Научная статья на тему 'ҶАНБАИ МОҶАРОӢ ДАР ПОЭТИКАИ ФАЗЛИДДИН МУҲАММАДИЕВ'

ҶАНБАИ МОҶАРОӢ ДАР ПОЭТИКАИ ФАЗЛИДДИН МУҲАММАДИЕВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
167
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
поэтика / стиль / сюжет / детектив / литературный процесс / художественный анализ / жанр / poetics / style / plot / detective story / literary process / artistic analysis / genre

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Курбанова Ф. М.

В статье рассматривается место детективные жанра и сюжетов в творчество таджикского писателя Ф. Мухаммадиева как в начале его творчество, так и как поэтическое особенности его творчества в целом. Для этого анализируется художественное особенности его первые произведения: рассказ «Порчаи остин» и повесть «Тири хокхӯрда». Они билы написаны в детективном жанре и не только стали одним из первых произведениях в таджикском прозе, но и в многом определили одно из качеств поэтического видения писателя вообще.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DETECTIVE BEGINNING OF THE POETICS OF F. MUKHAMMADIEV

The article examines the place of the detective genre and plots in the work of the Tajik writer F. Mukhammadiev, both at the beginning of his work, and as the poetic features of his work in general. For this, the artistic features of his first works are analyzed: the story «Porchai ostin» and the story «Tiri Hokkhurda». They were written in the detective genre and not only became one of the first works in Tajik prose, but also largely determined one of the qualities of the writer's poetic vision in general.

Текст научной работы на тему «ҶАНБАИ МОҶАРОӢ ДАР ПОЭТИКАИ ФАЗЛИДДИН МУҲАММАДИЕВ»

It was in the twenties of the last century that the formal and thematic features of the feuilleton were completely improved. Key words: artistic genre, feuilleton, comedy, journalism, journalism, literature, artistic journalism. Сведения об автора:

Абдурахимов КА-декан факультета таджикской филологии Таджикского государственного института языков им. СотимаУлугзода Телефон: (+992) 904-10-85-85. E-mail: vorisonisomoni@mail.ru About the author:

Abdurakhimov B.A - Dean of the Faculty of Tajik Philology of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda Phone: (+992) 904-10-85-85. E-mail: vorisonisomoni@mail.ru

ЧДНБАИ МОЧДРОЙ ДАР ПОЭТИКАИ ФАЗЛИДДИН МУХАММАДИЕВ

Курбонова Ф. М.

Институти забон ва адабиёти ба номи Рудакии АМИТ Фазлиддин Мухаммадиев аз нависандагонест, ки эчодиёташ дар заминаи адабиёти муосири давраи шуравиии точик ва куллан адабиёти собик шуравй ташаккул ёфтаасг. Бинобар ин, гаркиби бадей ва поэтикии навиштахои вай чихати хосеро доро мебошад. Ахли пажухиш, аз чумла академик Мухаммадчони Шакурии Бухорой бар ин акидаанд, ки сабки наклу ривояти Мухаммадиев аз чанбахои гуногуне ба хам омадааст ва вай «гохо чанде аз онхоро ба хам омезиш дода, дар як вохиди кул чамъ овардааст» (1, 96). Ин андешаи мухаккик моро ба он во дошт, ки ба поэтикии нависанда ва диди адабии у аз хамин меъёр наздик шавем. Дарвокеъ таълифоти Фазлиддин Мухаммадиев бисёр хусусиятх,ои чолибе дорад, ки то ба ин давра дар насри точикй ба чашм намерасид ва ё ба нудрат во мехурд.

Ахли тахкик рохи рушду ташаккули адабии Мухаммадиевро баррасй карда ба ин натича расидаанд, ки вай ба кори эчодй бадей хеле дер ворид омад (2, 145). Ва зикри ин нукта хам мухим аст, ки огази нависандагии вай на ба тасвири вокеахои мукаррарй ва табии зиндагй, балки бо эчоди осори мочарочуёна иртибот мегирад. Холо гуфтан душвор аст, ки сабаби ин тававччухи гайриодии нависанда чй будааст? Аммо метавон хадс зад, ки шояд дар таъсири осору намоишномахои пасазчангй, ки бештар хусусияти хангомаписандона доштанд ва ё дар солхои баъди чанг таваччухи бештар зохир шудан ба масъалаи душманиву чосусии кишвархои хоричй, ки бар алайхи кишвари шуравй ба амал бароварданй мешуданд, ин кабил осор ба хонандагон ва хамчунин дар тафаккури адабии чомеа таъсири муайян дошгаанд. Онхо, албатта, ба Мухаммадиев низ бетаъсир набудаанд. Аммо ин амали у касро ба андешае во медорад, ки шояд як сабаби дигаре хам бошад ва он хам аз шахсияти нависанда сарчашма гирад. Яъне шояд фикри вокеабандихои хангомаписандона ва шавкангез андешаи уро бештар машгул медошгаанд. Хамзамон, маълум мешавад, ки нависандаи чавон дар мавкеи фаъоли чамъиятй меистодааст.

Харчанд Фазлиддин Мухаммадиев дар огоз бештар осори хуччатй (масалан, очерк) навишта буд, вале аввалин намунаи асари бадеии вай хикояи «Порчаи остина» (3) мебошад. Худи муаллиф дар хусуси таърихи таълиф ва нашри ин асари аввалинаш ишорае дорад, ки ин чо овардани он беахмият нахохад буд. Вай дар хотироти бахшида ба Абдусалом Дехотй чунин накл мекунад:

«Нахусти хикояи худро ба назди Дехотй оварда будам. «Порчаи остин» ном дошт он ва дар асоси вокеае навишта шуда буд, ки дар Самарканд руй додааст. Шояд сабаби ба шоир Дехотй хикояи манзур доштам хамин хусусияти материали он бошад» (4, 8). Дехотй хикояро маъкул карда, ба нависандаи чавон чунин маслихат дода будааст: «.. .хикоя мешавад, лекин номи кахрамонро иваз кардан лозим. Вокеаи Чумьа чиниро ман хам шунида будам. Аз гуфти одамон, худашро ба девонагй зада мегашгаасту дарвокеъ гумоштаи чосусон будааст. Лекин дар асари адабй одатан номи кахрамонро дигар мекунанд. Хусусан дар ин мавзуъхо» (4, 8).

Таъкиди охирини Дехотй дар бораи мавзуъи хикоя барои мо низ мухим мебошад, зеро аз он таваччухи нависандаи чавонро дар нахустин кадамхои эчодй пай бардан мумкин аст. «Порчаи остина» дар жанри хикояи дедектив (мочарой) навишта шуда буд, агар аниктар гуем дедективи сиёсй. Маълум ки он заминаи вокей дошт ва чунин як вокеаи маълум ва дар айни замон диккатчалбкунандаву хайратовар сазовори накл кардан буд ва аз ин ру диккати нависандаро ба худ кашида метавонист. Вале, ба фикри мо, махз аз чунин маводу сужа сар кардани кори эчодй барои Фазлиддин Мухаммадиев аз аввал, ки устухонаш дар кори матбуот шах шуда буду мактаби олии комсомолиро хатм карда буд, як кори табий мебошад. Бешубха, хам дар кор ва хам дар осори бадей низ хост асаре нависад, то оханги гражданй ва тарбиявии баланд дошта боша ва тавассути он хушории сиёсии мардумро бештар кувват дода бошад. Хусусан, сар карда аз аввали

üoлxoи 50, ки aß тapaфи мaмлaкaтxoи кaпитaлиcгй бa му^^или „flaem™ Сoвeгй вa üoxти cacиaлиcгй «íam^ cap#» шиддaт дoшт, бa фикpи мo тaвaччyxи Фaзлиддин Myxaммaдиeв бa ин жaнp як дapaчa xyкми ^oBympo мeгиpaд. Aлбaттa нaмeгaвoн гуфт, ки дap ин xикoя xaмaи чиз 4o бa ч^г. Haвиcaндaи чaвoн xaнyв бa г^зу тунди ro^axo, гвъкиди фaктxoи муким вa acpapoмeзии xoдиcaxo кaмгap эътибop дoдa, кушиш мeкyнaд, то зудт-ap мoxияти ma^ë! вa шaxcияти нacли чaнгй, ки acnffi Aкбap бyдaacт, бa xoнaндa paвшaн шaвaд.

Хдмчунин дap ^и^я бaъзe фaктxo вa ro^ea^o тж;дуфй cypax гиpифтaaнд. Macaлaн, пapчaи ocraRpo шинoxтaни Фoтимa, ки дyгoнaи sa™ ^мишв acт вa тaмoмaн тaooдyфaн бa xaм вoxypдaнy дap capи ин мacъaлa гaп кymoдaни onxo aa xaмин xeлe эпизoдxo бa xhco6 мepaвaд. Aлбaттa ин тacoдyфxo бa жaнpи мoчapo xoc мeбoшaд, вaлe нaбoяд aB мaнтик; ш тaбиияг бepyн paвaнд. Дж^ мacъaлaи oн ки ^ocycxo бapoи чй кacиppo бa мoшинaшoн 4ap кapдaнд вa oн т^^иб^ пpoфecüop Baí^c^ тo кaдoм дapaчaи мyxим буд, кaмгap диккaти нaвиcaндapo бa x^ кaшидaaнд. ,nap xикoя як нукгаи дигap, ки xocтaacг дap aйни вaмoн мacъyлияти кopкyнoни бexaтapй, дoнoй вa x^ëp^ xaтто дap ин чapaëн oxиcгa тaчpибa пaйдo кapдaни нacли чaвoн (Кoмилoв)-po низ гвъкид нaмoяд, низ имкoн нaдoдaacт то ки xaira еужя тaфcил дoдa шaвaд.

Xap чи нaбoшaд ин xикoя чун aввaлин нaмyнaи acapи мoчapoй aв чaнд чи^т чoлиби диккax буд: aввaлaн, мaълyм шуд, ки Фaвлиддин Myxaммaдиeв бa чй дoиpaи мacъaлaxoи ичтимoивy cиëcй ш чй нaвъ oдaмoн - mcomo^ xaлoлкop тaвaччyx д0paд; тониян, дap диадти ypo вoкeaxoи xaйpaтaнгeз вa шaвкoвap дap cyжaвocй бa xyд кaшидaaнд; xaмчyнин дap ин xикoя oxaнги пyблитcиcгй мaвкeи мyxим дopaд вaбa ин мaънй aв aввaл чaнбaи гpaждaнй нaвapи бaдeии y пypкyввax бyдaacт.

,nap xap мaвpид тaвaччyxи нaвиcaндa бa ин мaвзyъ, бa фикpи мo, бa дoиpaи тaвaччyxи бaдeии вaй низ бoяд бepoбитa нaбoшaд, ки мo дap ин xycyc бoлoтap ибpoзи нaзap кapдeм. 3epo бe дapки бaдeй тacвиpи xyнapии мЕвзуъ бoмyвaффaк; aнчoм нaмeëфx вa мacлиxaти Дexoтй низ бa xaмин дaлoлax мeкyнaд.

ШШ>яд бapoи xaмин acг, ки нaвиcaндa, дap acocи ттмили мaвoди xикoяи мaвкyp пoвecги «Тиpи xoкxypдa» (1959)-po гвълиф мeнaмoяд, ки низ aз мaйли бeштapи нaвиcaндa бa тacвиpи вoкeaxoи шaвкaнгeв гyвox acт. Ин киоог aв aввaлин нaмyнaи acapи мoчapчyëнaи мyкaммaл дap aдaбиëти точикии вaмoни шypaвй шyмopидa шyдaacт. Он дap aйни вaмoн нaxycгин acapи кaлoнxaчми Фaвлиддин Myxaммaдиeв низ мeбoшaд (Худи нaвиcaндa дap awioivM нaшpи aввaлии китoб, ки ü0ли 1961 aнчoм шyдa буд, ü0ли тaълифpo тo ü0ли 1958 гвъин кapдaacг).

,nap xycycи мaвкeи ких^ дap эчoдиëти нaвиcaндa вa yмyмaн нacpи точик чaнд кaйди чyдoгoнa мaвчyд acjy xanoc. Дap onxo acocan ^cx^ мaвкyppo бa üифaти нaxycгacapи нacpи дидeктивй дap aдaбиëти точик мyappифй мeкyнaнд вa aв p^ кoлaбxoи жaнpи мaвкyp як дapaчa xyüyüиягxoи oн шapx дoдa мeшaвaд. Aap xaк;икax, пoвeüги «Тиpи xoкxypдa» aв aввanин aüapxoи кanoнxaчми xaнгoмaпиüaндoнa дap нacpи мyoüиp мeбoшaд, ки минбaъд дap ocopи нaвиcaндaи pycзaбoн Mиxaиn Лeвин идoмaи бeшг'ap ët^r Bane, нaмeгaвoн гуфт, ки yнcypи мoчapoчyй вa xaнгoпиüaндй бa aдaбиëти тoчик бeгoнa вa тaмoмaн xoдиcaи нaв бoшaд. Он xaм дap aдaбиëги гyвaшxa, xaм дap acapxoи бa тaъpиxи ищидабу чaнги rpa^a™ вя, anaлxycyc, Чднги Бyвypги Baтaнй бaxшидaшyдa, бa чaшм мexypaд. aj^o aüapи cиpф мoчapoиpo мo кш дopeм.

Бинoбap o^ arap cyxffi aв oмилxoи тaшaккyли oüopи xaмoxaнгпиcaнд дap нacpи тoчик paвaд, nac ибтидoи oн aв xaмoн cyннaтxoи мaвчyд вa xaм xaмин xикoяи «Л^чш ocrarn^ Фaвлиддин Myxaммaдиeв иpтибoг мeгиpaд, ки ниxoят ^cx^ «Тиpи xoкxypдa» бa мaйдoн oмaд.

K^a^ «Тиpи xoкxypдa» тacвиpy тaxnиnи ду мacъanapo дap бap гиpифтaacт. Aввaлaн, гнькид кapдaни xaвфи дyшмaнoни xop^^ ки бa caxги шypaвй, кoмëбиxoe дap мaмлaкax бa дacт oмaдa мaмoниax pacoнидaн мexocтaн; гаж, нишoн дoдaни кopи мушкилу мypaккaби кopмaндx,o opгaни бexaтapй дap paфъи xaвфxoи чиддй вa дap ин чapaëн нишoн дoдaни тaшaккyлy xaxaввyли як кopмaнди ин пeшa (Anичoн Кoмилoв). Бинoбap ин, пoвeüги «Тиpи xoкxypдa» тaнxo acapи дидeктивии cиpф шбудя, чaнбaи axTOF^K) пcиxoлoгиaш низ дopaд, ки ин биüëp мyxим мeбoшaд. Haвüaндa тaнxo м^^ди capxym нигox дoштaни xoнaндapo нaдopaд, бanки тaвaccyт'и мaвoди мyaccиp aв oмилxoи тaшaккyли инü0н низ мacъana бa мин гyвomг'aн мexoxaд.

Ma'^^ ки aввaлин yнcypи acapи дидeктивй aв шaвкaнгeзй, acpopaнгeзй вa гapдиmxoи Faйpиoдии г^^б ëфтaни cyжeт ибopax мeбoшaд. „flap ин бoбax пoвeüги «Тиpи xoкxypдa» дap xaмoн aнъaнaxoи мaъмyли ин нaвъи нacp гвълиф myдaacт: бa чapй paфтaни мoшин, нoгaxoн бa o6 raprç myдaни шaвxapи xoнyм Элeн, мacxapaбoзиxoи ^^мчин™ 4ocyc, бa myбxa aфтидaни oдaмoни бeгyнox, aivia^ëm xyдpo yüгoкopoнa пинxoн дomтaнy мaкcaдx,oи oдaмoн вa coxrn чaмъмиятии шypaвиpo 6o paнги cиëx нaмyдop

coxгaн, теши pox^ мyвaффaкдягxopo гиpифгaн ва, ниxoя1, x^epm кopмaндoни opramoM бexaгapй, caбypй, чoбyкй, чacypй вa caбpy токагу мангики paвшaни oнxo ин xarn г-opy пуди cyжeта acappo тaшкил намуда, oRpo шавкангез вa xoндaнбoб намудаанд. Вaлe, мyндapичaи пoвecги «Тиpи xoкxypдa» ■ramo 6o xanim ан^м нaмeëбaд. Навиеанда, зимни oн чигyнaгии дyнëи мaънaвии oдaмoни cmera (Муаллима, Bopoнcoвa, Шaвиaт, nenp. Сaмëлoвич, Вacecв, Пepт aмaк)-po, ки бa мexнaш xaлoлy пoкизaкopй мamFyлaнд нишoн мeдиxaд.

,3ap ки^еа инчунин т'aъpиxи бyxpoни мaънaвии як кaтop кacoнpo, ки acлaн пaдapy бoбoëнaшoн aз табакаи бoю дopo буда, ниебати coxm coвeтй кинaxoи пинxoнй дoштaaнд вa cипac бa pox^ душшнй ниебати вa1aнy xaлки xyд гyзamт'aнд вa cбaби aфзyдaни чанбаи мoчapoй гapдидaaнд, мaвpиди г'acвиp rçapop дoдaacг. Aз чумла, xaмoн XomrfKM, ки пaдapaш дap гузащЕИ capвaгмaнд буду дap чapëни бocмaчигapй фaъoлия1 дoш1, бa зудй зepи т'aъcиpи Тypoнoв бapин дacгнишoндaxoи (aгeнгxoи) paзвeдкaи xopmp дapoмaд вa нa г'aнxo бa oнxo xидмa1 кapд, балки дap ташкилу pивoчи кopи oнxo бeвocигa ëpй pacoнид. Мoнaнди xaмoн, Наеимчиннй, ки ryë як кacи дeвoнa вa бoшaндaи дexaи Бaлaндгeппa буд, аалан Aкбap нoм шaxc ad, ки пaдapaш чун кacи дopo вa зoлим бa Кaвкaзи Шитлй кyлaк шyдaaacт вa xyд xarnouM чанги зидди фaшиcгoн бa xизмaти oнxo гyзam1 вa чун ^ocyœ coxибтaxaocyœ чануби шамлакаги шypaвй ■^ëp шуда, дap либтеи Наеимчинй бapoмaд мeкapд... ,3ap ин мaвpидxo навиеанда, acocan дypycт таъкид мeкyнaд, ки coбикaи нoooлими ин oдaмoн onxopo бa poxxoи чишят вa xиëнaткopй paooнидaacт Ba oнxo дap xopwí aз т^афи кyввaxoи xaфнoктapин низ пyшт'ибoнй шaвaнд xa! кулагу кyввae нaдopaнд, ки бa пeшpaфг'и 4o!ea мaмoниa1 paooнaнд.

Ин 4o, дap мaвpиди мaзкyp xизмaти кopгapoни opгaнxoи бexaгapиpo мeoaзaд, ки таъкид нaмoeм. Нaвиcaндa бa oбpaзxoи мaйëp Сaфapoв, кaпигaн Чjaббopoв вa лeйтeнa1 Aличoн Кoмилoв эми^и waxcyc мeдиxaд, ки кувваи аклу фapooaти oнxo бa oиppy aopopи дymмaнoни кaoбй муксбил ^ornEa шyдaaoт. Зимнан, гaлoшy ташвиш вa чycгyчyxoи ин ду cam - дусту дymмaн - бoиcи шиддa1 гиpифг'aни xoлaгxoи мoчapoй вa xaнгсмaпиcaндй мeгapдaд, ки xсoи acapи мoчapoчyëнa мeбoшaд.

,3ap aйни зaмoн, чyнoнки дидeм, дap acсoи ин xoдиcaxoи шавкангезу Faйpиoдй гyнoгyнии aфкop, фикpy акида, идeoлoгия вa ниxoя1 дaстypxoи зиндaгй вa axлoкй гyзomт'a шyдaaст. Maxß oнxo бapoи бa кaдoм c^ мaйл кapдaни вoкeaxoи acap вa бa чй т^з xaл шyдaни oн caбaб rap^Aaa4A. Ин 4o ■ramo як нукг-apo бa г'apикд миcoл мeoвapeм. Оливф Билдинч, ки лакабаш «дoмoд» ad, xaнгсми aз бoroчxoнaи вaкзaл гиpифгaни чoмaдoнaш, бa г'aкoзoи пcиxoлoгия вa wyxmn т^бши ëфгaaш onpo дap нaзди Пeтpaмaк кymoдa aз нaзap гyзapoнид вa бoиcи rçaxpy шyбxaи Пeтpaмaк гapдид. Мaйëp Сaфapoв ин кopи ypo чунин шapx мeдиxaд: « .... фapoмym нaкyнeд, ки «Чрян» бa xap xoл aз oлaми дигap ad. Baй эxгимoл гyмoн мeкyнaд, ки Пeтpaмaк xarç нaдopaд, ки aз ин кopи y pawíaA. Baй ин raoppo бa т'aщзoи oдaгaш 6o т'aъcиpи caвки табий xyд кapд. Ин xaTCM aввaлини «Чрян» буд» (5, 106). Ba дap xaкдкa1, биеф нyк1a чигил aз xaмин K^omp™ y ниебати Пeтpaмaк OFCЗ мeшaвaд. Ба ин маънй нaвиcaндa мeт'aвoниcг xaмин чанбаи axлoкивy мaънaвиpo бте xaм бemт'ap пypкyввaт кунад. Заминаи, дap пoвecт xaнyз бaъзe cxeмaxo ва кoлaбxoи acapxoи маъмули дидeкгивй ба чашм мexypaнд, дymмaнoн як дapaчa oшкop амал мeкyнaнд ^o^effi paдиoгpaммa ба Нaoим), кopмaндoни opra™ бexaгapй бe 1axлилy aндeшaxoи амикк ба xyлocaxo мeoянд. Умуман, як андтеа шиддаги ботинии cyжeт, ки бoяд xooи acapxoи мoчapoй бoшaд, кам эxcoo нaмeшaвaд. Aлбaгтa, ин нишoнaи кaмтaчиpбaии нaвиcaндaи дap oн coлxo xaнyз чaвoн буд.

Aммo дap пoвecт, ба фикpи !o, як нияти Фазлиддин. Мyxaммaдиeв т'acвиpи ташаккулу, тж^ими xapaктepи кopмaндoни opra™ бexaгapй дap миcoли Aличoн Кaмoлoв чoлиби диккат мeбoшaд. Зиëдa аз o^ ин нияти бaдeии навиеанда, дap кaнopи вoкeaxoи xaнгoмaпиcaнд ва мангикй oшкop coxгaни oнxo дф муайян гapдидaни банду басти H^cca мавдми муайяш бoзидaaнд. Xaмзaмoн 6o ташаккули Кaмoлoв, биcëpe аз xycycиятxoи кopи кopмaндoни ниxoдx,oи бexaгapй, мангики мyxoкимaxoи oнxo ва нaгичaгиpй аз факту дaлeл ва чyзъиëт бapмaлo мeшaвaд. Дap ^cca вoжa ва т'apкибxoe чун урдшса, фалокат, мусибат, гумон, мещони бемащл, муаммо, рас девона, шаби ноором, сайёх; аз он дунё, туйи ба азо бадал шуда, ки xarn як андши мазмуну мoxият'и cиppй ва capгapмкyнaндa дopaнд, бemт'apaнд, ки т'aщзoи жaнp ва cyжaи мoчapoй мeбoшaд. Boкeaxoи acap низ вycъaт дoшта дap Тoчикиcгoн, Рycия ва xopw4a мeгyзapaнд ва имpyзy гyзamг'apo дap бap гиpифтaaнд, ки Eybox^ ба cyжaи acap иmг'иpoк дomг'aни вакгу фaзoи гyнoгyн xaoгaнд. Асар асосан аз нал муаллиф ё ровй иборат мебошад, мавкеи уузъиёт ва гуфтугу (диалог) дар он зиёд аст, зepo acapи мoчapoй бeшт'ap аз амалу зикpи чyзъиëт ва му^кими aклoнй г'apкиб мeëбaд.

Аммо ахамияти асархои нахустини мочарописанди нависанда факат бо инхо анчом намеёбад. Балки осори минбаъдаи у нишон медихад, ки ин навъи сужа як риштаи мухимми диди поэтикии муаллифро ташкил медиханд. Нависанда харчанд минбаъд дигар асари мочарочуёна нанавишт, вале дар осори бадеии баъдхо эчод кардааш поэтики мочарой кам ё беш хамеша хузур доштааст. Ба кавли адабиётшинос Абдухолики Набавй «вазъи мочарой ва шавкангезй чун хусни тавсвир кам ё беш ба кулли асархои минбаъдаи вай хос будаанд (2, 147). Ба ин маънй шавкангезй дар сохтори поэтикаи тамоми асархои нависанда ба мушохида мерасад ва аз тахлилу тадкики мукаммали характерхо ё аз мантики инкишоф ва табиати хислатхои онхо сар мезанад. Ин хама чустучухои эчодии Фазлиддин Мухаммадиев ба он сабаб шуданд, ки хар як асари вай дар вусъати фарогирии зиндагй ва шакли тасвир кушоиши FOявию бадей гардиданд.

Чднбаи мочарой дар киссахои «Зайнаббибй» ва «Дар он дунё» низ хузур доранд. Хдмчунин аз унвони киссаи «Варта» малум аст, ки ходисахои он заминаи мочарй доранд ва кахрамонони он низ ба холату ногувории табий ва ахлокй афтодаву фаъолият мекунанд.

Баъдтар дар повести «Шохии Япон» нависанда ин консепсияи худро тавсиа медихад ва нуфузи мубаллигони хоричиву авчи рухияи молу чизпарастиро дар чомеаи шуравй, ки моликияташ дастчамъона буд, хеле чиддй ба миён мегузорад.

Аммо тамоми банду басти кисса ба ташвишхои шабонарузии кахрамони у аки Барака, ки аз рафтории ночояи писараш ба миён омадааст ва худ ба осори дедективй ва мочарой таваччух дорад «киссахо чосусх, ё муфавттишхои чолоку кордон ва хушзехнро дуст медорад...» (6, 111, 119), сарчашма мегирад. Хдтто романи «Палатаи кунчакй низ аз сужаи саргармкунанда бахра гирифтааст.

Албатта, тахлилу баррассии ин казия кори минбаъда аст, ки мо дар мавридаш хангоми тахкики куллии масъалахои поэтикаи Фазлиддин Мухаммадиев онро муфассал ба пажухиш хохем кашид.

АДАБИЁТ

1. Шакурй М.. Диди эстетикии халк ва насри реалиста. - Душанбе: Ирфон, 1973. 160 с.

2. Набавй А.. Чусторхо ва ибтикорот дар наср. - Душанбе: Адиб, 2009. - 320 с.

3. Мухаммадиев Ф.. Порчаи остин // Шарки сурх, 1956, №№ 4.

4. Мухаммадиев Ф. Дустон точи сар! - 416 с. 8

5. Мухаммадиев Ф.. Тири хокхурда: повест. - Сталинобод: Нашрдавточ. 1961. - 12 с. 106

6. Мухаммадиев Ф.. Варта (Киссахо ва очеркхо). - Душанбе: Адиб, 1987. - 376. с. 111, 119.

ДЕТЕКТИВНОЕ НАЧАЛО ПОЭТИКИ ФАЗЛИДДИНА МУХАММАДИЕВА

В статье рассматривается место детективные жанра и сюжетов в творчество таджикского писателя Ф. Мухаммадиева как в начале его творчество, так и как поэтическое особенности его творчества в целом. Для этого анализируется художественное особенности его первые произведения: рассказ «Порчаи остин» и повесть «Тири хокхурда». Они билы написаны в детективном жанре и не только стали одним из первых произведениях в таджикском прозе, но и в многом определили одно из качеств поэтического видения писателя вообще.

Ключевые слова: поэтика, стиль, сюжет, детектив, литературный процесс, художественный анализ, жанр.

THE DETECTIVE BEGINNING OF THE POETICS OF F. MUKHAMMADIEV

The article examines the place ofthe detective genre andplots in the work of the Tajik writer F. Mukhammadiev, both at the beginning of his work, and as the poeticfeatures of his work in general.

For this, the artistic features of his first works are analyzed: the story «Porchai ostin» and the story «Tiri Hokkhurda». They were written in the detective genre and not only became one of the first works in Tajikprose, but also largely determined one of the qualities of the writer'spoetic vision in general.

Key words: poetics, style, plot, detective story, literary process, artistic analysis, genre.

Сведения об автора:

Курбанова Ф. М. докторант (PhD) второга курса Института языка и литературы им. Рудаки НАНТ, E-mail:farzomamironovna@mai.ru, тел: (+992) 98 71100 24

About the author:

Kurbanova F. M., second year doctoral PhD student at the Institute ofLanguage and Literature named after Rudaki NANT, E-mail: farzomamironovna@mai.ru Telefon (+992) 98 71100 24

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.