Научная статья на тему 'ТЕМИР ЙЎЛ УЧАСТКАЛАРИДА МАҲАЛЛИЙ ВАГОНЛАР ОҚИМИНИ ТУРЛИ ТОИФАДАГИ ПОЕЗДЛАР БИЛАН ТАШКИЛ ЭТИШ УСУЛЛАРИНИ ТЕХНИК-ИҚТИСОДИЙ БАҲОЛАШ'

ТЕМИР ЙЎЛ УЧАСТКАЛАРИДА МАҲАЛЛИЙ ВАГОНЛАР ОҚИМИНИ ТУРЛИ ТОИФАДАГИ ПОЕЗДЛАР БИЛАН ТАШКИЛ ЭТИШ УСУЛЛАРИНИ ТЕХНИК-ИҚТИСОДИЙ БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

326
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кўп гуруҳли поездлар / терма поездлар / участка поездлари / терма-участка поездлари / маҳаллий вагонлар оқими / йиғишни тугаллаш амали / саралаш амали / йўналишлар сони / multi-group trains / pickup freight trains / district trains / mixed-structure trains / local wagon flow / assembly completion operation / sorting operation / number of routes

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Шинполат Мансуралиевич Суюнбаев, Шерзод Баҳром Ўғли Жумаев, Шухрат Хамроқул Ўғли Бўриев, Ахмаджон Акромжон Ўғли Туропов

Мақола иш ҳажмини ҳисобга олган ҳолда темир йўл участкаларидаги маҳаллий вагонлар оқимини рационал ташкил этиш учун терма, участка ва терма-участка поездлари ҳаракатини рационал ташкил этиш масалаларига қаратилган. Муайян темир йўл участкаларида маҳаллий вагонлар оқимини турли тоифадаги поездлар билан ташкил этиш усулларини техник-иқтисодий баҳолаш тартиби ишлаб чиқилган. Ушбу тартибни темир йўл участкаларида терма, участка ва терма-участка поездлари ҳаракатини ташкил этиш доираси аниқлаш имконини беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TECHNICAL AND ECONOMIC ASSESSMENT OF METHODS OF ORGANIZATION OF LOCAL WAGON-FLOWS WITH DIFFERENT TYPES OF TRAINS ON RAILWAY SECTIONS

The article focuses on the rational organization of the movement of pickup freight, district and mixed-structure trains for the rational organization of the flow of local wagons on railway sections, taking into account the volume of work. The procedure for technical and economic evaluation of methods of organizing the flow of local wagons with different types of trains on certain railway sections has been developed. This procedure allows to determine the scope of organization of the movement of pickup freight, district and mixedstructure trains on railway sections.

Текст научной работы на тему «ТЕМИР ЙЎЛ УЧАСТКАЛАРИДА МАҲАЛЛИЙ ВАГОНЛАР ОҚИМИНИ ТУРЛИ ТОИФАДАГИ ПОЕЗДЛАР БИЛАН ТАШКИЛ ЭТИШ УСУЛЛАРИНИ ТЕХНИК-ИҚТИСОДИЙ БАҲОЛАШ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

ТЕМИР ЙУЛ УЧАСТКАЛАРИДА МАХАЛЛИЙ ВАГОНЛАР О^ИМИНИ ТУРЛИ ТОИФАДАГИ ПОЕЗДЛАР БИЛАН ТАШКИЛ ЭТИШ УСУЛЛАРИНИ

ТЕХНИК-ЩТИСОДИЙ БА^ОЛАШ

Шинполат Мансуралиевич Суюнбаев

Тошкент давлат транспорт университети профессори shinbolat_84@mail.ru

Шерзод Барром yFли Жумаев

Тошкент давлат транспорт университети доктаранти shbjumayev_92 @mail. ru

Шухрат Хамрокул yFли Буриев

Тошкент давлат транспорт университети профессори mrshuhrathtc @ gmail. c om

Ахмаджон Акромжон yFли Туропов

Тошкент давлат транспорт университети магистранти Ahmadjon98@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Мацола иш хажмини хисобга олган холда темир йул участкаларидаги махаллий вагонлар оцимини рационал ташкил этиш учун терма, участка ва терма-участка поездлари харакатини рационал ташкил этиш масалаларига царатилган. Муайян темир йул участкаларида махаллий вагонлар оцимини турли тоифадаги поездлар билан ташкил этиш усулларини техник-ицтисодий бахолаш тартиби ишлаб чицилган. Ушбу тартибни темир йул участкаларида терма, участка ва терма-участка поездлари харакатини ташкил этиш доираси аницлаш имконини беради.

Калит сузлар: куп гурухли поездлар, терма поездлар, участка поездлари, терма-участка поездлари, махаллий вагонлар оцими, йигишни тугаллаш амали, саралаш амали, йуналишлар сони.

TECHNICAL AND ECONOMIC ASSESSMENT OF METHODS OF ORGANIZATION OF LOCAL WAGON-FLOWS WITH DIFFERENT TYPES OF

TRAINS ON RAILWAY SECTIONS

ABSTRACT

The article focuses on the rational organization of the movement of pickup freight, district and mixed-structure trains for the rational organization of the flow of local wagons

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

on railway sections, taking into account the volume of work. The procedure for technical and economic evaluation of methods of organizing the flow of local wagons with different types of trains on certain railway sections has been developed. This procedure allows to determine the scope of organization of the movement of pickup freight, district and mixed-structure trains on railway sections.

Keywords: multi-group trains, pickup freight trains, district trains, mixed-structure trains, local wagon flow, assembly completion operation, sorting operation, number of routes.

КИРИШ

Замонавий ахборот технологияларини цуллаган холда вагон оцимларини ташкил этиш поезд ва манёвр локомотивларидан фойдаланиш курсаткичларини, саралаш мосламаларидан фойдаланиш даражасини ва станциялар йулларининг ривожланишини, фойдаланиш иш меъёрларининг самарали бажарилишини белгилайди.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Махаллий вагонлар оцимининг харакати асосан куп гурухли (терма, участка, терма-участка, олиб чицувчи, узатувчи) поездлар томонидан амалга оширилади. Ушбу поезд таркибларини тулдиришда тезкор режалаштириш усулларидан фойдаланиш техник станциялар курсаткичларини яхшилашга замин яратади [1]. Махаллий вагонлар оцимини ташкил этишда оралиц станцияларнинг урни мухим ахамият касб этади. Оралиц станцияларда мазкур турдаги поездлар харакатини такомиллаштириш, вагонлар оцимини белгилайдиган асосий курсаткичлардан биридир. 1-расмда махаллий вагонлар оцимини ташкил этиш учун, "Темир йул хамкорлиги ташкилоти" таркибидаги баъзи давлатларнинг юк амаллари учун очиц булган станциялари орасидаги уртача масофаси келтирилган.

юк амаллари учун очик булган станциялари орасидаги уртача масофаси, км Academic Research, Uzbekistan 493 www.ares.uz

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

1-расмдан куриш мумкинки, Узбекистан темир йулларида юк амаллари учун очиц булган станциялар орасидаги масофалар цисца булганлиги сабабли, оралиц станцияларда махаллий вагонлар оцимининг харакатини ташкил этиш чора-тадбирларини олиб бориш долзарб вазифалардан биридир.

Г I 1 и и \J

Темир йул участкаларидаги махаллий вагонларга асосан куп гурухли поездлар билан хизмат курсатилади. Шунинг учун сунгги йилларда куп гурухли поездларни техник станцияларда тузиш буйича техник цурилмалар ва ихтисослаштирилган технологияларни цуллашга доир цатор илми ишлар олиб борилмоцда [2-5]. Аммо, темир йул участкасида терма, участка ва терма участка поездлари харакатини ташкил этиш усулларини техник ицтисодий бахолашга доир илмий тавсиялар етарлича ишлаб чицилмаган.

Терма поездларни тузиш ва улар харакатини ташкил этиш буйича сарф-харажатларни хисоблаш.

Терма поездларни тузиш ва улар харакатини ташкил этишда хар бир поезд тури учун вагонларни йигилиш вацтидан, поезд таркибида унинг кейинги станцияга бориб цайта ишланишигача булган даврда поездлар харакати билан боглиц сарф-харажатлар хисобга олинади. Бунда хисоб-китоб ишлари цуйидаги кетма-кетликда аницланади.

Терма поездларни тузиш ва улар харакатини ташкил этиш билан боглиц сарф-харажатлар цуйидагилардан иборат булади:

> терма поезд тузилиши кузда тутилган станциядаги (ушбу ишда "Ч" станциясида поезд тузилади деб царалади) сарф-харажатлар ( Е р ма), сум;

> терма поезд харакати ташкил этиладиган участкада жойлашган оралиц станциялардаги умумий сарф-харажатлар ( ), сум;

> ушбу участкада жойлашган перегонлардаги умумий сарф-харажатлар ( Е ^ рМа), сум;

> терма поезднинг охирги (тарцаладиган) станцияга цабул цилиниши (ушбу ишда "Х" станцияси терма поезд манзили деб царалади) билан боглиц сарф-харажатлар ( ), сум;

> терма поезднинг охирги станцияда тарцатилиши билан боглиц сарф-харажатлар

/т-,терма ч ( Е тар м(Х) ), сум.

Терма поездларни тузишдаги умумий харажатларни юцоридаги барча сарф-харажатларнинг йигиндиси орцали ифодалаш мумкин:

у Е _ Е те р ма , Е тер ма , Е те р ма , Е тер ма , Е те р ма ~ (1)

, сум (1)

1-жадвал

Терма, участка, ва терма-участка поездлари харакатини ташкил этиш учун зарур

булган курсаткичларнинг цийматлари

Курсаткичлар

Шартли белгилар

Сон цийматлари

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

Бир вагон-соат харажатлар ставкаси, сум ®в-с 973

Бригада билан поезд локомотивининг бир локомотив-соат харажатлар ставкаси, сум ®л-с 157 585

Бригада билан маневр локомотивининг бир соатлик ломотив-соат харажатлар ставкаси, сум рМан 218 913

Бир киловатт-соат электр энергия харажатлар ставкаси, сум ®эл 450

1 тонна-км-брутто харажатлар ставкаси, сум ®ткбр 7

Локомотив-соат харажатларининг вагон-соат харажатларига утказиш эквивалента рМан э = л_с ®в-с 224,98

Маневр локомотивининг юкланганлиги щман 0,15

Бевосита саралаш-жунатиш йулидан жунатиладиган таркиблар улуши, % *>сж 0

Таркибни тузиш ва уларни жунатиш паркига цуйиш билан банд булган маневр мт 1

локомотивлари сони

ТХП ва ТКП бригадаларининг жунатиш паркида юкланганлиги Фбр 0,11

Станцияда туриш давомида поезд Фл=р 0,86

локомотивларининг юкланганлиги

Участканинг юкланганлиги 0,78

ТХП ва ТКП бригадалари сони S 2

Участкада жойлашган оралиц станциялари сони k 4

Поезд тузилиши кузда тутилган станциядаги сарф-харажатларни ( Е ч) аницлаш учун [6, 7] ишда келтирилган ифодани терма поезди ва тезкор режалаштириш шароитига мослаштирган х,олда цуйидагича аницлаш мумкин:

ртерма _ р . ч _ /гртер ..тХПтек , 4-ТХП , 4-лок , 4->кун \

Еч _ ° й иг е в - с "г V1' 1 "г" Д 1 1 1 1 у ( туз "г '-кути ш "г" 1-тек + 1-кут "г" 1- в .куту е В - С "г"

(( N 1 + Д т 1 ) ■ Тттуезр л 0 к/ 1) ■ е Гс, сум (2)

таркибдаги вагонларнинг меъёрий сони, ваг.; мос равишда локомотив-соат, вагон-соат ва маневр локомотив-соат харажатлари ставкаси (1-жадвалда келтирилган); мос равишда терма поездни жунатиш режалаштирилаётган вацтгача тупланган ва ушбу вацтдан кейин терма поездни жунатишгача тупланган вагонлар оцими, ваг.; терма поездни тузишга ва уни саралаш паркидан жунатиш паркига утказиш учун сарфланган вацт давомийлиги, соат; таркибни жунатиш паркида техник хизмат курсатиш пункти

Г1ГГГ

бунда тт —

р р рМан _ сЛ-С> сВ-С' Сл-с

N1; Ат± -

гртер

^туз

4-ТХП тек LKyTHIII

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

(TXn) Ba TH^opHH KypHK nyHKTH (TKn) öpHraganapH TOMOHHgaH TeKmHpHHHmHHH KyTHmra cap^naraH ypTana Ba^TH, coaT; t™ — ^yHaTHm napKHga TXn Ba TKn öpuraganapH TOMOHHgaH TapKHÖHH

TeKmupumra cap^naraH ypTana Ba^TH, coaT; t^ — ^yHaTHnaeTraH ynacTKara noe3gHH ^ymTHmga TapKHÖHH

HOKOMOTHBra ynarnHH KyrarnHHHr ypTana Ba^TH, coaT; tB^KyT_ y^acTKara TapKHÖHH ^yHaTHrnga BaroHnap ÖHnaH KyTHmHHHr

уртача вацти, соат;

.лок 1туз —

тТер.лок

TTV3 — терма поездларни тузишда маневр локомотиви ишининг

давомиилик вацти, соат; Вй - таркибни Иигилишида вагонларнинг туриб цолиш вацти, соат. Таркибни Иигилишида вагонларнинг туриб цолиш вацти цуИидагига тенг:

В й = 0 ж.в . - I в.к.в) " т ь ваг-соат (3)

бунда I ж в - таркибида ьвагон мавжуд булган поездни жунатиш вацти, соат:дац.;

I в. к. в - i-вагонни тупланиш Иулига кирган вацти, соат:дац. Терма поездни тузишга ва уни саралаш паркидан жунатиш паркига утказиш

1 /тТбр \ V-»

учун сарфланган вацт давомиилиги ( 1 туз) цуиидагига тенг:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

грТер _ кут грТер

1 туз ''-туз 1 т .т ' куй и ш, соат (4)

бунда таркиб билан тузишни тугаллаш амаллари бажарилишини

кутишдаги туриб цолиш вацти. Таркиб билан тузишни тугаллаш амаллари бажарилишини кутишдаги туриб цолиш вацти маневр локомотивининг юкланганлигига боглиц х,олда [8]га асосан аницланади:

'Кут = теан), соат (5)

бунда маневр локомотивининг юкланганлиги.

Маневр локомотивининг юкланганлиги цуИидагича аницланади:

л = ( «с , 1440 -ЕТ^ост ) , Мт ( )

бунда N к. и — уртача суткалик цаИта ишланаётган (жунатилаётган) вагонлар сони, ваг.;

т т — тузилаётган поезд таркибидаги вагонларнинг уртача сони, ваг.; <;сж — бевосита саралаш-жунатиш йулидан жунатиладиган таркиблар улуши, %.

ас — маневр локомотивларидан фоИдаланишда мумкин булган танаффусларни ва тортув йулида бошца поезд маршрутларининг паИдо булишини инобатга олувчи коэффициент (ас = 0 , 9 3 4 0 , 9 5 га тенг);

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

I

Tc _ доимий жараёнлар бажарилиши учун сутка давомида тортув

ПОСТ

йулининг банд булиш вацти (£ TjC0 ст = 9 0 дац); М т — таркибни тузиш ва уларни саралаш паркидан жунатиш паркига утказиш жараёнлари билан банд булган маневр локомотивлари

сони.

Терма поездни тузишни тугаллашга сарфлаган умумий вацт, хар бир гурухларни тузиш вацти йигиндисига тенг [2, 3]. Вагонлар бир нечта манзилларга ёки терма поездлари учун гурухлар умумий битта йулда йигиладиган булса, поездни тулиц тузишга сарфланган вацт цуйидаги формула билан аницланади:

ТтТтР = ТйHF + Т^ соат (7)

бунда Тстер — вагонларни саралашга сарфланадиган вацт, соат;

Тй иг — сараланган юк вагонларини йигишга сарфланадиган вацт, соат.

Вагонларни саралашга сарфланадиган вацт цуйидаги формула билан аницланади:

Гсте р = А ■ 9й иг + Б ■ тт, соат (8)

бунда йигилиш йулида тузилган гурухлар сони, ([8]да келтирилган

9 й иг — маълумотлар асосида аницланади);

А , Б — меъёрий коэффициент цийматлари ([8]да келтирилган маълумотлар асосида аницланади);

Сараланган юк вагонларини йигишга сарфланадиган вацт цуйидаги формула ёрдамида аницланади:

Гй иг = 1 . 8 ■ Р + 0 . 3 ■ тт, соат. (9)

бунда Р — вагонлар гурухи олиб цуйиладиган йуллар сони. У цуйидагига тенг:

Р = к — 1 (10)

бунда к — участкада жойлашган оралиц станциялар сони;

[8] га асосан саралаш паркидан жунатиш паркига таркибни олиб утиш ( t^ и ш ) ва тортув йулига маневр локомотивининг цайтиб келишига сарфланган вацт ( tm йти ш ) цуйидагича аницланади:

^•куй и ш ,;айти ш = а + Ь ■ тт, соат (11)

бунда а в а Ь — меъёрий вацтлар (а - локомотивнинг харакатланишидаги вацт, дац. b - маневр таркибидаги битта вагоннинг харакатланишидаги вацт), соат.

[8] да куп гурухли (терма) поездларни йигиш жараёнида вагонларни йигишнинг меъёрий вацтлари келтирилган.

Таркибга техник хизмат курсатишда манёвр локомотив-соати, вагон-соати ва вагонларни курик пайтида туриб цолиш вацтлари, поездни участкага жунатиш ва локомотивни кутишдаги сарф-харажатлар хисоби И.Б. Сотников услуби буйича хисобланади [9, 10].

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

Жунатиш паркида ТХП ва ТКП бригадаларини таркибларни текширишини кутишга сарфлаган уртача вацти цуйидаги формула асосида аницланади:

+ ТХП тек _ 5S 1,)/'бр,(г'кириш+Т/курик),^екП ( sS^6p . ys-1 5"'^брч-1 п

Скутиш - 5! . 2 . ( , 2 (5 , . ( , _1/,бр) + ^п=0 п, ) , соат (12)

бунда жунатиш паркида поездларнинг кириб келиш интервалининг

11ки р и ш — вариация коэффициенти (кейинги ^исоб-китоблар учун

коэффициентнинг цийматини 0,9 га тенг деб цабул цилинади) [11]. vKyppi к — техник хизмат курсатиш давомийлигининг вариация коэффициенти (кейинги х,исоб-китоблар учун коэффициентнинг цийматини 0,3 га тенг деб цабул цилинади)[11]; S — техник ва тижорий курикларни олиб борувчи бригадалар сони (S=2). ТХП ва ТКП бригадаларининг юкланганлиги:

Vб р - ^* (^т4р+) г. t™ , (13)

бунда мос равишда i-участкага жунатиладиган транзит ва цайта

(iVTp+iVTy3) i — ишланадиган поездлар сони, поезд;

d — участкалар сони; ТХП ва ТКП бригадалари томонидан таркибни курикдан утказиш учун сарфланадиган уртача вацти ( ) бригадалардаги кузатувчилар гуру^ининг сонига боглиц ва [12]га мувофиц цуйидагича аницланади:

t™ - ( 1 — ß) . ■^ + ß . (*таъ м + 77) , дац (14)

бунда ß — узилмасдан таъмирланиши талаб этиладиган вагонларнинг таркибдаги умумий вагонлар сонидаги улуши, %; Стаъ м — вагонларни узмасдан таъмирлашни уртача давомийлиги (Стаъ м — 0 , 3 соат);

S — бригададаги гуру^лар сони (кейинги ^исоб-китоб учун S — 2 деб цабул цилинади);

т — битта вагонни текшириш давомийлиги (битта вагон учун т — 0 , 0 1 6 соатга тенг).

Участкага поездни жунатишда таркибни поезд локомотивига улашни кутишнинг уртача вацти:

СЛОК — 1 2 .^.К-ш.Р 2+Ул2] соат (15)

кут (^тр+^.и. ) г . ( 1 _ 1/Л , ( )

бунда г^ _ ш i — жунатиш паркида ТХП ва ТКП бригадалари томонидан техник ва тижорий курикларни якунлаш моментлари орасидаги интервалларнинг вариация коэффициенти:

1 _ ш .j — ^кириш j — . (11кириш j — ^курикО . V6 р (16)

бунда локомотивларнинг тайёрланиш моментлари орасидаги интервалларнинг

1Л — вариация коэффициенти (кейинги х,исоб-китоблар учун

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

коэффициентнинг цийматини 0,6 га тенг деб цабул цилиш мумкин) [11]. Станцияда туриш давомида поезд локомотивларининг юкланганлиги:

Фл = р (17)

бунда ¿л — станцияда поезд локомотиви билан бажариладиган барча жараёнларга ва ушбу жараёнларни кутишдаги (таркибни кутишдаги буш туришдан ташцари) вацт меъёри, соат; ¿л — поезд таркибини кутишни хисобга олган холда локомотивнинг станцияда

булган умумий вацти, соат. Участкага таркибни жунатишда вагонлар билан кутишнинг уртача вацти цуйидаги формула орцали аницланади:

СУНТ = соат (18)

бунда ш. i — поезд локомотивларининг участкага юборилаётган поездларга уланиш моментлари орасидаги интервалларнинг вариация коэффициенти:

<_ ш . i = < _ ш . i — 1 ■ К _ ш . i — ^л) ■ ^л2^ £ (19) бунда т/ж _ ш i — поезднинг участкага жунатилиши мумкин булган моментлари орасидаги интервалларнинг вариация коэффициенти (кейинги хисоб-китоблар учун бу коэффициентнинг цийматини 0,7 га тенг деб цабул цилинади) [11]. Участканинг юкланганлиги:

ф i == ^Pi+^Ü, (20)

1ггр£

бунда поездлар харакат графигидаги "график вацтлари" (поездлар харакат

графигида олдиндан белгиланадиган поездлар)лар сони, поезд. Терма поездларни тузишда маневр локомотиви ишининг давомийлик вацти цуйидагича аницланади:

у,тер.лок _ гртер . , . , (ОТЛ

* туз _ * т .т ¿куй и ш ¿к;а й т и ш, соат (21)

бунда — терма поездни тузишни тугаллашга сарфлаган вацт давомийлиги ((7)-формула асосида хисобланади); ¿куй и ш — таркибни саралаш паркидан жунатиш паркига олиб утишдаги ва мос равишда олиб утишни кутишдаги бекор туриш вацти, ((11)-формула асосида хисобланади); t ^ йт и ш — тортув йулига маневр локомотивининг цайтиб келиш вацти, ((11)-формула асосида хисобланади). Оралиц станцияларда бажариладиган амалларнинг сони ва турига боглиц равишда ушбу станцияларда терма поездларнинг умумий сарф-харажати цуйидагига тенг булади:

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

к

СсГ — Z (Vi + Am1 + ™i) . ^_аЖр . ев _ с +

i=1

yk (Мг+Атг+тО тер.лок ман „ + Li=i-—--i туз ^л -о сум (22)

бунда mi — i-станцияда цушилаётган ва ажратилаётган вагонлар сони (цушилаётган ва ажратилаётган вагонлар сонига боглиц равишда кейинги хисоб-китобларда mi нинг циймати (-) ёки (+) булиши мумкин):

т i — т цуш ( i)+ таж р ( i> вагон (23)

бунда т^ ( i),тажр ( i) — мос равишда i-станцияда цушилаётган ва ажратилаётган

вагонлар сони.

Бажарилаётган ишнинг хажми ва таснифига боглиц равишда терма поезддан вагонларни ажратиш ва цушиш вацти давомийлиги цуйидагиларга боглиц:

- маневр ишларини олиб борувчи харакат бирлиги тури(поезд локомотиви ёки манёвр локомотиви) га;

- ажратилаётган ва цушилаётган вагонларнинг жойлашуви (поезднинг бош цисмида, поезднинг орца цисмида ёки поезднинг уртасида)га.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Юцоридаги барча холатлар учун Сажратиш ва t^ иш вацтларини хисоблаш формулалари 2-жадвалда келтирилган.

2-жадвал

Оралиц станцияларда вагонларни ажратиш ва цушиш билан боглиц манёвр ишларини

бажариш учун сарфланган вацтларни хисоблаш жадвали

Ажратиш ^ушиш вацти, дац. Ажратиб-цушиш

вацти, дац. вацти, дац.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

к и н о s Поезднинг бош цисмидан 4,67+0,19-Шажр 3,97+0,22-Шцуш 8,15+0,29Шажр + +0,23-Шцуш

а а л а и р и о к о « « з е о Поезднинг орца цисмидан 11,76+0,61 Шажр 11,52+0,37-Шцуш 15,53+0,46 Шажр. + +0,49 Шцуш

н а С Поезднинг уртасидан 5,59+0,24-пол.ц. + +0,20-Шажр 5,05+0,24 ■ Пол.ц.++0,21 ■ Шцу ш 10,15+0,33 Пол.ц+ +0,29-Шажр + +0,21-Шцуш

Манёвр Поезднинг орца цисмидан 3,75+0,46-Шажр 2,05+0,06-ШцуШ 5,95+0,46' Шажр.+0,18' Шцуш

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

Изох. Ушбу жадвалда келтирилган формулалардаги барча сонлар эмпирик коэффициентлардир. т^ , та ж р — оралиц станцияда цушилаётган ва ажратилаётган вагонлар сони,

пол . к. — маневр ишларини бажаришдан аввал поезд таркибидан узиб, олиб цуйиладиган вагонлар сони.

Перегонлардаги поездлар харакати билан боглиц умумий харажатлар икки цисмдан ташкил топади. Булар:

- вацтга боглиц сарф-харажатлар;

- электр энергия (ёки ёцилги)га боглиц сарф-харажатлар.

Вацтга боглиц сарф-харажатларни хисоблаш цуйидагича амалга оширилади:

к+1

CSU) = X ("1 + Дт1 + т) ■ С" ■ е»_с +

¿=0

, ук+1^терма . ö . птерма „ ПАЛ

+ L i+1 ¿пер ( i) ■ 6л _ с ■ 1 1 п.л. , сУм (24)

бунда участкада терма поездни тортиши кузда тутилган поезд

локомотивлари сони, лок.;

¿уе Р(а — икки оралиц (техник ва оралиц) станцияси орасида терма поезднинг

харакатланиш вацти, соат.

Икки оралиц (техник ва оралиц) станцияси орасида терма поезднинг

харакатланиш вацти цуйидагига тенг:

¿т е Р (а _ ^пеР(0 соат (25)

¿пе р ( 0_,пер © соат (25)

бунда 5п ер ( i) — i-перегон узунлиги, км;

тп е р ( i) — i-перегонда терма поезднинг юриш тезлиги, км/соат. Электр энергия (ёки ёцилги)га боглиц сарф-харажатлар (¿^(^ектр)) икки цисмга булиб урганилади:

-тортишга сарфланадиган электр энергия;

- цузгалиш (тезланиш ва секинлашиш)га сарфланадиган электр энергия. Тортишга сарфланадиган электр энергия [13]га асосан цуйидаги формула

орцали аницланади:

^тор-ш [ ^л ■ К + iэк) + Qб р ■ «' + iэк) ] ■ 1 0 _ 3, кВт.с (26)

бунда таркибни тортиши кузда тутилган локомотив огирлиги, т;

Рл-

Q б р — таркибнинг брутто огирлиги, т; i э к — рахбар нишаблик, %о; Wq, wO' - мос равишда локомотивдан ва вагонлардан хосил буладиган царшиликлар, кг/т.; Э w — 1 т-км механик ишдаги электр энергия сарфи, Эw =3,05 кВт.с

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

Кузгалиш (тезланиш ва секинлашиш)га сарфланадиган электр энергия [13]га асосан цуйидаги формула орцали аницланади:

Э КУз _ ш— 24. 1 04. к , кВт.с (2/)

бунда гх — участкада таркибнинг юриш тезлиги, км/с;

I к — цузгалишлар орасидаги уртача масофа, м;

Т/» W V/ 1 U

Кузгалишлар орасидаги уртача масофа цуиидагига тенг:

к — (28)

бунда участка узунлиги, км;

к 0 — участкадаги цузгалишлар орасидаги уртача масофа, м; Бир поезд-км.га сарфланадиган электр энергияси цуйидагига тенг:

Э О — 1 ' 0 2 . ( Э тор—ш + Э куз _ IIlX кВт с (29)

Натижада, электр энергияга сарфланган умумий сарф-харажат цуйидагига тенг булади:

ртерма _ q пА-Б .ук+1 п - ,

Ьпер (электр) — Э о . еэл . 1 1 п.л. . ¿i=1 ^i, сум (30)

бунда е эл — бир киловатт-соат электр энергия харажат ставкаси (1-жадвалда келтирилган).

Электр энергияга боглиц (26), (27) формулаларни хисоблашда терма поездлар учун таркибдаги вагонларнинг умумий сони дифференциаллашганлиги сабабли, Q б рнинг циймати узгарувчан тартибда танланади, яъни хар бир перегон учун алохида цабул цилинади.

Шундай цилиб, поезднинг перегонлардаги харакати билан боглиц умумий сарф-харажатлар мицдори цуйидагига тенг булади:

р,терма _ р,терма ^терма „ /"J1Л

L пе р — ^ пе р (в аут) + L п ер ( эл е ктр) , сум (31)

Терма поездни ушбу поезд тарцатилиши кузда тутилган "Х" станциясига цабул цилиш буйича операциялар билан боглиц сарф-харажатлар:

^К® — 7каб _ кил . тх . ев_ с, сум (32)

бунда тБ — терма поезд таркибида "Х" станцияда цайта ишланиш учун цабул цилинаётган вагонлар сони, ваг.; _кил- поездни цабул цилиш паркида курикдан утказиш, таркибни

тарцатишгача кутиш вацтлари йигиндиси, ваг.

7 „ — t + tTXn тек + tTXn + Стар к соат (33)

1 уаб _ кил _ Lк к ' Lкути ш ~ *-те к ~ ^кути ш, соат (33)

бунда t к к — цабул цилинаётган станциянинг цабул цилиш бугизига ва кириш тезлигига боглиц равишда поезднинг кириш светофоридан цабул цилиш йулининг мос йулига жойлашиши учун сарфланган вацт, соат.

Ч к — Г6221, соат (34)

''кириш

бунда L бугиз — станциянинг кириш светофоридан цабул цилинаётган йулгача булган

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

масофа, км.;

тк и р и ш — поезднинг станцияга кириш тезлиги, км/соат. Таркибни курикдан утказишни кутиш ( ¿^ГИ тек ) нинг уртача вацти ва курикдан утказиш ( ¿те1 ) вацтлари (12)-(14) формулалар орцали аницланади. Таркибни тарцатишдаги кутиш вацти цуйидагига тенг:

.тарц _ ^теп'С^-ш+Утеп) f

•-кутиш _ 2-(1-т/» ) теп, соат (35)

бунда /те п — саралаш тепалигининг юкланганлиги;

v4 _ ш — цабул цилиш паркида ТХП ва ТКП бригадалари томонидан техник ва тижорий курикларни якунлаш моментлари орасидаги интервалларнинг вариация коэффициенти ((16) формула асосида хисобланади);

уте п — тепалик интервалининг вариация коэффициенти (кейинги хисоб-китоблар учун коэффициентнинг цийматини 0,4 га тенг деб цабул цилинади) [11]

Тепаликнинг юкланганлигини цуйидаги формула орцали аницлаймиз:

/теп _ (36)

бунда сутка давомида цабул цилиш паркига тарцатиш учун цабул

цилинадиган поездлар сони, поезд; ¿те п — саралаш тепалиги интервали, соат. Саралаш тепалигининг интервали цуйидаги формула орцали аницланади:

Т J-Тгеп

¿те п _ ¿тенп ■ ( 1 + 1 т"+ 1 " епЭ, соат (37)

теп теп v 24-(Ттп+Т!:?п) v 7

бунда тепалик интервали мицдори (тепалик ишида технологик

танаффусларни ва тузишни тугаллаш ишини хисобга олинмагандаги иши), соат;

тепалик ишнинг технологик танаффуслари (локомотив бригадаларининг алмашиши, махаллий узатмаларни тарцатиш, тепалик цурилмаларини таъмирлаш, локомотивларни экипировкалаш ишлари) вацти, соат тттп — тузишни тугаллаш жараёни билан тепаликнинг банд булиш вацти, соат

Терма поезднинг тарцатилиши буйича операциялар билан боглиц сарф-харажатлар цуйидаги формула орцали хисобланади:

¿тарТх) _ т ■ 7тар к; ■ е в _ с ,сум (38)

бунда 7та р к — таркибни саралаш тепалигида тарцатишга сарфланган технологик

вацти.

^та р к ¿бо р и ш ¿ сур ¿та р _ ш ¿ о с, дац. (39)

бунда тепалик локомотивини тепалик чуццисидан таркибнинг

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

орцасигача етиб бориши вацти, дац.; ¿сур — маневр локомотивининг таркибни тепаликнинг чуццисигача c^^ бориш вацти, дац.; ¿та р _ ш — таркибдаги вагонларни тарцатишга кетган вацт, дац.;.

¿о с — саралаш парки йулидаги вагонларни бир-бирига етказиб чицишга сарфланган вацт, дац. Тепалик локомотивини цабул цилиш паркига бориш вацти ( ¿ б о р и ш ) ярим цатнов йули узунлигига цараб [8]га асосан аницланади.

Таркибни суришга сарфланадиган вацт цуйидагича хисобланади:

¿сур _ 1,41 7 + 0,068 ■ дац. (40)

бу ерда I с. й - олиб чициладиган суриш йули узунлиги, м.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тепаликдан таркибни тарцатишга кетадиган вацтни давомийлиги цуйидагича:

о,об-?пс-гв / 1 \

¿тар _ш _ ^урт ■ ( 1 — —) дац. (41)

бу ерда тс — таркибдаги вагонлар сони, ваг.;

1в- вагоннинг уртача узунлиги (1в= 15 м);

д0- узилган вагонлар сони, ваг.;

^ур т — тепаликдан уртача тушиш тезлиги, км/соат.

Вагонларнинг тепаликдан тушишини уртача тезлиги таркибдан узилган бир ёки бир нечта вагонлар сонининг уртача сонига цараб, [8] дан олинади. Масалан, тс=50

вагон булиб, узилган вагонлар сони g0 =17 тани ташкил этса узилган вагонларнинг

их 50

уртача циймати — _ — _ 2 , 9 4 ни ташкил этади.

9о 17

Участка поездларини тузиш ва улар харакатини ташкил этиш буйича сарф-харажатларни хисоблаш.

Участка поездларини тузиш ва ушбу таркибдаги вагонларни уз манзилигача етказишдаги умумий харажатлар цуйидаги сарф-харажатларнинг йигиндисига тенг булади:

^ участка поезди тузилиши кузда тутилган станциядаги умумий сарф-харажатлар ( ), сум;

> ушбу участкада жойлашган перегонлардаги умумий сарф-харажатлар (Я^р ка ), сум;

> участка поездини станцияга цабул цилиниши билан боглиц сарф-харажатлар (£к. к (х)), сУм;

> поездни тарцатилиши билан боглиц сарф-харажатлар ( Е^ ^р, сум. Юцоридаги барча сарф-харажатларнинг йигиндисини цуйидаги формула

орцали куриш мумкин:

V F — рУч~ка 4- гУ4-ка I с-Уч_ка I Е-Уч_ка " (АО\

участка _ Е ч Е п ер "Г" Е ;.;(х) "Т Е та р ;(Х) , сум (42)

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

Поезд тузилиши кузда тутилган станциядаги сарф-харажатлар (ка )ни аницлаш учун [6] ишда келтирилган ифодани участка поезди ва тезкор режалаштириш шароитига мослаштирган х,олда цуйидагича аницлаш мумкин:

руч-ка _ о , iN , « ч _ Гтуч .тХПтек , ^ТХП , tnoK , tжун \ _

■с ч _ Dй Ж е В -С "г" V v 2 "г" A' ' 1 2У ( 1 туз " ' кути Ш "г" '-те К "г" ' кут "г" ' кут J еВ - С "г"

((JV2 + Am 2) ■ ГтууЧзЛ 0 КМт) ■ е™С, сум (43)

бунда мос равишда участка поездини жунатиш режалаштирилаётган

V2,A m2 — вацтгача тупланган ва ушбу вацтдан кейин терма поездни жунатишгача тупланган вагонлар оцими, ваг.; Участка поездни тузишга ва уни жунатиш паркига цуйиш учун сарфланган вацт давомийлиги ( ГтуЧз) цуйидагига тенг:

гуч _ .кут " гуч " . соат (44)

1туз _ 1,туз ' 1т.т ' Lкуй и Ш, соат (44)

таркибни тузишни тугаллаш буйича жараёнини кутишдаги туриб цолиш вацти ((5), (6) формулалар асосида хисобланади), соат. ТтуЧ — участка поездини тузишни тугаллашга сарфланган вацт давомийлиги:

Тт.т Ттф к " Тто рт, соат (45)

бунда Ттф к — ТФК талаби буйича вагонларни жойлаштиришга боглиц операциялар (иккита кетма-кет жойлашган вагон автотиркама вертикал уцлари орасини мослаш, узун таркибли ва огир вазнли поездларнинг охирида камида 3 та буш вагонларни жойлаштириш ва х.к.)ни бажаришга сарфланган вацт давомийлиги, соат; Тто рт — саралаш парки йулларидаги "окно"ларни бартараф этиш учун тортув йули тарафдан вагонларни тортишга сарфланган технологик вацт, соат.

ТФК талаби буйича вагонларни жойлаштиришга боглиц операцияларни бажаришга сарфланган вацт давомийлиги цуйидаги формула билан аницланади:

Ттф к _ В " Е ■ тт, соат (46)

бунда В ва Е - вагонларни ажратилиш жараёнининг уртача сони (no) (вагонлар ажратилишининг уртача сони, тузишга мос келувчи вагонларни бошца вагонлар билан алмаштириш ва уларнинг автотиркама вертикал уцлари орасида поездлар тузиш режаси буйича хеч цандай тафовут цолдирмаслик)га боглиц булган меъёрий коэффициентлар. Саралаш парки йулларидаги "окно"лар (буш жойлар)ни бартараф этиш учун тортув йули тарафдан вагонларни тортишга сарфланган технологик вацт:

Тторт _ 0 , 0 8 ■ тт, соат (47)

Участка поездларини тузишда маневр локомотиви ишининг давомийлик вацти цуйидагича аницланади:

грУЧ.ЛОК _ грУЧ

Т туз _ Т т . т " ^куй и ш " ^ка й т и ш, соат (48)

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

Участка поезди учун перегонлардаги поездлар харакати билан боглиц умумий сарф-харажатлар (Е уе_ ка) икки цисмдан (вацт ва электр энергияга боглиц сарф-харажатлар) ташкил топган. Электр энергияга боглиц сарф-харажатлар (26)-(30) формулалар асосида хисобланди.

Вацтга боглиц сарф-харажатларни хисоблаш цуйидагича амалга оширилади:

Е уер(вакт) _ ( N2 + A m2 ) ■ tучс ■ ев_с + tучс ■ ел_с ■ ппч-ка, сум (49) бунда пучл_ка — урганилаётган участкада участка поездини тортиши кузда

тутилган поезд локомотивлари сони;

икки техник станциялар орасида участка поездининг харакатланиш вацти, соат; Икки техник станциялар орасида участка поездининг харакатланиш вацти цуйидагига тенг:

tучс _ соат (50)

Vy4

бунда участка узунлиги, км;

УуЧ — участка поездининг юриш тезлиги, км/соат.

Шундай цилиб, поезднинг перегонлардаги харакати билан боглиц умумий сарф-харажатлар мицдори цуйидагига тенг булади:

Е п ер _ Е пе р (в а;т) + Е пе р (эл ектр), сум (51)

Участка поездини "Х" станцияга цабул цилиш буйича операциялар билан боглиц сарф-харажатлар юцорида келтирилган (32)-(37) формулалар асосида хисобланди.

Участка поездини тарцатилиши билан боглиц сарф-харажатлар (38)-(41) формулалар асосида хисобланади.

Терма-участка поездларини тузиш ва улар харакатини ташкил этиш буйича сарф-харажатларни хисоблаш.

Терма-участка поездларини тузиш ва ушбу таркибдаги вагонларни уз манзилигача етказишдаги умумий сарф-харажатлар цуйидагиларни уз ичига олади:

> терма-участка поезди тузилиши кузда тутилган станциядаги умумий сарф-харажатлар ( Е ^ р уч), ((2)-(21) формулалар асосида хисобланади сум);

> ушбу участкада жойлашган оралиц станциялардаги умумий сарф-харажатлар ( Е -Л, ((22),(23) формулалардан фойдаланган холда хисобланади) сум;

> ушбу участкада жойлашган перегонлардаги умумий сарф-харажатлар ( Е ¡^ уч ), ((24)-(31) формулалар асосида хисобланади) сум;

> терма-участка поездини станцияга цабул цилиниши билан боглиц сарф-харажатлар ( Е^^у4 ), ((32)-(37) формулалардан фойдаланган холда хисобланади) сум;

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

> поездни тарцатилиши билан боглиц сарф-харажатлар ( Е ^), ((38)-(41) формулалар асосида хисобланади) сум;

Юцоридаги барча сарф-харажатларнинг йигиндисини цуйидаги формула

орцали куриш мумкин:

у Е _ ЕтеР -уч " ЕтеР -уч " Ете р -уч " Ете р -уч " Ете р -уч сум (52)

Zj Е т е р - уч _ Е ч +Е о р . ст " Е п е р " Е к. к(Х) " Е та р к (X), сум (52)

Юцорида келтирилган ифодалар ва тегишли станциянинг техник-фойдаланиш курсаткичлари асосида муайян темир йул участкасининг вагонлар оцимига боглиц равишда участка, терма ва терма-участка поездларини тузиш доирасини аницлаш хамда вагонлар оцимини турли тоифадаги поездлар билан ташкил этиш усулларини техник-ицтисодий бахолаш алгоритм ва дастурий таъминотларини ишлаб чициш мумкин.

ХУЛОСА

Мазкур ишда темир йул участкаларидаги вагонлар оцимини турли тоифадаги поездлар билан ташкил этиш усулларини техник-ицтисодий бахолаш хамда терма, участка ва терма-участка поездлар харакатини ташкил этишда фойдаланиш харажатларини бахолаш тартиби ишлаб чицилган. Ушбу тартибни муайян темир йул участкасига цуллаш турли тоифадаги поездлар харакатини ташкил этиш усулларининг техник-ицтисодий самарадорлиги аницлаш имконини беради.

REFERENCES

1. Суюнбаев Ш.М. Оперативное планирование эксплуатационной работы в условиях организации движения грузовых поездов по твердому графику / Известия Петербургского университета путей сообщения. - Санкт-Петербург: ФГБОУ ВО ПГУПС, 2010. - №3(24). - С. 15-24.

2. SK Khudayberganov, SM Suyunbayev, SB Jumayev. Results of application of the methods "Sologub" and Combinator sorting in the process of forming multi-group trains at the sorting station // Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 15 (4), 62-72.

3. SK Khudayberganov, SM Suyunbayev, AM Bashirova, SB Jumayev. Results of application of the methods "Conditional group sorting" and "Combinatorial sorting" duringthe multi-group trains formation // Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 16 (1), 89-95.

4. Суюнбаев Ш.М., Саъдуллаев Б.А. Формирование многогруппных составов на двустороннем сортировочном устройстве / Universum: технические науки (электронный научный журнал). - Российская Федерация: ООО «МЦНО», 2020. - №9 (78). - С. 5-7.

5. Суюнбаев Ш.М., Жумаев Ш.Б., Ахмедова М.Д. Процесс расформирования и формирования многогруппного поезда на железных дорогах АО «Узбекистан темир йуллари» // Транспорт шёлкового пути. - 2020. - №3.- С. 30-38.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-492-508

6. Колесникова Е.С. Выбор рациональной технологии организации групповых поездов: автореф. дис. ... канд. техн. наук. - М.: МИИТ, 2007. - 24 с.

7. Кудрявцев В.А., Кукушкина Я.В., Суюнбаев Ш.М. Новый подход к расчету затрат вагоно-часов на накопление / Известия Петербургского университета путей сообщения. - Санкт-Петербург: ФГБОУ ВО ПГУПС, 2010. - №1(22). - С. 5-10.

8. Методические указания по расчету норм времени на маневровые работы, выполняемые на железнодорожном транспорте. / МПС РФ; утв. 19.03.98 -М., 1998.-84 с.

9. Сотников И. Б. Взаимодействие станций и участков железных дорог. (Исследование операций на станциях). - М.: Транспорт, 1976. - 268 с.

10. Сотников И. Б. Эксплуатация железных дорог: (в примерах и задачах). - М.: Транспорт, 1984. - 224 с.

11. Баротов Ж.С. Темир йул транспортида етказиб бериш муддатини хисобга олган холда юк ташишни ташкил цилиш технологиясини такомиллаштириш: техника фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация. - Тошкент: ТДТрУ, 2020. - 118 б.

12. Бутунов Д.Б. Оценка непроизводительных потерь в работе сортировочной станции / Д.Б. Бутунов, А.Г. Котенко // Известия, Санкт-Петербург: ПГУПС, 2018. №4. С. 498 - 510.

13. Cуюнбаев Ш.М. Закономерности поездообразования на технических станциях при отправлении поездов по ниткам твердого графика: Дис. ... канд. техн. наук. СПб.: ПГУПС, 2011. - 176 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.