Научная статья на тему 'СИТУАЦИЯ ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЛЕТЕРАТУРИ ХИНДУСТОН В УМЕНЬШАТЬ ВТОРОЙ ВЕКА XIX И НАЧАЛЬНОЙ XX ВЕКА'

СИТУАЦИЯ ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЛЕТЕРАТУРИ ХИНДУСТОН В УМЕНЬШАТЬ ВТОРОЙ ВЕКА XIX И НАЧАЛЬНОЙ XX ВЕКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
28
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КУЛЬТУРНЫЕ ОТНОШЕНИЯ / ИНДИЯ / ТАДЖИКИСТАН / ВЕКА / ПОЛИТИЧЕСКИХ / ЭКОНОМИЧЕСКИХ / СОЦИАЛЬНЫЙ / КУЛЬТУРНЫЙ / НАУЧНОГО / ИСТОРИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Суфиев Садриддин Насридинович

В данной статье автор отразить научно-литературные и культурные отношения между двумя соседними странами Индии и Таджикистана на протяжении веков друг с другом в различных политических, экономических, социальных и культурных отношениях. В то же время авторы предоставили подробные объяснения научного, литературного и культурного сотрудничества между двумя странами, а также современную историю.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SITUATION OF THE POLITICAL LITERATURE OF HINDUSTON TO REDUCE THE SECOND CENTURY XIX AND THE START OF THE XX CENTURY

The author of the given article reflects the scientific and literary and cultural relations between the two neighboring countries of India and Tajikistan for centuries with each other in various political, economic, social and cultural relations. At the same time, the author provides detailed explanations of scientific, literary and cultural cooperation between the two countries, as well as modern history.

Текст научной работы на тему «СИТУАЦИЯ ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЛЕТЕРАТУРИ ХИНДУСТОН В УМЕНЬШАТЬ ВТОРОЙ ВЕКА XIX И НАЧАЛЬНОЙ XX ВЕКА»

ВАЗЪИ СИЁСИЮ АДАБИИ ХИВДУСТОН ДАР НИМАИ ДУЮМИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ АСРИ XX

Суфиев С.Н.

Донишгощ давлатии Кулаб ба нами АРудаки

Ду capзaмини oфтoбию фaйзбop Точикистону Хиндустон, ки aз oбxoи мycaффoвy чoнбaxши ку^хри Химолою Пoмиp aз щъри acpx,o мaншaъ мегиpaнд, миcли умри ин o6x^ xaмешa дap чapaëн буд^ дустии нoгycacтaнй дopaнд. Mapдyми точику хинд, ки дap acocи умумияти тaъpиxии хиндуориён тaшaккyл ëфтaaнд, тaкpибaн дap тaмoми дaвpaxoи xaërn xyд к;иcмaти тaъpиxии мyштapaк дopaнд. Тaъpиxи yмдaи ин ду xan^ дусту xarnarç^p aз зaмoнxoи бaco кддим aз китобхои мyк;aддacи «Ведо» вa «Лвaстo» гизои тaъpиxй мегиpaнд вa дap шapoити им^^и он бa xyд paнгyбy вa мaънoи швин пaйдo мекyнaд.[1,3]

Хaлкxoи Хиндустони вддим бa xaзинaи тaмaддyни чaxoнй caxми нихоят кaлoн гyзoштaaнд. Илм, cama™ меъморию тacвиpй, aдaбиëг, фaлcaфa вa дин дap ин кишвap xеле бapвaкт зyxyp ëфтa буд. Тибки мaълyмaги мyxaк;кик;oн дap ин capзaмин дap нимaи дуюми xaзopaи 1 то милод вa нимaи aввaли xaзopaи 1 милодй вa xaiTO пештap aз ин низ инкишофи меъморй, илм, мaxcycaн, риёзиёг, cитopaшинocй, кимиё, тиб бapин coxaxoи илм бa нaзap меpacид. Лш xaмин зyxypëбию тaшaккyли илмxoи гуногун дap acpxoи минбaъдa идoмa ëфтa, myxpara ин capзaминpo бaйни дигap кишвapxo боло бapдoштaacг.

Дap acpxoи минбaъдa, мaxcycaн, aдaбиëг, мaдaният вa cacara Хиндустон боз xaм шукуфогар мегapдaд. Дap ин кишвapи пaxнoвap xa^ дap acpxoи 1 то милод «Maxaбxapaтa» вa «Рaмaянa» бо зaбoни caнcкpитй китoбaт мешaвaнд. Пaнднoмaxoи будой, pиcoлaxo оид бa caнъaти идopaи дaвлaт «Аpтaxшacтpa» вa «D^RHamn^^» («Karara вa Димнa») тaълиф мегapдaд. Хдмчунин, дap ин дaвpa дap Хиндустон теaтpxo пaйдo мешaвaнд, ки жaнpи aлoxидaи caнъaти нaви тacвиpй бa шумор меpaфт. Дap мaъxaзxo рочеъ бa ровиен, xyнëгapoн, aктëpoни oвopaгapд ишopaxo пaйдo мешaвaд. Дpaмaxoи нaчaндoн кaлoн, ки бо cypyдy paкc oмеxтa бyдaнд, гyзoштa мешyдaнд.

Тaдpичaн вaзъи илмию aдaбии Хиндустон бо гyзaшти acpxo ру бa рушду инкишоф ëфтa, олимон, aдибoн, шоирону бузургони ин capзaмин oфapидaxoи xешpo бо зaбoнxoи мaъмyли xaмoнвaктa: xиндй, бaнгaлй,пaнчoбй, гyчapaгй, cиндй, урду, гашмирй вa xaм зaбoнxoи фopcй (a^ana, дap acpxoи минбaъдa) эчод мегapдaнд.

Лз руи мaълyмoти capчaшмaxoи мyътaбapи aдaбию тaъpиxй зaбoни фopcй дap coли 976 мелодй бо cипoxиëни Сaбyктегини Faзнaвй бa capxaди Хиндустон -ЛaмFOк вддaм мениxaд. Бaъдтap Султон Maxмyд -пиcapи Сaбyктегин coлxoи 998-1030 xaбдax мapaгибa бa Хиндустон лaшкap гашид^ як кдтор нoxияxoи кдоми шимоли Fapбии мaмлaкaт, aз он чумл^ музофоти кaлoнтapинy бойи Пaнчoбpo зaбт менaмoяд. Дap ин лaшкapкaшиxo, ки зери шиори «нaшpи тaвxид» (ягoнaгй) вa «мaxви ocopи ширк» (куфр) бa вукуъ мепaйвacт, дини иолом нa фaккaт дap киcмaти aзими нaвoxии шимолй вa Fapбии Хинд мoнaнди Шнчоб, Синд Гу^роб интишор меëбaд, бaлки мaдaнияти xaлкxoи Эрон вa Оcиëи Mиëнa дap он нук^о paxнaю нуфуз шйдо мекyнaд. Дap coли 1186 Fyppиëн бa Хукмронии Faзнaвиëн xaгимa дод^ Хиндустонро бa зери тacappyфи xyд медapopaнд. Дap axди фapмoнpaвoии Fypиëн зaбoни фopcй низ зaбoни pacмии capзaмини Хиндустон эълон кapдa мешaвaд.

Дap coлxoи oxиpи xyкмpoнии Fypиëн ^утбиддини Ойбек (1206-1210), ки Fyлoмoни Султон Myxaммaди Fypй буд, дaвлaти иcлoмии Хиндро тaъcиc медиxaд, ки он бо номи «Сaлтaнaти Fy^^on» то coли 1290 дaвoм мекyнaд. Пac aз Fyлoмoн cyлoлaxoи Хил^^н (1290-1320), ТyFлyк;иëн (1320-1413), Сaдaг (1414-1451) вa Лyдиëн (1451-1456), ки дap тaъpиx бо номи «Сaлaгини Деxлй» мaъpyф мебoшaнд, яке бaъд aз дигapе дap к;иcмaти бузурги Хиндустон фapмoнpaвoй мекyнaнд. Дap дaвpoни xyкмpoнии cyлoлaxoи мaзкyp низ зaбoни форш xaмчyн зaбoни pacмии дoиpaxoи мaъмypй, илмй вa aдaбии мaмлaкaт бокй мемoнaд.

Зoxиpиддини Бобур дap шли 1526 бa xyкмpoнии cyлтoнxoи Деxлй вa xoнигapии Дочпугаш xoтимa дод^ дap киcми шимолии Хиндустон дaвлaти xyдpo бapпo менaмoяд. Bopиcoни Бобур биcëp вилoятxoи дигapи Хиндустонро бa дaвлaти xyд тобеъ меcoзaнд, ки дap шти^ он шaкли империяи бузургро гирифт^ то coли 1857 дaвoм мекyнaд. Лзбacки мoдapи Бобур aз нacли мyFyлxo буд, бинoбap он империяи дap Хиндустон acocгyзoштaи у дap тaъpиx бо номи «MyFyлxoи Бузурги Хинд» мaъpyф гapдидaacг. Дap зaмoни xyкмpoнии cyлoлaxoи Бaxмaниëн, Имoдшoxиëн, Низoмшoxиëн, Бypидшoxиëн, Одилшoxиëн вa ^yтбшoxиëн зaбoни фopcй дap Дaкaн, яъне Хиндycтoни чaнyбй xaм бa aвчй тaкoмyли xyд меpacaд. Пoйтaxтxoи cyлoлaxoи зикpшyдa -Хaйдapoбoд, Бaбyp Аxмaднaгap, Б. Бечорур вa Гyлкaндa бa мapкaзxoи мyxими зaбoни фopcй тaбдил меëбaнд. Дap ин бopa Сaйид Нacpyллoxи Суруш яке aз caбaбxoи дap Дaкaн xеле ривоч ëфтaни зaбoни фopcй aз он ибopaт мебoшaд, ки «oa^a вa бештap aз ин фapмoнpaвoëн фopcизaбoн вa aFлaб дорои зaвки aдaбй вa мушфики yдaбoю шyapo вa yлaмoи фopcигyю фopcинaвиc бyдaнд вa бaъзеи ош,о aз кдбили Султон Maxмyди Бaxмaнй вa

Фиpyзшoxи Бaxмaнй Ba Низoмшox -бoнй Ba мyaccиcи дaвлaти Низoмшoxиëни Axмaдoбoд xyд aз шyappo бyдaнд». [2, c.4]

Зaбoни фopcй xaмpoxи лaшкapиëни Faзнaвиëнy Fypиëн Ba бaдxo xaминoни ш^х^ни Бoбypй дap capзaмини Хивд интишop ëфтa, aз aввaлxoи acpи XI то нимaxoи acpи XIX як дaвpaи тaxaввyлy тaкoмyли тaдpичиpo тaй нaмyдaacт. Дap дaвpaи xyкмpoнии мycyлмoнoни нoмбapшyдa дap биcëp шaxpxoи X^nAycre^ дoиpaxoи aдaбй тaшкил кapдa мeшaвaнд, ки дap aтpoфи orao биcëp aдибoнy дoнишмaндoни фopcизaбoн мyттaxид мeгapдaнд. Сyлтoн Мaxмyди Faзнaвй вa чонишинони y 6o мaкcaди дap хииндустон pmo4 дoдaни дини иcлoм вa зaбoни фopcй aз Оcиëи Миëнa, Эpoн вa AфFOниcтoн aдибoнy дoнишмндoн вa caнъaткopoнy xyнapмaндoни зиëдepo бa мapкaзи шнчо6 шaxpи Лoxyp дaъвaт нaмyдa, бapoи ош,о шapoиги мувофик мyxaйë мecoxтaнд. As ин чост, ки дap oн зaмoн Fypyx-Fypyx aдибoнy нaвиcaндaгoн вa дoнишмaндoнy нaмoяндaгoни caнъaтy xyнapи мaмлaкaтxoи зикpшyдa вopиди хиидустон мeшaвaнд вa дepe нaмeгyзapaд, ки Лoxyp xaмчyн Бyxopoвy Faзнa вa Нишoпypy Бaлx бa мapкaзи нaмoëни илмию aдaбй тaбдил ëфтa, диккaти илму aдaби мaмлaкaтxoи ^Œap;po бa xyд 4art5 мeнaмoяд. Aз xaмин дaвpa cap кapдa, фopcй зaбoни pacмии идopaxoи мaъмypй вa дoиpaxoи aдaбию илмии XинДycгoни шимoлй эълoн кapдa мeшaвaд вa nomaxra Faзнaвиëн шaxpи Лoxyp 6o томи «F aзнини xypд» мaшxyp мeгapдaд. [3,7]

Дap зaмoни xyкмpoнии пиcapи Мaxмyди Faзнaвй -Мacъyд aз Эpoн, Мoвapoyннaxpy AфFO)ниcгoн бa Лoxyp caфap кapдaни фopcигyëни зиёд бa нaзap мepacaд, ки дap бaëни ош,о cyxaнcapoëни бapчacгa низ биcëp бyдaнд. Дap зaмoни Faзнaвиëн caAxo нaфap aз фopcигyëни Эpoн, Оcиëи Миёш вa AфFOниcгoн, ки acocaн aз opифoни бyзypг вa дoнишвapoнy нaвиcaндaгoн ибopaт бyдaнд, бa Лoxyp caфap мeкyнaнд. ^ap зaбoни фopcй, мeнaвиcaд яминкони Лoxypй, -зaбoни фopcй, ки дap

aвaлxo зaбoни pacмии дapбop 6уд, дap acpи Ибpoxими Faзнaвй бa тaвaccyли иpтибaги фopcигyëн вa фopcидoнoн дap нoxияи Лoxyp чyнoн тaвpич кapд, ки raйp aз зaбoни дapбopй «зaбoни pacмии xoc» xaм гapдид вa биcëp aз Лoxypиëн, ки aз нaжoди фopcиëн нaбyдaнд, зaбoни фopcиpo бa ocoнй мeфaxмидaнд вa бaъзe aз orao бa зaбoни фopcй xapф xaм мeзaдaнд. [4,36]

Шaxpxoи Дexлй вa Бaнгoлa низ дap зaмoни xyкмpoнии cyлoлaxoи Хилчиён вa ТyFлyкиëн бa мapкaзxoи бyзypги aдaбию илмй мyбaддaл гapдидa, дикдати шoиpoнy aдибoн вa дoнишмaндoни зиëдepo бa xyд 4aró мeкyнaнд. Бa дoиpaи aдaбию илмии ин шaxpxo бeштap шaxcoни coxибиcгeъдoд aз Оcиëи Миëнaвy Эpoн бa capзaмини хиидустон xичpaт кapдa, нaвиcaндaгoни мaxaллии дap конуЖои тaмaддyни кишвapxoи фopcизaбoн тaвлидëфтa 4art5 кapдa мeшyдaнд. Дap дaвpaи xyкyмaти «Сaлaгини Дexлй» pmo4y paвнaки зaбoни фopcй xeлe aфзyдa, oн чй дap идopaxoи pacмй, дoиpaxoи aдaбию илмй вa чй дap бaйни axoлй эътибopи кaлoн пaйдo мeкyнaд. Cymora^ Дexдию Бaнгoлa вa чи фapмoнpaвoëни caлraнaти Бaxмaнияи Дaкaн фapxaнгy aдaбиërи фopcиpo шиopи xyд coxтa, бa ocopи човидоШи Фиpдaвcй, Низoмй, Чaлoлиддини Бaлxй, Сaъдй, хофиз paróa™ ниxoят кaлoн дoшraнд. Бaъзe aз orno xaтro бa мулощгу мycoxибaти Сaъдй вa хофиз мушток шyдa, oronpo бa дapбopxoи xyд дaъвaт xaм мeкapдaaнд. Мacaлaн, xoкими Бaнгoлa султон Fиëcyддини Aъзaмшox хофизи Шepoзиpo бa дapбopи xyд дaъвaт кapдa бyдaacг. Aммo хофизи Шepoзй 6o caбaбxoи yзpнoк бa Бaнгoлa caфap кapдa нaмeгaвoнaд вa бa нoми Султан Fиëcиддин Faзaлe ифшo нaмyдa, мeфиpиcгaд, ки бaйтe чaнд aB oн чунин acг:

Сощ Xpducu capey гулу лож мepaвaд, В-т 6ayc бо caлocaтu sacrnm мepaвaд. Шaкapшuкaн шйшнд щт тутмёт Хцнд, З-т vpudu пopей, ku 6a Штопо. мepaeaд. Х,офш, 3u шшщ мaцлuеu Султон Fuëcudduн, Хомуш мишт, ku Kapu ту оз нож мepaeaд.

Бa Хивд дaъвaт кapдaни aдибoни зaбapдacги мaмлaкaтxoи фopcизaбoн дap дaвpaxoи бaъдинa низ мyнгaзaм идoмa ëфтaacг. Бoлaгap, дap нимaи дуюми acpи XVIII cap кapдa, шoxoни Эpoнy AфFOниcтoн Нoдиpшoxи Aфшop вa Axмaдшoxи Дyppoнй бa Дexлй пaй дap пaй xyчyм кapдa, axли oнpo ^axm oм нaмyдaнд, ки ин бoиcи бa пapoкaндa шyдaни кyввaxoи aдaбию илмии oн мeгapдaнд, вaлe дap Дexлй вa aтpoфии oн шoиpoни coxибиcгeъдoди зиëдe бyдaнд, ки acapxoи aз 4Mxara мaзмyнyн шaкл крбили дикдат эчод кapдa, aнъaнaи шeъpи фopcиpo дaвoм мeдoдaнд. Aдибoни зиëдe бa миали Миpзo Acaдyллo Foлиб, хоким Мyъминxoни Муъмин, Сaдpиддинxoни Озypдa, Зиёвуддин Axмaдxoни Нaйиpи Рaxшoн, Хycaйни холй дap Дexлй. Шиблии Нyъмoнй дap Aзaмгapx, Мyxaммaдxycaйни Тaмaннo, Рacoи Лaкxнaвй, Fy^w Имoми Шaxид, Мaкcyди Олим, Лзизи Лaкxнaвй дap Лaкxнaв, Мyxaммaд Ибpoxими Миcкин, Хycaйни Сapxиндй, Сaид Acpopй дap гyшaю кaнopxoи ХинДycгoн тaвaccyти зaбoни фopcй эчoдиëти xyдpo бa pox мoндa бyдaнд.

Лдибoни фopcизaбoн дap Бxyпoл, Бaнгoлa, Хaйдapoбoди Дaкaн, Пaнчoб, Aipa (Лкбapoбoд) вa aмcoли инxo эчoдиërи xyдpo, ки acлaн зaбoни мoдapии ожо ypдy, шндй, ганчс>бй, кaшмиpй, бaнгoлй, xиндй бyдaнд, кyввaи xyдpo дap эчод ^дши нaзми фopcй aзмyдaaнд.

Яке аз сабабхои ба Хиндустон рехлат намудани адибону донишмандони точик хучуми ачнабиён ба Осиёи Миёна, аз чумла, ба мавзеъхои точикзамин буд. Бахусус, баъди хучуми чингизиён ба сарзамини точикон вазъи мухочирати ичбориро афзуд. «Ахли илму адаб, ки аз Осиёи Миёна ба Хиндустон хичрат мекарданд, дар он чо дар доирахои адабй иштирок намуда адабиёти точикзабони Хиндро тараккй ва ривоч медоданд. Баъзе шоирон ва нависандагон, ки дар худи Хиндустон таваллуд ёфта буданд, аз таърихи анъанаи адабиёти точик ва форс низ берун набуданд».[5.6]

Дар замони хукмронии сулолаи Мугулхои Бузург, ки «давраи дуюм»-и забони форси Хинд гуфта мешавад, он чй аз лихози сиёсй ва чй аз лихози маданй аз дурахшонтарин даврахои таърихи Хинд ба шумор меравад, натанхо шохкорихои устодони Эрон аз «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Гулистон»-и Саъдй то осори таснифоти Хофиз ва Ч,омй ва кутуби насри илмиву адабй ва таворихи Эронй комилан дар Хиндустон ривоч кард ва шумораи зиёде аз фузалою шуарои Эрон ба Хинд омаданд ва камоли иззату хурмат диданд ва ба озодй ба сухансарой пардохтанд, балки адади зиёди шуарою уламо ва муаррихону нависандагон дар худи Хинд зухур намуданд ва ба форсй сухансарой ва таълифу тасниф карданд. [6.32]

Адабиёти форсизабони Хинд харгиз натичаи сиёсату лашкаркашихо ва зуроварй ва ё таклид ба адабиёти точик намебошад, вай ба таври тасодуфй ва бо фишору ё ташаббуси табакахои болой-феодалй ва дарборй, бо кушиши ин ё он хукмрон набуда, балки дар натичаи чараёни инкишофи дохилй ба вучуд омадааст, вай аз талаботи дохилии чамъияти синфй, аз хаёти ичтимой ва маишии халки Хинд тавлид ёфтааст.

АДАБИЁТ

1. А^аффоров. Назми форсизабони Хрнду Покистон дар нимаи дуюми асри XIX ва асри ХХ Душанбе, 1975, - 4 с.

2. Айнй Холида Садриддинзода, Бедил и его поэма «Ирфон» Сталинобод, 1956, стр.32.

3. З. Рахматулоева. «Сайри Гули Истиклол» газет. Адабиёт ва санъат, 13.09.2012, - 3с.

4. Око Яминхони Лохурй. Лохур нахустин маркази шеъри форсй дар шибхи кора. «Х,илол», Карочй, 1976, - 36с.

5. Ризозода Шафак. Таърихи адабиёти Эрон. Техрон 1942, - 342 с.

6. Сарханг Хоча Абдуррашид. Тазкираи шуарои Панчоб. Карочй 1967, - 7с.

СИТУАЦИЯ ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЛЕТЕРАТУРИ ХИНДУСТОН В УМЕНЬШАТЬ ВТОРОЙ

ВЕКА XIX И НАЧАЛЬНОЙ XX ВЕКА

В данной статье автор отразить научно-литературные и культурные отношения между двумя соседними странами Индии и Таджикистана на протяжении веков друг с другом в различных политических, экономических, социальных и культурных отношениях. В то же время авторы предоставили подробные объяснения научного, литературного и культурного сотрудничества между двумя странами, а также современную историю.

Ключевые слова:

THE SITUATION OF THE POLITICAL LITERATURE OF HINDUSTON TO REDUCE THE SECOND CENTURY XIX AND THE START OF THE XX CENTURY

The author of the given article reflects the scientific and literary and cultural relations between the two neighboring countries of India and Tajikistan for centuries with each other in various political, economic, social and cultural relations. At the same time, the author provides detailed explanations of scientific, literary and cultural cooperation between the two countries, as well as modern history.

Сведение об авторе:

Суфиев Садриддин Насридинович — астстент кафедри история, юрист и типологии Кулябского государственного университета имени А. Рудаки. Тел.: (+992)918898485

About the autor:

Sufiev Sadriddin Nasridinovich- Assistant in the Department of History and Law of Kulob State University named after Abuabdullo Rudaki. Phone: (+992)918898485

ИСТОРИЯ СТРОИТЕЛЬСТВО АВТОДОРОГИ ОШ-ХОРОГ НА ПАМИРЕ

Ходжибеков Э.Х

Хорогский государственный университет им. МНазаршоева

Дореволюционный Памир был краем классической бездорожья, краем труднодоступных оврингах и согласно устным преданиям памирцев на одному из труднопроходимый дореволюционный перевал на арабской графике было изречено неизвестным автором такими словами известного - персидско-таджикского поэта Бедила: «Бар сари мижгон чу ашк истодаи хушёр бош!»

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.