Научная статья на тему 'ВАГОН ОҚИМЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ УСУЛЛАРИ ТАҲЛИЛИ'

ВАГОН ОҚИМЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ УСУЛЛАРИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
69
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
вагон оқими / ташиш жараёни / вагон оқимларини бошқариш усули / темир йўл тармоғи / технология / транспорт тизимлари. / wagon flow / transportation process / method of wagon flow management / railway network / technology / transport systems.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Бутунов, Дилмурод Баходирович, Бўриев, Шухрат Хамроқул Ўғли, Абдумаликов, Исломжон Обиджон Ўғли

Вагон оқимларини самарали ташкил этиш ва бошқариш ташиш жараёнининг асосий қисми ҳисобланади. Кўп йиллар давомида темир йўл транспортида вагон оқимларини ташкил этиш ва бошқариш бўйича турли хил усуллар ишлаб чиқилган. Ушбу ишда вагон оқимларини ташкил этиш ва бошқариш технологиясининг мавжуд усуллари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Бутунов, Дилмурод Баходирович, Бўриев, Шухрат Хамроқул Ўғли, Абдумаликов, Исломжон Обиджон Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF TECHNOLOGY METHODS OF ORGANIZING WAGON FLOWS

Effective organization and management of wagon flows is a key part of the transportation process. Over the years, various methods have been developed for the organization and management of wagon flows in railway transport. In this work, the existing methods of the organization and management of wagon flows are analyzed.

Текст научной работы на тему «ВАГОН ОҚИМЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ УСУЛЛАРИ ТАҲЛИЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ВАГОН ОЦИМЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Тошкент дaвлaт трaнспорт yниверситети aссистенти mrshuhrathtc@gmai 1 .com Абдумаликов Исломжон Обиджон ^ли Тошкент давлат транспорт университети ассистенти Islomj onabdumalikov93 @gmail .com

АННОТАЦИЯ

Вагон оцимларини самарали ташкил этиш ва бошцариш ташиш жараёнининг асосий цисми уисобланади. Куп йиллар давомида темир йул транспортида вагон оцимларини ташкил этиш ва бошцариш буйича турли хил усуллар ишлаб чицилган. Ушбу ишда вагон оцимларини ташкил этиш ва бошцариш технологиясининг мавжуд усуллари таулил цилинган.

Калит сузлар: вагон оцими, ташиш жараёни, вагон оцимларини бошцариш усули, темир йул тармоги, технология, транспорт тизимлари.

ANALYSIS OF TECHNOLOGY METHODS OF ORGANIZING WAGON

FLOWS ABSTRACT

Effective organization and management of wagon flows is a key part of the transportation process. Over the years, various methods have been developed for the organization and management of wagon flows in railway transport. In this work, the existing methods of the organization and management of wagon flows are analyzed.

Keywords: wagon flow, transportation process, method of wagon flow management, railway network, technology, transport systems.

Вагон окдмларини бошцариш мyaммоси темир йул транспорта умумий тармоги мaвжyд булмаган, хар бир темир йул тармоги узига хос харакат схемасига, фацат умумий йуналишларни инобатга олган холда поездларни тузиш режасига ва ягона поездлар хдракат графигига эга булмаган вацтларда пайдо булган [1-9]. Муаммонинг йилдан-йилга долзарб булиб борганлиги

УСУЛЛАРИ ТАХЛИЛИ

Бутунов Дилмурод Баходирович

Тошкент давлат транспорт университети доценти, PhD dilmurodpgups@mail.ru Буриев Шухрат Хамрокул ^ли

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сабабли, 1861 йилдан вагонлар айланмасини тезлаштириш, темир йул участкалари буйлаб поездлар харакати тезликларини ва станциялар кайта ишлаш кобилиятини ошириш имконини берадиган вагон окимларини ташкил этиш ва бошкариш усулларини ишлаб чикиш бошланди [1, 3, 5, 7].

Темир йул транспорта ташиш жараёни самарадорлигини белгилашда юк поездларини тузиш режаси ва вагон окимларини ташкил этиш асосий уринни эгаллайди. Вагонлар ва маршрутлар учун энг окилона йуналишларни ва вагон окимларини поездларга бириктиришнинг энг кулай вариантини танлаш темир йул тармогида вагон окимларини ташкил этишнинг асосий вазифаси хисобланади. Юк поездларини тузиш режаси барча тоифадаги станцияларнинг мувофиклаштирилган ишини, шунингдек, вагон окимларини утказиш ва кайта ишлаш учун станцияларнинг ишончлилигини таъминлаши керак [1-9]. Бирок, вагон окимларини ташкил этиш ва юк поездларини тузиш режасига таъсир курсатувчи куплаб омиллар мавжуд [1, 6-8]. Буларнинг барчаси мавжуд ахборот тизимлари доирасида поездларни тузиш режасини ишлаб чикишнинг турли хил вариантларига олиб келади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

1861 йилдан бошлаб биринчи бор харакат коидалари хар бир темир йул учун алохида ишлаб чикилган, аммо умумий темир йул тармоги мавжуд эмаслиги сабабли темир чегара пунктларида самарали ишлаш имкони булмаган. Поездлар харакати графиги хам хар бир темир йул (минтакавий темир йул узели ёки темир йул булими) учун алохида тузилган.

1901 йилда рус олими А.Н. Фролов техник станцияларда кайта ишланмасдан маълум максадлар учун тугридан-тугри (уткинчи) юк поездларини тузишнинг максадга мувофиклигини назарий асослади [1, 5, 7]. У биринчи навбатда поездлар манзиллари сони ва йигилиш жараёнида туриш вакти уртасидаги муносабатни урнатди. 1918 йил вагон окимларини ташкил этиш технологиясини яънада такомиллаштириш учун юклаш пунктларида маршрутли поездлар тузиш буйича дастлабки назарий ишлар амалга оширилди ва уни амалиётга куллаш натижасида юкори самарадорликка эришилди. Бундан ташкари ушбу йилда П.Й. Гордеенко, В.А. Сокович, Б.Д. Воскресенский, В.Н. Образтсова, И.И. Василев каби рус олимлари МДХ, давлатлари темир йулларида поездлар харакати графиги, ташиш жараёнларини режалаштириш, тартибга солиш, маршрутлаштириш ва ихтисослаштириш, манёвр ишларини бажариш технологиясини ишлаб чикиш, станциялар утказиш кобилиятини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ошириш масалаларига катта эътибор берган. 1925 йилдан И.И. Василев юк окимларига мувофик поездларнинг белгиланган йуналиш буйича ихтисослашувини аниклаш билан хисоблаш усулини ишлаб чикди, у поезд тузиш станцияларида вагон соатлари сарфини техник станциялардан вагонларнинг кайта ишланмасдан утишидан олинган тежаш билан таккослашни куриб чикди [5]. Ушбу усул хозирги кунгача поездлар тузиш режасини ишлаб чикишда фойдаланиб келинади.

1958 йилдан бошлаб вагон окимларини ташкил этиш, юк окимлари йуналишларининг диаграммаларини тузиш, ташишни режалаштириш, эксплуататсия ишларини техник меъёрлаштириш, юк поездларини тузиш режасини хисоблаш ва уни оптималлаштириш, поезд ва юк ташиш ишларини оператив режалаштириш муаммоларини хал килиш учун компютерлардан фойдаланила бошланди. Натижада юк поездларини тузиш режаси темир йул тармогидаги станцияларнинг ишлаши учун ягона технологик жараён ва улар уртасида саралаш ишларини таксимлаш режаси хамда вагон окимларини ташкил этишнинг ягона тизими булиб хизмат килди.

1971 йилда асосий автоматлаштирилган тизимлар ишлаб чикилди ва жорий этилди, улар асосида вагон окимларини ташкил этишнинг автоматлаштирилган тизимини ишлаб чикиш бошланди: 1975 йилда саралаш станциялари автоматлаштирилган бошкариш тизими; 1976 йилда темир йулларнинг эксплуататсия ишларини мониторинг килиш ва бошкариш учун интерактив ахборот-маълумотнома тизими; 1979 йилда ташишни оператив бошкаришнинг автоматлаштирилган тизими. 1993 йилда профессор С.В. Дувалян томонидан ишлаб чикилган алгоритмларга асосланган холда асосий хисоблаш маркази бир гурухли поездларни тузиш режаси ишлаб чикилди. 2000 йилда эса, "Ташишни оператив бошкаришнинг автоматлаштирилган тизими" дастури асосида ДИСПАРК ("Ракамлар буйича хисобга олиш, жойлашувни назорат килиш, вагон паркидан фойдаланиш ва тартибга солиш тахлилининг автоматлаштирилган тизими") ва ДИСКОН ("Контейнерларни жойлаштириш ва улардан фойдаланишни назорат килишнинг автоматлаштирилган тизими") тизимлари жорий этилди [1].

1959 йилдан хозирги кунгача ахборот технологиялари ёрдамида ишлаб чикилган ва амалиётга жорий этилган вагон окимларини ташкил этиш технологияси усуллари 1-жадвалда келтирилган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

1-жадвал

Вагон оцимларини ташкил этиш технологияси усуллари

Ишлаб чикилган йили Тузиш режаси хисоби Усул Муаллиф Х,исобий станциялар сони ^улланилиш сох,аси

1959-1960 Бир гурухли поездлар Кетма-кет хисоблашлар Черенин В.П. 6 тагача Темир йул тармогининг алохида йуналишлари учун

Черенин В.П., Хачатуров В.Р. 7-9

1959-1960 Бир гурухли поездлар Мутлок хисоблаш Петров А.П. 6 тагача Темир йул тармогининг алохида йуналишлари учун

1959-1960 Бир гурухли поездлар ^ушма аналитик таккослашлар Бернгард К.А. 24 тагача Темир йул тармогининг алохида йуналишлари учун

1962 Бир гурухли поездлар Такрибий аналитик усул Стопичев С.Г., Хуан Куан-да 24 тагача Темир йул тармогининг алохида йуналишлари учун

1964-1967 Бир гурухли поездлар Вариантларни йуналтирилган кидириш Попов А.И. 24 гача Темир йул тармогининг алохида йуналишлари учун

Бир гурухли ва куп гурухли поездлар 16 тагача

1967 Бир гурухли поездлар Оптимал вариантни кетма-кет топиш Стопичев С.Г. 24 тагача Темир йул тармогининг алохида йуналишлари учун

1967 Бир гурухли ^ушма аналитик таккослашлар Кутукова Г.А. 24 тагача Темир йул тармогининг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

поездлар алохида йуналишлари учун

1969-1973 Бир гурухли поездлар Вариантларни максадли танлаш Покавкин В.А., Кучай Л.А. 24 тагача 48 тагача Ички темир йул тармоги учун

1970-1993 Бир гурухли поездлар Изчил такомиллаштириш Дувалян С.В. 84 (1973 йил) 170 285 (1982 йилдан) Темир йул тармоги учун

1977-1985 Бир гурухли поездлар Ички темир йулдаги поездларни тузиш режаси Буянова В.К. 3-5 Махаллий иш районлари

1995 Бир гурухли поездлар Мутлок хисоблаш Буянова В.К. 3-5 Махаллий иш районлари

2000 Бир гурухли ва куп гурухли поездлар Вариантларни куп мезонли бахолаш Осьминин А.Т., Осьминина И.И. Барча поездларни тузувчи станциялар Темир йул тармоги учун

2004 Бир гурухли поездлар Вагон оыимларини макбул йуналишлар тармоги буйича боскичма-боскич таксимлаш усули Батурин А.П., Бородин А.Ф., Панин В.В. Саралаш, участка ва йирик юк станциялари Темир йул тармоги учун

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, вагон окимларининг мукаррар равишда усиши муносабати билан бошкарувнинг принтсипиал жихатдан янги усулларини ишлаб чикиш зарурдир. Замонавий дунёда нафакат янги усуллар оркали мувофиклаштирилган ишларга эришиш, балки ташиш жараёнининг барча таркибий кисмларини таъминлайдиган тизимлар билан биргаликда ишлайдиган автоматлаштирилган тизимлар асосида тежамкор вариантларни аниклаш хам мухимдир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Вагон окимларини аник ташкил этиш билан юкларни етказиб бериш муддати кискартирилади, бу эса ташиш таннархини ва вагонларни кайта ишлаш харажатларини камайтиришга, локомотив ва вагонларнинг суткалик иш унумдорлигини оширишга, шунингдек, темир йул участкалари ва станциялари утказиш кобилиятларидан окилона фойдаланишга олиб келади.

REFERENCES

1. Осьминина И.И. Автоматизированная система расчета плана формирования поездов // В сб. науч. тр. «Актуальные проблемы управления перевозочным процессом». СПб.: Изд-во ПГУПС, 2002.

2. Butunov, D., АкЪтеёоуа, M., & Sh, B. (2022). SYSTEM ANALYSIS OF UNIFORMALITY OF OPERATION OF SORTING STATION "CH" IN DAILY MODE. Deutsche Internationale Zeitschrift für zeitgenössische Wissenschaft, (25),

3. Saburov, M., Butunov, D., Khudayberganov, S., Boltaev, S., Akhmedova, M., & Musaev, M. (2022, June). Determination of the optimal requirement of the number of freight wagons. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030091). AIP Publishing LLC.

4. Butunov, D., Sh, B., Abdukodirov, S., & Musayev, M. (2022). OPERATING RESULTS OF THE SORTING STATION "CH" MODEL IN DAILY MODE. The Scientific Heritage, (82-1), 18-25.

5. Петров А.П. План формирования поездов: Опыт, теория, методика расчетов. М.: Трансжелдориздат, 1950. 483 с.

6. Butunov, D. B., Aripov, N. K., & Bashirova, A. M. (2020). Systematization of factors influencing during processing of wagons at the sorting station. Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 16(2), 84-91.

7. Осьминин А.Т. и др. Организация вагонопотоков. Развитие теории расчета, технические решения. Рукопись, 216 с. Депонирована в ЦНИИТЭИ МПС РФ № 6168 ЖД 14.04.98 г.

8. Butunov, D. B. (2020). Substantiation of the input of the parameters of the unprofitable loss of time when norming the time of the duration of the wagons on the sorting station. Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 16(3), 127-133.

9. Sardor, A., Butunov, D., Tukhakhodjaeva, M., Buriev, S., & Khusenov, U. (2021). Administration of Technological Procedures at Intermediate Stations. Design Engineering, 14531-14540.

30-33.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.