Научная статья на тему 'РОҶЕЪ БА ТАРҶУМАҲО ВА ТАРҶУМОНҲОИ АСАРҲОИ АДИБОНИ ҲИНДУ ПОКИСТОН ДАР ТОҶИКИСТОН'

РОҶЕЪ БА ТАРҶУМАҲО ВА ТАРҶУМОНҲОИ АСАРҲОИ АДИБОНИ ҲИНДУ ПОКИСТОН ДАР ТОҶИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
257
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
первые / перевод / переводчик / художественная литература / индийская литература / Индия / Пакистан / Таджикистан / писатели / рассказ / роман / Рахим Хашим / Хасан Ирфан / Равиндранат Тхакур / Премчанд / литературные связи / культурные связи / first / translation / translator / fiction / Indian literature / India / Pakistan / Tajikistan / writers / story / novel / Rahim Hashim / Hasan Irfan / Ravindranath Thakur / Premchand / literary ties / cultural ties

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хабибулло Раджабович Раджабов

Люди разных языков, культур и религий мира, где бы они ни жили, всегда обращают внимание на историю, культуру и литературу друг друга. И этот интерес будет реализован только в том случае, если лингвисты, переводчики и исследователи одной страны будут изучать, переводить и опубликовать произведения писателей других стран. Цель даной статьи показать вклад первых таджикских переводчиков, таких как Дж. Икромӣ, С. Улугзода, М. Миршакар, М. Каноат, Р. Джалиль, М. Аминзода, А. Дехати, Ш. Мастон, К. Киром, Бобо Ходжи, Э., Муллоканов, Хасан Ирфон, Рахим Хашим, Пулод Толис, Хикмат Рахмат, Холида Айни, Абдулло Зокиров, А. Воситзода, Уктам Холиков и другие в деле перевода произведения индийских и пакистанских писателей. В Таджикистане они перевели с русского на таджикский язык ряд произведений писателей Индии и Пакистана. В статье рассматриваются первые переводы произведения писателей этих стран и значение этих переводов для укрепления литературных связей. Рассматривается также некоторые переводы относящиеся к последним десятилетиям.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT TRANSLATION AND TRANSLATORS OF INDO-PAKISTAN WRITERS IN TAJIKISTAN

People of different languages, cultures and religions of the world, where they lived, always pay attention to the history, culture and literature of each other. And this interest will be realized only in that case, if linguists, translators and researchers from one country will study, translate and publish the works of writers from other countries. The purpose of this article is to show the contribution of the first Tajik translators, such as J. Ikrami, S. Ulugzoda, M. Мirshakar, М. Kanoat, R. Jalil, М. Aminzoda, А. Dehati, Sh. Maston, К. Kirom, Bobo Hoji, E., Mullokanov, Hasan Irfon, Rahim Hashim, Pulod Tolis, Hikmat Rahmat, Kholida Aini, Abdullo Zokirov, A. Vositzoda, Uktam Kholikov and others in the translation of works of Indian and Pakistani writers. In Tajikistan, they translated from Russian into Tajik a number of works by Indian and Pakistani writers. The article considers the first translations of the works of writers of these countries and the meaning of these translations for the strengthening of literary connections. Some translations relating to the last decade are also considered.

Текст научной работы на тему «РОҶЕЪ БА ТАРҶУМАҲО ВА ТАРҶУМОНҲОИ АСАРҲОИ АДИБОНИ ҲИНДУ ПОКИСТОН ДАР ТОҶИКИСТОН»

4. Обидов, Д Зарбулмасал ва маколхои даризабонони Афгонисгон / Гирдоваранда, мураттиб ва муаллифи пешгуфгор ДОбидов. -

Душанбе: Империал-Групп, 2011. - 130 с.

5. Рахмони Р. Сказки и сказочники персоязычных народов / Р. Рахмони. - М.: Дерево жизни, 1998 - 112 с.

6. Рахмон Р. Намунахои фолклори дарй. Чидди I. Афсонахои дарй / Гирдоваранда РРахмон / Тахти назари ТТТ.ТПахрисгонй, едитур

ШШамс - Кобул: Пухантуни Кобул, 1364а (1984-1985). - 335 с. (Ба алифбои форсй ва крилй).

7. Ховарй Мухаммаддаод. Амсол ва хиками мардуми хазора: хамрох бо шарх, зикри мавориди корбурд, назоир в шавохиде аз

ашъори порсй / Гирдоварй ва пажухиш: МХоварй. - Техрон: Нашри ирфон, 1380. - 554 с.

8. Шахронй Иноятуллох. Зарбулмасалхои дарии Афгонисгон / Тахкик ва таълифи Иноятулло Шахронй. - Калгар: Алхоч

Абдулхаким Факирй, 1998. - 326 с. (Ба форсй).

9. Taylor A. The Proveib and An Index to «The Proveib». Introduction and Bibliography by Wolfgang Mieder. Sprichwoiterforschung Bd. 6.

General Editor Wolfgang Mieder. 1931; reprint. Bern: Peter Lang, 1985. 223+105 pages.

ТЕМЫ ДАРИЯЗЫЧЕСКИХ ПОСЛОВИЦ

Тема афганских пословиц широко распространена. В статье затрагивается ряд ключевых вопросов, которые тесно связаны с благосостоянием народа. Главной темой, привлекающей внимание человека с древних времен, является отражение труда и воспитания детей, в котором много пословиц.

В притчах различное отношение семьи, особенно женщин и девочек, веками привлекало внимание мужчин. На этот случай тоже есть пословицы. Много противоречий и разногласий по поводу рабочего класса и судебной власти, и об этом сказано много пословиц. Пословицы описывают события и явления в материальной и духовной жизни людей. Они охватывают большую часть материальной и духовной жизни народа, такие как одежда, строительство, предметы быта, домашние и дикие животные, птицы, насекомые, сельскохозяйственные культуры, фрукты, ремесла и инструменты, полезные ископаемые, ручки, книги,

Ключевые слова: Пословицы, афганский язык, язык, место, книга, работа, слова, фольклор, темы, воспитательная тема, правды, роль женщены

THE PROVERB OF AFGHANISTAN'S LANGUAGES FROM THE SUBJECT OF THE TOPIC

Proverbs is one of the most important genres of folklore, which has a special place in both oral and written literature. This genre is very popular among Persians. This article discusses the proverbs of the Dari-speakng people. The article is araund to proverbs on the belong to work and toil, child education, truth and hunisty and integrity lie and deception, woman, mother and daughter in proverbs and class conflicts. Also, for all the parts mentioned, examples from the Dari-speaking people are given and explained by the author.

Key words Folklore proverb, subject of work, toil, subject of education, subject of truth, subject of woman, family, classes, subject of household objects and animals. Сведения об автора:

Ализода Намозали-докторанти кафедраи истории и теории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С.Айни,тел. 911 33 88 28.E-mail.nowrozalizada@gnail: About the author:

ABzada NawrozaH-doctor of History and Theory of Literature - Sadruddin Eini State education University of the Republic of Tajikistan.

РОЧРЪ БА ТАРЧУМАХР ВА ТАР^УМОЩОИ АСАР^ОИ АДИБОНИ ^ИНДУ ПОКИСТОН ДАР точИкистон

Рацабов Х.Р.

Институти омузиши масъалауои давлащои Осиё ва Аврупои АМИТ

Адабиёти хиндй, ки огози онро дар замонхои кадим офаридахо ба забони санскрит ташкил додааст, таърихи беш аз чор хазорсола дорад ва бо бехтарин адибону бехтарин асархо дар мисоли Калидаса барин драматург бо бехтприн драмааш бо номи «Шакунтала» машхури чахон шудааст. [7]

Таърихи тарчумаи асархои бадей дар замони мавчудияти Иттиходи Шуравй аз соли 1918 огаз ёфтааст. Хдмон сол дар шахри Петроград нашриёти «Адабиёти чахонй» таъсис дода шуда буд. Дар таъсиси ин нашриёт шоирон, нависандагон ва мунаккидони бузурги рус ба мисли А. Блок (1880-1921), К. Чуковский (1882-1969), Н. Гумилев (1886-1921), Ф. Батюшков (1857-1920) ва дигарон сахми худро гузоштаанд. Онхо мехостанд, ки тамоми адабиёти классикии хоричиро аз асри ХУШ сар карда то ин чониб тарчума, чоп ва

дacтpacи xoнaндaгoн нaмoянд. Хaмин тapик, Ba^re ин нaшpиëг бa кopи xyд шypyъ кapд, имкoниятe пeш oмaд, ки acapxoи чудсшн^ aдибoни пeшкaдaми душ бa зaбoни pycй xap'^yiwa шaвaнд. ,3ap чopчyбaи xaмин имксният acapxoи бa зaбoни pycй тapчyмaшyдapo бa дигap зaбoнxoи Иттиx,oди ^ŒypaB^ as чумга бa зaбoни тсчикй тapчyмa мeкapдaнд Ba xoлo xaм ин кop щгъ нaшyдaacт.[13] №po дap миесли poмaни «Гopa»-и Рaвиндpaнaтx, Txaкyp мeбинeм, ки бopи aBBan если 1961 [8] Ba бopи дувум если 2017 [9] тapчyмa шyдa xyди xaмoн conxo pyM 4onpo дидaacт.

Сoли 1964 дap зaминaи peдaкcияи гyмaнитapии нaшpиëги «^добисти ^axoRS^» нaшpиëги дaвлaтии ^po^ecc» дap шaxpи Maекaв тaъcиc ефт, ки xoлo пaе aB шикacти Иттщoди Шypaвй нaшpиëги шaxcй шyдaacт. Ссли 1982 як бaxши нaшpиëги «npoipecc» чудс шyдa нoми «Рaдyгa»-po г^ифт, ки тaнxo бa тapчyмa Ba нaшpи aдaбиëги бaдeй мaшFyл мeбoшaд. Maxз xaмин нaшpияx,o бa дapaчaи xeлe xyб тapчyмa Ba нaшpи aеapxoи бaдeии aдибoни xopw^Hpo бa зaбoни pycй Ba тapчyмaи acapxoи aдибoни гyнoгyнзaбoни Kraxo^ Шypaвиpo бa зaбoнxoи xopw^ бa pox мoндa чoп мeнaмyдaнд. Taмoми xoнaндaгсни Иттиx,oди Шypaвй мaxз aз тapики xaivim нaшpияx,o Ba мaчaллaи «Ддaбиëш xopwiH» мyнтaзaм бa бexтapин дypдoнaxoи aдaбиëги ^axoBH oшнo мeшyдaнд. Лз тapик;и acapxoи дap ин нaшpияx,o pacмaн чoп шyдa, тapчyмa aз зaбoни pycй бa зaбoнxoи дигapи xan^xc Kraxo^ Шypaвй, aз чум^ бa зaбoни гсчикй, cypax мeгиpифт. Бo ин вacилa бapoи xoнaндaгoни тaмoми Иттиxoди Ш^у^й дapвoвaи вaceъ бa чсниби aдaбy фapxaнги чaxoн кyшoдa шyдa буд. Хoнaндaи тсчик имюсн пaйдo нaмyд, ки нa тaнxo aз чaкидaxoи ^anauM aдибoни дaвлaтxoи xanTco^ бaлки aз эчoдиëш aдибoни мaмoлики Лвpyпoвy Лмpикo oгoxй г^ифтв тaвoнaд. Хиндшинсюи pyc aкaдeмик Чeлишeв Е. П. poчeъ бa aдaбиëш xopичй, ки дap Иттиxoди Ш^у^й тapчyмa Ba нaшp мeшaвaд чунин гyфxaacт: «Tapчyмa Ba нaшpи бexтapин aеapxoи aдибoни Шapк; aз чумга aеapxoи aдибoни Хрнд 6o тездсди xeлe зиед xaнyз если 1918 6o тaшaбycи Maкcим Гopкий с>гоз ефтв буд. Гopкий ин rappo xaмчyн фaъoлияти му^ими дaвлaтй, xa^H^ якe aз кнащси тapкибии як xarn^ зaнчиpи инкиюби фapxaнгй мexиесбид, ки вaй имкoниятx,oи бexyдyдpo бapoи инкишсфи шaxcияти инесн фapoxaм мeopaд.» [2, c.50]

Нкти aдaбиëш бaдeй дap тaшaккyли мyнсеибaтxoи фapxaнгй бaйни xam^ чaxoн ни^сят бyзypг acn Лдaбиëш acил xaмeшa бapoи 6o xaм нaздик Ba дуог нaмyдaни xanw> Ba фapxaнгxoи мyxтaлифи дуне кушиш мeнaмoяд. Ma^ona^M pyзнoмaxo Ba n^annaxo инчунин дигap xa6apy мaълyмaгx,o, кaдoм нaвъe, ки oнxo нaбoшaнд Ba чй ^ap кимaтe нaдoшxa бoшaнд, xairo шиopxo Ba дaъвaтxoи 6a дуогй, якдигapфaxмй Ba xaмкopй дaъвaткyнaндa Ba миcли инxo муд^ти зисд нaмeтaвoнaнд мaвчyдияти xyдpo нитс^ дopaнд, нaмeтaвoнaнд мyx,aббax Ba эътибopи oдaмoнpo 6o якдигap дap дaвoми еaдеслaxo кyввax бaxшaнд, яънe orno xycycияти мyвaкaтй дopaнд. Лeкин сн чивe, ки xaмчyн acapxoи бaдeй иншс шyдa нaшp мeгapдaд, axanrra мaънaвию xapбиявиy axлoкиaш бaxoи xy6 мeгиpaд, пиcaнди xoнaндaгсни зисд мeшaвaд Ba 6œ 6a зaбoнxoи xan^xc дигap мaмлaкaтxo тapчyмa мeшaвaд, ум^и дapaв мeбинaд Ba 6o ин вacилa дap xaлли мacъaлaxoи 6o xaм нaздик шyдaни мapдyмoни гyнoгyнзaбoн xaтмaн xиеcaгyзopй мeкyнaд.

Сoлx,oи aввaлини 6aъди Hann ^By^ Чaxoнй буд, дaкикxapaш coли 1947. Maxз дap мoxи мapти xaмин con шoиpи мaшxypи гсчик Mиpзo Typcyнзoдa дap xaйaти нaмoяндaгoни Иттиxoди Шypaвй бopи aBBan aз Хиндуогсн дидaн кapдaнд. Ин дap apaфaи aвoдy есxибиетиклoл шyдaни Хиндyетoн мyетaмликaвй буд. Mиpзo Typcyнзoдa Ba xaмpoxoнaшoн, ки шaxcиятx,oи шинoxтaи Kraxo^ Шypaвй бyдaнд, aз Хиндyетoн 6o як чaxoн тaacypaг бapгaшxaнд. Taaеypaги xyдpo Mиpзo Typcyнзoдa дap 13 шeъp pyH кoFaз oвapд, ки orno 6o шми «Kиеcaи Хин1дyегoн» нaшp кapдa шyдaнд. Бa ин cилcилaи нaзм шeъpxoи «Бoзгaшт», «Kиcеaи Хин1дycroн», «Mexмoни ш^иби*), <<Руди Гaнг», <ßora мyaллaк;», <<Tapa Чaн1дpи», <^ap сди Rao «Сaйëxи Хинд» «Toчмaxaл», <<äap opзyи oшëн» «Kaдaxи мaн», ^y^^ пpсфecесp Аxвлeдиaни» Ba <<Ду pox», шсмил шyдaaнд. Бapoбapи aз чсп бapoмaдaни ин cилcилaи шeъpxo Mиpзo Typcyнзoдa 6œ зиëдтap дap микëcи СССР Ba дигap дaвлaтxo мaшxyp шуд. Шeъpxo xсеили aндeшaxoи aдиби инесндyет, мyбopизи мaтин бapoи cynx, Ba xaмкopй бaйни xan^xM чaxoн бyдaнд. ,3ap як мyддaти ни^сят кyгox orno 6a зaбoнxoи pyœ, am^m, пopтyгaлй, иcпaнй, толякй, чинй, фузинй, yзбeкй, кaзoк;й Ba дигap зaбoнxoи Иттиx,oди Шypaвй Ba xaлкxoи дунС тapчyмa шyдaнд. Хaмин тapик;, 6a вocитaи ин шeъpxo дap пeши нaзapи xoнaндaxoи мyxтaлиф мaнзapaи зиндaгии нoсеyдaи мapдyми чaфoдидaи Хрнд, 6o xaмoн aндoвae, ки шoиpи бyзypги гсчик дap як еaфapи кyтoxи xyд дap ин мaмлaкaти зeбo мeтaвoниcт эxеoе кyнaд, нaмyдop мeшaвaд. Maxß xaмин шeъpxo бoиc шyдaнд, ки шyxpaти шoиpи гсчик биеëp т^з дap тaмoми дунё пaxн гашт Ba aз xawa мyx,имaш ин буд, ки Хиндyетoн, мapдyми бoиcтeъдoдy xaйpaтoвap мyъчивaкopи сн Ba cama,™ бeмиcлaш бapoи мapдyми гсчик 6œ нaздиктap шуд. TaBa44yx^ мapдyми гсчик ниcбaт 6a ин мaмлaкax aз пeштap дидa дaxчaнд бeшxap rap^A. Ин дaлeяpo caAxo мyx,aкк;икoнy мyнaк;кидoн тaедик; кapдaaнд, aз чyмлa я^ aз тapчyмoнxoи acapxoи aдибoни Хрнду Пoкиегoн Шapaфбoнy Пyлoдoвa (aз зaбoни pycй) чунин гyфтaacт: ^<Maxз «:Kиccaи Хиндycгoн^>-и Mиpзo Typcyнзoдa зaвкy xaвacи axли aдaб Ba тaбaкaxoи гудагуни мaмлaкax, aз чyмлa Toчикиегoнpo, ниcбaт 6a Хиндycгoн, зиндaгии мapдyмoни ин capзaмин Ba фapxaнгy xyнapи юлси oнxo бeш aз пeш aфзyд. Лдибсни гсчик нaмyнaxoи бexтapини aдaбиëги Хиндycгoнpo, чи нaзмy чи нacp, 6a зaбoни тсчикй тapчyмa Ba пeшкaши oммaи вaеeи xoнaндaгсн мeкapдaнд, ки к;иcми зисди oнxopo xикoявy нoвeялa тaшкил мeнaмyд». [б]

Mnpßo Typcyнзoдa соли 1967 caзoвopи мукофоти байналмилалии Чaвoxиpлoл Hеxpy шуданд. (Соли 1964 идopaи дap Хиндустон будаи мачаллаи советии «Soviet Land (Иттиxoди Ш^ав^, ки ба зaбoнxoи гуногуни ин мамлакат ва англисй нaшp мешуд, ба xoгиpи ^авиг^ намудани мyнocибaтxoи дустонаву фapxaнгии xaлкxoи совегй ва Хрнд Myкoфoги ба номи Чaвoxиpлoл Hеxpypo таъсис дода буд. Ин мукофоти биcëp apзишмaнд xap сол 14 нoябp дap pyзи таваллуди аввалин capвaзиpи Хиндустони озод Чaвoxиpлoл Hеxpy бapoи caxмгyзopй дap мyнocибaтxoи фapxaнгии байни xaлкxoи Хиндустон ва дигap xaлкxo ва бapoи беxтapин acapдxoи адабй, публисисги, инчунин тapчyмaxoи acapxxи нависандагни Хиндустон ба забощои шypaвй ва бapaкc ба забощои xaлкxoи Хиндустон дода мешуд. Бо пoшxypии Игтиxoди Шуравй фаъолияти ин мачалла ва додани мукофоти Hеxpy xaм катъ шуд).

Хapчaнд, ки xa^e аз coлxoи бисгуми acpи XX шoиpoни точик ба мавзуи Хиндустон py oвapдa бошанд, xa^ лекин тaнxo калами мазбуту cеxpнoки Mиpзo Typcyнзoдa он чизфо дод, ки xaм xoнaндaи оддй ва xaм xoнaндaи мymкилпиcaнди точик дap xaмoн coлxo кaйxo боз интизop буданд.

Лдиби инсондусг Mиpзo Typcyнзoдa то caфapи xyд ба Хиндустон аз фapxaнгy адабу тaъpиxи ин кишвapи афсонавй oгoxии кофй дошт. Сaфap ба Хиндустон дapaчaи ин oгoxиpo боз баландг^ намуд. Typcyнзoдa xaмчyн paиcи Иттифоки нависандагони Toчикиcгoн ба адибони точик ва дж^ amxocи ба илму адаб capy кop дошта ва дус^^о™ адабиегги xop^^ аз чумла Хрндустону Покистон мacлиxaт медоданд, ки ба тapчyмa ва омузиши адабисги тмлата^и дигap машгул шаванд ва мapдyми тoчикpo аз беxтapин дacгoвapдxoи кишвapxoи xop^^ аз чумла мамла^^^ бо Toчикиcгoн xaмcoявy наздик шинос намоянд. Пас дap аввалин дaxcoлaи озодии Хиндустон нависандаи шинxгaи Toчикиcгoн Чалол Икpoмй poмaни «:Пaлaнгcaвop»-и Бxaттaчapия Бxaбaниpo (19G6-1988) тapчyмa намуда, дap он бо калами xyд мащлафо бо номи «Якчанд cyxaн дap 6op^ xaëг ва эчoдиëги Бxaтгaчapия» низ чой додаасг. [1] Ин китоб, ки бо номи «Gcедлaвший тифа» соли 1956 дap шaxpи Macкaв аз забони банголй ба забони pycй тapчyмa ва чоп шуда буд, акнун ба забони точикй соли 1958 дap шaxpи Сталинобод ба табъ pacид. Xyди xaмoн сол Шoиpи xaлкжи Toчикиcгoн Mиpcaид Mиpшaкap пас аз бapгamтaн аз caфapи Покистон мачмуаи шеъpxoи шoиpи мamxypи фopcизaбoнy ypдyзaбoни Хрнду Покистон Myxaммaд Икбoлpo бо номи «Œcbpxo» аз чоп бapoвapд ва бopи аввал xoнaндaи тoчикpo бо ин шoиpи бyзypг ошно намуд. Бояд зикp кapд, ки мaxз боздиди Mиpcaид Mиpшaкap аз Покистон боис шуд, ки дap Toчикиcтoн щболомузй ва нampи ocopи фopcизaбoни (точикзабони) адиб огоз Ёфг ва то и^уз идома дopaд.

FaMp аз тacвиpи мавзуи Хиндустон аз чониби адибони точик ва тapчyмaи acapxoи адибони Хрнду Покистон ба забони точикй, боз оид ба тapчyмa ва нaшpи acapxoи адибони точик ба забони xиндй бояд таваккуф кapд, гapчaнде ин дap мукоиса бо тapчyмa ва нaшpи acapxoи адибони Хинду Покистон ниxoят кам аст. Ин нopacoгй caбaбxoи объективии xyдpo дopaд. Лекин имpyзxo arap маъсулони caфopaтxoи Toчикиcтoн дap Хиндустону Покистон тapчyмoнxoи xиндycтoнивy пoкиcтoниpo дасгг^й намоянд, бapoяшoн китoбxoи тoчикиpo му^айЁ намуда, мacлиxaгxo диxaнд, беЗа^ дap ин ма^лакат^ шyмopaи тapчyмaи acapxoи адибони шинoxтaи точик xaтмaн зиед xoxaA шуд.

Адaбиëги бадей xaмешa capчaшмaи мyxими дapки зиндагии xaлкxoи ин ë он мамлакат мебошад. Лз coлxoи пaнчoxyми acpи гузашта дap чyмxypии мо пайвасга тapчyмa намудани acapxoи адибони Хинд огаз Ёфт. Инpo низ бояд гуфг, ки дap он coлxo тapчyмaи acapxoи адибони Хинд ва адибони дит^ кишвapxoи xop^^ тaвpе болоту ишopa ^дем, тaнxo аз забони pycй буд, чунки дap To^rncrce xa^e тapчyмoнxoе набуданд, ки забощои xиндycтoниpo донанд, то ин, ки мусгаким acapxoи бaдеиpo аз забощои асл тapчyмa намоянд. Хамин naprn, забони pycй накши забони миëнapaвpo мини Хивдустону Toчикиcтoн ва Покистону Toчикиcтн ичpo менамуд. Дap чунин xoлaт тapчyмoнxo зapyp буданд, ки забони pycиpo ба дapaчaи олй донанд ва oнxo бояд x^ дакику аълосифат oбpaзxoи бадей, aндешaxoи муаллифон, гощо ва дигap xycycиятxoи acapxoи бaдеиpo xaмчyн тapчyмoн касбй дода тавонанд. Tapчyмoнxoи бaлaндиxтиcocи точик ба мисли Ч. И^мй, С. Улузода, Mиpcaид Mиpшaкap, M. К^аноат, Раяим Чалил, M. Лминзода, Л. Деxoтй, Ш. Macros ^утбй KHpo^ Бобо Хочй, Бaxpoм Фиpyз, Л. Басимов, Шapиф Шapaф, Myллoкaндoв Э., Myллoкaндoв H., Лбдучалил Воситзода, Хасан ^фон, Paxим Хошим, Пулод Torec, Хикмат Paxмaт, Xoлидa Лйнй, Fa™ Лбдулло, Салимшо Халимшо, Лбдулло Зок^ов, Gдинa Mиpaкoв, Л. Воситзода, Уктам Xoлщoв, Уктам Пулодов, Ч. Одинaев, Л. Чумъабой, У. Хакбфдиев, З. Сафа^ Л. Шapaф, Б. Ум^й, T. Самадй, Р. Фapoмyз, Ш. Бaxop, Ф. Бaxoдyp, Р. Лбдусаломова, M. Шapкй, Р. GpTyкзoдa, M. Myxaббaтшoев, Ф. Koбyлй, Х Бocиpoв, Л. К^аюмов, Р. Maтлyбa, Б. Бypиниco, M. Xyчaев, H. Ч^аев, F. Mpзoев, Л. К^аюмов, Ф. Mcxorçâ, И. Бyъмoнoв, F. Ч^азода, H. Шapифoв, H. Kapoмaтyллoевa, M. Сабо, С. Març^^ M. Абдypaxмoнoв, Р. Лбдуллоев, Maлoxaт, С. Шафкат, F. Сaфapзoдa, Б. Сиддщова, M. Юсуфов, С. Лбдуллоева, Л. Шapифй, И. Диëpoв, M. Toчиев, H. Беъмaтoв, Ч. Toшмaтoв ва ди^он бо майлу paFбaти зиёд acapxoи манзуму мaнcypи адибони шинoxтaи Хинду Пoкиcгoнpo тapчyмa менамуданд.

Taвpе мебинем мини тapчyмoнxoи нoмбapшyдa xaм адибони номй xacтaндy xaм олимон -му^акки^™ aдaбиëг, xaм жypнaлиcгoн ва xaм дигap здешне xacтaнд, ки нисбат ба aдaбиëги чaxoнй, аз чумла aдaбиëгxoи Хиндустону Покистон нaзapи мaxcyc дopaнд. Maxз xaмин ^c^opo™ асили aдaбиëги Хинду Покистон тaвaччyxж pyзaфзyни xoнaндaгoни тoчикpo нисбат ба aдaбиëги пании миллaтxoи гуногуни ин мамла^^ ба инобат г^ифта, тащо дap давоми xaмaгй 3G сол, (сощои 195G-198G) аз забони

pyœ 6a зaбoни гсчикй бeштap aз 300 x^o^ пoвeет, poмaн, a<^com Ba шeъpxoи чyдoгoнaи мyaллифoни Xиндyегoнивy пoкиегoнй Ba aфеснaxoи xaлкии ornopo тapчyмa кapдaaнд. Он conxo parfera xoнaндaгoни гсчик 6a acapxoи aдибoни xop^â aз чyмлa aдaбиëтxoи Хиндyегoнy Пoкиегoн бeaндoвa буд. Ин дaлeл низ чслиби дщщг aет, ки 6e6axc 6a зaбoни pycй бexтapин нaмyнaxoи aеapxoи нaвиеaндaгoнy шoиpoни шмии Хрнду Пoкиегoн, yегoдoни кaлoми бaдeъ, тapчyмa Ba чсп мeшyдaнд. Maxcyra ^anauM aдибoни чaвoни yмeдбaxш низ мaдди нaзap нaмeшyд. Tapчyмoнxoи гсчик xa! ин aнъaнapo нигсx дстта, aз ин xaзинaи 6e6axo Ba ншссят Faнй acapxoи бexтapин aз бexтapинxopo интиxoб мeкapдaнд Ba имpyзxo xawi ин кoppo идoмa дoдa иегoдaaнд. FaMp aз ин гущ мeъëpи интиxoб, тaбииет, ки 6œ кимaти бaдeияти ин Ba ë сн acap Ba мaзмyни бaлaнди инесндyегй дoштaни сн мyxим aCT, ки xaмoн Ba^ Ba имpyз xaм aлбaттa, 6a нaзap г^ифта мeшaвaд.

Ин чс 6œ 6a як нуктаи дигap нигapиетaн 6a мaвpид acт. Mиëни дycтдopoни Bojern aдaбиëxи aеил xa™aн шaxеснe сФт мeшaвaнд, ки дap тapчyмaи тapчyмa гум шyдaни cифaти дилxoxpo мeбинaнд. Ллбaттa, ин чивe нeет, ки ж^н мoнaд. Чуданчй, тapчyмoни вapзидa Уpyнбoй Уcмoнoв, ки «Tapчyмoн Hy^ec^ ки aдaбиëxи чaxoнpo 6o xaм мeпaйвaндaд» гyфтaaет, чунин aкидa дopaд:. «Focra, мaн 6a чунин тapчyмaxo зид xacтaм. Xox -нoxox дap тapчyмaи aBBan a^a^M 20-30 фсизи acлияти xempo гум мeкyнaд, тapчyмa aз pyrc тapчyмa ниефи нaзoкaти aелии acappo aз бaйн мeбapaд. Дap ин мисн тacaввypoти xoнaндaи зaбoни еeвyм aллaкaй дap швpиди acap ë aдaбиëxи ин ë сн xanrç дигap xen шyдaнaш мумкин acr». [12] Лeкин aз чсниби дигap тapчyмoни нoмбypдa 6œ инpo низ илoвa нaмyдaaет:» Зимнш бсяд гуфт, ки тapчyмaи aBBan arap нarз чapaëн гиpифтa бOшaд, тapчyмa aз тapчyмa 6a xap xon мyxтaвopo xy6 paеснидa мeтaвoнaд. Macanarn тapчyмaxoи aеapи Сaдpиддин Лйнй 6a зaбoни pycй xy6 aCT Ba aз pycй 6a дигap зaбoнxoи xaлкиятxoи Си Игтиxoди Шу^й нafЗ шyдaacг» [12]

,3ap coлxoи пaнчoxyмy шaегyми acpи гyвaшxa 6a зaбoни точикй aз xarn бeштap acapxoи Рaвиндpaнaтx Txaкyp (1861-1941), Пpeмчaнд (1880-1936), Moxaн Сингx (1906-1978) Ba Xoчa Лxмaд Дббoе (1914-1987) тapчyмa шyдaaнд. Mиëни aдибoни дap 6ono ëдшyдa дap мaмлaкaти мс дap xaмoн conxo мaxбyбияти мaxcycpo acapxoи Рaвиндpaнaтx Txaкyp Ba Пpeмчaнд дoшxaнд Ba xono xaм ин вд^дсна кaм нaшyдaacт.

,3ap нимaи дуюми aеpи XX 6a зaбoни тсчикй aеapxoи Вишну Пpaбxaкap («Mexp», x^o^ тapчyмaи Д. Рaчaбй), Kpишaн Чaндap («Як гулу еaд xapидop», TOBec^ тapчyмaи У. Xoлщoв), Дxaниpaм Чaтpик («Бeвaзaн», шeъp, тapчyмaи Хикмax Рaxмaт), Myлк Рaч Лнaнд (««Сшти тиллс, x^o^ тapчyмaи T. Сaшдй), Яшпaл («Ёди caфapи кyxесp», x^o^ тapчyмaи Д. Рaчaбй), Упeндpaнaтx Лшк («Myx6Hp», x^o^ тapчyмaи Л. Бocигзoдa), Вapмa Рaмкyмap «Чaннaxи pyH зaмин», пиeca, xapчyмaи Бсбс Хсчй), Гypчapaн Рaмпypй («Дpycи con, шeъp», тapчyмaи X^va- Рaxмax, Пpeмчaнд («Xикoяxo. Hpurana», poмaн,тapчyмaи Л. Зoкиpoв), Лмpитa Пpитaм («Hoмa», шeъp, тapчyмaи Xикмax Рaxмax), Moxffi Сингx («Лaбxaнди гул», шeъp, тapчyмaи Xикмax Рaxмax), Рaвиндpaнaтx Tx^yp («Бис 6ap дил yмeди зиндaгй op», шeъp, тapчyмaи О. Mиpaкoв), Бxaтaчapия Бxaбaнй («Haвмeдй», x^o^ тapчyмaи X. ^Com»), Сapoчинй Haйдy («Сypyди xиндyëни мoxигиp», шeъp, тapчyмaи Ш. Macгoн) Ba дигapoн чсп шyдaн гиpифтaнд.

Ссли 1956 Haшpиëxи дaвлaтии Toчикиегoн «Xикoяxoи xиндй Ba пoкиетонй» шм китoбepo 6o г^дсди xaшx xaзop нyеxa aз чсп бapoвapд. Ин китсб если 1954 дap шaxpи MacraB чсп шyдa буд. Лдиби нaмoëни pyc, якe aз дycгoни нaздики MИpзo Typcyнзoдa Hикoлaй Сeмëнoвич Tиxoнoв (1896-1979) 6a ин мaчмyaи Xикoяxo 6o шми <&a чси еapcyxaн» пeшлaфз нaвишxa, чунин зи^ кapдaacт: «Xan^ coBera Ba xaлкxoи XинДУ Пoкиегoн дyегoни кaдимaнд. Ин дуош xapгиз Ba 6o xeч чиз дoFдop нaшyдaacт. Myнocибaтxoи бaйни мс 6o извax, xypмax Ba мyxaббaти 6a якдигap o6y гсб ëфтaaетMo xap ^ap xикoятxoи нaвиcaндaгoни xиндy Пoкиегнpo бeштap шyнaвeм, 6a xaëти oдaмoни сддии сн чoйxo чyкypтap cap мeдapoвapeм, opзy Ba yмeди oнoнpo бexтap фaxмидa мeгиpeм». [9, XV-XVI] Он чй aдиби pyc шacгy пaнч con гуфгв буду xapчyмaaш дap китоби зикpшyдa oвapдa шyдaacт, дap acpи rnaB низ дopoи axaмияти xoc acn

,3ap китoби «Xикoяxoи xиндй Ba пoкиcтонй» 27 xикoяи 11 aдибoни XинДУ Пoкиегoн чaмъoвapй шyдaaнд. Xикoяxo 6a xaвpи зaйл чсй гиpифтaaнд: Myлк Рaч Лнaнд - xикoяxoи «Игraфoки еapтapoшoн","Xaëxи xyшбaxтoнaи кaшмиpй», <^apaxra бaнoн», «Maxapoчa Ba еaнгнyшт», «Faзaли еapи raBxopa» Ba «Myзaдyв Ba мaшинa»; Ибpoxим - xикoяxoи «Fулсми oзoд», «XaTCM Myxaммaд Иеxoк)); Ссди^ Бeгим - xикoяи «Лaълбaxoдyp»; Kpишaн Чaндap - xикoяxoи «Tyü», «Сaд pyffl»», «Mffi интизopaм», «Ba^re, xaйкaлxo гaп мeзaнaнд» Ba «Kany Бxaнгй»; Maxиндop Haтx - xикoяи «Oarex^ шшин, бeгoxй «; Haвтeч Сингx - xикoяи «Ee pyn 6o чapaëн»; Xoчa Лxмaд Дббoе - xикoяxoи «Дчaнтa», «Бундуи бинoкop», «с^ябсн», «^emm™» Ba «Ha^fe инcпeктopи толит-щя»; Ллй Сapдop Чaфpй xикoяи - «4expa кaнитaн»; Аxмaд Haдим ^oеимй - xикoяи «Абpxo кaй гун мeшaвaнд»; Бxaбaнй Бxaтaчapия - xикoяи «Haвмeдй»; Яшпaл - xикoяxoи «Xa^^ rycca xypдaн», «Пapдa» Ba «Бyвypгтapин xaйpaг». Бa иегиcнoи сн, ки xикoяи Ллй Сapдop Чaфpй «4expa кaнитaн»-po H. Myллoкaндoв тapчyмa кapдaaет, бскй тapчyмaи xaмa Xикoяxopo Xacaн Иpфoн 6a aнчoм pacсндaacт. Лгap 6a мaзмyни ин xикoяxo нигox кyнeм, тaбииет, ки мaзмyнxo мyxтaлифaнд, Bane xaдaф якpaнг aет. Яънe диккaти xoнaндapo 6a ягсн мaеъaлaи мукими вaкx чaлб кapдaн. Macaлaн, дap xикoяи и6poxим Чaлиc 6a мacъaлaи бapxypдxoи шзxaбй дap если 1947, xaнгoми rnpa шyдaни XИнДyегoн 6a XинДyегoнy Пoкиегoн дикдат дoдa шyдaacт. Лдиб дap миесли тaкдиpи якчaнд нaфap шaxpвaндoни XинДУ Пoкиегoн pyзи cиëxтapини 6a capи мapдyмoни ин кишвapxo

oмaдapo дap тacвиpи бадей додаасг. Xoxo™ будеди Покистон дap вакташ гумон асг гжмин кapдa бошанд, ки гиpифтopи чй гуна бaдбaxтиxoвy xoнaбapдyшиxo мешаванд. Дap apaфaи caxибиcгиклoл шудани Хиндусгони мустамликавй бо сабаби таксим шудани ин мамлакат ва бо сабаби зидиятxи динй фoчиаxoе ба амал омадаанд, ки миcлaшpo дap тaъpиxи мyнocибaтxoи мусулмонону xиндyвoни Хиндустон касе ëд надошг. Gкжбaтxoи дaxшaтoвapи таксим шудани Хиндустон чун saxivM табобатнашавандае дap дили Xиндyвoнy мусулмощои ин минтака xaнyзaм бокй мондаасг Вале oнxoе, ки аз ин бapxypдxo манфиат мечусганд, ба максад pacидa, пapвoи caдxo xaзop кypбoншyдaгoнy бе манзили зист мoндaxo надоштанд. Хамаи ин аз чониби paвшaнфикpoне, ки xaдaфxoи асосии тapaфдopoн ва coзмoндиxaндaгoни ин xoдиcaи пypфoчиapo ба xyбй дapк кapдaaнд xеч rox ва дap ягон шакл дacтгиpй нaëфтaacт. Taxлилгapoни замони нав низ аз xap пaxлyе, ки ба ин масъала нигox накунанд, arap дap дилашон дилсузие ба инсон дошта бошанд, aгap xaйpxoxи вокеии дap амониву opoмй зисгани ^^душни гyнoгyнмaзxaб бошанд, бояд aндешaxoи xyдpo ба xaмoн самге paвoн кунанд, ки пеши poxи бадбинй, oштинoпaзиpй ва дap xaмин поя ба вучуд омадани бapxypдxoи мaзxaбй гиpифтa шавад. Душманони бо xaм opoм зисгани xиндyвoнy мycyлмoнxo эxcocи диндopй, нигaxдopии одату aнъaнaxo ва сабукандешагии баъзе нaмoяндaгoнpo аз xap ду чониб бо ycyлxoи 6opxo талиба кapдaaшoн истифода бypдa, aгamxoи нaфpaтy xapoбaзopкyнии xoмymшyдapo боз гox-гoxе аз нав paвшaн кapдaнй мешаванд. Taнxo amxocи аз акл бегона нисбат ба ин мacъaлaxo метавонад бепapвo бошад ва о^иба^ои дaxшaтoвapи xap навъ зaдyxypд ва кaшмaкaшиxoи ба диндopй aлoкaмaндбyдapo пaйxac накунад. Лдибони пешкадами Хиндустон, ки яке аз ощо Ибpoxим Чалис мебошад, ба ин масъала 6opxo эътибop дода, кушиш кapдaaнд бемаънй, зиëнoвap ва ту^фа ба душманони opoм зисгани м^дум бyдaнampo дap acapxoи бадей ва маколаву бapoмaдxoяшoн собиг намоянд. Холо бapoи ба ин масъала пyppaтap paвшaнй вopид кapдaн зapyp асг ба миcaлxoи дакик py oваpем. Ба мaвpид асг як нaзapе ба xикoяи Ибpoxим Чалис «Еуломи озод», ки тaвpе дap бoлaгap ишopa шуд, ба забони точикй тapчyмa шудааст, дошта бошем. Ибpoxим Чалис - яке аз адибони мaъpyфи ypдyзaбoн, ба мавзуи зеpи бopoни фoчиaxo таксим шудани Хиндустон ва бо xaмдигap дapaфтoдaни xиндyвoнy мycyлмoнxo мaxcyc эътибop додаасг. Дap ин xикoя бopи ди^ на тaнxo андозаи вaxмaнгези вoкеaxoи таксимшавй, балки чapaëни гум ^дани акли coлимpo низ дида метавонем. Лз тapикж ин xикoя гжмин кapдaн мумкин асг, ки бо xaм ocoиmтa назисгани тapaфдopoни дищои мyxгaлиф ва ба якдигap бо нaфpaтy бадбинй нигox кapдaн ба чигуна фoчиaxo oвapдa меpacoнaд.

Хикояи Яшпал (1903-1976) «Хакки Fycca xypдaн» aндешaеpo дap бap мег^ад, ки чapo одамон дap вaзнинтapин вакту шapoиг бояд мaчбypaн pиoяи ypфy oдaтxo кунад. Дap ин xикoя пиpaзaне xapбyзa фypyxтaнй xacтy зop-зop мег^яд. Диpyз аз зaxми мop пиcapи чавони вай xaлoк шудааст ва xap он бисоте, ки дap xoнa будаст, capфи г^у чуб шудааст ва акнун дap xoнa бapoи кудакони бе пaдap монда xеч чизи xypдaнй нест, бapoи xaмин xaм пиpaзaн мaчбyp асг xapбyзaxoи полези xyдpo фypyшaд. Gдaмoн дигap пaxлyи ro^capo фи^ нaкapдa пиpaзaнpo тaнxo таънаву маломат мекунанд, ки вай бap xилoфи aнъaнaxo бap ивази дap xorn нишаста мотам гиpифтaн ба савдои xapбyзa машгул асг. Taнxo адиб ноилоч мондани кaмпиppo мефaxмaдy xaлoc.

Хамин тapик, ба воситаи xикoяxoи адибони дap боло ëдшyдa мо аз axвoли мapдyми оддии Хинду Покистон бoxaбap шуда, бо xaмoн андозае, ки эxcoc мекунем, ба яке дилсузй мекунему ба пypтoкaтии дигapе axcaн мегуем.

Ди^ acapе, ки дap coлxoи шастуми афи гузашта зуд ба дили xoнaндaи точик pox ët^ ин poмaни мaъpyфтapин адиби Хинд Пpемчaнд (188G-1936) «Биpмaлa» буд, ки соли 1962 ба табъ pacидaacт. ,3ap xa^irn кигоб боз xaфт xикoяи ^емчанд низ илова шудааст. Хам po^^ ва xaм xaмaи xикoяxopo т^чу^ни вapзидa Лбдулло Зoкиpoв ба анчом pacoндaacт.[5]

Бо дас^ии Toчикиcгoн ба мусгакилият дaвpaи нави мyнocибaтxoи фapxaнгии мapдyмoни Toчикиcгoнy Хиндустон огаз ëфт. Ллбагта, ин мавзуи дигap асг, лекин мaxз ба xaмин вокеаи тaъpиxй дypнaмoи сифатан нави омузиш ва тapчyмaи aдaбиëгxoи Хиндустон алокаманд асг.

,3ap ошзи acpи чадид дap соли 2GG2 ба забони точикй мачмуаи xикoяxoи адибони мyocиpи Хиндустон бо номи «Хжкoяxoи xиндй» [11] аз чоп бapoмaд, ки 18 xикoяи 14 адиби шинкии ин мaмлaкaтpo, ки аслан ба забони x™^ эчод кapдaaнд, дap бap мег^ад. Лcapxoи баъзе аз ин адибон ба мисли ^емчанд, Яшпал, Упендpaнaтx Лшк ва ^ишан Чaндap кaйxo боз ба xoнaндaи точик шиносанд, лекин xикoяxoи Maдxaвpao Сaпpе, Удай ^акащ Myнимaнкиям Бapacимxa Рао, Moxaн Ракеш, Maннy Бxaндapй ва чанде дигapoн бopи аввал асг, ки тapчyмa шудаанд. Ин аввалин кушиши xикoяxoи xиндиpo мустаким аз задбони асл тapчyмa ^дан буд. Дap ин чо пеш аз oвapдaни xap як xикoяи тapчyмaшyдa дap бopaи муаллифи xикoя маълумоти мyxтacapи тapчyмaиxoлй дода шудааст.

Соли 2GG3 ба муносибати caфapи pacмии capвaзиpи Хиндустон чаноби Лгал Биxapй Вачпейи ба Toчикиcгoн аз забони x™^ ба забони точикй мачмуаи аш^^и Лгал Биxapй Вачпейи бо номи «Як ка^аи меxpyбoни бopoн» тapчyмa ва нaшp шуд. Max ба воситаи xaмин acap мо oгox шудем, ки capвaзиpи Хиндустон чаноби Лтал Биxapй Вачпейи на тащо cиëcaтмaдop, балки шoиpи xymcaлщa низ будаасг.

Нашри ин китоб боз як хиштест дар пойдевори бинои дустии мардумони точику хинд шудааст. Ин китоб бори дигар соли 2019 боз аз чоп баромадаасг.

Соли 2007 дар ду чилд ба забони точикй мачмуаи ашъори шоирони Хиндустон зери унвони «Овози ёре аз хар диёре» [4] дар тарчумаи тарчумони варзида Хикмат Рахмат руи чопро дид. Ёдовар мешавем, ки тарчумаи хамаи шеърхо аз забони русй мебошанд. Дар ин гулдастаи назм 28 намунаи ашъори хафт чунин шоирони намоёни Хиндустон ба мисли Бхайвир Сингх, Дханирам Чатрик, Мохан Сингх, Гурчаран Рампурй. Амрита Притам ва Субхадра Кумари Чаухан шомил шудааст. Пас аз як сол мачмуаи хикояхои адибони Хинд бо номи «Армугони Хиндо дастраси хонандагони точик гардид. Хикояхоро Шарафбону Пулодова аз забони русй тарчума карда, пешлафз низ навиштааст. Дар ин мачмуа 14 хикояи хашт адиби Хинд, аз чумла Чдйшанкар Прасад (хикояи «Маъбади мусавварот>>), Премчанд (хикояхои «Бахои шир», «Санчиш>> ва «Зансардои оила>>), Амрита Притам (хикояи ^<Бахтиёр») ва Равиндранатх Тхакур (хикояи «Мохамайя>>), гирд оварда шудаанд.

Хикоянавис ва романнависи боистеъдоди адабиёти хиндй Мохан Ракеш (1925-1972) буд. Соли 2007 мачмуаи хикояхои у дар Душанбе зери унвони «Зиндагии талх» ба забони русй ба табъ расид. Соли 2009 монографияи Рачабов Х. «Пханишварнатх Рену>> руи чопро дид. Дар ин кигоби тадкикотй барои нишон додани услуби асарофарии Пханишварнатх Рену ду хикояи у дар тарчумаи муаллифи монография бо номхои «Чаррохй>> ва «Касами сейум>> оварда шудааст. Хикояи «Касами сейюм>> ба захираи тиллоии адабиёти муосири хиндй дохил шудааст. Ин хикоя моро ба зиндагии мардумони оддии кисмати шимолии Хиндустон ошно месозад. Худи хамин сол китоби Х. Рачабов «Ин аст Хиндустон^> нашр карда шуд, ки маълумотхои зиёде оид ба Хиндустон дода метавонад. Китоб ба 60 солагии истиклоли Хиндустон бахшида шудааст.

Соли 2010 дар тарчумаи Рафоати Саидахмад аз забони русй ба забони точикй 54 хикояи 52 адиби Хинд бо номи «Нафири Хинд>> аз чоп баромад, ки осори баъзе адибони он бори аввал ба хонандаи точик пешниход карда мешавад.[3]. Соли 2015 монографияи Х. Рачабов бо номи «Премчанд>> аз чоп баромад. Дар замимаи ин китоб тарчумаи чор хикояи адиб мустаким аз забони хиндй ба забони точикй тарчума шудаанд. Дар солхои 2017 ва 2018 рисолаи илмии Рачабов Х. «Адабиёти хиндй дар давраи нав>> ба табъ расид. Соли 2019 чунин асари машхури мардуми хинд ба мисли «Бхагавад-гига» руи чопро дид. Ин асарро Мирхолик Солиев аз забони русй ба забони точикй тарчума кардааст.

Дар чанд соли охир як силсила китобхои дигар муаллифон, аз чумла китобхои Рахматуллоева З., Курбонов Х., Нурова М., Юнусй Ахтамшох ва гайра нашр шудаанд. Танхо дар соли 2021 китоби «Рамаяна>>, Адабиёти кадимаи Хинд (Рачабов Х), «Забони хиндй>> (Рахматуллоева З.), «Хаёт ва эчодиёти Хафиз Чоландхарй>> (Кубонов Х) ва гайрахо чоп шудаанд. Рочеъ ба мухтавои ин китобхо ва ахамияти онхо дар таквияти робитахои адабй месазад, ки чудогона тавакуф кард.

Хамин тарик, тарчумонхои точик бо тарчумаи шумораи зиёди асархои адибони номвари Хиндустон, барои таквияти муносибатхои фархангии мардумони ду мамлакати Осиё - Точикистону Хиндустон сахми арзандае гузоштаанд.

АДАБИЁТ

1. Бхатачария Б. Палангсавор. / Б. Бхатачария Сталинобод, 1958. - 308 с.

2. Москва - Дели. Взаимодействие культур во имя мира и прогресса. М., 1979, 288 с.

3. Нафири Хинд. (Хикояхои адибони Хиндустон). 448 с.

4. Овози ёре аз хар диёре. Чилди 2. Душанбе, 2007. - 314 с.

5. Премчанд. Нирмола. Душанбе, 1962, - 300 с.

6. Пулодова Шарафбону. Пешгуфтор. Армугони Хинд. (Тарчума аз забони русй). Душанбе, 2008. - 168 с.

7. Рабинович И. С. Сорок веков индийской литературы. / И. С. Рабинович М., 1969, 336. с

8. Такур Р. (тарчумаи Холида Айнй). / Р. Такур Гора. Душанбе, 1961. - 476 с.

9. Такур Р. (тарчумаи Салими Зарафшонфар). / / Р. Такур Гора. Душанбе, 2017. - 482 с.

10. Хикояхои хиндй ва покистонй Сталинобод, 1956. - 328 с.

11. Хикояхои хиндй. (Тарчумаи Рачабов Х). Душанбе, 2002. - 200 с.

12. Хакикати Суд (рузнома). 5 феврали соли 2021.

13. https://moluch.ru/aichive/339/76043/

14. https://osiyoavrupo.tj/indexphp/component/k2/item/606-robita-oi-adabii-to-ikistonu-induston-dar-asri-xx-va-lЪtidoi-asri-xxi

О ПЕРЕВОДЕ И ПЕРЕВОДЧИКАХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ ИНДИЙСКИХ И ПАКИСТАНСКИХ ПИСАТЕЛЕЙ В ТАДЖИКИСТАНЕ

Люди разных языков, культур и религий мира, где бы они ни жили, всегда обращают внимание на историю, культуру и литературу друг друга. И этот интерес будет реализован только в том случае, если лингвисты, переводчики и исследователи одной страны будут изучать, переводить и опубликовать произведения писателей других стран. Цель даной статьи - показать вклад первых таджикских переводчиков, таких как Дж. Икроми, С. Улугзода, М. Миршакар, М. Каноат, Р. Джалиль, М. Аминзода,

А. Дехати, Ш. Мастон, К Киром, Бобо Ходжи, Э, Муллоканов, Хасан Ирфон, Рахим Хашим, Пулод Толис, Хикмат Рахмат, Холида Айни, Абдулло Зокиров, А. Воситзода, Уктам Холиков и другие в деле перевода произведения индийских и пакистанских писателей. В Таджикистане они перевели с русского на таджикский язык ряд произведений писателей Индии и Пакистана. В статье рассматриваются первые переводы произведения писателей этих стран и значение этих переводов для укрепления литературных связей. Рассматривается также некоторые переводы относящиеся к последним десятилетиям.

Ключевые слова: первые, перевод, переводчик, художественная литература, индийская литература, Индия, Пакистан, Таджикистан, писатели, рассказ, роман, Рахим Хашим, Хасан Ирфан, Равиндранат Тхакур, Премчанд, литературные связи, культурные связи.

ABOUT TRANSLATION AND TRANSLATORS OF INDO-PAKISTAN WRITERS IN TAJIKISTAN

People of different languages, cultures and religions of the world, where they lived, always pay attention to the history, culture and literature of each other. And this interest will be realized only in that case, if linguists, translators and researchers from one country will study, translate and publish the works of writers from other countries. The purpose of this article is to show the contribution of the first Tajik translators, such as J. Ikrami, S. Ulugzoda, M. Mirshakar, М. Kanoat, R Jalil, М. Aminzoda, А. Dehati, Sh Maston, К Kirom, Bobo Hoji, E, Mullokanov, Hasan Irfon, Rahim Hashim, Pulod Tolis, Hikmat Rahmat, Kholida Aini, Abdullo Zokirov, A. Vositzoda, Uktam Kholikov and others in the translation of works ofIndian and Pakistani writers. In Tajikistan, they translatedfrom Russian into Tajik a number of works by Indian and Pakistani writers. The article considers thefirst translations ofthe works of writers of these countries and the meaning of these translationsfor the strengthening of literary connections. Some translations relating to the last decade are also considered.

Keywords: first, translation, translator, fiction, Indian literature, India, Pakistan, Tajikistan, writers, story, novel, Rahim Hashim, Hasan Irfan, Ravindranath Thakur, Premchand, literary ties, cultural ties.

Сведение об авторе:

Хабибулло Раджабович Раджабов - доктор филологических наук, профессор, заведующий отделом Юго-Восточной Азии Института азиатских и европейских исследований Национальной Академии Наук Республики Таджикистан, г Душанбе. Душанбе, к. Лоик Шерали 83, тел. (+992) 907963000. E-mail: rajabov_h@yahoo.com

About the author:

Khabibullo Radjabovich Radjabov - doctor of Philology, Professor, head of the Department of Southeast Asia of the Institute for the study of Asian and European countries of the NA RT. City Dushanbe, street Loiq Sherali 83, Phone (+992) 907963000. E-mail: raiabov_h@yahoo.com

БОЗГУИИ МАЪНЩОИ НАВ ДАР КрЛАБ^ОИ КУ^АН (ДАР МИСОЛИ ШЕЪРИ НИМАИ АВВАЛИ АСРИ ХХ)

Абдурашидова У. Р.

Донишгоуи давлатии Хучанд ба номи академик Бобочрн Fафуров

Баъди иваз шудани хокимият мавзуи шеър комилан нав шуд. Харчанд шеър боз дар пирохани кухнаи худ, яъне дар колабхои анъанавй боки монд. Шеъри точик бо ташаббуси суханвароне, ки гояхои замони нав, яъне хокимияти советиро таргиб мекарданд, аз мураккаббаёнй раст ва шоирони насли аввали комсомол, ки дар ду давра зиставу мадрасадида буданд, мекушиданд, ки маънихои тозаро дар каволиби классики бозгу кунанд. Дар саргахи ин чараёни тозакории шоирон устодон Айниву Лохутй меистоданд. Мо шоирони ин давраро ба истилох шоирони таъкибшуда гуфта метавонем, зеро онон: Садриддин Айнй, Абулкосим Лохутй, Пайрав Сулаймонй, Хабиб Юсуфй, Бокй Рахимзода, Мухиддин Аминзода аз тарси таъкиб шудан аз тарафи хукумати нав ба навиштани шеъри рузмарра пардохтанд. Шеъри он замон ба публисистика хеле каробат дошт ва барои он шоирони мазкур, харчанд дониши амик дар шеър доштанд, мачбур буданд, сухани оммй гуянду шеърро ба шиор табдил диханд. Аз тарафи дигар фахмиши мардум хам шеъри аз ин болотарро такозо намекард, зеро аксари босаводони давр бо гунохи «муллой» бадарга ё кушта шуда буданд. Пас агар аз тарафи нохалафон тухмати тараннуми гояхои Еайрипартиявй шаваду шеър каме мураккабтар бошад, кй шоирро дифоъ мекунад? Аз тарафе гояхои партиявй меистод. Аз тарафи дигар махбубият байни аксарияти бесавод пайдо кардан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.