Научная статья на тему 'СЛОВАРЬ "БАХОРИ АДЖАМА" И ВОСПИТАНИЕ ПОЭЗИИ'

СЛОВАРЬ "БАХОРИ АДЖАМА" И ВОСПИТАНИЕ ПОЭЗИИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
22
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШИБХИ ИНДИЙСКОГО СУБКОНТИНЕНТА / КУЛЬТУРА / КУЛЬТУРОЛОГИЯ / ПОЭТИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА / "АДЖАМСКИЙ ИСТОЧНИК" / ЛИТЕРАТУРНАЯ ЦЕННОСТЬ / ЛИТЕРАТУРА / ЭНЦИКЛОПЕДИЯ / КОММЕНТАТОРСКИЕ КУЛЬТУРЫ / ИСТОЧНИК / МИРОВАЯ КУЛЬТУРА / СИЛЬНЫЙ АРГУМЕНТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидов Саидумрон

В этой статье рассматривается словарь «Бахори Аджама» и просвещение поэзии. В своей статье автор сначала обращается к культурам, в которых авторы знали свою основную цель при составлении слова, и пытался обеспечить, чтобы их написание превосходило предыдущие словари, включив новый словарь. Следует отметить, что такие словари включают «Фарханги Джахангири» Мирджамолиддина Хуссейна ибн Фахриддина Хасана Инджу и «Бурхани Котэ» Мухаммада Хусейна ибн Халафи Табрези. У других культур есть преимущество, которое также обсуждалось молодым исследователем с достоверными источниками. Следует отметить, что культура весны - одна из самых оригинальных и устойчивых культур по сравнению с другими комментаторскими культурами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DICTIONARY "BAHORI AJAM" AND EDUCATION OF POETRY

This article examines the Bahori Ajam vocabulary and the enlightenment of poetry. In his article, the author first addresses cultures in which the authors knew their primary purpose in composing a word and tried to ensure that their spelling was superior to previous dictionaries by including a new vocabulary. It should be noted that such dictionaries include the Farhangi Jahangiri by Mirjamoliddin Hussein ibn Fakhriddin Hasan Inju and Burkhani Kote by Muhammad Hussein ibn Khalafi Tabrezi. Other cultures have an advantage, which was also discussed by the young researcher with reliable sources. It should be noted that the spring culture is one of the most original and enduring crops compared to other commentator cultures.

Текст научной работы на тему «СЛОВАРЬ "БАХОРИ АДЖАМА" И ВОСПИТАНИЕ ПОЭЗИИ»

Ключевые слова: фельетон, образ, сатира, юмор, актуальные вопросы, хвала, социальная и политическая жизнь, неприятные ситуации, осуждение, конкретные личности, повседневные события.

THE PLACE OF THE FEUILLETON IN URUN KUHZOD'S PUBLICISM

Feuilleton is one of the most famous genres in publicism and literature. Tajik writers actively use the genre offeuilleton in their works to analyze and solve social problems. With the help of a feuilleton, writers tell society about the problems that are coming, analyze them and give the right guide to the events that are happening.

In the formation of the creative personality of Urun Kuhzod, a huge role belongs to the professional environment, which ensured his subsequent spiritual and professional maturity. The writer's publicism activity in the press (the magazines «Horpushtak» and «Sadoi shark» and the newspaper «Maorif wa Madaniyat) was a new stage in the formation of his writer's personality. Urun Kuhzod, who began his writing career with writing humorous stories, feuilletons and pamphlets, with the creation of interesting essays and short stories, novels and novels, occupies a certain place and role in the history of modern Tajik literature. Urun Kuhzod's writing style is defined by his first humorous stories and the collection "Sarevu savdoe" reflects the idea and content of publicistic humor. The writer in his humorous stories makes unacceptable actions and actions of greedy, limited, ignorant people the object of criticism and humor. Irony, humor, mockery, and intensity of image were a characteristic feature of his satirical stories. The collection "Yak Saru sad hael" is considered a new stage in the formation of a psychological story in the writer's work. Also during this period, critical and journalistic satire, which is an expression of his spiritual and moral concept, plays a special role in his work. Urun Kuhzod with the creation of serious stories, contributing to the strengthening of the aspect of reflection and psychology in this genre, has achieved success in revealing the human nature and psychological state of his characters. In his works and thoughts, the spirit of reformism prevails and the goals of his work are individual development of the individual, the connection of the individual with society, social progress and getting rid of spiritual stagnation.

In this article, the author tracks the journalistic activity of Urun Kuhzod and gives an answer to the question of the place of the feuilleton in the writer's publicism.

Keywords: feuilleton, image, satire, humor, topical issues, praise, social and political life, unpleasant situations, condemnation, specific personalities, everyday events.

Сведения об авторе:

Каримова Хилола Кадиралиевна - докторант (Ph.D) кафедры теории новейшей персидско-таджикской литературы Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе. пр. Рудаки 17. Тел.: (+992) 906555663.

About the author:

Karimova Khilola Kadiralievna - (Ph.D) student of the Department of the Theory of the modern Persian-Tajik literature of Tajik National University. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudakiave. Tel.: (+992) 906555663.

ФАРХДНГИ «БАХ,ОРИ АЧДМ» ВА МАЪРИФАТИ ШЕЪР

СаидовC

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Пайванду иртиботи мардуми форсзабони Мовароуннахру Хуросон ва Шибхи Крраи Хинд таърихи туълонй дорад ва дар дунболаш самари беназири илмиву адабиро ба бор овардааст. Ин чо ироаи андешаи суханшиноси маъруф Саид Нафисй дар бораи пайванди дерина ва ногусастании ин ду кавм бамаврид мебошад:: «Тамаддуни ориёихои Хинд ва Эрон дар хафтхазор сол кабл аз мелоди Масех яке буд ва эътикодот ва забонашон бо хамдигар иртибот дошт. Аз»Ринведо» ва «Занд»- и «Авесто» ном мебарем, ки дар давраи кабли торих ориёихо дар Помир бо хам зиндагй кардаанд ва аз он чо ба чохои мухталифи Хинд ва Эрон рафтанд» [1, с. 147].

Асноди муътамади таърихие, ки андешаи болоиро тасдик менамояд ин рушди фархангнигорй дар сарзамини Хинд тули асрхои дароз мебошад. Хатто чунин ба назар мерасад, ки дар ин ришта донишмандони Хинд аз фархангнигорони сарзамини Фароруду Хуросон фаъолтар будаанд. Вокеан Хиндустон дар рушди фархангнависии форсй дар таърих хидмати бузургеро адо кардааст. Мухаккикон бар он акидаанд, ки фархангнависии форсиро дар Хинд метавон ба се мархала кисмат кард, ки онхо хар яке дорои вежагихои хеш мебошанд. Аз чумла рушди фархангнависй то замони истилои мугул яъне садаи сездахи милодй, дар даврони салтанати мугул ва баъди он мавриди омузиш карор мегирад. Инкишофи бемайлони фархангнигориро дар Хиндустон мухаккикон ба

тapики мyxтaлиф шapxy Ta^ex мeдиxaнд, ки бaъзeи ohxo ниcбaт бa Хин^ён тaкaччyxи кaм бa фapxaнгнaкиcии фopcй дoштaни Эpoниëнpo aмpи вд^ии тaъpиxй мeдoнaнд. Aз чyмлa мyxaкики нoмдop Ba фapxaнгнaкиcи мaъpyф дyктyp Myxaммад Муин дap ин мaвpид чунин зикp мeнaмoяд, ки :»Эpoниëн бa мyнocибaти oh ки зaбoни фopcй , зaбoни мoдapии ohoh acr, xyдpo гз лyFaтнoмaи фopcй бeниëз мeдoниcraнд. Aз ин py, ^map бa тaълифи фapxaнги зaбoни xeш TaBa44yx кapдaaнд. Чyнoнки apaб хдм xyдpo бa тaдвини кэмуш apaбй му^точ нaмeдид Ba чун зaбoни apaбй зaбoни динии эpoниëн шуд, ohoh бa тaълифи кoмycxoи apaбй пapдoxтaнд.Aз чyмлa нaxycтин фapxaнгxoи фopcй , ки бa дacти эpoниëн тaълиф шyдa aз фapxaнги Aбyxaфcи СyFдй Ba ^aтpoни Apмyй Ba «HyFara фypc»и Acaдй бoяд шм бypд. AH^ap^ дyвиcтy naH^ox, фapxaнги фopcй бa фopcй ё фopcй бa зaбoнxoи дигap, ки дap дacт acт, фaкaт худуди чихил фapxaнги фopcй бa дacти эpoниëн нaвиштa шyдaacт Ba acoми эpoниëнe, ки дap Хиндуогон бa тaълифи фapxaнги фopcй икдoм кapдaaнд, низ дap ин x^o6 бa mywop oмадaacr». [1, c.149]

A чoниби дигap aкcapи мyxaк;кикoн бap oh фикpaнд, ки бинoбap зaбoни фopcй xaмчyн зaбoни pacмии дapбopй Ba зaбoни дaвлaтии Хиндуогон бa wop paфтaн тaлaбoти pyзaфзyн бapoи дapкy мaъpифaт Ba иcтифoдaи зaбoн бa миён мeoмaд Ba тaдвини фapxaнгxo aмaли нoгyзиp мaxcyб мeëфx Дap мaвpиди caтxy caвияи фapxaнгxoи дap ин capзaмин иншo гapдидa низ aндeшaxo мyxтaлифaнд. rypyxe aз мyxaк;кикoн дap бapoбapи эътиpoфи зaxмaтxoи фapoвoни лyFaтнигopoни ин кишвap aндeшa дopaнд,ки aкcapи мyaллифoн, ки «axли зaбoн нaбyдaнд, эшoнpo дap тaълифoт иштибoxoти биcëp дacт дoдaacr».Myxaк;кик Хишэлиддини Хyмoй бoшaд бa xидмaти фapxaнгнaвиcoни Хинду Пoкиcтoн apчгyзopй мeнaмoяд Ba чунин мeнигopaд: «Эxrимoмe, ки дap кишвapи Хиндуогон бa мaънии oми кадим, ки шoмили xap ce мaмлaкaт Хинду Пoкиcтoн Ba Бaнглaдeш фсълй acr, ниcбaт бa зaбoн Ba aдaбиëти фopcй мaxcycaн дap кимти фapxaнгнaвиcй Ba тaзкиpaи шyapo мaбзyл шyдa чунин бapoбapкopй acт, ки xy^ эpoниëн дap ин бopa aнчoм дoдaaнд... Ba нaзиpи xидмaтe бoшaд, ки эpoниëн бa зaбoн Ba aдaбиëти apaб aнчoм дoдaaнд, ки xaзop мapтaбa бeштap aß xy^ apaбxo дap ин зaминa Nop Ba кушиш кapдa Ba китоб м^шт^н^) [1, c.152].

Мутобики axбopи capчaшмaxoи муктамади илмивy тaъpиxй «Фapxaнги Фaxpи K^bboc» -кyxaнrapин фapxaнгнoмa дap фapxaнгнигopии Шибxи К^дои Хинд мaxcyб мeшaвaд, ки дap бaйни coлxoи 1290-1310 мeлoдй тacниф шyдaacт. Myaллифи oh Фaxpиддин Myбopaкшox Кaввocи Faзнaвй cyxaнвapи мaъpyфи зaмoни xeш бyдa, 6o дoнишy иcreъдoдaш дap дoиpaи илму aдaби фopcигyëни Хинд o6pyK> эътибopи apчмaндe дoштaacт Фapxaнги мaзкyp 6o эxтимoми у^оди Дoнишгoxи Aлигapxи Хинд Нaзиp Axмaд coли 1974 тaвaccyrи Aнчyмaни китоб дap TexpoH инrишop ëфтaacr. Bane фapxaнгнaвиcй дap capзaмини xиндy nomcroH acocaH aз caдaи 16-милoдй By^a™ тoзa пaйдo кapд Ba кoмилrapин фapxaнги шeъpии ин дaвp <^apxaHrn 4,axoHrnpa» мeбoшaд, ки дap зaмoни Aкбapшox coли 1017 xичpии кaмapй нaвиштa шyдaacr. Дap ин дaвpa «Фapxaнги Рaшидй» Ba «Сиpoч-yn^FOT», низ aз лиxoзи apзиши лeкcикoгpaфивy aдaбй шyxpaти бeaндoзa пaйдo кapдaaнд. Фapxaнгxoи дap Шибxи К^дои Хинд 6a к^гам oмaдapo мeraвoн aз лиxoзи xpoнoлoгй 6a ce дaвpa тaкcим нaмyд.

1.Дaвpaи пeш aз иcrилoи MyFyл яънe aз кapни ceздaxyм to шoнздaxи мeлoдй.

2.Дaвpaи бoбypиëн ë мyFyл, яънe, ^apH^M шoнздaxyм to xaждaxyми мeлoдй

3.Дaвpaи HaB, яънe ^ни xaждaxyм to бистуми мeлoдй

Дaвpaи нaви фapxaнгнoмaxopo мeтaвoн 8з нaзapи ycyли тacниф Ba фapoгиpии мaвoд 6a яктанд lypyx киcмaт кapд:

Haxycr фapxaнгxoe, ки мyaллифoни ohxo xaдaфи acлии xyдpo дap чaмъ oвaдapдaни вoжa мeдoниcтaнд Ba кушиш мeкapдaнд,ки тaълифoти ohxo aз лyFaтнoмaxoи кaблй 6o фapoгиpии лyFaти чaдид имrиëз дoштa бoшaд. Бa ин зyмpa лyFaтнoмaxo «Фapxaнги чaxoнгиpй»-и Mиpчaмoлиддин Хycaйн Ибни Фaxpиддин Хacaни ИНчу Ba «Бypxoни ^ore^»^ Myxaммaд Хycaйн ибни Хaлaфи Тaбpeзиpo мeтaвoн мapбyr дoниcт,ки ин ду лyFaт as нaзapи фapoгиpии тeъдoди лyFaт aз фapxaнгxoи дигap aфзaлият дopaд.

Гypyxи дигapи лyFaтнoмaxo aз ^били «Фapxaнги Рaшидй»- Рaшидyддини Тaтaвй, «Сиpoч-yл-лyFOт», «ЧapoFи xидoят» - и Aлиxoни Оpзy, «Бaxopи aчaм»-и Рoй Тик Чaнд Бaxop, Ba «Mycraraxor-yш-шyapo»- и Bopacra дopoи xycycияти пaжyxишй Ba интикэдй дap шapxy тaвзexи мaфxyмy ибopoти шeъpй пeшдacтaнд.

Д^ гypyxи aввaли лyFaтнoмaxo бeштap 6a нaзм Tara44yx дoштaнд Ba зaбoни шeъppo бeштap 6ap pиштaи TaKBexy тaшpex мeкaшидaнд.Хaдaфи ин лyFaтнигopoнpo мyxaккикoн дap кoфияëбивy иcтифoдaи caнaдxoи бaлaндмaзмyни шeъpй дoниcтaaнд Ba 6a зaбoни гуфтугуй TaBa44yx нaдoштaнд, ки ин 6a xa^HW нaздик мeбoшaд. Бoиcи зи^ acт,ки ин ycyли тacнифи фapxaнг дap фapxaнгнигopии Шибxи К^^и Хинд aз OFOз 6a нaзap мepacид Ba мacoили зaбoнй aз ^били эъpoб Ba тaкзexи мaънoии кoжaxo дap caбкy ycлyби лyFaтнигopoн apзиши бeштap нaдoшт Ba OHXO бeштap чaнбaи aдaбиpo мoлик бyдaнд. Дap aFлaби фapxaнгxo aз кдбили «^apxaHrn Фaxpи K^bboc», «Дacryp-yл-фaзoил», «Бaxp-yл-фaзoил», «Aдoт-yл-фyзaлo», «Шapaфнoмa», «Mифтox-y-л-фyзaлo, «Тyxфaи caoдaт»

тaxкикoти зaбoнй capфи нaзap шуд^ фapxaнгнигapoн тaнxo 6o шapxи вoжaxo 6o иcгифoдaи мypoдифaги ohxo иктифo вapзидaaнд. Bane дap гypyx,и дувуми лyFaтнoмaxo xaмчyнoнe, ки зикp шуд 6a мacoили зaбoн,ycлyб capчaшмaи ин ë oh вoжa вa мoнaнди ин^о бeштap эътибop дoдa шyдaacт. Bo6aCTa 6a тaвaччyxи подшохону хокимони дaвp вa гycгapиши зaбoни фopcй дap Хинд, лyFaтнoмaxo низ xaм aз нaзpи xycycиятxoи лeкcикoгpфй вa xaм aдaбй тaкмил ëфтaнд. Ин чо cyxaни мо дap бopaи «Бaxopи Aчaм»- Рой Тик Чaнд Бaxop acт, ки apзиши бaлaнди aдaбиpo дopocг вa мepocи гapнбaxoи aдaбиëги caдaи 18 мaxcyб мeшaвaд. Дap paдифи мaъpyфтapин фapxaнгxoe, ки дap ин дaвpa иншо гapдидaнд мотанди фapxaнги «Фaтx-yл-кигaб»и Aбyлxaйpи Ниcopй, «Мaчмa-yл-лyFaг»-и Aбyлфaзл, Фapxaнги Шepxoнй «Aниc-yш-шyapo»-и Aбдyлкapим, «Мaдop-yл-фoзил»-и Фaйзй, «Фapxaнги 4,axoHrnpa»^ Чдмол Хycaйни Инчу, «Дyppи дapй»-и Aлй Юcyфи Шepвoнй, «4axop yнcyp»-и A^Hy^^x Хycaйнй, «Бypxoни Коте^-и Мyxaммaд Хycaйн Бypxoни Тaбpeзй, «Фapxaнги Рaшидй»-и Aбдypaшиди Тaттaвй, «Сиpoч-yл-лyFaг» вa «ЧapoFи Хидоят»-и Сиpoчиддин Aлиxoни Оpзy фapxaнги «Бaxopи Aчaм»- и Рой Лоло Тик Чaнд Бaxop чойгохи xocaи xeшpo aз нaзapи apзиши илмиву aдaбй дopocг. «Бaxopи Aчaм» - фapxaнги тaфcиpии фopcй-тoчикиcт, ки шли 1739 aз чониби фapxaнгнигop Рой Лоло Тиктанд Бaxop тaълиф шyдaacг. «Бaxopи Aчaм» -po фapxaнги шeъpй ном кapдaaнд вa дap он бeштap aз 10 xaзop мyфpaдaг, тapкибaг вa ибopaги фopcй чойгузин буд^ бо acнoди шeъpй aß ocopи cyxaнвapoни фopcизaбoн тaвзexy мaънидoд шyдaaнд. Рой Лоло Тикчaнд Бaxop xaмчyн capчaшмa бeштap aз 200 номгуй дeвoнy бaëзи cyxaнвapoнpo иcгифoдa кapдaacx Дap фapxaнг aмcoл вa кинoëтy ибopaги зиëди фopcй тaвзex ëфтaaнд, ки кaблaн дap лyFaтнoмaxo 6a нaзap нaмepacид вa ин мaвoд имконияти фapoxepo бapoи ошной бо aшъopи caбки xиндй фapoxaм мeoвapaд. Дap «Бaxopи Aчaм» жмут aз aшъopи cyxaнвapoни фopcизaбoн aз дaвpoни устод Рyдaкй то зaмoни мyaллиф 6a нaзap мepacaд. As чумл^ нaмyнaxoи зиëди aбëг aз ocopи Рyдaкй, Низомй, Хоконй, A^p Хycpaв, Кмолиддин Иcфaxoнй, Сaъдй, Хофиз, Мaвлaвй, Кaмoли Хyчaндй, , Aбдypaxмoни Ч,омй, Aбдyлкoдиpи Бeдил вa дaxxoи дигap дap тaшpexи вoжaxoи лyFaвй вa тaъбиpaги шeъpй зикp ëфтaacт. Axaмияти aдaбии фapxaнг Ha ^map aз apзиши лeкcикoгpaфии он буд^ дap мaвpиди тacxexи ocopи cyxaнвapoн, мyкappap кapдaни мyaллифи во^ии ин ë он шмуши ocopи aдaбй, дapкy мaъpифaти мaъниxoи aшъopи шо^он тaвaccyти тaвзexи вoxиди лyFaвй зoxиp мeшaвaд. Ab чониби дигap фapxaнги «Бaxopи Aчaм»-po мeгaвoн чун xaмaи фapxaнгxoи дигapи фopcй-тoчикй 6a мacoбaи capчaшмaи му^^кили aдaбй пaзиpyфт,ки мyaллифи он дyp Hecx a3 мaъxaзy мaнбaъxoe иcгифoдa кapдaacт,ки ohxo нycxaxoи кaлaмй ë aккaлaн 6a acn нaздик бyдaнд. As ин чaшмaндoз xини омузиши нaмyнaи ocopи cyxaraapoH дap пapтaви дeвoнy 6aë3xo вa чyнгxoи aдaбй 6a нукгаи боло бeштap эътимод пaйдo мeшaвaд вa фapxaнгxo бо мaвoди мyътaмaди x^ дap xaлли мacoили мaтншинocии ocopи aдaбй caxм мeгyзopaнд. Гyзaштa a3 ин шapxy тaвзexи дaкик вa aмики вoxидxoи лyFaвй бо нaзapдoшти мaънипapдoзивy мaъниcoзии шoиp фapxaнг такши мифтoxи дapи гaнчи cyxaHpo бoзидaacт. Чунончи дap «Бaxopи aчaм» a3 ocopи Хoчa Кaмoли Хyчaндй бeштap a3 100 6arö xaмчyн caнaди шeъpй иcтифoдa шyдaacx Хини омузиш вa мyкoиcaи ин нaмyнaxo бо нycxaxoи мaвчyдaи илмиву интикодии aшъopи шoиp бapoбapи илoвa кapдaни xapфи нaв вa ëфтaxoи чaдид дap мaтншинocии ocopaш бapoи xoнaндaи имpyз yкдaxoи мaъpифaти шeъpи Хoчa Кмол боз мeшaвaд. 3epo мaзx дapкy мaъpифaти дypycти вoжa ë ^opa xoнaндapo 6a acли мaтлaб - идpoки мaънии aшъopи шoиp мyшappaф мeкyнaд.

Инaк a3 чaнд фaзилaти aдaбии фapxaнги «Бaxopи Aчaм»дap мишли нaмyнaxoи aшъopи Хoчa Кaмoли Хyчaндй ëд мeкyнeм.

1 .Apзиши тeкcтoлoгии фapxaнг Дap фapxaнг тaxти вoxиди лyFaвии «оби дaxoн» oмaдaacт: Оби дахон: Хив, ки a3 дaxoн бияфкaнaнд вa иcтeъмoли он бо лaфзи «дap дaxoн гaштaн» шoeъ acx вa бо лaфзи <^ypy xypдaнy фypy бypдaн», xap ду мyxoвapa зaиф. Он чи зоеъ шавад маро зи лабат,

Бар рух оби дауон дашном аст. Камоли Хуцандй .[2, c.18]

Ин 6aKF дap xaмин шaкл тaнxo дap фapxaнги мaзкyp мacтyp бyдa, кулли нycxaxoи илмиву интикодии aшъopи Хoчa Кмоли Хyчaндй бaйти мaзкyppo дap ин cypaт ca6x кapдaaнд: Он чи зоеъ шавад ба мо зи лабат Баррухат он дуову дашном аст [4, c.93] Ё тaxти шapxи тapкиби лyFaвии дигap oмaдaacт:

Пеш кашидан: мacxapa гapдoнидaн кacepo. Гуянд:» ypo xy6 пeш гашиди». Ba дap пойи x^co6 oвapдaн, вa дap иcтилoxaг 6a мaънии мyлaгифaт кapдaн вa дap итоб гиpифтaн:

Пеши ту кашам ду чашми равшан Гуям назари сафост эй дуст. [2, c.460]

Ин 6am- дap xaмaи нycxaxoи интикодии шoиp бaд-ин тapик oмaдaacт,ки aфзaлияти нycxaи «Бaxopи aчaм» чиxaти шapxи мaънoи тapкиби лyFaвй вa тaxлили мaънии 6aMx paвшaн мeгapдaд: Пеши ту нищм ду чашми равшан

Гуям нaзapu caфacm эй дуcm.[4, c. 118]

2.Сарчашмаи гановатмандии забон. «Бaxopи aчaм» xaмчyн фapxaнги шeъpй 6a xoтиpи иcтифoдaт эз кaлимoтy тapкибxoи мaкзyн Ba дилпaзиp кушиш кapдaacт мypoдиф ë тaшбexoти ин ë oh кoxиди лyFaкиpo 6a к^там oкapaд. Чyнoнчи дap тaкзexи кoжaи «^yca»,™ бaйти Хoчa Кaмoли Хyчaндй дap paдифи бeштap aз 40 бaйти шoxид эз cyxaнкapoни дигap иcтинoд шyдaacт 28 тaшбexи ин кaлимapo зикp мeкyнaд:

Буса: 6yc мyapaби oh, Ba cepo6, Tap, шyкpoмeз, гyлycyз, чoнпapкap, бaчo, тaшнaи лэб, бикp, capчyш, эз cифary xaйpи мaтoъ, шypyp, нaйшaкap, кэнди мyкappap, caмapa, xarao, мэй, нукл, шapoб, шapбaт, aбpeшим, pyзй, xиpoч, гyxap, ceлй, мapкaз, мyxp, дузд Ba гул эз тaшбexoти ycr:. nupu мо 6yce as он лaб бapнaкaнд Чун кyнaд 6e4apa дaндaнeш mcm. [2, c.341]

Хэмчунин дap мaкoлaxoи aлoxидaи лyFaкй кoxид Ba тapкибxoи «6yca 6ap дэби xeш зaдaн», «6yca 6a пaЙFOм», «бycaчoй», «бycaчин Ba 6ycaxop», «бycaдoн», «бycaдyзд», «6ycapa6o», «бycapeз», «бycaзeб» «бycaи coFap», «6yca шyмypдaн», «бycaфиpeб», «6ycarax>, «^ycarax^Hoc», «бycaгycrox», тaквex ëфтa 6o acнoди шoxид зикp ëфтaaнд.

Ё дap тaквexи кoxиди лyFaкии «талхй» мaъниxoи гyнoгyни oHpo тaзaккyp мeиxaд, ки дap шeъpи cyxaнкapoни клaccикй фapoкoн 6a нaзap мepacaд:

Талхй: мapopaт, чун тaлxии бoдoм Ba тaлxии гyлoб Ba дap тaлxии мэй Ba cax6o, кишя эз тундии мэй Ba тaлxии дapë, кинoя эз шypии oби дapë, тaлxии мapг Ba тaлxии чoн кaндaн, кинoя эз caxтии мapг Ba нэзъ Ba тaлxии дaшнoм Ba чaкoб poчeъ 6a мэънии aккaл acr. Ba 6o лэфзи кaшидaн Ba дидэн Ba бypидaн Ba бypдaн шикacтaн мycтaъмaл. Нaбuнaд mrnxuu цон кaндaн он mc, Kuлaълu цaнфaзaяàpa гaзuдacm. [2, c.537]

3.Маърифати шеър. Maкoди фapxaнги «Бaxopи эчэм» дap мaъpифaти мэънй Ba мaзмyнxoи ocopи cyxaHBapoH низ cyдмaнд acr. Зикpи тoбишxoи мyxraлифи мэънии кoxидxoи лyFaкй имшн фapoxaм мeoкapaд to эз aшъopи cyxaнкapoни клaccикй мaъниxoи acлиpo мaъpифaт нaмoeм:

Х,ак: 6a^aTxa Ba тэшдид Ba фopcиëн 6a тaxфиф иcтeъмoл нaмoянд, 6a мэъни pocr Ba дypycт Ba нoмe эз нoмxoи Бop Тaъoлo Ba xиcca Ba Hara6 Ba бэд-ин мэънй 6o лэфзи дoштaн Ba xypдaн 6a тэшдид Ba 6e тэшдид муст^м^ Ba 6a мэънии мypдaн. Бо мy;macuб бшу ea мamapc оз Race Комол rap бaдa мexypeм щщ Mac нaмexypeм. [2, c. 732]

Х,алка бар дар рехтан, халка бар дар куфтан, халка бар дар задан: кинoя эз тaлaби фaтxи 6o6 кapдaн Ba oh чугон бyкaд, ки тэт^и oxaниpo 6ap тaxтaи дap 6o мex бизaнaнд Ba to arap xace 6ap дapи oh xoHa oяд Ba xoxaд, ки эз oмaдaни xyд coxиби xoHapo orax coзaнд xanrçapo 6ap oh тэт^и oxaH бизaнaнд.

Комол ш ;mya 6ap тндон зaдaн 4ucm rapam цо mcm, дap боз acm дap боз. [2, c. 741]

Дap ин мэ^ид «Бaxopи эчэм» дap шapxи тaъбиpy кинoяxo кoxидxoи фpaзeoлoгй низ мумтоз будэ, ohxo дap дapкy мaъpифaти мaъниxoи мapмyзи aшъopи шoиpoн paxнaмoй мeкyнaд:

Хар рафту расан бурд: дap мaxaлe гуянд, ки шaxce xyдaш б^э^д Ba чизe эз ин rac 6o xyд бyбapaд.

Бucmaнд pa^u6am capu зулфсш зн кофу paфm

Шуд нов мacaлu кр;но, кы xap paфmy pacan бypд. [2, c. 794]

Ё цт àrnap омодо:

Доман ба дандон кард, доман ба данон гирифтан: кишя эз эчз ^изи) Ba фypyтaнй ^дэн Ba низ 6a cypъaт paфтaн Ba lypexraH Ba 6ap ин киëc: дoмaн 6a дaндoн. Бap мо xa6apu xam v^u naüu my гyфmaнд Домон бuгpuфm ошк 6a дaндaнy довон paфm. [2, c.895]

A шмутаи зepин бoшaд тaкaccyrи шapxи лyFaтнигop метают 6a acли мaтлaби Хoчa Кaмoли Хучэндй дappacид:

Pacmna омод: оз щae 6a цоe омодон 6e mabxup дap pa;.

Дap чомон мepaфm m^pu цaмamu àuлдapu мо

Cape домон 6ap зоду омод 6a бycmaнpacmna. [2, c. 1057]

Mo^ дap ин бэйт œxop мeкyнaд,ки дap чэмэн чун cyxaH эз ^мэга кoлoи мaxбyбaи мo paфт capB эз capи paшкy xacaд дoмaн бapзaд, яънe oмoдaи 6axcy тaлoш гapдид Ba capoceмa бeraъxиp 6a 6ycroH X0зиp шуд.

Хэмин тapик, «Бaxopи Aчaм»-и Рoй Лoлo Тик Чэнд Бaxoppo xaмчyн фapxaнги тaфcиpии дopoи лyFar Ba иcrилoxи шeъpй мeraкoн дap paдифи capчaшмaxoи мyътaмaди илмикy эдэбй нoм бypд.

Омузиши маводи фарханг аз назари илми адабиётшиносй, хоса накди адабй ва матншиносй муфид мебошад. Тахкики амики ин фарханг хамчун сарчашмаи адабй метавонад бозёфтхои тозаи илмиро руи кор орад.

АДАБИЁТ

1. Алим, Ашрафхон. Сирочиддин Алихони Орзу ва фарханги «Чарога хидоят». Фархангнависй.Фархангистони забон ва адаби форсй-Техрон, 1388

2. Бахор, Рой Лоло Тикчанд. Бахори Ачам. Фарханги лугот, таркибот, киноёт ва амсоли форсй. Дар се чилд. - Техрон , 1390.

3. Камоли Хучандй. Девон. Тасхех ва мукобалаи Ахмади Карамй. - Техрон, 1372.

4. Камолиддин Масъуди Хучандй. Девони комил.Тасхех ва мукаддимаи Мачиди Шафак. - Техрон, 1389.

5. Камолиддин Масъуди Хучандй. Девон, ба тасхеху эхтимоми Азизи Давлатободй. - Табрез, 1375.

6. Камоли Хучандй. Девон. Бо эхтимоми Козим Шидфар, иборат аз ду чилд ва чахор китоб. - Маскав, 1975.

7. Накавй Ш. Фархангнависии форсй дар Хрнду Покистон. -Техрон, 1341.

8. Мухаммад Подшох. Фарханги мутародифот ва истилохот. -Техрон, 1364.

9. Сангинов А. Словарь «Бахори аджам» и его лексикографическая характеристика. Автореф. дис... канд. филол. наук. -Душанбе: 1973. - 24с.

10. Сиёлкутй Мал Вораста. Мусталехот-уш-шуаро. Тасхехи дуктур Сируси Шамисо. - Техрон, 1380. - 808 сах.

11. Таълифи Сирочиддин Алихони Орзу. Чарога хидоят. - Техрон, 1359.

12. Шайх Камоли Хучандй. Девон. Бо эхтимоми Эрачи Гулисурхй. Дар ду чилд. - Техрон. 1374.

СЛОВАРЬ «БАХОРИ АДЖАМА» и ВОСПИТАНИЕ ПОЭЗИИ

В этой статье рассматривается словарь «Бахори Аджама» и просвещение поэзии. В своей статье автор сначала обращается к культурам, в которых авторы знали свою основную цель при составлении слова, и пытался обеспечить, чтобы их написание превосходило предыдущие словари, включив новый словарь. Следует отметить, что такие словари включают «Фарханги Джахангири» Мирджамолиддина Хуссейна ибн Фахриддина Хасана Инджу и «Бурхани Котэ» Мухаммада Хусейна ибн Халафи Табрези. У других культур есть преимущество, которое также обсуждалось молодым исследователем с достоверными источниками. Следует отметить, что культура весны - одна из самых оригинальных и устойчивых культур по сравнению с другими комментаторскими культурами.

Ключевые слова: шибхи Индийского субконтинента, культура, культурология, поэтическая культура, «Аджамский источник», литературная ценность, литература, энциклопедия, комментаторские культуры, источник, мировая культура, Сильный аргумент.

DICTIONARY "BAHORI AJAM" AND EDUCATION OF POETRY

This article examines the Bahori Ajam vocabulary and the enlightenment of poetry. In his article, the author first addresses cultures in which the authors knew their primary purpose in composing a word and tried to ensure that their spelling was superior to previous dictionaries by including a new vocabulary. It should be noted that such dictionaries include the Farhangi Jahangiri by Mirjamoliddin Hussein ibn Fakhriddin Hasan Inju and Burkhani Kote by Muhammad Hussein ibn Khalafi Tabrezi Other cultures have an advantage, which was also discussed by the young researcher with reliable sources. It should be noted that the spring culture is one of the most original and enduring crops compared to other commentator cultures.

Keywords: shibhi of the Indian subcontinent, culture, cultural studies, poetic culture, "Ajama source", literary value, literature, encyclopedia, commentator cultures, source, world culture, Strong argument.

Сведение об авторе:

Саидумрон Саидов - кандидат филологических наук, доцент Худжандского государственного университета имени Бободжона Гафурова.

About the author:

Saidumron Saidov - Candidate of Philology, Associate Professor of the Khujand State University named after Bobojon Gafurov.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.