Научная статья на тему 'ВАЗЪИ ДАВЛАТИ САРБАДОРОНИ ХУРОСОН ПАС АЗ ФАВТИ АМИР ВАҶЕҲУДДИНИ МАСЪУД'

ВАЗЪИ ДАВЛАТИ САРБАДОРОНИ ХУРОСОН ПАС АЗ ФАВТИ АМИР ВАҶЕҲУДДИНИ МАСЪУД Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
270
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САРБАДОРОН / МУҲАММАДИ ОЙТЕМУР / ТАХТ / ҲОКИМ / КУЛӯ ИСФАНДИЁР / ҲОКИМИЯТ / ШАМСУДДИН ФАЗЛУЛЛОҲ / ТАғОТЕМУРХОН / ХОҷА ШАМСУДДИНИ АЛӢ / ҲАЙДАРИ ҚАССОБ / ХОҷА ЯҲЁИ КАРРОБӢ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Абдуқаҳҳор

Дар мақола вазъи давлати Сарбадорони Хуросон пас аз фавти амир Ваҷеҳуддини Масъуд мавриди баррасӣ қарор гирифтааст. Пас аз фавти амир Ваҷеҳуддини Масъуд яке аз шахсони боэътимоди ӯ Муҳаммади Ойтемур умури идории давлатро дар ихтиёри худ гирифта, нисбат ба пайравони шайх Ҳасан, ки онҳоро «шайхиён» меномиданд, беэътиноӣ зоҳир намуд ва оқибат қатл гардид. Тахтро Кулӯ Исфандиёр соҳиб гашта, нисбат ба аҳолӣ зулму таъаддиро раво дид ва аз ҷониби Сарбадорон кушта шуд. Бо маслиҳати Хоҷа Шамсуддини Алӣ, ки дар байни Сарбадорон эҳтироми баланд дошт, писари хурдсоли амир Ваҷеҳуддини Масъуд, амир Лутфуллоҳро ба тахт шинонда, то ба синни балоғат расидани ӯ амакаш Шамсуддин Фазлуллоҳро ноиби ӯ таъйин намуданд. Шамсуддини Фазлуллоҳ тамоми зимоми умури давлатдориро дар дасти худ гирифт. Ӯ ба айшу ишрат машғул гашта, ба танзими мулку корҳои лашкаркашӣ парвое надошт. Ҳокими охири Элхонӣ Тағотемурхон аз вазъи давлати Сарбадорон бохабар гашта, тасмим гирифт, ки бар зидди Сарбадорон лашкар кашад. Шамсуддини Фазлуллоҳ аз тарс зимоми умури давлатро ба дасти Хоҷа Шамсуддини Алӣ супорид. Хоҷа Шамсуддини Алӣ, ки шахси бошуҷоат буд, ба кори танзими умури мамлакат диққати махсус дода, амалҳои зиёди ношоямро дар мамлакат манъ намуд ва вазъи давлатдориро ба танзим даровард. Чун Тағотемурхон аз шуҷоату сиёсати Хоҷа Шамсуддини Алӣ хабар ёфт, аз лашкаркашӣ бар зидди Сарбадорон даст кашид. Хоҷа Шамсуддини Алӣ нисбат ба заминдорон ва ашрофу аъён сахтгир буда, муомилаи тунд мекард, аз ин хотир ба ӯ назари душманона доштанд. Ҳайдари Қассоб ном касе аз мулозимони Хоҷа Шамсуддини Алӣ, ки ба ҷамъ намудани андоз аз аҳли ҳунар ва тиҷорат машғул буд, қисме аз маблағи ҷамъкардаашро ба хазинаи девон насупорида, ба фоидаи худ истифода бурд. Хоҷа Шамсуддини Алӣ ӯро маҷбур сохт, ки қарзи девонро супорад. Оқибат Ҳайдари Қассоб бо пуштибонии яке аз ёронаш Хоҷа Яҳёи Карробӣ, ки мақсади ѓасби тахти Сарбадоронро дошт, дар фурсати муносибе ханҷаре бар синаи Хоҷа Шамсуддини Алӣ зада, ӯро қатл намуд ва Хоҷа Яҳёи Карробӣ соҳиби ҳокимият гардид.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SITUATION OF THE STATE OF SERBEDARS OF KHORASAN AFTER THE DEATH OF EMIR VAJEHUDDIN MASUD

The article deals with the situation of the Serbedars of Khorasan after the death of Emir Wadzhehuddin Masud. After the death of Emir Wadjehuddin Masud, one of his confidants, Muhammad Oytemur, having taken over the administration of the state, showed disrespect to the supporters of Sheikh Hasan, who were called «sheikheets» and as a result was killed. The throne was occupied by Kulu Isfandiyar, he began to oppress the population and was killed by the Serbadars. On the advice of Khoja Shamsuddin Ali, who was highly respected among the Serbadars, the infant son of Emir Wadjehuddin Masud was placed on the throne, Emir of Lutfullah, and his uncle Shamsuddin Fazlullah was appointed as his deputy until he came of age. Shamsuddin Fazlullah assumed full control over the affairs of the state. He was engaged in luxury and did not care about the settlement of state and military affairs. The last Ilkhan ruler Tagotemurkhan, having learned about the state of affairs of the Serbadars, moved his army against them and Shamsuddin Fazlullah, out of fear, handed over the affairs of the state to Khoja Shamsuddin Ali...The article deals with the situation of the Serbedars of Khorasan after the death of Emir Wadzhehuddin Masud. After the death of Emir Wadjehuddin Masud, one of his confidants, Muhammad Oytemur, having taken over the administration of the state, showed disrespect to the supporters of Sheikh Hasan, who were called «sheikheets» and as a result was killed. The throne was occupied by Kulu Isfandiyar, he began to oppress the population and was killed by the Serbadars. On the advice of Khoja Shamsuddin Ali, who was highly respected among the Serbadars, the infant son of Emir Wadjehuddin Masud was placed on the throne, Emir of Lutfullah, and his uncle Shamsuddin Fazlullah was appointed as his deputy until he came of age. Shamsuddin Fazlullah assumed full control over the affairs of the state. He was engaged in luxury and did not care about the settlement of state and military affairs. The last Ilkhan ruler Tagotemurkhan, having learned about the state of affairs of the Serbadars, moved his army against them and Shamsuddin Fazlullah, out of fear, handed over the affairs of the state to Khoja Shamsuddin Ali. Khoja Shamsuddin Ali, who was a brave man, paid special attention to the work of settling affairs in the country, forbade many inappropriate actions in the country and regulated the state of affairs. When Tagotemurkhan learned about the bravery and politics of Khoja Shamsuddin Ali, he refused to fight against the Serbedars. Khoja Shamsuddin Ali was harsh to the landowners and nobles and treated them cruelly, which caused hostility on the part of the latter. One of the servants of Khoja Shamsuddin Ali named Haidari Kassob, who collected taxes from crafts and trade, did not give part of the money he collected to the treasury of the divan and used it to his advantage. Khoja Shamsuddin Ali forced him to pay the debt of the divan. As a result, Haidari Kassob with the support of one of his associates Khoja Yahya Karrabi, who had the goal of taking the throne of the Serbedars, killed him at the right moment, piercing the chest of Khoja Shamsuddin Ali with a dagger and Khoja Yahya Karrabi came to power.

Текст научной работы на тему «ВАЗЪИ ДАВЛАТИ САРБАДОРОНИ ХУРОСОН ПАС АЗ ФАВТИ АМИР ВАҶЕҲУДДИНИ МАСЪУД»

city economy, and also the author examines the stages of industrial development of the city in the second halg of the 20s and the beginning of the 30s of the 20th century

Key words: Tajikistan, Soviet Union, Dushanbe, Stalinabad, city, capital, industry, construction, development, workingclass, factory, craft.

АЗ ТАЪРИХИ ТАШАККУЛИ САНОАТИ ШАХРИ ДУШАНБЕ ДАР СОЛХОИ 20 - 30 - ЮМИ АСРИ ХХ

Тахкикоти мазкур ба таърихи ташаккул ва рушди саноати шахри Душанбе дар солхои 20 - 30 - юми асри ХХ бахшида шудааст. Дар макола вазъи иктисодии шахр дар нимаи дуюми солхои 20-ум, то давраи пойтахт эълон шудани он ва гирифтани макоми шахр тахдил гардида, сабабхои асосии кафомонии иктисодии шахр пеш аз таъсисёбии Ч.МШС Точикистон нишон дода шудааст. Хамзамон накши саноатиякунонй дар рушди иктисодии шахр муайян гардидааст. Муаллифон инчунин мархалахои асосии ташаккул ва рушди саноати шахрро дар нимаи дуюми солхои 20-ум ва нимаи аввали солхои 30-юми асри гузашта мавриди омузиш карор додаанд.

Калидвожахо: ЦМШС Тоцикистон, ЦШС Тоцикистон, Иттщоди Шурави, Душанбе, Сталин-обод, шщр, пойтахт, саноат, сохтмон, ташаккулёби, синфи коргар, завод, фабрика, уунармандй, артел, маркази саноати.

Маълумот дар бораи муаллифон: Убайдулло Насрулло Каримзода - директори Института таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши АМИТ, доктори илмхои таърих, профессор. Телефон: (+992) 93-85-000-10. E-mail: nasrullokarimovich@mail.ru

Исломов Фахриддин Шамсидинович - ассистента кафедраи таърихи халки точики ДДОТ ба номи С. Айнй. Телефон: (+992) 902103222. E-mail: fahriddinislo-mov195 @gmail.com.

About the authors: Ubaydullo Nasrullo Karimzoda - Director of the Institute of History, Archeology and ethnography named after A. Donish NAST, Doctor of Historical. Tel: (+992) 938500010; E-mail: nasrullokarimovich@mail.ru

Islomov Fakhriddin Shamsidinovizh - teacher of the historical department the Tajik State Pedagogical

University named after S. Aini. Tel: (+992) 902103222. E-mail: fahriddinis-lomov195@ gmail.com.

♦-♦

УДК - 9 (575.3)

ВАЗЪИ ДАВЛАТИ САРБАДОРОНИ ХУРОСОН ПАС АЗ ФАВТИ АМИР ВАЧЕХУДДИНИ МАСЪУД1

Абдукаххор САИДОВ,

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Дар давлати Сарбадорони Хуросон яке аз умарои аз хама бузургтарин ва машхуртарин амир Вачехуддини Масъуд ба шумор мерафт. У хангоми ба чанги амир Шайхалии Говун рафтанаш, Мухаммади Ойтемурро (1344-1346), ки каблан яке аз гуломони падараш ва шахси бошучоату босахо буд ва ба у эътимоди зиёд дошт дар Сабзавор ба ниёбати худ таъйин намуд. Сипохиёни амир Вачехуддини Масъуд соли 1344 хангоми лашкаркашй ба Мозандарон дар мавзеи Рустамдор маглуб гардиданд ва амир Вачехуддини Масъуд ба катл расид.

1 Макола дар асоси лоихди «Таърихи халки тодик» (асрхри III ва аввали асри XX), раками кайди давлатй 0121TJ1211 навишта шудааст.

Мухаммади Ойтемyр хабари катли амир Вачехуддини Масъyдро шyнида, дари хазинаро бикшод ва ба Сарбадорон инъомхои зиёд дода, умури молу мулкро дар ихтиёри худ гирифт. Дар давоми ду сол ба y муяссар гардид, ки баъзе аз калъахои аз даст рафтаро дубора ба тасарруфи худ дароварда, кори хукуматро равнак дихад [6, 614-615; 9, 362; 4, 791].

Дар он замон чамоати Сарбадорон ба ду гурух чудо шуда буданд: яке пайравони шайх Х,асан, ки онхоро «шайхиён» меномиданд ва дигаре пайравони амир Вачехуддини Масъуд, ки гурухи «эътидолй» ба шумор мерафт.

Aзбаски Мухаммади Ойтемур пайрави гурухи «эътидолй» буд, «шайхиён» бо у зид буданд ва уро гунахкор мекарданд, ки ба дарвешхо таваччух надорад. Ин вазъро истифода бурда, яке аз мардони бузургзодаву асил Хоча Шамсуд-дини Aлй, ки дар замони хукумати амир Вачехуддини Масъуд сохиби обрую эхтиром буда, доимо бо чамоати дарвешон хамрох гашта, аз факру дарвешй сухан мекард, таъкид менамуд, ки равнаки кори хукумати Сарбадорон махз бо ташаббус ва тавассути химмати шайх Х,асан ба низом даромада буд. Пас аз ин гурухе аз табакаи дарвешон ва муридони шайх Х,асани Чурй бо у пайвастанд ва онхо ба мачлиси Мухаммади Ойтемур, ки дар масчид мегузашт, хузур пайдо карданд. Хоча Шамсуддини Aлй ба Мухаммади Ойтемур мурочиат карда гуфт, ки «ачаб холатест, ки дарвешонро пеши ту хеч кадру кимате намонда ва арозилу авбошро бар эшон такдим менамой, бо вучуди он ки мухимми ту ба таквияти ин тойифаи писандидаахлок мутамашшй шуда, холо аз хадди худ тачовуз намуда, харфи ин кор бар забон овардй ва душмании дарвешон зохир гардонидй» [6, 615; 9, 362].

Пас аз шунидани суханони Хоча Шамсуддини Aлй ахли мачлис бо у ит-тифок гаштанд ва ба Мухаммади Ойтемур гуфтанд, ки аз маснади хилофат бархезад, зеро у бандазода аст ва сардори мо будани у барои мо ор аст. Мухаммади Ойтемур дид, ки дигар илоче нест ва дар чавоб гуфт, ки ман ба иттифоки шумо ин корро пеша кардам, ягон дарвешеро наранчондаам ва дар танзими идораи мамлакат саъйи зиёд намудам. Он чй шумоён салох донед, онро мекунам. Х,озирин ба у гуфтанд, ки онхо хукумати уро намехоханд ва гуфтанд, ки ба ин хона дарояд. Мухаммади Ойтемур марди чолок буд, вале бо худ силох надошт, ночор вориди хона гашт ва дар ин мухолифон дари хонаро бастанд. Пас ба Хоча Шамсуддини Aлй мурочиат намуданд, то пешвои онхо гардад, вале у гуфт, ки дарвешиву гушанишиниро пеша намуда, чонибдори таквияти чамоати дарвешон мегардад. Пас пешниход намуд, ки Кулу Исфандиёрро ба сардорй интихоб намоянд, зеро у мардест бо дарвешон мадоро мекунад ва кори хукуматро равнак медихад. Мухолифон ин пешниходро пазируфтанд.

Хоча Шамсуддини Aлй фармуд, ки Мухаммади Ойтемур бояд кушта гардад, зеро агар халос шавад, хеч касро зинда намегузорад. Сарбадорон бо тавсияи Хоча Шамсуддини Aлй Мухаммади Ойтемурро ба катл расонданд [6, 615-616; 9, 362-363; 4, 792-793].

Шабонкорай менависад, ки Мухаммади Ойтемур мохи мухаррами соли 747 / 24 апрел-23 майи соли 1346 ба катл расонда шуд [10, 348]. Тибки ахбори Фасехи Хавофй Мухаммади Ойтемур ду солу хашт мох подшохй карда, бар дасти Шамсуддини Aлй ва чамъе аз Сарбадорон дар аввали мохи чумодиу-л-охари соли 747 / 19 сентябр - 18 октябри соли 1346 ба катл расид [8,937]. Давлатшохи Самаркандй менависад, ки Мухаммади Ойтемур ду солу ду мох хукумат карда, бар дасти Хоча Шамсуддини Ллй ва соири лашкари Сарбадорон дар санаи 747 / кушта шуд [5, 271]. Пас аз он Кулу Исфандиёр (1346-1347) мохи мухаррами соли 747 / 24 апрел - 23 майи соли 1346 ба чойи у тахти Сабзаворро ишFOл намуд [10, 348].

Тибки ахбори маъхазхои хаттй Кулу Исфандиёр шахси бе наслу насаб ва бефазлу адаб буда, хангоми ба сари кудрат омадан ба мардум сиёсат намуда, рохи зулму тааддиро пеша намуд. Сарбадорон аз ин кирдори у малол гашта, ба Хоча Шамсуддини Aлй арз карданд, ки дар интихоби пешвои худ хато кардаанд [6, 616; 9, 363]. Онхо дарк намуданд, ки мухолифати Кулу мувофики мизочи Хоча Шамсуддини Aлй аст, назди Кулу Исфандиёр рафта, ба у гуфтанд, ки хурмати мо хамеша назди шайх Х,асан ва амир Вачехуддин Масъуд беш аз ту буд. Мо туро барои он хоким интихоб карда будем, ки ба кадри мо расида, барои таблету равнаки акидахои мо саъй намой, вале ту сафи сардоронро зиёд намуда, дарвешонро хор кардй, харомзодагону авбошонро аз мо афзал дониста, мукаррароту маоши мардумро ба онхо нарасондй. Мо аз ин пешвоии ту безорем.

Кулу Исфандиёр дар чавоб гуфт, ки он рузе, ки шумоён касди Мухаммади Ойтемурро кардед, донистам, ки шумо муруввату вафо ва диёнату хаё надоред, зеро Мухаммади Ойтемур, ки муддати мадиде дар байни шумо буд ва амир Вачехуддини Масъуд уро хурмати зиёд мекард, аз миён бардоштед. Ман тарки раёсати шумо мекунам ва хар касеро, ки мехохед, бар маснади хукумат бинишонед.

Миёни онхо мухосамат шиддат гирифт ва Сарбадорон уро дашном доданд. Кулу хост, ки аз хона берун равад, вале Мухаммади Х,абаш ба вай шамшер ронд ва Фахриддин Исои Машхадй бо дастачубе ба сари у зад. Х,амин тавр Кулу Исфандиёр кушта гардид [6, 616-617; 5, 794].

Фасехи Хавофй менависад, ки Кулу Исфандиёр бар дасти Хоча Шамсуддини Aлй ва Фахриддини Машхадй дар соли 749 / 1348-1349 ба катл расонда шуд [8, 938].

Ба кавли Шабонкорай Кулу Исфандиёр 10 рабеъу-л-охари соли 748 /20 июли 1347 катл гардид [10, 348]. Тибки ахбори Давлатшохи Самаркандй Кулу Исфандиёр пас аз он ки як солу як мох хукумат кард, рузи 4 чумодиу-л-охари соли 748 / 21 сентябри соли 1347 ба катл расонда шуд [4, 271].

Пас аз он сархангону дарвешон ба назди Хоча Шамсуддини Aлй омада, аз вокеа уро огох карданд ва гуфтанд, ки барои таъйини хоким ба онхо маслихат дихад. У ба ин вазифа писари амир Вачехуддини Масъуд амир Лутфуллохро пешниход намуд.

Онхо боpи дигap a3 Хо^ Шaмсyддини Aлй хохиш нaмyдaнд, ки худи y ин вaзифapо бa зиммa гиpaд, вaле y монaнди пештapa инpо paд кapд. Пaс бо пеш-ниходи Хочa Шaмсyддини Aлй Лутфуллохи xypдсолpо сapвapи Capбaдоpон интихоб нaмyдa, то бa синни бaлоFaт paсидaн aмaкaш Шaмсyддин Фaзлyллоxpо ноиби y тaъйин нaмyдaнд [6, 617].

Дaвлaтшоxи Caмapкaндй дap ин мaвзyъ менaвисaд, ки мехосганд xочa Лутфуллох ибни Maсъyд, ки ypо Mиpзо меномидaнд, бap тaxти сaлтaнaт шинонaнд, вaле Хочa Шaмсyддини Aлй бapои xypдсол бyдaнaш y бa ин коp мaслиxaт нaдод. Хочa Шaмсyддини Фaзлyллоxpо, ки aмaки y буд, бa ниёбaти y бa коpи xyкyмaт тасб кapдaнд, то вaкте ки Лутфуллох шоисгаи xyкyмaт шaвaд [5, 271-272].

Фaсеxи Хaвофй менaвисaд, ки соли 748//1347-1348 Лyтфyллоxpо бap тaxти Capбaдоpон шинондaнд вa a3 сaбaби xypдсол бyдaнaш ypо пaс a3 дax py3 a3 вaзифa гиpифтaнд [8,937].

И. П. Петpyшевский кaйд метамояд, ки дap aзли Лутфуллох a3 тaxт мубо-pизaи ду гypyxи Capбaдоpонpо мyшоxидa кapдaн мумкин aer [7, 450, тaвзеxоти 5].

Дap ин зимн тaмоми зимоми yмypи дaвлaтдоpй пyppa дap дaсти aмиp Шaмсyддини Фaзлyллоx буд. У шaxси тapсy бyдa, pyзxои xyдpо бо хушию xypсaндй мегyзapонд вa бa тaнзими мулку коpxои лaшкapкaшй пapвое нaдошт. Дap ин вaкт хокими Элхонй ТaFOтемypxон дap Mозaндapон буд вa шунид, ки дap коpxои Capбaдоpон paвнaкy pивоче нaмондaaст. Шс кapоp дод, ки бa Хypосон бap зидди Capбaдоpон лaшкap кaшaд. Aмиp Шaмсyддини Фaзлyллоx инpо шyнидa бa тapс aфтодa, безобитa гapдид [6, 617; 9, 363]. У бa худ гуфт, ки:

Гадожу ршдй 3u подшощ бе%, Даме фарогат 3u %ар 4u хощ бе%.

Ba зимоми yмypи дaвлaтpо бa дaсти Хочa Шaмсyддини Aлй сyпоpидa, боз бa aйшy ишpaт мaшFyл гapдид. У xaмaгй xaфт мох xyкyмaт нaмyд [5, 272; 9, 363; 4, 795-798].

Тибки axбоpи Фaсеxи Хaвофй Хо^ Шямсуддини Aлй aввaли мохи мyxap-paми соли 750 / 22 мapти соли 1349 дap Caбзaвоp сохиби тaxти Capбaдоpон гapдид [8, 940]. Бa кaвли Шaбонкоpaй Хо^ Шямсуддини Aлй 16 шaъбони соли 748 / 21 ноябpи соли 1347 бa тaxти Caбзaвоp нишaст [10, 348]. У шaxси бошyчоaтy бофapосaт бyдa, бa коpи тaнзими yмypи мaмлaкaт диккaти мaxсyс медод. У шapиaтpо бa дapaчaе pиоят метамуд, ки xypдaни шapоб вa бaнгpо дap кaлaмpaви мaмлaкaт кaтъиян мaнъ кapдa, кapиб 500 зaни фоxишapо дap чох aндоxт. X,ap мyчpимеpо, ки aгap мегyфтaнд, ки тypо нaзди Хочa мебapем, aз тapс, кapиб чон медод. Чун ТaFOтемypxон aз шyчоaтy сиёсaти Хочa Шям-суддини Aлй xaбap ёфт, aз лaшкapкaшй бap зидди Capбaдоpон дaст кaшид [5, 273; 6, 617-618; 9, 363]. Хyллaс, Хочa Шямсуддини Aлй pоxи сaxтгиpиpо пешa кapдa, yмypи мaмлaкaтpо то дapaчaе бa тaнзим дapовapд.

Ба кавли Давлатшохи Самаркандй Хоча Шамсуддини Aлй 18 хазор мардро марсум (маош) дода, раиятро хушхол намуд ва онхо ба кифоят зиндагй намуданд. У бо хунармандони Сабзвор хамрох гардида, ба марсуми мардум барот наменавишт ва дар мачлиси худ пулхоро шумурда, ба мардум таксим мекард [5, 272].

Сиёсати у ба мартабае буд, ки агар хар арбоб ё харбиёнро ба назди худ даъват мекард, онхо аввал васиятнома навишта, пас ба назди у мерафтанд [5, 273]. Хоча Шамсуддини Aлй нисбат ба заминдорон ва ашрофу аъён сахтгир буда, муомилаи тунд мекард, аз ин хотир ба у назари душманона доштанд.

Лмир ЛрFyншох дар Aбевард ва малик Муиззиддини Хусайн дар Х,ирот аз у хавф мебурданд. Дар ин рузхо калъадори дижи Тус амир Aлии Рамазон мехост, ки мустакил гардад ва амир AрFyншох барои ба у муковимат нишон додан кудрат надошт. Хоча Шамсуддини Aлй ба он чониб лашкар кашида, калъаи Тусро ба мухосира гирифт ва кариб буд, ки онро фатх намояд. Дар ин хангом хабар расид, ки малик Муиззуддини Хусайн дар ^арочурд нузул намудааст ва дархол аз мухосираи калъаи Тус даст кашида, суйи малик Муиззуддин Хусайн равон шуд. Х,аракати Хоча Шамсуддини Aлиро шунида, малик аз ^арочурд ба чониби Х,ирот баргашт ва Хоча Шамсуддини Aлй ба Сабзавор бозгашт. Вакте ки у ба Сабзавор омад, шунид, ки Дарвеш Х,индуи Машхадй, ки яке аз мулозимони у буда, дар ДомFOн хукмронй мекард, исён бардоштааст. Зуд ба он чо рафта дар муддати як хафта калъаву шахрро гирифт ва бисёре аз муътабарону хочагони он диёрро ба катл расонда, ба Сабзавор баргашт [6, 618].

Хоча Шамсуддини Aлй мулозиме дошт бо номи Х,айдари ^ассоб, ки корхои тамFO (андоз аз хунар ва тичорат) ба ухдаи у вогузор гардида буд. Маълум шуд, ки Х,айдари ^ассоб як кисми маблаFи чамъкардаашро ба хазинаи девон насупорида, ба фоидаи худ истифода бурдааст. Хоча Шамсуддини Aлй андозчамъкунандагонро назди у фиристода, амр намуд, ки хар чй ки Х,айдари ^ассоб андухта буд, аз у биситонанд ва хамин тавр хамаи амволи уро кашида гирифтанд, вале аз руйи хисоб боз чанде пеши Х,айдар бокй монда буд ва андозчамъкунандагон боисрор талаб мекарданд, ки маблаFи бокимондаро баргардонад. Х,айдари ^ассоб ба назди Хоча Шамсуддини Aлй омада, арз намуд, ки ба у рахм намоянд, у дигар чизе надорад.

Хоча Шамсуддини Aлй чавоб дод, ки занашро дар харобот нишонда, аз даромади он карзи девонро супорад. Х,айдари ^ассоб аз суханони у ашки дида равон сохта, касди катли Хоча Шамсуддини Ллй намуд. У ин максади худро ба яке аз ёронаш Хрча Яхёи Карробй арз намуд. Дар асархои «Зубдату-т-таворих», «Матлаъу саъдайн ва мачмаъу бахрайн», «Таърихи Равзату-с-сафо» ва «Х,абибу-с-сияр» нисбаи Хрча Яхё Карровй зикр гардидааст [2, 251, 3, 234, 6, 619, 9, 364]. Фасехи Хавофй, Шабокорай, И. П. Петрушевский ва Aббос Икболи Оштиёнй лакаби уро Карробй овардаанд [8, 947, 10, 349, 7, 452, 1, 473].

Xp4a Яхёи Kappобй ypо дaстгиpй нaмyдa, бa X,aйдapи Кдособ вaъдa дод, ки y нaмегyзоpaд бa y осебе paсaд. X,aйдapи ^ссоб нaмози шом бa болои кaлъa paфт, ки он вaкт Xочa Яхё дap мaчлиси Xочa Шaмсyддини Aлй буд.

X,aйдapи ^ссоб зaбони додхохй бapкyшодa гуфт: эй Xочa, бa холи мaн тapaxxyм нaмой вa пеш дaвидa xaнчapе бap синaи Xочa Шямсуддини Aлй зaд, ки aз пyштaш беpyн омaд. X,aсaни ДомFOнй хост, ки X,aйдappо зaxме зaнaд, вaле Xочa Яхё сaдо бapовapд, ки ин коppо нaкyнaд. X,aсaни ДомFOнй гуфт, эй Xочa, донистaм, ки ин aмp бо мaшвapaти Шумо вокеъ шyдaaст. Ин вокеa дap яке aз моххои соли 753 / 1352-1353 pyй додa буд [6, 618-619].

Шaбонкоpaй менaвисaд, ки вокеaи кaтли Xочa Шaмсyддини Aлй мохи зyлкaъдaи соли 752 / 20.12. 1351-19.01. 1352 pyй додa буд [10, 349]. Дap aсapи Фaсеxи Xaвофй «Myчмaли Фaсеxй» низ тaфсилоти кyштоpи дap боло зи^-гapдидaи Xочa Шaмсyддини Aлй сaбт гapдидa, дap тaъpиxи вaфоти y мисpaъ-хои зеpин овapдa шyдaaст:

Чу %афтсаду панцоуу пану рафт зu сол,

Беш аз ду намонда буд мощ шаввол.

Хуpшедu бацо Алй Шамсуддшро,

Аз xaнцapu Гайдар омад умраш ба завол [8, 947-948].

Лз гyфтaxои Фaсеxи Xaвофй бapмеояд, ки Шямсуддини Aлй 28 шaвволи соли 755 / 15 ноябpи соли 1354 aз чониби X,aйдap кyштa шyдa буд.

Лз тaxлили мaводи фaвкyззикp бa чунин xyлосa омaдaн мумкин aст, ки соли ишоpaнaмyдaи Mиpxонд доиp бa кyштa шyдaни Xочa Шaмсyддини Aлй сaxеxтap бyдa, бa xодисaxои тaъpиxй мyвофикaт менaмояд, зеpо Xочa Яхёи Kappобй пaс aз кaтли Xочa Шaмсyддини Aлй дap соли 753 / 1352-1353 тaxти Capбaдоpонpо сохиб гaштa буд.

Хдмин тapик, Xочa Яхёи Kappобй тaвонист, ки бо дaстони X,aйдapи ^ссоб Xочa Шaмсyддини Aлиpо aз миён бapдоштa, xокимиятpо сохиб шaвaд.

АДАБИЁТ

1.Лббос Икболи Оштиёнй. Тaъpиxи мyFyл ba aвоили aËëHH Темypй. Чилди aввaл ba дуввум. -Теxpон, 1376 х. -654 с.

2.Лбдyллоx ибни Лутфуллох Х,офизи Лбpy. Зyбдaтy-т-тaвоpиx. Ч. I. Myкaддимa вa тaсxеxи Caйид Чaводй. -Теxpон: Cозмони чоп вa интишоpоти Baзоpaти фapxaнг вa иpшоди исломй, 1380 х. -638 с.

3.Aбдyppaззоки Caмapкaндй. Maтлaъy-с-сaъдaйн вa мaчмaъy-л-бaxpaйн. Бa эхтимоми дyкyтyp Лбдyлxyсaйни Швой. -Теxpон: Myaссисaи мутолеот вa тaxкикоти фapxaнгй, 1372. -443 с.

4.Дaвлaтдоpии точикон дap aсpxои IX-XIV.Mypaттиб вa iwyxaKKHK Нypмyxaммaди Лмиpшоxй. -Дyшaнбе: AHpn илм,1999. - 1008 с.

5.Дaвлaтшоxи Caмapкaндй. Тaзкиpaтy-ш-шyapо. Дaстxaти китобxонaи бa номи A.A. Cемёнови Институти тaъpиx, бостоншиносй вa мapдyмшиносии бa номи A. Дониши AMOT, № 84. -537 с.

6.Mиpxонд, Mиpмyxaммaд ибни Caйид Бypxониддини Xовaндшоx. Тaъpиxи Рaвзaтy-с-сaфо. Чилди 5. -Теxpон, 1339 х. -628 с.

-МУАРРИХ-ИСТОРИК-НКТСШАК-

7.Петрушевский И.П. Земледелие и аграрные отношения в Иране в ХШ-ХГУ веков. -Москва-Ленинград, 1960. -492 с.

8.Фасехи Хавофй. Мучмали Фасехй. Мукаддима, тасхех, ва тахкики Сайид Мухсини Ночии Насрободй. Ч,илдхои 1-3. -Техрон: Асотир, 1386 х. -1472 с.

9.Хондамир, Fиёсуддин Димомуддин ал-Дусайн. Таърихи хабибу-с-сияр. Ч,илди саввум. Зери назари доктор Мухаммад Дабири Сиёкй. -Техрон, 1353 х. -759 с.

10.Шабонкорай, Мухаммад ибни Алй ибни Мухаммад. Мачмаъу-л-ансоб. Ба тасхехи Мир Дошими Мухаддис. -Техрон: Амири кабир, 1363 х. -376 с.

ВАЗЪИ ДАВЛАТИ САРБАДОРОНИ ХУРОСОН ПАС АЗ ФАВТИ АМИР ВАЧЕХУДДИНИ МАСЪУД

Дар макола вазъи давлати Сарбадорони Хуросон пас аз фавти амир Вачехуддини Масъуд мавриди баррасй карор гирифтааст. Пас аз фавти амир Вачехуддини Масъуд яке аз шахсони боэътимоди у Мухаммади Ойтемур умури идории давлатро дар ихтиёри худ гирифта, нисбат ба пайравони шайх Дасан, ки онхоро «шайхиён» меномиданд, беэътиной зохир намуд ва окибат катл гардид. Тахтро Кулу Исфандиёр сохиб гашта, нисбат ба ахолй зулму таъаддиро раво дид ва аз чониби Сарбадорон кушта шуд.

Бо маслихати Хоча Шамсуддини Алй, ки дар байни Сарбадорон эхтироми баланд дошт, писари хурдсоли амир Вачехуддини Масъуд, амир Лутфуллохро ба тахт шинонда, то ба синни балогат расидани у амакаш Шамсуддин Фазлуллохро ноиби у таъйин намуданд. Шамсуддини Фазлуллох тамоми зимоми умури давлатдориро дар дасти худ гирифт.

У ба айшу ишрат машгул гашта, ба танзими мулку корхои лашкаркашй парвое надошт. Докими охири Элхонй Таготемурхон аз вазъи давлати Сарбадорон бохабар гашта, тасмим гирифт, ки бар зидди Сарбадорон лашкар кашад. Шамсуддини Фазлуллох аз тарс зимоми умури давлатро ба дасти Хоча Шамсуддини Алй супорид.

Хоча Шамсуддини Алй, ки шахси бошучоат буд, ба кори танзими умури мамлакат диккати махсус дода, амалхои зиёди ношоямро дар мамлакат манъ намуд ва вазъи давлатдориро ба танзим даровард. Чун Таготемурхон аз шучоату сиёсати Хоча Шамсуддини Алй хабар ёфт, аз лашкаркашй бар зидди Сарбадорон даст кашид. Хоча Шамсуддини Алй нисбат ба заминдорон ва ашрофу аъён сахтгир буда, муомилаи тунд мекард, аз ин хотир ба у назари душманона доштанд.

Дайдари Кдссоб ном касе аз мулозимони Хоча Шамсуддини Алй, ки ба чамъ намудани андоз аз ахли хунар ва тичорат машгул буд, кисме аз маблаги чамъкардаашро ба хазинаи девон насупорида, ба фоидаи худ истифода бурд.

Хоча Шамсуддини Алй уро мачбур сохт, ки карзи девонро супорад. Окибат Дайдари Кдссоб бо пуштибонии яке аз ёронаш Хоча Яхёи Карробй, ки максади гасби тахти Сарбадоронро дошт, дар фурсати муносибе ханчаре бар синаи Хоча Шамсуддини Алй зада, уро катл намуд ва Хоча Яхёи Карробй сохиби хокимият гардид.

Калидвожахо: Сарбадорон, Мухаммади Ойтемур, Сабзавор, тахт, уоким, Кулу Исфандиёр, уокимият, Шамсуддин Фазлуллоу, Таготемурхон, Хоца Шамсуддини Али, Хайдари Цассоб, Хоца Яуёи Карроби.

ПОЛОЖЕНИЕ ГОСУДАРСТВА СЕРБЕДАРОВ ХОРАСАНА ПОСЛЕ СМЕРТИ ЭМИРА ВАДЖЕХУДДИНА МАСЪУДА

В статье рассматривается положение Сербедаров Хорасана после смерти эмира Ваджехуддина Масъуда. После смерти эмира Ваджехуддина Масъуда один из его доверенных лиц Мухаммад Ойтемур, взяв на себя управления государством, проявил неуважение к сторонникам шейха Хасана, которых называли «шейхитами» и в результате был убит. Трон занял Кулу Исфандияр, он начал притеснять население и был убит Сербедарами.

По совету Ходжи Шамсуддина Али, пользовавшегося большим уважением среди Сер-бедаров, на трон посадили малолетнего сына эмира Ваджехуддина Масъуда, эмира

Лутфуллаха, а его дядю Шамсуддина Фазлуллаха назначили его заместителем до совершеннолетия. Шамсуддин Фазлуллах взял на себя полный контроль над делами государства.

Он занимался роскошью и не заботился об урегулировании государственных и военных дел. Последний Ильханский правитель Таготемурхан, узнав о состоянии дел Сербадаров двинул своё войско против них и Шамсуддин Фазлуллах от страха передал дела государства Ходже Шамсуддину Али.

Ходжа Шамсуддин Али, который был смелым человеком, уделял особое внимание работе по урегулированию дел в стране, запрешал многие непо-добающие действия в стране и регулировал положение дел. Когда Таго-темурхан узнал о храбрости и политике Ходжи Шамсуддина Али, он отказался воевать против Сербедаров.

Ходжа Шамсуддин Али был суров к помещикам и вельможам и жестоко обращался с ними, что послужило причиной враждебности со стороны вторых. Один из слуг Ходжи Шамсуддина Али по имени Хайдари Кассоб, занимавшийся сбором налогов с ремесел и торговли, часть собранных им денег не отдавал в казну дивана и использовал их в своих интересах. Ходжа Шамсуддин Али заставил его заплатить долг дивана. В результате Хайдари Кассоб при поддержке одного из своих сподвижников Ходжи Яхьи Карраби, имевшего цель занять трон Сербедаров, в подходящий момент убил его, пронзив кинжалом грудь Ходжи Шамсуддина Али и Ходжа Яхья Карраби пришёл к власти.

Ключевые слова: Сербадары, Мухаммад Ойтемур, Сабзавор, трон, правитель, Кулу Исфандияр, власть, Шамсуддин Фазлуллах, Таготемурхан, Ходжа Шамсуддин Али, Хайдари Кассоб, Ходжа Яхья Карраби.

THE SITUATION OF THE STATE OF SERBEDARS OF KHORASAN AFTER THE DEATH OF EMIR VAJEHUDDIN MASUD

The article deals with the situation of the Serbedars of Khorasan after the death of Emir Wadzhehuddin Masud. After the death of Emir Wadjehuddin Masud, one of his confidants, Muhammad Oytemur, having taken over the administration of the state, showed disrespect to the supporters of Sheikh Hasan, who were called «sheikheets» and as a result was killed. The throne was occupied by Kulu Isfandiyar, he began to oppress the population and was killed by the Serbadars.

On the advice of Khoja Shamsuddin Ali, who was highly respected among the Serbadars, the infant son of Emir Wadjehuddin Masud was placed on the throne, Emir of Lutfullah, and his uncle Shamsuddin Fazlullah was appointed as his deputy until he came of age. Shamsuddin Fazlullah assumed full control over the affairs of the state.

He was engaged in luxury and did not care about the settlement of state and military affairs. The last Ilkhan ruler Tagotemurkhan, having learned about the state of affairs of the Serbadars, moved his army against them and Shamsuddin Fazlullah, out of fear, handed over the affairs of the state to Khoja Shamsuddin Ali.

Khoja Shamsuddin Ali, who was a brave man, paid special attention to the work of settling affairs in the country, forbade many inappropriate actions in the country and regulated the state of affairs. When Tagotemurkhan learned about the bravery and politics of Khoja Shamsuddin Ali, he refused to fight against the Serbedars.

Khoja Shamsuddin Ali was harsh to the landowners and nobles and treated them cruelly, which caused hostility on the part of the latter. One of the servants of Khoja Shamsuddin Ali named Haidari Kassob, who collected taxes from crafts and trade, did not give part of the money he collected to the treasury of the divan and used it to his advantage. Khoja Shamsuddin Ali forced him to pay the debt of the divan. As a result, Haidari Kassob with the support of one of his associates Khoja Yahya Karrabi, who had the goal of taking the throne of the Serbedars, killed him at the right moment, piercing the chest of Khoja Shamsuddin Ali with a dagger and Khoja Yahya Karrabi came to power.

Key words: Serbedars, Muhammad Oitemur, Sabzevar, throne, ruler, Kulu Isfandiyar, power, Shamsuddin Fazlullah, Tagotemurkhan, Khoja Shamsuddin Ali, Haidari Kassob, Khoja Yahya Karrabi.

Сведения об авторе: Саидов Абдукахор - доктор исторических наук, главный научный сотрудник отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. ак. Раджабовых, 7. E-mail: Saidov.45@mail.ru.

Information about the author: Saidov Abdukakhor - Doctor of Historical Sciences, Chief Researcher of the Department of Ancient, Medieval and Modern History of the A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Address:

734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. ac. Radjabovs, 7. E-mail: Saidov.45@mail.ru. ♦-♦

УДК 336.71 (47) + 63 (575) (09)

НАЧАЛО СЕВА АМЕРИКАНСКОГО СОРТА ХЛОПКА В СРЕДНЕЙ АЗИИ И РОЛЬ РОССИЙСКИХ БАНКОВ ДЛЯ ЕГО РАЗВИТИЯ1

ХОТАМОВ Н. Б., Институт истории, археологии и этнографии им. А. Дониша

В ходе завоевания Средней Азии Россией уже во второй половине 60 годов XIX-го века Российские чиновники приступили к осуществлению одной из главнейших целей завоевания - превратить регион в источник сырья-хлопка для хлопчатобумажной промышленности России и убедились что в условиях Средней Азии основу производства составляет мелкие производители, то есть дехкане и ремесленники. В частности, развитие хлопководства зависит только от дехканских хозяйств. А дехкане не могли развивать своё хозяйство без кредитов. Кредиты которые они получали от местных ростовщиков, из-за высокого процента, для них был разорительным. Поэтому, еще в конце 60 -годов XIX - века царские чиновники пришли к выводу что: «если хотим превратить Среднюю Азию в источник сырья-хлопка, то нам необходимо обеспечить дехкан мелким, доступным, правительственным кредитом» [7, 72]. Именно для этого создовались уездные ссудные кассы.

Уездные ссудные кассы являются 1-ой попыткой кредитования мелких производителей, в частности дехкан, мелким правительственным кредитом. Вопрос организации таких касс в условиях Туркестанского края был поднят еще в 1870 году генерал - губернатором Кауфманом. В 1873 году был подготовлен образцовый устав таких касс. На основе этого устава предлагался каждому заявителю кредит в размере от 10 до 300 руб., сроком от 3-х месяцев до 1-го года, под 6% годовых [5, 533].

В 1876 году был образован 1-ый из таких касс в Намангане. А в 1903 году на территории Туркестанского края образовались уже 21 уездных ссудных касс. В частности, в 1885 году была образована Ходжентская уездная ссудная касса. Все эти кассы финансировались местным бюджетом, а местный бюджет и тогда был бедным.

1 Статья написано на основе проекта «История таджикского народа» (Таджикистан в период Советского союза), государственный регистрационный номер 0121 ТГ 1200.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.