Научная статья на тему 'ВЕЛИЧИЕ НЕБА И СВЕРКАНИЕ СОЛНЦА В СТИХАХ ХАКАНИ ШАРВАНИ'

ВЕЛИЧИЕ НЕБА И СВЕРКАНИЕ СОЛНЦА В СТИХАХ ХАКАНИ ШАРВАНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
46
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОЛНЦЕ / НЕБО / НАСТУПЛЕНИЕ РАССВЕТА / ИСТЕЧЕНИЕ МЕСЯЦЕВ / АЛЛЕГОРИЯ / СРАВНЕНИЕ / МЕТАФОРА / ИСКУССТВО / ИЗОБРАЖЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарифов Боймурод Бобоевич

В статье автор исследует поэтическое мастерство Хакани Шервани в плане искусного изображения им величия неба и сияния солнца. По мнению автора, поэт является маститым пейзажистом, и это мастерство обнаруживается, прежде всего, в его изображениях о небе и солнце. В описании солнца и его пылающих лучей поэтом изобретены более двухсот поэтических словесных конструкций и необычных художественных выражений и словосочетаний. Эти новые структурообразующие художественные детали, не имеющих аналогов в поэзии эпохи жизни поэта, впоследствии были широко заимствованы поэтами других эпох. В создании новых поэтических образов поэт главным образом обращается к аллегории и иносказанию, поэтому его описания выглядят живыми и подвижными.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE GLORY OF SKY AND THE SPARKLE OF THE SUN IN THE POEMS OF KHAKANI SHIRVANI

The poetic skill of Hakani Shervani in terms of his artful image of the glory of the sky and the shine of the sun is researched by the author in this article. According to the author opinion, the poet is a venerable landscape painter, and this skill is found primarily in his images regarding the sky and the sun. More than two hundred poetic verbal constructions and unusual artistic expressions and phrases were created by the poet in the description of the sun and its blazing rays. These new structure-forming artistic details not having any analogues in the poetry of the era of the poet's life were later widely borrowed by poets of other eras. The poet is mainly refers to the allegory and parable in the creation of new poetic images, therefore, its description looks alive and moving as well.

Текст научной работы на тему «ВЕЛИЧИЕ НЕБА И СВЕРКАНИЕ СОЛНЦА В СТИХАХ ХАКАНИ ШАРВАНИ»

4. Очерк истории таджикской советской литературы.- М., 1961

а. 5.Очерки таърихи адабиёти советии точик. Кисми 1. Сталинобод, 1956.

5. Маниёзов А. Публицистика ва назми устод Айнй (1918-1921).- Сталинобод: Нашрдавточик, 1958- с.63-64

6. Турсунзода М, Рачабов З, Рахимзода Б, Рахим Х,ошим. Таърихи адабиётро объективона омузем // Садои Шарк, 1965, №10- с.146-158.

7. 8.Брагинский И.С. Садриддин Айни.-Сталинабад: Таджикгосиздат, 1948.- с.38

ИССЛЕДОВАНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПОЭЗИИ ДВАЦАТЫХ ГОДОВ

Статья посвящена исследованию таджикской поэзии двацатых годов ХХ века со стороны литературоведа Х.МирзозодаТаджикская поэзия 20-х годов заложила основы даьнейшего развития таджикской литературы. За этот период таджикская поэзия совершила качественый переход из одного состояния в другое, т.е. от литературы периода феодализма и буржуазного просветительства к литературе советского периода. Автор данной стать в этом аспекте анализирует роль и место Х.Мирзозода в исследование вопроса идейно-эстетического развития таджикской советской поэзии двацатых годов ХХ века.

Ключевые слова: литературовед, ризвитие, жанр, просветительства, период, поэзия, аспект, основа, состояния.

THE RESEARCH OF TAJIK POETRY OF THE 20th YEARS

This article is dedicated to the research of Tajik poetry of the 20th years of the twentieth century by literary critic Kh. Mirzozoda Tajik poetry of the 20s laid the foundation for the future development of Tajik literature. During this period, Tajik poetry made a qualitative transitionfrom one state to another, i.e. from the literature of the period of feudalism and bourgeois enlightenment to the literature of Soviet period. An author of this article in this aspect analyzes the role and place of Kh Mirzozoda in the research of ideological and aesthetic development of Tajik Soviet poetry ofthe 20 years of twentieth century.

Keywords: literary critic, development, genre, enlightenment, period, poetry, aspect, foundation, state.

Сведение об авторе:

Худойдодов Аъзам Овлододович - доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Тел.: (+992) 919328220. E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

About the author:

Khudoidodov Azam Ovlododovich - Doctor of Philological Scienves, Professor in the Department of Theory and History of Literature, Tajik Sate Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 919328220. E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

ШУКУ^И ОСМОН ВА ЧИЛВАДОИ ОФТОБ ДАР ШЕЪРИ ХОРОНИ ШАРВОНЙ

Шарифов Б.Б.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Хоконй аз зумраи он суханваронест, ки дар арсаи шеъру шоирй ихтирооти зиёде аз худ бокй мондааст. Хамам таркибот ва воситахои тасвирй дар шеъри Хоконй то у собика надоштаанд ва баъди у мавриди истифодаи суханварони зиёде карор гирифтаанд. Зехни пуё ва халлоки Хоконй хеч гох дар чорчубхои фикрй ва хунарии гузаштагон гирифтор наёмадааст, дар тасвир таклид намекунад. У барои ифода кардани як мазмун таъбирхои зиёде меоварад. Хамаи маводи тасвирашро аз мухити ичтимой ва фархангию табиии зиндагияш фарохам оварда, бо зехри огохи худ ба онхо чон медихад. Аз хамин чост, ки тасвирхои у саршори рангхо ва дар харакату чунбишанд. Ин пахлуи эчодиёташро шоир аз сари ифтихор чое зикр кардааст:

Суварнигори уадисам, вале %ар он сурат,

Ки цон дар у натавонам намуд, нангорам [6, с.288]

Тасвир дар шеъри асримиёнагии форсу точик чандин мархилахоро паси сар кардааст. Дар шеъри сабки хуросонй тасвирхо бештар хиссианд, яъне шоирон дар тасвир аз ташбеххои хиссй ба хиссй суратхои айнй месозанд. Ин навъ тасвирхо аз соддатарин сувари хаёл сарчашма мегиранд ва аз сатхи ашё фаротар намераванд. Ба кавли Махмуди Футухй дар карни шашум тачрибахои шеърй хаёлитар мешавад, дар мархилаи дигар тахайюли шеъри форсиён бо вуруд бар асари истиора, чехраи интизоитаре пайдо мекунад, сохтори тасвир хаёлитар ва печидатар мешавад ва то хадде аз сатхи нозилии идроки хиссй фаротар меравад. Дар шеъри Камолиддин Исмоили Исфахонй, Хоконй ва Низомй намунахои аълои тасовири нозук ва борики мстморй падидор мешавад.» [11, с.4]

Дар мавриди кудрати тахайюли Хоконй дар чодаи шеър хамаи он суханшиносоне, ки перомунуи ашъораш изхори назар кардаанд, бо таъзиму такрим нигаристаанд.

Бaдeъyззaмoни Фypyзoфяp мeнaвиcaд, ки «Ч,янбям вacфй дap ambop, Хoкoнй бя вижя вacфи cy6x, вя cябyxмкяшoн вя бязми бoдaгycopoн вя cифaти базм^я зимиcтoнй вя acбoби oн вя oлoти тapaб вя тявшфи 6axop вя xязoн cяxт кявй вя дилpaбocт вя y дap ин чи^ят cяpoмяди cyxянcяpoëни язди xeш яст вя диккяти фикpи вяй яз ^ямин кимят бя xy6ï pявшян мeгяpдaд, зepo бяp xh^oJm ÔMcëp шeъpгyëн дap xap чиз вя xap мянзяpяe 6o ни^яти диккят вя бopикбинй мяxcyc нaзap мeяфкяняд вя чузъиети onpo , чуюнки pяcми нигopгapoн вя някmпяpдoзoни чиpядяcт яст, чyнoн чилвя мeдиxяд, ки пиндopй няккoши Чин acx вя arap ибopoти вяй дap мяксми вяcф бя чи^яти вузу^ xa^nymM яндeшям y мepяфт 4o дoшт, ки ypo дap ин тapикa яз axcap, мyтякaддимoн бяpгap шyмopaнд.[4, c. 6l5]

Бя якидяи Алии Дяштй «У ^ям дap тapкибoт, ^ям дap тяъбиpoт вя ^ям дap тяшбexoт ибдoъ мeкyняд. Чуз Ч,ялoлиддини Мyxaммяди Мявлявй шoиpи дмя6 ин кaдap тapкибoтy тaъбиpoти ^iMTOpH нядopяд вя чуз Com6 дита^ ин кaдap мязмун няëфяpидяacт. «[3, c. 43]

А^мад Амин дap китоби «Някди ядабй» acap, яда-бию мyтяmяккил яз чяxop yнcyp: мифа мяънй, устуб вя xяëл мeдoняд, ки дap жянpxoи гyнoгyни ядабй якe яз ин чяxop yœyp мумкин яст mиддaт вя cyciï дomтя бoшяд. Дяp шeъp га^ми oтя4)Я вя xяëлpo бemтяp яз )«cypxoM дигяp мeдoняд. Му^акки, ди^» мeнaвиcяд, ки « Шeъpи Хoкoнй лябpeз яз мяъoнивy тяxяйюлoти oлй вя явoтифи инcoнй вя устуби xocc, уст.. ^ялябям улувви мяoниpo дap яшъopи ^якамИ вя зу^ду пянд дapxoxeм ëфт (мoнaнди кяcoид) вя 6o ниго^ бя тяcoвиpи гуноту^, ки яз cy6x, coxтяяcт вя ë иcтиopoгy гяшбexoгy тяшxиcxoe, ки дap мявpиди xypшeд oвяpдяяcт, бя мяpгябяи вoлoи тяxяйюлoти xyrapMM y пяй xoxeм бypд. Вя arnbop, мяpcияи y дap cyrn ямуяш ^ф^эдин Умяp вя фяpзяндяш Ряшидpo лябpeз яз явoтифи инcoнй вя э^^шт nypmyp мeëбeм вя дap устуби xocc, y ^ямин 6ac, ки xe4 кяc дap xyд ëpo, нязиpягyй вя пяйpявй яз ypo нягфгяяст вя ypo шeвям xoccy тозяяст вя дигapoн шeвям 6octobpo бяpгyзидa будянд.»[12, c. 45]

Хoкoнй 6apo, гаш^^У иcтиopoти xyд мявoди тacвиppo яз yнcypy amëxo, гyнoгyн, бя мoнянди инcoн вя яъзoи бядяняш, ac6o6y amë, мянзил, мяшFyлияxo, xypoкиxo, чoнвяpoн, пяpaндягoн, xaзaндaгoн вя xamapOT, гулу raëx, мeвaxo, yroypxoM тябият, иcтилoxoти няpдy шятpянчy мушкй, яз Mm^xoM зямoня бя мoнaнди нучуму ти6, фЯлгафя, acornpy мяpдyми oлям вя Fяйpя, y^yp, мяз^ябИ, мяънявй вя тacaввyф, parn^^y cypaтxoю 6yMxo мeгиpяд.

Якe яз бapчacтaтapин фязиляти xyняpии Хoкoнй та®,», cy6x, вя мянзяpям бяpoмядяни oJto6 мeбoшяд. Бo xaмин ФЯзилят ypo «moMp, cy6x» ^ям нoмидяaнд. Тябият 6o тямoми зeбoиxoяш дap mebpM y бя шeвяe чилвягяp мeшaвaд, ки дap шeъpи дигяp cyx-map^ дида нaмeшявяд. Дяp ин падида тябият зeбoи вятяни mo,p низ ^accnp яст. Тявpe A.Зяppинкyб мeнaвиcaд: «Тулуъи oJto6 дap cяpзяминии Кяфкрз, ки Лepмoнoтoв- monp, pycï низ onpo бя зeбoй вяcф кapдaacт, дap mebp, вяй pянги pyxoнй дopяд.»[2, c. 192]

KУдpaти тяxяйюл вя тapкиби Хoкoнй rox, чyнoн авч мeгиpяд, ки 6apo, як вoжa тяpкибoти бядeъи фяpoвoнe мeяфзoяд. Чушнки 6apo, oJno6 няздик бя дугад тapкиби бядeъ oфяpидяяcт. Мяъpифяти кадами Хoкoнй дяp тacвиpy тяxяйюлoгяш rap, caxn нecт. Му^аккики мяъpyфи ocop, Хoкoнй Миpчялoлиддини Кяззoзй зeбoиmинocии mebp, moMppo чунин тявзex, мeдиxяд: «Хoкoнй низ чyнoн cyxянтиpoзи xyняpвяpз яз тяpфaндxo вя raposo, mebpñ 6axpaM 6Mcëp мeбяpяд. Кям мeяфгяд, ки байге яз y бя яте яз xyrapxo opocra. нябoшяд. Дepëбии cyxaBM y гузяшта яз шигифгй вя mMrapJ,, пиндopxoяш яз xyнapвapзй вя бяpopocтягии oн низ мoя мeгиpяд. Aндeшяxoи шoиpoня дap пустяк cитябpи ниropяйн пeчидя вя ну^уфта мeмoняд, бяд-oн coн, ки бя ocmñ нaмeтявoн ин nycrapo бapшикoфт вя бя мяFЗи мяънй pox чуст. Cypy^o, y бя дилopoмии opocra. вя кяшxиpoм мeмoнaд, ки дypaxшишy myкyxм зeвяpxo 6ap пaйкapи вяй oнчyнин дидягoнpo бя xnparä дyчop мeoвяpяд, ки зeбoии pocim вя cиpиmтиняшpo Jypy мeпymяд вя нyxyфгя мeдopяд.» [9, c.222]

Дap вoкeъ, ca^Ban ocмoнy мянзяpяxoи aфлoк, чилвяxoи шябу xилoли мox, тулуъи oJro6y фаляку шяфак; бomyкyx,гяpy xяëлянгeзтяpy зeбoтяp oн чи Хoкoнй тacвиp кяpдяяcт, дap ambop, дигяp cyxaнвapoн бя нaзяp нямepacяд. Бя акидаи М.Мяъдянкян «Шoяд яз ин ^аж дeвoни Хoкoнй ня тянxo дap миëни ocop, ядябии Эpoн, балки дap ядaбиëти чяxoн кямнязиp бoшaд.» [8, c.94]

Шyкyx,и ocмoнy читали pянгинy вяxмянгeзи яxтapoнy дигяp cypaixo, фялякй дap дeвoни Хoкoнй ня тан^ яз ^адди бягни отдаян MnmooiM нучумй, бялки яз мapзи гяшбexoтy иcтиopoти лятифу шoиpoня Japo!ap мepявяд. «Шoиp 6o истифсда яз a^rap, acoiHpñ вя яфcoняй, 6axparapñ яз тямoми зяpфияти мяoнии ^як^кй вя мячoзии иcтилoxoти нучумй вя 6o иcтимдoд яз ябъoди нoмyтaнox,ии тяxяйюл, caxpaxoM шигифт мeoфяpиняд, ки 6o myRyx, вя зeбoии acorapM Юнoн вя Рум вя дacтгox,и xyдсëни Олимп кoбили мyкoиcмя яст.» [8, c. 94]

^ap бя ^m^om мядxии monp, ки баъзан то 150 байт мeбoшянд, нaзap яндoзeм, xaдaфи acoc,, monp мадам мямду^ нeст, бялки мямду^ як 6axom яст то биIЯвoнaд дap мяйдoни Japox, cyxan тябъoзмoй нaмoяд, xyняpяшpo бя чилвя дapopяд вя 6apo, ин ямял лoзим мeшaвaд як мяънoи вox,идpo дap cypaтxoи мyxтялиф инъикoc cсзяд. Тячдиди чaндкapaтaи мятляъи кяcидяxoяш ^ям бя xaмин xotmp cypят мeгиpянд. Macaban, ^идам мяъpyфи y, ки pядифи «бapaфкaнaд» дopяд, дяp мядxи

Hycpaтyццин Aбyлмyзaффap Иcфa:бaд Лиëлaвoшиp поцшо:и Moзaндapoн cypyдa шyдaacт вa бapoи ин кacидa шoиp :aзop цинop зapи cypx ëфгaacт га бо мaтлaъи огоз мeшaвaд: Рухсори суб: парда ба амдо барафканад, Рози дили замона ба сщро барафканад. [6, с. 133J

Kacидa яз цу мятляъ ибopaт aCT вя .^p мятляъи aввaл дaмидaни cyбx, бapoмaдaни xypшeд бо шeвaи лятифу мyaccиp бaëн шyдaacт:

Мастони суб: че:ра мутарро ба май кунанд,

К-ин пир тшласрни Mymappo барафканад.

Цунбид шеби микраъаи субудам кунун

Тарсам, ки Hwpaxurn ба боло барафканад.

Дар де: рикоби май, ки шуоаш инонзанон

Бар хинги субх буркаъи раъно барафканад.

Aзбaски цуръа бар тани афсурдаи замин

Он omauaiH дaвoч саропо барафканад.

Гардад замин зи цуръа чунон маст, к-аз дарун

Хар ганци 3ap, ки дошт ба амдо барафканад.

Гардун щудиёна ба китфи кабуди хеш,

Он зapдпopa бин, ки чи пайдо барафканад.

Чун баркашид Kyeoprn дебo зи цайби суб:

Сехро, ки бар кувораи дебо барафканад.

Хар субудам, ки барчинад он муурауо фалак

Бар рукъъа каъбатайн уама якто барафканад.

Aз Далви Юсуфи бицауид офтобу чашм

Бар Хути Юнусй ба тамошо барафканад.

Aввaл касе, ки хок шавад цуръароманам

Чун дасти суб: чу\шш сaxбo барафканад.

Султана шсдввр/ни гapдvн ба цанги дай

Бар чарма танг бандаду :арро барафканад.

Чашма ба мо^й ояду чун пушти мо^иён

Зевар ба руйи маркази габро барафканад.

Он omiaigni салиб дар он хонаи Масе:

Бар хоки мурда боди масе^о барафканад.

Он матбахии бюг нищд чашм бар бара

Хамчун бара, ки чашм ба маръо барафканад.[6, с. 133-136J

Дap мyнгaxaби aôërn мaзкypи ^ида. бapoи офтоб шoиp œздax, atrapa coxтaacг, ки бя я^ци^» мoнaндй нaдopaнд. Шap:y тaвзe:и :ap як бaйт яз нигащ лугат, camarn cyxaH га мяъио ca:ифa:oи зиëдepo фapo мeгиpaд.

Ин Kac^^^ Хоконишиноеи мaш:yp Mиpчaлoлицдиии Кяззозй шap:и му^кя® бap буиёци вoжaшинocй, забошии^Я, жapфoшнoй кapдaacт [9].

TaraMp^H Хоконй яз офтоб вя читя^ок офгоб бяъзяи тaкpop мeшaвaнд, яммо дap тapкиби мяънй вя зaминaи тозaи бяёнй. ^яшини фacли ^мову фapopacиии бa:oppo шoиp дap ca^Ha^R гуиогуни xaëлй чилвaгap мeиaмoяд. Чунончи, ун^^ои ca^Haro^ xaëли шoиp, ки la;ap шeъpи nemxap иктиcoбгapцидa иcгифoдa шyцaaнд, дap шeъpи цигap бо тобиши мaъиoии цигap инъикoc мeшaвaнд: То губор аз чатри шо:и ахтарон афшондаанд, Фарши султониш дар бартаркамон афшондаанд. Шах;наи навруз наъли нукрахингаш сохтааст, Хар заре, к-иксирсозони цщон афшондаанд. Раста чун Юсуф зи чо:у далву пешаш абру суб: Гав^аразалмосумушказпарниёнашсохтаанд...[6, с. 107J

Дap тягами цигapи ин мaнзapa бoшaд Хоконй уне^^ои ca:нacoзpo яз т^Бб^^ои «зappинcaдaф», «aбpи иaxaнгoco», «^тяни xyни цяй бя дacги шо:и якacбa га пapoкaицa шyдaни cилo:иëнaш», «кушга шудани бузголя (чaцди) вя pacтaни Юеуфи зappинpacaи яз чо:и цяй вя pexтaни яшки Зу^о яз aбpи Mиcpии mpaxaH», «^p Дaлв paфтaни Юcyфи гapдyнниmии вя öepyH oмaдaи яз он бо pacaH^ зapин», «чун ЮИyc дap шикaми :уг шу^н вя cитoнидaни цaицoн:oи :ут», «омода. шyдaии xoни бapa (:aHan) бо нямяк вя caкбo»: Боз аз тафи зарринсадаф шуд оби дарё рехта, Aбри нщангосо зи каф лулуи лоло рехта. Шохи якасба бар фалак хунрехт дайро нест шак, Инак сило:аш як ба як бар калби :айцо рехта. Дида ме:й бар хони дай, бузголаи пурза:ои вай,

З-он цо бурун оварда пай, хуни дай он цо pexma. Аз чоуи дайpaсma ба фан ин Юсуфи зарринрасан, В-азабриМисрйпирауанашкиЗулайхоpexma...[6, с. 379]

Чoйи ди^ бoшaд ojro6po бя отяшин кoca мoнaнд мeкyнaд, ки дap дялв нypяфшoнй мeкyняд вя яз oн чo бя «^ox^o (xy) мepявяд вя 6apo, янчуми фалак мoxибиpëн oмoдa мecсзяд вя дap ^ямин зяминя яз маф^ум^, «юнуо», «xy», «гянчи 6axop», «яждяxoи гянчбoн», «Чямшeди мoxмгиp» вя ямcoли 6axpa гиpифтя, 6axoppo вяcф мeнaмoяд вя яз бypчи дялв бя xy caJap кяpдяни o(Jro6po 6o JapopacMM 6axop тacвиp мeнaмoяд:

О)н omaшuн коса нигар дулоби мино дoшma, Ин оби дарё коса map в-оуанги дарё дошша Дар далв нурафшон шуда, з-он цо ба моуидон шуда, Моуы аз у бирён шуда, якмоуа наъмо дoшma. Моуию курси хур ба уам уу/тжу Юнус дар шикам, Моуы уама ганци дирам хур зарри гуно дoшma Хуршеди нaвmaьсup бин, ууmam беуин maвфup бин, Чамшедимоуигирбин, навмулкизебодoшma...[6, с. 384]

Дap ^иде, ки бя Малик Сайфиддин Apcлoн MyaJxJap Дopoи Дapбaнд бaxшидaacт Хoкoнй caxpa, бeнaзиpe яз читали oфтoби чaxoнтoб кapдaacт. nap кyшoдяни «товуш oтяшинпяp» (oJto6) дap «oбгyн кяфяо» (сcмoн), нypxoи pянгинaш бя cypa™ кявcи кузаду 6axop, paнpгин вя caxo6, aF6ap, яз xyт дap ^ямял шудан, xaмчyн Сyляймoн мoxй гиpифгяни y, мисти Myco яз чугонй мycяxxяpи y гяштяни 6apa (бypчи xai^a^), яз ^авзи мoxй cyM, 6apa ypëн pявoн шудан, paxo шудяни кypcи xypшeд яз бeмopии мoxм дяй вя лoFяp шудяни шяб yнcypxoeянд, ки caxpa, тяcвиppo мyчяллo кяpдяянд:

Дар обгун кафас бин moвyсu omaшынпap,

К-аз пар кушодани у офок баem зевар.

Беранг зад заминро шибуи фалак ба цилва,

Паргор зад уаворо кавси кузау ба шаупар.

Аксе зи пою параш зад бар замину гардун,

З-он шуд бауор рангин, з-ин шуд сауоб агбар.

Аз уарфи савлцонфаш зераш ду гуйи сокин,

Омад чу сифр муфлис, дар сифр шуд maвoнгap.

Яъне, ки курси хуршед аз уym дар уамал шуд,

Кард эъшлдол бар вай бaйmyлшapaф мукаррар.

Якчанд чун Сулаймон моуй u^pmy акнун

Чун Мусы аз шубоны уaсmaш бара мусаххар ..[6, с. 191]

Дap ropa, Muraron ru гудам мaзкyp xoнaндa мeтaвoнaд бя кади завку мaъpифaтaш яз тacвиp чизepo дapк куняд, ямш дapяк байт иcтилoxoти илми acтpoнoмия истифода шудаяст, ки бидуни oroxï вя py oвяpдян бя ^ipxin^ xoнaндa нaмeтaвoнaд, ^ядафу мятляби cyxянвяppo фя^мяд: Аз уарфи савлцонфаш, зераш ду гуйи сокин Омад чу сифр муфлис, дар сифр шуд maвoнгap.

Дap байги мaзкyp moMp яз MCTMnoxOTM илми cитopaшинocй 6axpa бypдяяcт. Axтapшинocoн 6apo, бypчxoи дyвoздяxгoням «Mиmякятyлбypyч» pa^a^oe яз c,Jp то ëздяx x,co6 кяpдa бяpoвяpдяa.нд вя чядвяли onpo Aбypяйxoни Бepyнй дap ин шакл oвяpдяяcт:

Нми бypчxo Хямял Сaвp Чaвзo Сайгон Агад Сунбуля

Раками бу^до 0 (c,Jp) А (ялиф) Б Ч Д Хаваз

Нми бypчxo Mизoн Акщб Kaec Чядди Дялв Хут

Раками бу^до В (вот) З Х (xynï) Т (иткй) И E

Мяънии байт ин яст, ки oJto6 яз бypчи Хут бя бypчи Хямял дapoмяд вя гapмy тявoнгяp шуд. Вoжaи «caвлчoн» мyяppaби кялимям чявгон яст вя xapJ, чявгснмoнянд xapJ, ë-и apa6ï яст, ки зepяш ду нуктя дopяд. Ин ду нyкIяpo moMp бя ду гуй мoнянд кapдaacт.Хapфи «E» мяpбyти бypчи Хут яст. CmJp бoшяд мяpбyти бypчи Хямял яст.

Дap киcмятe яз тягаззулоти кяcoид ХoкIOнй тяcвиpи мянзяpям ma6po 6o чилвям мoxy яxтяpoн мeнaмoяд, cMrnc Japopac,, cy6xy дямидяни oJ)TO6po 6o тapкибoти бядeъ вя мyяccиpy дилнишин чилвягяp мecсзяд:

Ид œmy пеш аз субудам мужда ба хаммор омада, Бар чарх душ аз цоми Цам як нима дидор омада. Ид омад аз хулди барин шуд шаунаи руйи замин, Хон, моуи навшугрош бин имруз дар кор омада. Карда дар он хуррамфазо сайди гавазнон чанд цо, Шохи гавазн андар уаво, инак нагунсор омада.

Парчам зи шаб пардохта, мах; тоси парчам сохта,

Байрац зи суб; афрохта, рузаш сипщдор омада.

Гетй зи гарди лашкараш товус баста зевараш,

ДарШарцрангиншщпараш, дарГарбминцоромада...[6, с. 388]

Суварнигории Хоконй махдуд ба касоиди мадхй нест. Дар касидахои ахлокй, марсия, хабсияхояш хам шоир ба тасвири манзара мепардозад ва дар ин чода кушиш мекунад, ки хунари шоириашро ба чилва дароварад. Дар касидаи зер: Зад нафаси сарбаму;р суб;и муламмаъницоб, Хаймаи ру;ониён кард муанбартаноб. Шуд гу;ар андар гу;ар саф;аи теги са;ар, Шуд гира; андар гира; ;алцаи диръи са;об. Бол фуру куфт мург мурги тараб гашт дил, Бонг баровард кус, куси сафар куфт хоб. Суб; баромад зи ку; чун махи нахшаб зи чо Мо; баромад ба суб; чун думи мо;й зи об. Найза кашид офтоб ;алцаи ма; даррабуд, Найзаи ин зарри сурх ;алцаи он сими ноб. Шаб арабивор буд, баста ницоби бунафш, Аз чй сабаб чун араб найза кашид офтоб. Бар китафи офтоб боз ридои зар аст, Карда чу аъробиён бар дари Каъба маоб... [6, с. 41 ] Агар хохем мазмуни матнро ба тарики наср дароварем, чунин мешавад:[] Субхи нахустин нафаси тозае зад ва осмонро дар холати торик ва равшани сахаргохй карор дод. Уфуки машрик монанди сафхаи теги чавохирнишон гардид (рушной пайдо шуд) ва абрхо, ки чун халкахои зирех буданд пургирех шуданд ва дар хам печиданд. Субхи содик дамид ба он сон, ки мохи Нахшаб аз пушти кух сар бармезад ва мох дар рушноии он монанди думи мохие шуд, ки аз миёни об берун ояд. Офтоб тулуъ кард ва бо шуъои заррини худ халкаи симини мохро аз осмон рабуд ва онро нопадид сохт. Шаб ба расми арабхои ягмогар никоби сиёх баста буд ва гуйй касди горат дошт, аммо чаро офтоб, ки никбе надорад монанди араби горатгар найза кашидааст? Офтоб монанди араби бодиянишин ридои рангзард бар душ дорад ва барои он ки ба навой бирасад, бар дари Каъба муким шудааст (тобида аст). Ишора ба тобидан хуршед бар хонаи Каъба аст.[1, с. 45]

Дар ин макола оид ба махорати тасвирсозии шоир дар мавриди офтоб ва дигар чилвахои осмон мисол овардану тахлил кардан аз имкон берун аст. Ин мазуъ метавонад як тадкикоти комили илмй шавад. Барои огохй аз махорати тасвирофаринии Хоконй дар зер таъбиру таркибхои бадеи офаридаи шоирро дар мавриди офтоб меоварем:

Хулоса, манзараи тулуъи субх, баромадани офтоб, фарорасии фаслхои гуногуни сол, интиколи офтоб аз як бурч ба бурчи дигар дар ашъори Хоконй доманаи густурдае дорад ва ин пахлуи фаъолияти хунарии шоир тадкикоти комили илмиро такозо дорад.

АДАБИЁТ

1. Аббоси Мохёр. Шархи мушкилоти Хоконй.Дафтари якум. Саре то Сурайё.- Карач: Ч,оми гул, 1382.-349 с.

2. Абдулхусайни Зарринкуб. Бо корвони хулла. Дар бораи бист тан шоири форсигу. Аз Рудакй то Бахор.- Техрон, 1343, с. 187-195;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Алии Даштй. Хоконй- шоири дерошно.- Техрон: Амири кабир, 1380.- 180 с.

4. Бадеъуззамони Фурузонфар. Сухан ва суханварон.- Техрон: Хоразмй, 1368.- 708 с.

5. Зиёуддини Саччодй. Фарханги лугот ва таъбирот бо шархи аълом ва мушкилоти девони Хоконии Шарвонй Афзалиддин Бадил ибни Начор.- Техрон: Заввор, 1373;

6. Хоконй, Бадил ибни Алй. Девони Афзалиддин Бадил ибни Алй Начор Хоконии Шарвонй./ Бо мукобалаи кадимтарин насах ва тасхеху мукаддима ва таъликот ба кушиши Зиёуддини Саччодй.- Техрон: Заввор, 1357.-1085 с.

7. Маъсумаи Маъданкан. Базми дерина арус. Шархи понздах касида аз девони Хоконй.- Техрон: маркази нашри донишгохй, 1372.-574 с.

8. Маъсумаи Маъданкан. Нигохе ба дунёи Хоконй. Чилди аввал.- Техрон: Маркази нашри донишгохй, 1375.-305 с.

9. Чалолиддини Каззозй. Рухсори субх: Гузориши чомае аз Афзалиддин Бадил Хоконии Шарвонй бар бунёди вожашиносй, зебошиносй, жарфошной бо дебочае пурдомана дар зиндагй ва шеваи шоирии у.- Техрон: Нашри марказ, 1368.-631 с.

10. Чалолиддини Каззозй. Гузориши душворихои девони Хоконй.- Техрон: Нашри марказ, 1378.-996 с.

11. Махмуди Футухй. Балогати тасвир.-Душанбе: ДДОТ, 2017.-302 с.

12. Сайид Алй Ардалони Чавон. Тасвирхои зебо дар ашъори Хоконй.- Машхад: Остони кудси разавй, 1391.- 440 с.

ВЕЛИЧИЕ НЕБА И СВЕРКАНИЕ СОЛНЦА В СТИХАХ ХАКАНИ ШАРВАНИ

В статье автор исследует поэтическое мастерство Хакани Шервани в плане искусного изображения им величия неба и сияния солнца. По мнению автора, поэт является маститым пейзажистом, и это мастерство обнаруживается, прежде всего, в его изображениях о небе и солнце. В описании солнца и его пылающих лучей поэтом изобретены более двухсот поэтических словесных конструкций и необычных художественных выражений и словосочетаний. Эти новые структурообразующие художественные детали, не имеющих аналогов в поэзии эпохи жизни поэта, впоследствии были широко заимствованы поэтами других эпох. В создании новых поэтических образов поэт главным образом обращается к аллегории и иносказанию, поэтому его описания выглядят живыми и подвижными.

Ключевые слова: солнце, небо, наступление рассвета, истечение месяцев, аллегория, сравнение, метафора, искусство, изображение.

THE GLORY OF SKY AND THE SPARKLE OF THE SUN IN THE POEMS OF KHAKANI SHIRVANI

The poetic skill ofHakani Shervani in terms of his artful image of the glory ofthe sky and the shine of the sun is researched by the author in this article. According to the author opinion, the poet is a venerable landscape painter, and this skill is found primarily in his images regarding the sky and the sun. More than two hundred poetic verbal constructions and unusual artistic expressions and phrases were created by the poet in the description of the sun and its blazing rays.

These new structure-forming artistic details not having any analogues in the poetry of the era of the poet's life were later widely borrowed by poets of other eras. The poet is mainly refers to the allegory and parable in the creation ofnew poetic images, therefore, its description looks alive and moving as well. Keywords: sun, sky, dawn, end of months, allegory, comparison, metaphor, art, image.

Сведения об авторе:

Шарифов Боймурод Бобоевич - кандидат филологических наук, декан факультета филологии Таджикского государственног педагогического университета имени С. Айни. About the author:

Sharifov Boimurod Boboevich - Candidate of Philological Scienses, Associate Professor, the Dean of Philology Department in the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

УДК: 891.550-93

НАЗАРИ АБДУСАЛОМ ДЕ^ОТЙ БА НАЗМИ БАЧАГОНА

Норова Г.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар рушду устуворшавии адабиёти бачагонаи точик накши поягузорони адабиёти навин Садриддин Айнй ва Абущосим Лодутй хеле бузург буда, махз ондо хиштдои аввалини назму насри адабиёти атфоли точикро солдои бистуму сиюм гузошта, онро ба мачрои дуруст дидоят намудаанд. Ин анъана дар фаъолияти адибони насли комсомол-АДедотй, ММиршакар, С.Ч,авхаризода, С.Улузода, М.Турсунзода, МДиёрй, Б. Радимзода дастгирй ёфтааст. Махсусан дар бобати таълифи асардо барои бачагон ва наврасон солдои сиюму давраи чанг ва пас аз чанг садми Абдусалом Дедотй нидоят назаррас аст.

Ба кавли Рачаб Амонов «Дар солдои сй кариб дамаи нависандагони маълум бо такозои замон ба адабиёти бачагона ру оварданд» [1, с. 60]. Ин тамоюл дар яке аз шеърдои ба ин муносибат гуфтаи А.Дедотй, ки «Карзи вичдон» ном дорад, хеле хуб ифода меёбад. Шоир дар иншеър ба бачагону чавонон мурочиат карда, аз номи адли адаб суханони зеринро ба забон овардааст: Лекин дар ин даври наку, Мо шоиру румончиуо Дорем царзе аз шумо, растем аз ин вацу сурхру... Ин царз дар даврони мо Як царзи вицдонй бувад. Як царзи инсонй бувад, Масъули он вицдони мо. Акнун диуед, эй цурауо, Дигар каме фурсат ба мо То пас диуем ин царзро Азмайнаву аз цалбуо[2, с. 273-274].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.