Научная статья на тему 'ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ ПЕРЕВОД И ЕГО РОЛЬ В ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЯХ'

ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ ПЕРЕВОД И ЕГО РОЛЬ В ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЯХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
87
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРА / КУЛЬТУРА / ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ ПЕРЕВОД / ЛИТЕРАТУРНЫЕ СВЯЗИ / СФЕРА / ЭФФЕКТИВНОСТЬ / ТВОРЧЕСКИЙ АКТ И СПОСОБЫ СВЯЗИ / LITERATURE / CULTURE / LITERARY TRANSLATION / LITERARY RELATIONS / REGIONAL / ФАРОМИНТАқАӢ / OPEN-MINDEDNESS / CREATIVE ACTS AND MEANS OF RELATION

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бахадуров Асрор Мухитдинович

Роль художественного перевода в действительности есть огромным в процессе литературной степени, самосознании и развитии преобразовании культуры национальностей, то, что в нынешнем мире переводится на разные языки мира, является важной частью литературы и культуры народа и радостным движением в путь единства и сплочения мировой культуры. Художественный перевод в таджикской литературе имеет долгий прецедент и является один из способов входа одной литературы в другую литературу, в разные периоды был фактором формирования и развития литературной связи таджиков с другими национальностями.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LITERARY TRANSLATION AND ITS ROLE IN THE DEVELOPMENT OF LITERARY RELATIONS

Literary translation plays a great role in the course of exchange of literary works and development and evolution of literature and culture of nations. All works that have been translated to different languages of the world, is an important part of the literature and culture of any nation that facilitates the world peace and unity. Literary translation in Tajik language has a long eхperience and is one type of entering one literature into another literature and was the factor of development of literature links of Tajik people with other nations.

Текст научной работы на тему «ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ ПЕРЕВОД И ЕГО РОЛЬ В ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЯХ»

фарширование образов разных слоев обществе в повести «Одина», романов «Дохунда», «FyMOMOH», «Воспамания» и другие произведениях.

Ключевые слова: творчество, фарширования образ, просветительство, проза, роман, литература, поэзия, повест.

IMAGE FORMATION SKILL IN THE STORY OF "ODINA" AND "DOKHUNDA" AND "GHULOMON" NOVELS OF SADRIDDIN AYNI

The article deals with the formation of image in the story of "Odina" and "Dokhunda" and "Ghulomon" novels of Sadriddin Ayni. The athour creates the image of Odina, Gulbibi, Bibioisha, Arbobkamol, Mullo Khokiroh, Sangin, Yodgor, Gulnor, Rahimdod, Ergash, Safarghulom Qilichkhalifa, Abdurahmon, Qulmurod, Ruzi, Nekqadam and others. The author investigates the basic of formation images of different layers society in "Odina" story, "Dokhunda", "Ghulomon", "Yoddoshtho" (Memories) and other works.

Keywords: creation, image, formation of image, enlightenment (education), prose, novel, literature, poetry and story.

Сведение об автор:

Бобораджабова Гулноза-соискатель факултети филологияи тоцик Таджикский государственного педагогического университет имени С. Айни

About the autor:

Boborajabova Gulnoza - researcher of the Department of Tajik Philology of Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Ayni

ТАРЧУМАИ БАДЕЙ ВА НАЦШИ ОН ДАР РОБИТАХОИ АДАБЙ

Бахрдуров А.М.

Донишгоуи омузгории Тоцикистон ба номи САйни

Мухаккикон адабиётро пайвандгари замонхо ва миллатх,о шинох-таанд. Дар боби таъсири мутакрбилаи адабиётро хамчун раванди навиддихандаи харакат ба суи вахдат ва иттиходи фарханги чахонй, сухани аввалро Гердер гуфтааст.Гёте фарорасии ахди адабиёти чахо-ниро таъкид карда, 31.01.1827 ба Эккерман навишта буд: «Адабиёти миллй то чое сукут кардааст.Акнун мо ба ахди адабиёти чахонй ворид мешавем ва харкас бояд ба харчи зудтар фарорасии ин ахд мусоидат намояд». [6.16 ]. Гёте ба зикри мафхуми «адабиёти чахон» бар ин маънй таъкид мекард, ки тачрибаи хар як адабиёт метавонад дастоварди адабиёти дигар бошад.

Аз замони Гёте то ба имруз чараёни чахонишавии адабиётхо пеш рафт ва тахаввул пайдо кард.Дидгоххои назарй низ оид ба ин масъала тагйир ёфт.Мухаккикон маънии умумии пайвандхои адабиро, пеш аз хама, вуруди як адабиёт ба дунёи адабиёти дигар таъбир кардаанд [5,319] ва навъхои гуногуни ин тарзи воридшавиро низ муайян ва мушаххас намудаанд,ки якеи он тарчумаи бадей мебошад.

Равобити таърихии адабй ва фархангии точиконро бо мамолики Хиндустону Чин ва Андалузии Испания дар заминаи тарчумаи бадей санадхои таърихй собит менамоянд,ки тарчумаи китобхои зиёде аз забони санскрит ва дигар забонхо намунаи он аст.Сарнавишти таърихии «Хазору як шаб» ва «Калила ва Димна» ифодагари равишхо ва холати таърихии рушди пайвандхои адабии точикон бо дигар халкхо мебошад.Сахифаи дигари ин таърих тарчумахоест,ки дар замони Сосониён аз дигар забонхо сурат шрифта, мутаассифона, асли онхо бокй намонда бошад хам тарчумахое аз руи онхо дар карнхои баъд ба забони адабй сурат гирифтааст, ки имруз низ мавчуд аст, вале чунон ки бояд тадкщ ва арзёбй нашудааст [4, 6].

Дар ибтидои пайвандхои адабии точикон ошной бо адабиёти дигар халкхо шакли мухим ва таъсисгузори робитахои адабй будааст.Мухимтарин хусусияти пайвандхои адабии халки мо дар замонхои кадим вусъати фароминтакаии он аст,ки омил ва василаи асосии омезиш ва бахрабардорй аз фархангх,ои гуногун аст.Дар ин давра пайвандхои адабй ба доду ситадхои микёси чахонй табдил ёфта,дар асрхои баъд боиси рушди тафаккури таъмимии бадей дар адабиёти мо мегардад.Ба ифодаи дигар, ин омил ходисаи бархурди судманди тамаддунхоест,ки дар шаклхо ва равишхои гуногун зухур кардааст.

Хамчунин ки М.Шакурй (МШукуров) мушохида кардааст,«дар душвортарин ва номусоидтарин даврахои таърих хам робитахои байналмилалии точикон кать нагардида буд. Яке аз сабабхои асосии ба дарачаи олии камолоти бадей расидани адабиёти классикии форсу точик хамин аст,ки ба танхой ва чудо аз дигарон зиндагй намекард, балки хамеша бо дастовардхои адабии халкхои дурру наздик ва хурду калон бо чашми ибрат менигаристанд ва аз тарчрибаи онхо эчодкорона бахра бардоштан мехостанд.Бисёре аз он чизхое,ки мохияти асосии адабиёти классикии форсу точикро ташкил

мeдихaнд,бa ин робитахои мaдaнивy адабй вобастагй доранд.Вазни apyз,бaъзe жанрхову шаклхои жaнpй,бaъзe cyжeгy образхо ба aдaбиëги мо аз aдaбиëги араб омадааст,на факаг cyжeгхои биcëpe (ба миcли «Калила ва Димна»),балки бaъзe xycycиятхои фагсафию дидакгикии клaccикони фоpcy точик хам аз pобитae,ки aдaбиëги мо бо aдaбиëти 6узурги Хрнд дошт, дарак мсдих^» [1,51 ].Ба ин маънй робигаи адабй аз OFœ ходшаи конунманди aдaбиëти точик бyцaacг.

Мaxдyцияти чyFpофиëй дар хсч зaмонe монeъи робитахои адабии точикону дигар xan^o нaбyцaacг.То acpи XlX алокаи адабии точиконро бо дигар xaлкхо acоcaн шароити умумии тaъpиxии кишвархои аз назари чyFpофиëй ва фархангй ба хам наздик муайян мeкapд.Пaйвaндхои адабии точикон дар ин давра xycycияти минтакай дошг.

Aгap ба во^ияти гаври^й нигapeм аз нимаи дувуми acpи XIX cap карда,алокахои адабй ба me аз шаклхои алокахои байналмилалй табдил мeëбaд.Дap ибтидо харчанд ин пайванд го 40e махдуц буц ва xycycияти минтакай дошг, вате тадричан зaминae барои пайвандхои фароминтакай мyхaйë cоxтAхмaди Донишро ходжахои œëcrny ичгимоии тaъpиxй ба Рyccия бурд, вaлe фарханги pycй барои пайванди уву фарханги pycй acoc гyзоштAx,мaди Дониш аввалин точикe буц,ки ба забон ва фарханги pycй paFбaт зохир кард ва «калимахои рушро монанди тиллоpeзaхо чамъ» |8,9| овард.

Хамчунон ки ишора шуц тарчумаи бaдeй якe аз шаклхои зухури робитахои адабй ва вуруци як aдaбиëг ба aдaбиëти дигар мeбошaд.Тaъcиpи cyцмaнди ин шакли робига дар нимаи дуюми acpи XIX ба баъд барои aдaбиëти точик боcaмap буцааст.Дар ин даври вуруци aдaбиëти Aвpyпо ба чахони aдaбиëти Шарк тадричан вycъaт ëфтa,тaъcиpпaзиpии мутакобила мeaфзояд.

Ин чapaëни тaъcиpпaзиpй дар биcëp холатхо дутарафа бyц.Нaвиcaндaи нeмиc Грман Гэcce дар ин замина ишораи чолибe дорад: «Kитобxонaи мо намсгавонад аз оcоpи ниcбaтaн эчодшуцаи Шарк ки capчaшмaи 6сокири маънавияг ва кигоби аз хама рангин дар чахон acx, яъж мачмуаи афшнахои «Хазору як шаб» бeбaхpa монад. Харчанд хамаи xan^^o® чахон афшнахои чолиб эчод кардаанд, факаг хамин кигоби ачиб барои ганчинаи мо кифоя acx» [2,153].Ин ва даххо caнaдx,ои дигape во^ияти алокахои адабии фаромингакаиро таъкид мeкyнaнд,ки го чос заминагузори эхëи хамшн хам хаст.

Дар тaъpиxи робитахои адабии точик ба вучуц омадани чунин aдaбиëти хамшнро мeгaвон аз всж^кои пайвандх,ои адабй таъбир кард.Ин шакли робига capфи назар аз каробати чyFpофиëй тaвcиa ëфтa, минтакахои гуногунро фаро гирифта буц.Хамин caнaдpо дар мишли aдaбиëти точику фоpc, Хинд ва бaъзe минтакахои ^афкщ ба xycyc aдaбиëти гурчиву арманй низ мсшвон таъкид кард.Бо вучуци тафовути махал aдaбиëти ин xaлкхо умумиятхо ва монандихои чоли6с доранд,ки гувохи всжгихои тaъpиxи алокахои адабии точику фоpc ва xanrçs^ ин минтака мeбошaд.

Тахрикба^ши чунин равиши пайвандхои адабии точикону xan^^o® дигар, пeшaз хама алокаи дарунй ва махдуцаи фархангй буцааст,ки нагичахои cyцмaндe ба бор овардааег.Му^аккикон «Шохнома» -и Фиpдaвcй ва «Паялавони пусти палангпуш» -ро мaхcyли хамин равиши пайвандгари aдaбиëтховy xarexo данистаанд,ки тадкикоги чуцогонаро интизор аст.Н.К.Конрад омили каробати лирикаи шоирож чун Рудакй, Низомй,Саъдй ва Xaйëмpо низ марбут ба хамин гунна ходшаи робитахои адабй дониcгaacг,ки ба назари мо caxex жст |5,317|.Ин чо бояд хамин caнaдpо ба эътибор гирифт,ки ба тафаккури бaдeии шоирож чун Рудакй,Низомй,Саъдй ва Умари Xaйëм заминаи aдaбиëти ягонаи фоpcии точикй шакл гирифта буц ва онхо capфи назар аз мав^^ти чyFpофиëй дар мактаби aдaбиëти ягонаи форши точикй парвариш ëфтaaнд.Aз руи те^ияти имрузаи махалли таваллуци онхо ба чунин xynoca омаданд, ca^ нсст.

Хамагуна acapи бaдeй caнaди во^ии робигаи адабист.Ба акидаи Гумболт aдaбиëг низ чун забон за^ираи «жруи богинй» ва афзалияти «зах,маткашй» дорад [7,31].Дар ин равиш вок£ан хам як aдaбиëг ба aдaбиëги дигар та^ир мepacонaд. Ин caнaди таъкидшуцаи тачрибавй дар шакли пайвандхои адабй амалй мeгapдaд.Xycycияти дугонаи aдaбиëт, хамчунин вазифаи дугонаи он дар хамин зохир мeшaвaд.Яънe вай хам caнaди эчодист, хам вacилaи робита.Ба ифодаи дигap,aдaбиëг на факаг дар махдуцаи xy, воcитaи робигааст, балки бфун аз он низ. Дар байни забон ва aдaбиëг низ хамин гуна мувозинат хаог,хамчунонки дар байни фаолияги тарчумонй ва paвишe,ки онро мо aдaбиëти дукутба мс^м^р харду холат хам гап дар capи дороиафзой дар чapaëни адабй мepaвaд.Aдaбиëтхо аз хамдигар бахра мeгиpaнд ë бeвоcитa ва ë ба воcитaи тарчума,ки барои пeшpaфти онхо мухим аст [7,31].

Дар холатх,ои муайян aдaбиëги мо талаботи робитаро ба вacилaи тарчума амалй мeкyнaд.Миcоли инро мохам дар aдaбиëти клaccикй ва хам навин ëфтa мeгaвонeм.Ин xycycrax ба aдaбиëтe xoc аог,ки аз нигохи «замони фархангй» аз aдaбиëги дигар пeшкaдaмтap бошaд.Aз ин нуктаи назар талабог ба робигаи байни aдaбиëтх,о ин xycycияти aдaбиëти баркамол аог,ки нсруи xyцcозй дорад.Дар aдaбиëтхои xypдy бузург ин тачриба аз омузиши забон cap шуца,бо интиxоби оcоpи тарчумашаванда поëн мeëбaд.Ин чо cyx^ дар бораи aдaбиëти тарчумавй хамчун cyбъeкт ва о6ъскти робитахои адабй мepaвaд.

Хамин тарик, чунин намуци тарчума ду пахлуи робитаро тачагсум мeкyнaд; тарчума хамчун воcитaи дороиафзоии ду aдaбиëт - aдaбиëти диханда ва кабулкунанда. As ин чихат тарчума

интикoщдиx,aндaи axбopи мyaйяни зeбoишинoxгй 6^a^ap як вaкт мeтaвoнaд caвияи зeбoишинoxгии aдaбиëги тapчyмaшaвaндapo тaFЙиp дшдц, 6ex ë бaлaндy пacг coзaд.Aдaбиëги тapчyмaшaвaндa бa му^иги aдaбии тaшaккyлëфтa вopид rnyzia, бa oн xycycиягxoи бa caвияи oн мyвoфик; мeдиxaд,ки aгap «зaмoни фapxaнгии aдaбиëги acrä» 6o «зaмoни фapxaнгй»-и тapчyмa мyвoфик; нaoяд. Macaлaн, мyxaкк;икoн тapaккиëги aдaбиëги xaлкxoи Оcиëи Mapкaзиpo дap caвияи ocopи шифoxй apзëбй кapдa,чyнин xиcoбидaaнд,ки тapчyмaи ин ocop бa зaбoни pycй, бa иcгилox мoдepнизaтcия myцaacг.Бapъaкc дap вaкти тapчyмaи aдaбиëги pycй бa зaбoни aдaбиëгxoи ниcбaтaн aK^Hw^a, aдaбиëги шифoxй мeъëpи нoгyзиp шинoxтa myцa буд.

Бa нaзapи мo ин xAnai^o,™ инъикocкyнaндaи caвияи poбигaxoи aдaбй дap ибтидoи caдaи бист acг то aндoзae шигoбзaдa вa мaфкypaвй буц. Бo вучуди ин, бa aндeшaи aдaбиëгшинoc Хyцoй Шapифoв aдaбиëг «м^дом бa caмги инкишoфëфтaи фapxaнг дomт вa xap чизи apзишмaнд, пeшpaфтa ш тaкмилëфтapo бa xy^ кдбул мeкapд» [10,88]. Дap ин зaминa мeтaвoн aфзyц,ки aгap aдaбиëги клaccикии apaб дap зaминaи фapxaнги 8хди Сoмoниëн тaшaккyл ëфтa бoшaд, бaъцтap дacтовapдxoи oн мaвpиди тaмaъ буи шeъpи фopcии точикй ;apop гиpифт.

Дap чapaëни poбитaxoи aдaбии xaлкxoи Оcиëи Mapкaзйxoлaти дигap бa нaзap мepacaд, ки бa XOлaти инкишoфи aдaбиëги фopcии точикии acpxoи д8ху пoнздaxи мeлoдй вoбacгa мeбoшaд.Бинoбap ин xaмчyн мeъëpи тaкягoxи инкишoфи aдaбиëгxoи yзбeкивy тypкмaнй вa ^ok^ xидмaт кapдaни ин aдaбиëг xoдиcaи тaбии poбитaxoи aдaбии ин минтак^ ad.

Хyцoй Шapифoв зимни тaxкики poбитaxoи aдaбии xaлкxoи Оcиëи Mapкaзй бa чунин xyлocaи мухим мeoяд: «Aap кaмбyцй вa мaxдyциятxoepo, ки гатич^ фишopи мaфкypaвй 6yia, бa мaxдyдияти мaвзyвy яктapaфaгии шaклй oвapдaaнд, як cy бигзopeм, aдaбиëги ин дaвpapo бa ду xocиятaш вoбacтa дoниcтaн paвocт: якум, aндaк-aндaк ^p myдaн aз Ko^ym^ фapxaнгии мaзмyн вa шaкли фapxaнги миллй вa бyнëди тaмaдцyнии oн, ки дap ниxoд бapoи aдaбиëти xaмaи xarnxo тaъcиpи мyтaнocибy бapopбap нaдomт. Дуюум, кopбacг чycтaн вa oшнo шудан 6o aдaбиëги чaxoн, дaкиктap, 6o фapxaнги Aвpyпo дap зaминaи фapxaнги pycй, ки бopи мaxдyдиягxoи кoммyниcгиpo 6o OFOзe мyнкиpoнa дap ниcбaти cyннaтxoи дoxиливy бepyнй дap xy^ нигox мeдomт» [10,88].Ин мyxaккик тaъcиpи oмили«фишopи мaфкypaвй»-po дap poбигaxoи aдaбй иcгиcнo нaмeдoнaд,ки дap тaъpиxи aдaбиëтxo бa мyшoxидa мepacaд.

Бoвyчyци ин, poбигaи aдaбии точикoн 6o xaлкxoи дигap дap тули acpxoяктapaфa ra6^a,6a ycyли дopoиaфзoиxoи мyтaкoбилa пoйбaнд бyцaacг. Дap ин зaминa мaкoми aдaбиëги гyзaштaи мo xaмeшa шoиcгa дoниcгa myцaacг. Aз тaъpиxи poбигaxoи ддабии точикoн 6o xaлкxoи тypкзaбoн (т^кй, ycмoнй, yзбeкй, oзapй, тypкмaнй вa Faйpa) мoxияг вa paвиmxoи мycбaти ин xoдиcaи aдaбй oшкop acr..

Aз нимaи дуюми acpи XlX cap ^д^ poбигaxoи aдaбии xaлки точик вycъaт вa мoxияги дт^ пaйдo кapд,ки нaмyнaи oнpo мo 6o aдaбиëгy фapxaнги Aвpyпo мeбинeм. Вycъaт вa мoxияги ин poбигapo дap инмaи aввaли caдaи бист дap миcoли эчoдиëти Aйнй нaвиcaндaи Олмoн A.Kyppeллa шapx ДOдa, Arärnpo «миëнapaви бyзypги бaйнишapкy Fap6» нoмидa буц. Moxияги ин миëнapaвиpo И.С. Бpaгинcкий чунин шapx дoдaacг: «flap acocи бa xaм нaздик шудани xaлкxoвy мaдaнияги oнxo ш aнъaнaxoи Шapкy Fapб, дap acocи aз xиcoби якдигap Faнитap myцaни aдaбиëгxo вa poли пypcaмapи aдaбиëги pyc нa дap як ë яютанд acap, бaлки дap тaмoми aдaбиëг cингeзи aдaбии Шapкy Fapб бa вучуц oмaд» [1,98].

Bo^erara xaëra aдaбй вa тaчpибaxoи инфиpoдии aдибoни чyдoгoнa, aз oн чyмлa уетод Aйнй, Myxrop Aвeзoв, Чaъфap Чaббopлй, X,aмзa X,aкимзoдa, Aбyлк;ocим Лoxyтй, Mиpзo Typcyнзoдa, Бepди Kapбoбoeв, Чингиз Aймaтoв вa дигapoн бa paвиmxoи мycбaти xaмгиpoии aдaбиëгxo дap як дaвpaи мyaйян ишopa мeкyнaд.Вoкeaн xaм мaxз дap xaмин дaвpa, бa тaъбиpи A.И. Koнpaд Шapк бa мaдopи poбигaxoи чaxoнии aдaбй чaзб кapдa шуд [5,319], ки тaъcиpи мyтaк;oбилaи ин пaйвaндxopo aмaлй coxг.

Axcaprn мyxaк;ик;oн бap ин нaзapaнд, ки aдaбиëги Abpyro 6o пoи x^ вa чexpaи мymaxxac бa чaxoни мaънaвй вa xyнapии xaлкxoи iŒap; вopид myдaacг. Taбииcг, ки aдaбиëги точик низ aз тapзи вypyци aдaбиëги Aвpyпo 6a чaxoни мaънaвй вa xyнapии xyц бapкaнop шбуц. Arap дap aдaбиëги нaви фopcй чунин шaкли poбигapo мo дap миcoли фaoлияги Mиpзo Maлкyмxoни дpaмнaвиc вa Зaйнyлoбиддини poмaннaвиcи xaчвнигop мyшoxидa кyнeм, дap aдaбиëги точик xaмин гyнa шaxcиягe, ки 6e вocигa дapи гaнчинaи фapxaнги pycй 6a pyяш кyшoдa myцaacг, Axмaди Дэниш мeбoшaд. Mиpзo Maлкyмxoн 6o ocoprn 6a зaбoни фapoнcaвй нaвиmгamyдa бeвocигa oшнo myдaacг, ки 6a фaoлияги aдaбияш тaъcиp гyзoштaacг. Хдмин гута тaъcиppo дap миcoли aдaбиëги pyc 6a эчoдиëги Зaйнyлoбиддин низ мyшoxидa мeкyнeм, ки бeтapчyмa 6a oн дacг ëфтaacг [5, 320].

Хдмин тapик; oшнoии бeвocигa 6o ocoprn aдaбии xaлкe якe aз шaклxoи вypyци як aдaбиëг 6a чaxoни aдбиëги дигap 6yia, aз oмилxoи зyxyp вa тaвcиaи poбигaxoи aдaбиëг.

Tapчyмaи бaдeй шaкли дигapи 6ocaмap вa зyxypoти мyxими paвoбиги aдaбй мeбoшaд. Бa aндeшaи Н.И.Koнpaд «byp^rn aдaбиëги як xaлк 6a чaxoни aдaбиëги дигap дap шaкли тapчyмa ниcбaт 6a вypyд дap нycxaи acл xoдиcaи дигap acn Tapчyмa aз pyи зapypaт чexpaи шмил вa нaви зaбoни acapи

тарчумашударо меофарад ва дар хамин шакл асар барои халки дигар кобили зиндаги мешавад» [5, 321].

Тарчумаи бадеи яке аз шаклхои робитаи адаби буда, дороиафзоии мутакобилаи адабиётхоро кафолат медихад, ки омили пешрафти адабиёт низ хаст. Имруз хар кадар, ки мо аз забонхои дигар ба забони худ тарчумахо кардаем, ба хамон андоза осори адабиёти гузашта ва хозираи мо низ ба забонхои дигар тарчума шудааст. Хдр кадар ки мо ба воситаи тарчума бо рамузи зиндагИ ва таффакури дигарон шинос шудаем, онхо низ ба воситаи тарчумахо бо рухи халки мо, бо хаёти дируза ва имрузаи халки мо шиносоИ пайдо намудаанд. Рахим Хошим яке аз роххои таъсироти мухими тарчумаро «дар васеъ шудани домани забони адабии имрузаи точик» дониста, дар ин маврид «тарчумахои нагз»-ро дар назар меоварад. Ба андешаи у «ба воситаи тарчумаи нагз дар забони адабии мо тарзхои нави ифода, тарзхои нави баёни фикр, истилоххои нав, хатто чумласозИ бо калимасозихои нав пайдо мешавад. Инхо бурди забони адабИ мебошанд»[9, 210].

Дар таърихи робитахои адабии точик омилхои сиёсиву ичтимоИ низ барои рушди тарчума ва густариши пайвандхои адабИ муассир будааст. Дар ин замина пайвандхои чугрофиёИ чандон маком надоштааст. Ин ходисаро мо аз ибтидои таърихи тарчумаи точик мушохида мекунем, вале ин омил дар охири асри XIX ва ибтидои садаи XX фаъолтар будааст, ки натичахои судманд доштааст. Ин тамоюлро омили бедоршавии тафаккури озодихохИ суръат бахшида, ахли каламе, ки рухияи равшангароИ доштанд, дар ин замина аз адабиёти рус мутако мечустанд. Аз ин чихат таваччух ба осори Л. Толстой, Крилов ва баъдтар Гогол ва тарчумаи намунахои осори онон ходисаи тасодуфИ набуд. Ба мушохидаи сахехи Л. Демидчик аз эчодиёти ин адибон «асархое интихоб карда мешуцанg, ки ё бо анъанахои панду хикмат дар адабиёти форсу точик алокаи зич доштанд ва ё дар худ материали калони маърифатиро фаро гирифта буданд, ки дар он на танхо хусусиятхои маишИ ва маънавии халки рус, балки, пеш аз хама, муносибати ин халкба халкхои дигар, аз чумла халкхои Шарк инъикос ёфта буд»

[3, 119].

Чунон ки ба назар мерасад, аз ибтидо тарчума барои адабиёти точик хислати интихобиву мутобикатИ дошта, ба вазифа ва рухияи ин адабиёт мутобикат мекард. Санадхо гувохи онанд, ки точикон аз кадим бо кишвархои Шарки миёнаву дур, хавзаи Кафкоз баъдтар Аврупо ва Руссия пайвандхои адабии босамар доштаанд. Дар замони ШуравИ чугрофиёии ин робитахо тавсия ёфта, сатх ва савияи он низ боло рафт.

Хамин тарик, тарчумаи бадеИ чузъи чудонашавандаи адабиёти точик буда, аз омилхои мухими робитахои адабии точикон бо халкхои дигар аст, ки ба ин васила аз зинаи адабу фарханги халкхои дигар бахра бардошта ба дороихои маънавИ ва хунарии худ низ меафзояд. Тарчумаи бадеИ ба точикИ дар хеч замоне чараёни механикИ набуда, балки комилан ходисаи эчодИ ва бахрабардорию дороиафзоии маънавию хунарИ будааст.

АДАБИЁТ

1. Брагинский,И.С. Размишления над прочитанной книгой |И.С.Брагинский || Памир, 1969-4 - с. 98-110

2. Гессе, Г. Письма по кругу | Герман Гессе - Москва: «Прогресс», 1987-396 с.

3. Демидчик, Л. Тахаввули тарчумаи реалистИ дар адабиёти точик | Лариса Демидчик|| Садои Шарк, 1985 №10 -с. 118-125.

4. Зохидов, Н. Адабиёти арабизабони форсу точик аз истилои араб то ахди Сомониён | Низомиддин Зохидов -Хучанд: нашриёти давлатии ба номи Рахим Ч,алил, 1999-220 с.

5. Конрад, Н.И. Запад и Восток | Н.И. Конрад - Москва, 1972-495 с.

6. Копанев, П.И. Вопросы истории и теории художественного перевода |П.И. Копанев -Минск 1972-294 с.

7. Попович, А. Проблемы худежественного перевода | А. Попович -Москва: «Высшая шюла», 1980 -199 с.

8. Сайфуллоев,А. Дустии халкхо -дустии адабиётхо | Атахон Сайфуллоев - Душанбе: Ирфон, 1975-221 с.

9. Хошим, Р. Омили хамдигаршиносИ Рахим Хошим. Солхо дар сахифа-хо- Душанбе: Адиб, 1988-с. 202-213.

10. Шарифов, X. Равобити адабии дируз ва имрузи халкхои Осиёи Миёна |Худои Шарифов || Номаи пажухишгох, З. Фаслномаи пажухишхои ЭронишиносИ - Душанбе: 2003-с. 85-92.

11. Шукуров, М. Назаре ба саргахи бародарИ | Мухаммадчон Шукуров. Пайванди замонхо ва халкхо - Душанбе: Ирфон, 1988-с. 122-124.

ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ ПЕРЕВОД И ЕГО РОЛЬ В ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЯХ

Роль художественного перевода в действительности есть огромным в процессе литературной степени, самосознании и развитии преобразовании культуры национальностей, то, что в нынешнем мире переводится на разные языки мира, является важной частью литературы и культуры народа и радостным движением в путь единства и сплочения мировой культуры. Художественный перевод в таджикской литературе имеет долгий прецедент и является один из способов входа одной литературы в другую литературу, в разные периоды был фактором формирования и развития литературной связи таджиков с другими национальностями.

Ключевые слова: литература, культура, художественный перевод, литературные связи, сфера, эффективность, творческий акт и способы связи.

LITERARY TRANSLATION AND ITS ROLE IN THE DEVELOPMENT OF LITERARY

RELATIONS

Literary translation plays a great role in the course of exchange of literary works and development and evolution of literature and culture of nations. All works that have been translated to different languages of the world, is an important part of the literature and culture ofany nation thatfacilitates the worldpeace and unity. Literary translation in Tajik language has a long experience and is one type of entering one literature into another literature and was the factor of development of literature links of Tajik people with other nations.

Keywords: literature, culture, literary translation, literary relations, regional, фароминтацай, open-mindedness, creative acts and means of relation.

Сведения об авторе:

Бахадуров Асрор Мухитдинович - преподаватель кафедры физкультуры и гражданской обороны Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 918 8410 27

About the author:

Bahodurov Asror Muhitdinovich - teacher of the Department of Phisical Training and Civic Defence of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Tel.: (+992)918 8410 27.

ТЕМАТИЧЕСКАЯ КЛАССИФИКАЦИЯ ПОСЛОВИЦ В «ЛАТАИФ АЛ-АМСАЛ»

РАШИДУДДИНА ВАТВАТА

Анварова М.Н.

Худжандский государственный университет имени академика Б.Гафурова

Тематический анализ пословиц в книге «Латаиф ал-амсал» показывает, что Рашидуддин Ватват в своем сборнике собрал пословицы и поговорки, относящиеся к широкому кругу тем. В книге затронуты разные нравственные, этические, религиозные, литературные и другие проблемы; ниже мы кратко охарактеризуем важнейшие темы книги «Латаиф ал-амсал» в порядке приведения пословиц.

Поэзия и манера высказывания. Как отмечает сам Ватват, две первые пословицы книги, охватывающие тему оригинальности поэзии и притягательности речи или слова, в некоторых сборниках пословиц объединены в одну пословицу, однако он в своей книге предпочел привести и перевести их, дать им толкование как двум отдельным пословицам. Может быть, разделив одну пословицу на две отдельные части, Ватват поступил правильно, ибо в первой пословице: ¿л ¿1

«Поистине на самом деле стих является мудростью» автор устанавливает сущность, суть воздействующей силы слова, а во второй речь идёт больше о плавности и аргументированности речи. Конечно, между двумя пословицами есть тесная связь, из-за чего их считают одним хадисом. В первой пословице отражена точка зрения предшествующих о том, что только поэзия охватывает мудрость. Сопоставительный анализ указанных пословиц также подтверждает правильность принципа Ватвата. В толковании первой пословицы подчеркивается: «... в стихе содержатся воздействующие слова и приятные назидания, которые удерживают людей от проявления дикости и заблуждения.... Каждое слово, призывающее людей к добрым поступкам или удерживающее их от порицаемых поступков, называется мудростью. Данную поговорку необходимо говорить там, где человек прочтет хороший стих, украшенный мудростью и нравоучением».[9,41] То есть в пословице утверждается, что хороший стих должен быть украшен мудростью и нравоучением.

В четвертой пословице речь идет о манере разговора. Утверждается, что уклончивые речи и туманные высказывания предпочтительнее, чем ложь.

[9,45] Ъ-злЫ ^ujl*oJ1 ¿1

Перевод пословицы звучит так: Воистину уклончивые речи избавляют от лжи. В связи 'с данной пословицей необходимо отметить, что статус ученых, их похвальные качества также являются одной из тем книги Ватвата. Например, в пословице №. 106-й:

Перевод пословицы: Ошибка и заблуждение ученого - ошибка всего мира и света. Мораль сей пословицы заключается в том, что учёные должны проявить особую осторожность при ответе на вопросы и чтении проповеди, ибо их неправильные и неточные ответы могут создать опасность для общества и даже ввести в заблуждение других. Данную пословицу Ватват заимствовал у Майдани.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.