well-grounded role in the evolution of the modern reader`s aesthetic and ideological interests. It is testified that the writer achieved a significant success in the development of belles-lettres analysis and depiction of the ideas and the content of a story and demonstrated the expansion of creative pursuits and his higher literary skill formation. In a nutshell, the writer`s searches are considered to be as an interesting one in the formation of the story.

Текст научной работы на тему «ВЕЖАГИҲОИ ҲИКОЯҲОИ ДАВРАИ АВВАЛИ ЭҶОДИЁТИ САТТОР ТУРСУН»

THE ROLE OF ASKAR KHAKIM IN THE DEVELOPMENT OF MODERN TAJIK LITERARY CRITICISM

This article explores the place and significance of A. Khakim in modern Tajik literary criticism. Namely, Askar Khakim's books such as «In the World of Words» (1982), «Creators of Consonance (harmony)» (1988), «Poetry trial», «Types of Lyric Poem» (second half of the 20th century) and others demonstrate innovativeness and true research and critical creativity of Askar Khakim in 80-90years of the XXth century. It also analyzes literary and critical views of literary scholars A. Nabiev, Yu. Akbarov, A Rahmonov, S. Azamzod and other literary critics on creative works of Askar Khakim and his place and significance in contemporary literary criticism.

Keywords: literature, literary criticism, innovativeness, poem, place, eloquence, literary critic, consonance.

Сведения об автора:

Рахимов Баходур Гиёсович - соискатель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, Тел.: (+992) 988331365

About the author:

Rakhimov Bakhodur Giyosovich - applicant of the Chair of Theory and History ofLiterature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Tel.: (+992) 988331365

ВЕЖАГИХРИ ХИКОЯ^ОИ ДАВРАИ АВВАЛИ ЭЧЩИЕТИ САТТОР ТУРСУН

РацабоваС.

Донишгощ давлатии Хучрнд ба номи академик Б. Fафуров

Дар густариш ва инкишофи жанрхои хурди осори мансури адабй, ки таърихи зиёда аз нимасра дошта, давраи ташаккули онхо ба солхои 20-уми асри ХХ рост меояд, омили зиёд муассир будаанд. Адибони шуравии точик бо дарки масъулияти баланди эчодй ба офариниши вокеъгароёнаи зухуроти хаёт руй оварда ва ба эчоди асархои пурмазмуну баландсанъат камари химмат бастаанд. Дар ин раванд хикоянависй мавкеи хос ба даст овард, бо шаклу мазмуни тоза ба инкишоф расид, дар адабиёти муосири точик беш аз пеш ахаммият пайдо кард ва сафи муаллифоне, ки дар эчоди ин навъи асархо калам озмуданд, хеле зиёд гардид.

Хикоянависй бо вусъати шяву мундарича ва умки тасвиру тахлили бадей чиддан пеш рафта, аз чустучухои хоси эчодй ва такомули махорати баланди адабии муаллифон шаходат медоданд. Хикояхои давраи муосир бо фаро гирифтани мавзуъхои гуногун ва ганчинаи адабиёти муосирро Fанй гардонидаанд.

Дар вусъат ва густариши хикоянависии точик сахми Нависандаи халкии Точикистон Саттор Турсун назаррас аст. Эчоди адабии ин адиб аз диди ду давраи таърих - даврони шуравй ва истиклол хеле чолиб буда, омузиши хикояхои у барои муайян кардани макоми номбурда дар насри точик арзиши илмй дорад. Дар ин макола махсусияти хикояхои адиб дар давраи аввали эчодй мавриди гуфтугу карор гирифтааст.

Саттор Турсун аз аввалин мархалаи кори нависандагиаш ба рангин ва пуркувват кардани махсули тафаккури бадеии худ кушида, ба таври чиддй ва устуворона барои сифатан бехтар шудани мундаричаи FOявии хикояхояш диккати хос додааст. Ин аст, ки махсули эчодии ин адиб дар вусъати хоси эстетикиву чахоншиносии хонандаи муосир накши равшан дорад. Ин шеваи муносибат ба эчоди адабй аз хикояхои аввалин дар мачаллаву рузномахои «Садои Шарк», «Точикистони советй», «Маориф ва маданият» ва Fайра равшан мушохида мешавад. Аз баъзе навиштахои нависанда оид ба хадафхои хос дар эчоди хикоя низ огох шудан мумкин аст. Аз чумла дар навиштае бо номи «Пайванди замин» аз мархалаи аввали хикоянависии нависанда чунин изхори назар шудааст: «Нахустин хикояи ман соли 1967, ки он вакт дар университет, дар шуъбаи забони арабии факултети филология мехондам, дар рузномаи «Точикистони советй» дарч шуда буд. Хркоя «Дар рох» ном дошта, бо вучуди норасоии бисёр дар забону услуб, мавзуъ ва масъалагузорй, ба хаёлам тасодуфй набуд. Ман, албатта, имруз дар чунин андешаам. Он рузхо баръакс - фикр мекардам, ки тасодуфан бошад хам, асари нагз навиштам, дар як хикояча гапи мехостагиамро гуфтам. Баъдтар чй? - фахмидам, ки хеч чиз нагуфта будаам. Шояд аз хамин сабаб он хикояро ба ягон мачмуаи худ дохил накардам. Аммо номаш... монд, хикояи дигари ман, ки соли 1968 ба унвони «Сохиби кулох» дар мачаллаи «Садои Шарк» чоп шуда буд, пас аз тахрири дуюм «Шабе дар рох» ном гирифт. Хрло ман хамин чизро дар чодаи насри бадей аввалин кадами худ мехисобам» (6).

Бояд гуфт, ки дар эчодиёти нависанда хикоя байни жанрхои дигар - новелла, повест (кисса) ва роман аз лихози микдор хам назаррас аст. Дар ин фосилаи эчоди адабии нависанда мачмуан зиёда аз 35 хикоя эчод шудааст. Дар мачмуаи нахустини нависанда «Дили гарм» (1971) хафт хикоя - «Хостгор», «Нигина», «Хочамаст», «Гулдаста», «Як пиёла чой», «Сохиби кулох», «Боздид» фарохам омадаанд. Дар

мaчмyaxoи «Сшг дap бaFaл бa t^oh» (2002), «Зимиегони yiwp» (2006) низ микдopи нaзappacи xикoяx,o ЧOЙ ëфтaaнд. «Чopбaнди дoмaнгиp» (2011) шм китоби С. TypcyH низ capocap ибopaт aз xикoяx,ocт. Haвиcaндa дap «Mymaxaби ocop»-aш (20l3) xaм 24 xикoяи coлx,oи гyнoгyнpo фapoxaм oвapдaacт. Ин Xикoяx,o paвшaн нишoн мeдиxaнд, ки нaвиcaндa to чи xaA aз xaëi вa эчoди aдaбй бaxpaмaнд aci вa бa тacвиpи вoкeaxoи зиндaгии pyзмappaи xaмзaмoнoн вa пaxлyxoи мyaйяни xиcлaтy xapaктepи ohxo тaвaччyx зoxиp кapдaacт.

Хиюэя 4yH жaнpи xypди нacpи бaдeй бa нaвиcaндa имкoн дoдaacт, ки бa мacъaлaxoи зapypй вa тaъчилии xaëi дaxл нaмyдa, capи вaкт бapoи дapки мoxияти ohxo бa xornHAa ëpй pacoHa^ бa тaлaби pyзaфзyни зaмoн чaвoб диxaд, дap бapтapaф кapдaни Hyrçcy мoнeaxo xиcca ^opaA вa дap ин pox бa дacтoвapдxo биpacaд. Haвиcaндa имкoн ëфтaacт, ки дap жaнpи мaзкyp як ë 4aHA вoкeaи xaëi, зoxиpy бoIини ^axp^oH вa paфтopy aмaлии ypo paвшaнy peaлиcIOнa тacвиp нaмoяд.

X,икoяxoи aдиб aз диди мacъaлaгyзopй, фapoxии мaвзyъ, мaзмyнxoи миллй вa oxaнгxoи yмyмибaшapй низ чoлиби д^^ганц. 4pxara xyб вa нaзappacи эчoдиëти С. TypcyH дap эчoди xикoя aз ин ибopaт aci, ки ohxo ^бл aз xaмa бa вacфи oдaмoни пoквичцoн, xyшoдoб вa фaъoл paвoнa шyдaacт. Адиб дap capocapи Xикoяxoяш бa xapaRiep вa мoxияти инcoн дap чoмea бaxo мeдиxaц вa мoxияти мaънaвии paфтopи инcoнpo бoзкyшo мeкyнaц. Ин aci, ки ин xикoяxo нуФузи зиëдe ëфтaaнд. Xa™3 тapчyмaи acapи С. TypcyH «Kaмoни Pycia^» бa зaбoни pycй (Mocквa: HaшpиëIи мapкaзии «Moлoдaя гвapдия», 1979) бa тaбъ pacид дap мaчлиcи Шypoи aцaбиëти точики Mn^orçH нaвиcaндaгoни шypaвй aз ^ниби A.M. Бopшaгoвcкий, Д.M. Moлдaвcкий, H.H. K^o, И.В. Дeниcoвa, Д.С. Кoмиccapoв, H.С. Евдoкимoв, И.С. Бpaгинcкий, Ш. Hиëзй, aцибoни точик M. KaHoaT, Ф. Myxaммaциeв, M. Шyкypoв, Р. Xoдизoдa, Ю. Aкoбиpoв, Сopбoн, вa дигapoн мyxoкимa шуд. Myxтacapи ин cyxбaт дap мaчaллaи «Сaцoи Шapк» (№№6, 1980) бa нaшp pacидaacт.

Як cилcилa xикoяxoи Сaттop TypcyH дap ин дaвpa, aз чумга «Бoздид» (1967, 1983), «Xocirop» (1968), «Хoчaмacт» (1969), «Taлкини cypyд» (1970), «Bacrar» (1970), «4opcy» (1972) вa Faйpa чaнбaи нepyмaнди xaмocaвй дoштa, aз вoкeияти peaлй мaншaъ гиpифтaaнц вa кaxpaмoнoни ин нaвъ ocop xaмзaмoнoни мyaллифaнд. Haвиcaнцa дap тacвиpи вoкeaxo бa Hexpy мyxaббaти xa^H^, мexнaтдycтй, вaтaнxoxй дикдати xoca дoдa, кyшидaacт, ки пaцидaxoи зишту мaнфиpo мaxкyм нaмoяд. Аз ин швъ xикoяxo xyб вa paвшaн мaълyм мeшaвaц, ки СaтIop TypcyH aз ибTидoи poxи эчoдияш acapxoяшpo 6o ду caбк - лиpикй вa xaмocaвй oфapидaacт.

Хишяи <Œa6e дap pox» (1967) 6a тaъкиди aA^ 6a мaчмyaи пoвecтy xикoяxoи нaвиcaндa «Kaмoни Pycia^» 6o тaxpиpи дувум дoxил шyдaacт. ^p ин xикoяи xaчмaн xypд вoкeaи paиcpo дap бaйни pox мoнцa paфтaни poнaндa тacвиp шyдaacт. ^p ин xикoя зyxypoти мyнocибaтxoи инcoнй дap дexaи Сaйpoб 6a тacвиp oмaцa, такл aз зaбoни «мaн»-и кaxpaмoн cypaT ëфтaacт. Aбдyллo - кaxpaмoни xикoя бaъди aцoи тaxcил aз ^maH6e 6a дexa бoзгaштaнй мeшaвaц вa шoxиди вoкeaxoи aчиб мeгapдaц. Haзди y «^rn»^ кaxвapaнгe oмaцa вa ypo coxиби oh FaHñ 6o Ибpoxимoви paиcи caвxoз xaмpoxaшoн гиpифтaнд. Дap pox нoгaxoн Ибpoxимoв фapмoн дoд, ки Faнй мoшинpo бoзгapдoнaц. «^rn» aз poxи Бoйcyн 6a c^ Сapимacк paвoн гapдид. ^p Сapимacк Ибpoxимoвpo cap4ynoH вa 4ynoHxo пeшвoз гиpифтaнд. Xaнгoми бoзгaшт мoшинpo буйи гушти xoм фapo г^ифт. Ибpoxимoв 6o FaHñ чaнчoл OFOЗ кapдa вa бapoи aвбoшии ду шл пeшинaи y вa xa6c шyдaнaш тaънa зaцa вa cyxarno® rça6ex мeгyяд. FaHñ ниxoят «o6 aз capaм ^amr» (7, 526) г-yëH чaвoбaн 6a paфтopи ^poxH^® мoшинpo бoздoштa, ypo aз мoшин 6epyH кapд вa «дузд xaм ту, xapoiwxyp xaм ту, зaнaкбoз xaм ту...» (7, 526) ra^a дoд, дapи мoшинpo caxT пушид вa 6a мoшин нишacт. «^rn» тaкoн xypдa, 6a paxи oмaцaaш бapгaшт. Кдеиби cyбxидaм мoшин 6a Бoйcyн pacид вa FaHñ oHpo capи pax бoздoшт вa xanr^ кaлoни гуш^ nymropa кapдa 6a шyъбaи кopxoи дoxилй дapoмaц. Ин paфтopy киpдopxo 4yHoH paнгин тacвиp шyдaaнд, ки xoнaндapo 6a xyлocaxoи aмики зиндaгиcoз paxHaiuyH мecoзaц. Haвиcaндa xикoяpo 4yHoH aнчoм дoдa, ки тaкдиpи Ибpoxимoв вa Faнй чй мeшaвaц, xoнaндa кaзoвaт мeкyнaц.

Paфтopи coxиби мoшин нaвъe иcëнecт 6ap зидци нoинcoфию Fypyp вa aз вaзифa cyйиcIифoдa кapдaни шaxcи coxибмaнcaб. Ибpoxимoв дap ин xикoя 6o caбaби шиpaкaйф бyдaнaш чyccaи фapбexaшpo 6a ин тapaфy oh тapaф aлвoнч мeдoд [7, c.378]. Ин гута тacвиpxo мaxз 6a oшкop кapдaнy нишoн дoдaни acли raôraiy xиcлaти ин гyнa инcoнxo 6a raop гиpифтa шyдaaнд. ^p paфти шкл мyнocибaти poвй 6a вoкeaвy иштиpoкдopoни oh вa ë мyxoкимaвy aндeшapoнии пepcoнaжxo 6a нaзap нaмepacaц вa нaтичaбapopй aз Xикoя 6a xoнaндa вoгyзop мeшaвaц. Haвиcaндa кyшидa, ки дикдати xoнaндapo 6a зyxypoтy мyaммoи xaëти ичIимoии чoмea - дуздиву пopaxypй вa aз мaнcaб cyйиcтифoдa кapдaни 6apxe aз amxocM coxибвaзифa чaлб нaмoяд.

Ин acap якe aз aввaлин кaцaмxoи нaвиcaндa дap poxи xикoянигopй бyдa, poxepo бapoи тaкмили эчoди Xикoя xaмвop кapдaacт. Бo чунин шeвaи чустучу Сaттop TypcyH дap чoдaи aцaбиëт poxгyзapи тacoдyфй нaбyдaни xyдpo k;6ot нaмyдa, 6o нaзapи tcea инIиxoби мaвзyи чoлиби тaвaччyx, 6a raoprapm caбкy шeвaи мaтин, ycyли диккaтaнгeзи нигopиш дap эчoди xикoя дacт 6a нaвигapй зaц. XycycaH дap ин гyнa тaълифoт мaвзyи мaзaммaти paфтopy киpдopи aшxocи aз paвиши чoмea дypмoндa вa нaбapд дap зaминaи ycIyвop кapдaни зиндaгии швин дap ToчикиcIOн, pyзгop вa raopy бopи чaвoнoни coлxoи пaнчoxyми acpи

гузашта мащми xoca пaйдo кapдaнд. Хикoяxoe <<Нигина> (1973) вa «Гyлдaстa» (1976) as ин чщат apзиши баланди бaдeй бa дacг oвapдaaнд. «Arapчи xaнyз дoиpaи фapoгиpии xaëг вa гyзoшгaни мacъaлaxo дap ин x^oct чaндoн пypвycъaг нecг, вaлe бa вoкeaвy xoдиcoги му^им вa мacъaлaxoи axлoкй дacт зада дap таджики ичгимoии orno кушиш нaмyдaн xyд шaxoдaти кaдaмx,oи чиддй вa ycгyвopи Сaгтop Тypcyн дap чoдaи эчoд мeбoшaнд» [8, с. 10].

Хишяи «Нигиш» aB нигoxи бaндy бacт, cyжeгcoзй, oбpaзoфapинй вa тapзи бaëн дacтoвapди тoзa 6уд, ки aз як xикoя тo xикoяи дигap теш paфтaни ypo нишoн мeдoд. Haвиcaндa дap ин xикoя aндeшaepo талкин cx^a ки ишку мyxaббaт acoœ oилaдopй вa xaëги xyшy xyppaм acт. Ин xикoя вa <<khccm чaшмoни OTëx>> (1968) 6o cairn лиpикй эчoд шуда <<ман>>-и нaвиcaндa дap xикoяxo накши му^им дopaд во накл аз тapaфи rnaxœ якум cypaт мeгиpaд. Чй дap банду бacт, cyжeтcoзй ва oбpaзoфapинй ва чй дap тapзи бaëн xикoяи мaзкyp дaстoвapди тoвaи навжанда acт, ки аз як xикoя то xикoяи дигap пeш paфтaни ypo нишoн медшдд. Ин xикoя xaм аз вoкeият бapxocтaacт ва ce cyжeг дopaд, ки ce xaщaи як зaнчиpaнд. Сужети аввалин зиндагии a6pop Acpopoв ва xaмcapи y Aминa acт. Aчиб oн acт, ки a6pop Acpopoв пac аз aнчoм ëфтaни Чднги Бyзypги Ватанй ба xoнaaш, ба назди зану фapзaндaш нapaфтa, pocт ба нoxияи Дapбaнд oмaдa ва ин чo зиндагиву кop мекунад, 6ope xaм зану фapзaндaшpo ëд нaмeopaд. Haвиcaндa нишoн нaдoдaacт, ки caбaби чунин paфтopи a6pop Acpopoв чист?

ШШэяд дap вакташ байни зану шaвxap дилcapдиe pyx дoдa бoшaд ë caбaби дигap, xoнaндa аз ин xикoя ба caвoли xyд чaвoб пaйдo намекунад. Aминa муаллима acт ва дyxтapaш Нигина шм дopaд. Oнxo аз бoзгaшти пaдap 6exa6ap xaбдax coл дap фypкaт зиндагй ба cap мeбapaнд.

Сужети дувум мyнocибaти Нигина 6o кaxpaмoни acocии xикoя Сoбиp acт, ки баъди xan^ Дoнишкaдa дap caфи Apтиши ш^авй xивмaт мeкapд. У чaвoни oвoдa, xyшoдoбy xyшaxлoк, ватандуст тacвиp ëфтaacт. Ма^з xaмин co6^, ки дap нoxияи Дapбaнд 6o a6pop Acpopoв шинoc шуда буд, 6o зypй нишoнaи xaмcapи ypo мсг^о^ Чoи xивмaти Сoбиp, ки ба кoлxoзи «Мexнaт - poxai» наздик буд, y Aминapo пайдо ^да аз зинда будани шaвxapaш orox намуд. Храмин тapик; 6o дyxтapи y Нигина oшнo шуд. Минбаъд, poбитaи oнxo идoмa мeëбaд ва ба ишку му^аббат мубаддал мeгapдaд. Лекин вoбacтa ба rnapoHra xивмaти xapбй Сoбиp нaмeтaвoнaд, ки тaкдиpи xyдpo capи вакт 6o Нигина бипайвандад. Нигина, ки нишoнaи пaдapaшpo аз Сoбиp г^ифта, ба назди пaдapaш paфтa буд, 6opxo ба y нoмa фиpиcтoдa бoшaд xa^ ба дacти Сoбиp нaмepacaд, аз y чaвoбe нaмeгиpaд, дap xaмин вазъият пaдapaш Hигинapo ба Aбдyчaлил нoм чaвoни xyдй xoнaдop мекунад. Ин xoнaдopй 6с ишку му^аббат буд. <<Ман бадбактам, - мeнaвиcaд Нигина ба дyгoнaaш Валентина - зepo ки Faйp аз Сoбиp дигap xeч кacpo xyrn кapдa нaмeтaвoнaм» [1].

Сужаи xикoя чунин paнг мeгиpaд, ки Нигина т^ки oилa мекунад ва ба xoнaи Сoбиp oмaдa мeнишинaд. Хoнaндa пай мeбapaд, ки oнxo зану шaвxap xoxaнд шуд. Сужети геюм, ибopaт аз мyнocибaти Нигина ва шaвxapaш Aбдyчaлил acт. Aaiacm Нигина ypo дуст нaмeдoшт, aмpи пaдapaшpo шикаста нaтaвoниcтa, мaчбypaн ба xoнaдopй poвй шуд, oилaaш мaxpyм аз му^аббат буд, xapчaнд Aбдyчaлил ypo дуст мeдoшт, aммo Нигина мyвoфикa нaкapд, чун oшики годик ба xoнaи Сoбиp paфт. Aз ин cyжaxo маълум мешавад, ки тавачч^и нaвиcaндapo вoкeaxoи мypaккaби зиндагй ба xyд кашидааст. У oбpaзxoe мeoфapaд, ки якpaнг нecтaнд, xap яке capнaвишти xoc дopaнд, 6o дyшвopй бoшaд xa^ дap зиндагй мавкеъ ва мащми xyдpo пaйдo мекунанд. Сап-op Тypcyн дap ин xикoя ишку мyxaббaгpo acocи oилaдopй ва xaëra xyшy xyppaм мeдoнaд.

Навтеанда 6o эчoди xикoяи «:Hиcфиpyзй» (1972) <^ap pox^ зoxиp кapдaни шиддати мyбopизaи F0яx,0, бapxypди aкидaxoи зидди якдигap ва ба ин в^ита ycтyвop намудани идeaлxoи oлии чамъияти мo» [7, c.215] кадами yc^op пеш гyзoштaaст. У 6o тacвиpи paфтop, гyфтop ва бoзгyи андешаи кaxpaмoн ва пepcoнaжx,oи xикoя тфа^и бади инcoн - xnpcy xyд6иниpo, ки дap oбpaзи Хoмид тaчaccyм ëфтaaнд, мaxкyм кapдaacт. Фaлcaфaи Хoмид дap чapaëни накли вoкea аз paфтopy гyфтop aëн шуда, aммo xиcлaгxo ва дyнëи маънавии кaxpaмoни xикoя - Эpaчpo тaнxo аз андешаву гyфтopaш пай бypдaн мумкин acт. Haвиcaндa дap эпизoдxoи гудагун пaxлyxoи манфии xapaкгepи Хoмидpo, ки дap мyкoбили Эpaч «фaъoлтap» аст, нишoн мeдиxaд. Эpaч oдaми андешаманду мyшoxидaкop ба нaзap мepacaд. Бo вучуди ин, дap эпивoди oxиpи xикoя, дap нимapox ryë «кocaи caбpи y лaбpeз мешавад>>, аз ^мид нигox дoштaни мoшинpo талаб ^да xarç^ xизмaтaшpo мeдиxaд ва аз мoшин мeфapoяд. Чунин paфтopи Эpaч oшгинoпaзиp будани мeъëpxoи маънавию axлoкии ypo 6o paфтopy киpдopи Хoмид oшкop мecoзaд.

Дap xикoяи «Мyйcaфeдoн» (1980) xaëти вазнину тoкaTфapco ва acли вoкeияти дyшвopгyзapи coлxoи 20-30-юми acpи ХХ, pyзxoи caxra ба capи мapдyм oмaдaи coлxoи Чанги Бyзypги Ватанй ва ^TEra^o™ дexoгиëнpo ба вacилaи oбpaзи ду мужафед - Сoбиp Мyxтop ва Aбдyкapим нaмoëн ^да байни диpyзy имpyз пайванд ва миëни зaмoнy инcoнxo aлoкaмaндиpo ба миëн мeopaд. Haвиcaндa ба oлaми paнгинy пypтaзoди кaxpaмoнxoи xикoя нaзap aндyxтa, xoнaндapo аз pиcoлaтy paзoлaти инcoнxo orox мешзад.

Дap ин xикoя аз зиндагии мyйcaфeдoни дexaи Сина, ки yмpaшoнpo ба пeшpaфти чoмea, oбoдии дexa ва ташкили кoлxoв дap дexaи Сaбзнaвop capф ^да caзoвopи иззату xypмaти axли дexa шудаанд, cyxaн paфтaacт. Дap дами мapг Сoбиp Мyxтop ба дусти чoниaш мегуяд, ки <<arap ман мypaм... ба мapдyм пул нaмeдиxeд. Мегуед, ки вacияти мapxyм xaмин буд... ман xaмoн ду xaзop cyi^ бapoи xaйpoт мepaфтaгиpo

aллaкaй 6a xиcoби дaвлaт гyзapoнидaм, ки вaк;re кyбyp xoбoндa, 6a Сит o6 дapoвapдaнй шaвaнд, aз томи мaн xapч кyнaнд...

- Бигyзop кудешн xap вaкr cepй o6 нyшидa, мapo 6a ëд opaнд. Гуянд, ки зaмoнe дap ин дexa Сoбиp шм як oдaм зиндaгй мeкapдaacI» [5, c. 105].

Ин xиcлaти чoлиби кaxpaмoн aci, aммo Myxaммaцcaид, ки чилу xaфт coл пeш бapoи aвбoшй вa мyxoлифиaш 6a xyкyмaти mypo пacи naH^apa нишacтa буд, 6a Сoбиp Myxiop чунин тaъкид кapдaacт: «Хaйp, лeкин ин нooдaмиaтpo фapoмyш шкун, пиcapи гaдo! Xeч гox фapoмyш нaкyн. Дyнë - души ^acoc! Mapo xaм Хyдo ягoн py aндaaм мeгyяд. Ara бaъд мeбинй...» [5, c. 122].

Myxaммaцcaид Aбдyкapимpo низ чaшми дидш нaцoшт. Зимни вoxypй дap poxи aзoxoнa Myxaммaцcaид 6a y чунин тaъкид кapд: «Ty xaм иншooллox, aз мaн nemrap мeмypй...» [5, c. 127].

Haвиcaндa xaмин ду чиxaти иxтилoфи axno^H xaмзaмoнoнpo xene paвшaн гyшзaц кapдaacт. Ин ocop бaëнгapи oнaнд, ки Fyнчoиши мaзмyнy мyxтaвoи aцaбиëI вa caвияи axцoфи нaвиcaндa aз биcëp чиxaтxo 6a caвияи фикpивy инcoнии кaxpaмoни oh вoбacтa acr. Kaxpaмoн aз кишpxoи чoмиa инIиxoб шyдa, бeштap capи мacъaлaxoи axno^H ичтимoй aндeшa мepoнaц, y шaxcecI, ки caвoбy гyнoxaш 6apo6ap axaммият пaйдo кapдaacт.

«...Ty, эxтимoл, шaбy pyз мapги мapo мyкIaзиp бoшй. Чунки мaн oh вoкиaи нaнгoвappo дидa, тapaфaтpo нaгиpифтa бyдaм; зиëдa aз ин мexocтaм, ки мушфики гyнoxaт чaзoи caзoвop бинй... MaH дap кyлaк ^дши пaцapaт xaм ишIиpoк дoштaм. Ty инpo, avaria, фapoмyш нaкapдaй, Myxaммaцcaид, фapoмyш xaм кapдa нaмeтaвoнй...» [5, c. 123].

Дap xикoяи «Киа^и мapди гaxвopacoз» (1985) тaъpиx aз нaзapи як мapди oдй, вaлe дopoи чaxoни мaънaвии бoю paHraH бoзгy шyдaacт. Aз ин нук^и нaзap, гyзaштaи y xacтии мaънaвии y 6a нaзap oмaцa, ин нукга дap мexвapи acocии идpoкy тaфaккypи кaxpaмoн чoй дoдa шyдaacт. Meъëpи pyчyъ 6a тaъpиx, мyнocибaт 6a гyзaштa вa эxcocи вopиcият мaxaки acocии aндeшa вa aфкopи кaxpaмoн шинoxтa шyдaacт. Бoяд aз xaмин мeъëp вa paвзaнa 6a ин ocop бaxoи мyнocибe диxeм вa poбитaи нoгycacтaнии тaъpиx ш зaмoни M^p^apo ycIyвop гapдoнeм. К^били тaвaччyx aci, ки дap xикoяи мaзкyp oбpaзxoe oфapидa шyдaaнд, ки xyнapи нaвиcaндapo дap чexpaoфapинй xene мoxиp нишoн мeдиxaц. Tacвиpи oбpaзи мapди гaxвopacoз тacвиpи xeлe бapчacтa бyдa, oлaми бoтинии y гyвoxи aндeшaмaндй вa coлopии ycr.

Дap xикoяxoи С. TypcyH pyxияи mcoH бopикбинoнa, мyшикoфoнa тacвиp шyдaacI. Aз aввaлин caтpxoи cyxaHoHH ^p^ohm paвшaн мeшaвaц, ки ohxo чй pиcoлaтe дap чoмea 6ap душ дoштa, to чй aндoзa пocyxгyйи poзxoвy дapдxoи чoмea xacтaнд. Ин ocop тaъpиxи зиндaгии мaънaвии инcoнpo 6o тaмoми фapoзy нишeб вa Hyrçcy нopacoияш нишoн дoдa, дap мишли xиcлaтy xapaктepи мapдyми пиpy чaвoн зyxypoти xycHy oдoбy axno^ вa, дap бapoбapи ин, ^a6oxaiy paзoлaти инcoнй oшкop гapдидaaнд. Mo aз ин ocop 6a як идда мacъaлaxoи aoo^ ичтимoй вa мaънaвй бapмexypeм. Paвaнди xyдoгoxии миллй вa xyдшинocии ичIимoии мapдyми точик дap зaмoни мyocиp 6o paнгxoи мyxтaлиф тacвиp шyдaaнд. Ин acr, ки rnropy мapoми зиндaгии ^a^p^orno® нaвиcaндa бapoи дapки caлими тaъpиx вa зaмoни xœ^a кaшфи pacify oйинxoи милливу aчдoдй, фapo paфтaн 6a умки тaъpиx вa мaънaвияI мycoидaт мeкyнaнд.

Оcopи бaцeии нaвиcaндa, xycycaH, xикoяxo aз лиxoзи paco^ фи^и мaтин, фишypдaгй вa эxчaмии мaтoлиби зиндaгии зaмoни мyocиp дap бaйни ocopи xaмзaмoнoн мумтоз вa дopoи тaфoвyтxoи чидцй xacтaнд. Чexpaи нaвиcaндa дap ин ocop як нaвъ дoнaндaи xyби тaъpиx вa шшифи cyннaтxoи милливу aчдoдй, paвoншинocи xyrncararça, дapмoнгapи pyxиëIи миллии мapдyм шмс^н мeшaвaц.

Kиccaвy xикoяxoи СaтIop TypcyH дopoи cy®erxoM paнгин бyдa, aз чиxaти xaчм, мaвзyъ вa фapoгиpии мacoили зиндaгй xeлe нyкIaxopo дap 6ap мeгиpaнд вa aз xai^map тaфoвyт дopaнд. Симoxoи тaчaccyмëфтa дap ки^ву poмaнxoи нaвиcaндa мapдyми oдивy coдa, aз ^били ниëзмaндoн, бeчopaгoн, Xyнapмaндoн, зиëиëни paxгyмзaцa вa шш^и инxo мeбoшaнд. Сaттоp TypcyH aцибe 6o xaëT xaмнaфacy xaмшapик вa xaмвдцaм acr.

Дap xикoявy ^Mcca^M С. TypcyH мaзмyнy мyxтaвoи бaшapдycтй, мexaнy мexaнпapвapй, xa^M^'i^y^y xaктaлaбй, фoшкyнии 6e6o^Ha paфъи нукш чoмea вa тapaннyми ишки пoки caмимй xeлe мyшикoфoнa дap мaвкeъ вa aз лиxoзи мaнIик; ycтyвop тaxлил шyдaaнд. Ин мaвзyoт дap xикoяxoи <^a6e дap pox» (1967), «Вигит» (1967), «Myйcaфeдoн» (1980), «Kиccaи мapди rax^opaco» (1985) paвшaн тaчaccyм ëфтaaнд, ки дap oh xycHy кyбxи зиндaгй, xaмзaмoн нoмyътaцилии чoмea дap як дaвpaи тaъpиx, 6eraop^ ниëзмaндии arnxora xyнapмaнд вa Faйpa инъикoc гapдидaaнд.

Acapxoи Сaттop TypcyH aз ниге^и coxiop вa фapoгиpии мaвзyъ вa мyxтaвo зoдaи тaбъy идpoки canH^ ycr. Ин 6a oh чиxaт acr, ки xaмeшa мaвзyю мacoили нaвy тoзaepo мaвpиди нaзap rçapop мeдиxaц, aндeшaвy нaзapи мapдyмpo 6a paвaндxoи yмдaи xaëти чoмea - чи мaтлyбy чи нoмaтлyб 6a pиштaи тacвиp гиpифтa, aвзoи фaзoи чaмъияIpo 6a тaвpи бaцeй дap ки^ву xикoяxoяш инъикoc мecoзaц. ^rap ин ки нaвиcaндa бaъзe xикoяxoи xyдpo 6a aH^^ нapacoнидa, xynocM oHpo 6a xoнaндa xaвoлa мeкyнaц, яънe кaзoвaт aз xoнaндa aci, ки 6a кaцpи тaфaккypy идpoки xeш мaънй мeчинaц.

Haвиcaндa вoкeияIи дaвpy зaмoнpo дap oйинaи ocoparn нишoн дoдa, бaц-ин вacилa дикдати axли чaмъияIpo 6a xaллy фacли мacъaлaxoи aктyaлии зиндaгй мyiaвaччex coxTaacr.

Нависанда дар ин гуна асархо на вокеахои бофтаю сохта, балки вокеияти реалиро ба тасвир гирифтааст. У фикру андеша, чахонбинй ва руху равони мардумро фаъолона тасвир кардааст. Муаллиф шаклхои гуногуни типсозиро ба кор бурдааст. Онхо асоси вокей доранд, вале дар офариданашон нависанда аз тахайюли бадей низ бахра бурдааст. Хамаи равандхои сиёсию ичттимой, ахлокй ва маишй, маънавй ва кайфияти ахли чомеа бо тамоми мураккабот, зиддият, задухурд, хулосаю натичахояш ба таври бадей дар новеллахои адиб хеле эътимодбахш инъикос ёфтаанд.

Хамин тарик, дар хикояхои нависанда дар пайванд бо талаби хоси мафкуравиву ниёзхои маънавии як давраи бузурги чустучухои адабй мавзуоти чолибу мухим, тасвирхои нав, характерхои тоза ва хулосахои назаррасеро мебинем, ки арзиши баланди ичтимой ва инсондустй доранд. Зикри вокеахо ва хотирахои мухталиф, силсилабандии тасаввур ва эхсосоти мардум манзарахои дурузу имрузи хаётро рангин кардаанд. Нависанда дар як давраи томи таърихи халку кишвар тавонистааст, ки вахдати маънавии наслхо ва ягонагии фикру андешахоро равшан ифода намояд. Метавон ба ин натича расид, ки хикояхои Саттор Турсун аз нигохи сохтор ва фарогирии мавзуъ ва мухтаво барои халли муаммохои сохтмони маънавии чомеа арзиши назаррас касб кардаанд. Нависанда хамеша мавзую масъалахои наву тозаро мавриди таваччухи амик карор дода, андешаву назари мардумро ба равандхои умдаи хаёти чомеа - чи матлубу чи номатлуб ба риштаи тасвир гирифта, авзои чомеаро ба таври бадей ва равшан инъикос кардааст.

АДАБИЁТ

1. Турсун, С. Нигина (Хикоя) / С. Турсун // Маориф ва маданият. - 1967.-30 январ.

2. Турсун, С. Хостгор (Хикоя) / С. Турсун // Садои Шарк. - 1968. - №№9. - С. 28-39.

3. Турсун, С. Гудааста (Хикоя) / С. Турсун // Садои Шарк. -1969. - №№3.- С.62-69.

4. Турсун, С. Хочамаст (Хикоя) / С. Турсун // Садои Шарк. - 1970. - №7. - С. 78-83.

5. Турсун, С. Барф хам мегузарад / С. Турсун. - Душанбе: Ирфон 1983. - 366 с.

6. 6.Турсун С. Пайванди замин (Чавоби нависанда ба чанд мактуби хонандагон) / С. Турсун // Адабиёт ва санъат. -1986. -1 январ.

7. Турсун, С. Мунтахаби осор / С. Турсун. - Душанбе: Адиб, 2013. - 560 с.

8. Нуркаев, К. М. Саттор Турсун ва тахаввули насри психологии точик. Автореферат диссертатсия барои дарёфти дарачаи илмии номзади илмхои филологй аз руйи ихтисоси 10.01.03 - Адабиёти халкхои мамолики хоричр (адабиёти точик) / К. М. Нуркаев. -Душанбе, 2019. - 52 с.

9. Шакурй, М. Нигохе ба адабиёти точикии садаи бист / М. Шакурй. - Душанбе: Чопхонаи Пайванд, 2006. - 456 с.

10. Шукуров, М. Диди эстетикии халк ва насри реалистй / М. Шукуров. - Душанбе: Ирфон, 1973. - 160 с.

ОСОБЕННОСТИ РАССКАЗОВ ПЕРВОГО ПЕРИОДА ТВОРЧЕСТВА САТТОРА ТУРСУНА

В статье рассматривается процесс творческих поисков Народного писателя Таджикистана Саттора Турсуна и его вклад в распространении сочинения рассказов в Таджикистане. По мнению автора, литературное творчество писателя представляет интерес с перспективы двух исторических эпох, а изучение его рассказов написанных в советскую эпоху и в период независимости обладают огромной ценностью в определении места писателя в таджикской прозе. Подвергнуты рассмотрению особенности рассказов писателя в первый период его творческой деятельности. Из содержания статьи следует, что сочинитель с первых попыток пробы пера прилагал всевозможные усилия для украшения и придания разнообразия содержанию рассказов, что сыграло значимую роль в развитии эстетических взглядов и расширении кругозора современных читателей. Писателю удалось достичь заметных успехов при тщательном подходе к художественному анализу и изображению, к идее и содержанию в ходе сочинения рассказов, что свидетельствует об обширном творческом поиске и совершенствовании писателем своего мастерства. Творческие поиски писателя в развитии рассказа достойны внимания.

Ключевые слова: Саттор Турсун, две исторические эпохи, советский период, период независимости, малый жанр художественной прозы, рассказ, сочинение рассказов.

PECULIARITIES OF THE STORIES WRITTEN IN THE DAWN OF SATTOR TURSUNS CREATIONS

The article under consideration dwells on the process of creative searches done by the Tajik peoples ' writer being Sattor Tursun and his contribution into the development of the Tajik storytelling. In conformity with the authors opinion the writer's literary production is interesting under the angle of two periods of history and the study of his stories referring to the Soviet and independence periods possess a significant value aimed at the determination of the writer s status in Tajik prose as well. Proceedingfrom this assumption, the author makes an endeavor to canvass the specifics of the writer's stories at the dawn of his creative activity, on the whole. It is underscored that from the very first steps of his creativity, the writer had attempted to color the content of the story and exerted a well-grounded role in the evolution of the modern reader s aesthetic and ideological interests. It is testified that the writer achieved a significant success in the development of belles-lettres analysis and depiction of

the ideas and the content of a story and demonstrated the expansion of creative pursuits and his higher literary skillformation. In a nutshell, the writer's searches are considered to be as an interesting one in the formation of the story.

Keywords: Sattor Tursun, two periods of history, the Soviet period, the period of independence, small genre of belles-lettres, story, novel.

Сведение об автора:

Раджабова Сарвара — (PhD) докторант кафедры современной таджикской литературы ГОУ «Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова» Тел: (+992) 928389526E-mail: subhonazamzod@mail.ru

About the author:

Rajabova Sarvara - a doctoral student (PhD) of the department of modern Tajik literature under the SEI «Khujand State University named after acad Bobojon Gafurov» Phone: (+992) 928389526 Email: subhonazamzod@mail.ru

ХДЁТ ВА ФАЪОЛИЯТИ САИД ИМОДИДДИН НАСИМЙ

Сулаймонова Н. С

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Ёдгорихои таърихй, адабй ва чехрахои барчастаи чахони маънавии хар як кавму миллат бунёди аслии фархангу тамаддуни он сарзамин ба шумор меравад. Ва махз хамин омилхо сабаб шуда метавонад, ки дар микёси чахонй фархангу тамаддун ва забону адабиёти як миллате муаррифй гардида, бо дигар кишвархо робитахои дустию адабй баркарор намояд.

Симохои нотакрори олами илму адаб ва фархангу маданияти кишвари Озарбойчон хануз аз асрхои миёна бо офаридахои бехамтои хеш дар сахифаи таъриху адабиёт номи худро бо харфхои тиллогин сабт кардаанд. Ин чо метавон аз Низомии Ганчавй, Махастии Ганчавй, Катрони Табрезй, Хоконии Шервонй, Саид Имодиддини Насимй ва Сохиби Табрезй барин шахсиятхои машхури Озарбойчонро, ки бо забонхои озарию туркй ва форсию арабй асархо офарида ва то кунун дили миллионхо хаводорони шеъру адабро тасхир кардаанд, ёдовар шуд.

Хар яке аз ин бузургон бо сабку равиши кору пайкори худ тавонистанд мактабхои адабй ва равияхои хосси худро бунёд намуда, пайравони услуби эчоди худро пайдо созанд. Аз ин нуктаи назар хаёт ва фаъолияти Саид Имодиддин Насимй, яке аз намояндагони барчастаи адабиёти асри XIV-XV озар, ки бо забони форсй-точикй девони комиле эчод намудааст, хеле чолиб аст.

Имодиддин Насимй асосгузори назми фалсафй дар адабиёти Озарбойчон буда, уро аксари мухаккикон яке аз бунёдгузорони адабиёту забони адабии озарй низ меноманд.

Оид ба таърихи таваллуд, зодгох, мухити оилавй ва айёми наврасию камолоти Саид Имодуддин Насимй маълумоти пурра то мо нарасидааст. Тазкиранависон ба таври мухталиф аз хаёт ва фаъолияти Насимй дар тазкирахои худ киссахо кардаанд. Ризокулихони Хидоят уро аз Шероз, Эдвард Браун ва Ошики Чалабй аз «Насим» ном дехкадае дар наздикихои шахри Багдод, баъзе «Саид» ном доштани шоирро сабаб карда, мутмаъин ба ахли араб будани уянд. Ва тахаллуси «Насимй»-и шоирро, ки аз забони арабй гирифта шуда, маънои «боди сабук»-ро дорад, таквиятбахши гуфтахои худ мешуморанд. Бархеи дигаре макони таваллуди шоирро Табрезу Диёрбакр (яке аз вилоятхоиТуркия) ва кисмате асли шоирро аз мардуми туркман тахмин намудаанд. Аммо хиссаи зиёди мухаккикон ва тазкиранависон хамаи ин иддахоро рад намуда, иброз доштаанд, ки дар шахри Багдод хеч махалле бо номи «Насим» вучуд надорад ва Имодаддин Насимй фарзанди Озарбойчон буда, муддатхои тулонй ба дигар кишвархо, хусусан Осиёи Сагир сафар доштааст ва шяхои чараёни хуруфияро дар хамачо таблиг кардааст. Сабаби марги шоирро низ ба хамин амалхояш нисбат додаанд.

Хамин тарик, мутафаккири бузург Саид Имодаддин Насимй тахминан солхои 1369-1370 дар шахри Шимохии Озарбойчон таваллуд шуда, хамон чо тахсили илм кардааст. Аз тахлили эчодиёти шоир бармеояд, ки у дар зодгохи худ маълумоти мукаммали илмй гирифтааст. Насимй илмхои замони худ, ба хусус фалсафа, адабиёти халкхои гуногуни Шарк ва Юнони К^адим, илохиёту фикх, тиб, хайат, нучум ва мантикрохуб аз худ карда, бештар ба илмхои фалсафаю мантик ва илохиёт майлу рагбат дошт.

Шоир дар баробари забони озарй донандаи хуби забонихои форсй-точикй, арабй ва туркй низ буда, бо ин забонхо ашъори худро рангу буи тозае додааст. Забони озарбойчонии шоир бошад, азунусурхои нутки шифохй ва халкии ин мардум хело ганй буд. Аз ин лихоз, дар эчодиёти шоир корбурди зарбулмасалу маколхои мардумии озарй мушохида мешавад. Хамчун як эчодкори вокеан бузург, Насимй дар асархояш анъанахои бехтарини на танхо адабиёти Озарбойчон ва забони гуфтугуию ва фолклори озар, балки дигар халкхои Шарки Наздик ва Миёнаро хам мохирона истифода бурдааст.

Номи аслии шоир Саид Имодаддин буда, бо тахаллусхои адабии Насимй ва Хусейнй шеърхо эчод кардаю машхур гардидааст. Саид Имодуддин Насимй аввалин шахсест, ки девони комили газалиёту

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.