Научная статья на тему 'АВТОТРАНСПОРТ ВОСИТАЛАРИДА ЮК ОҚИМЛАРИНИ МАРШРУТЛАШТИРИШ МОДЕЛИ'

АВТОТРАНСПОРТ ВОСИТАЛАРИДА ЮК ОҚИМЛАРИНИ МАРШРУТЛАШТИРИШ МОДЕЛИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
118
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
автотранспорт / маршрутлаштириш / математик модел / юк жўнатувчи / юк қабул қилувчи / automobile transport / routing / mathematical model / departure point / delivery point.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Шерали Сафарович Қурбонов, Абдимурот Ўроқович Қўзиев

Истеъмолчиларнинг керакли турдаги ва керакли миқдордаги маҳсулотлар билан таъминланиши муаммосини ҳал қилишда автотранспорт воситаларида юк оқимларини ташишни ташкил этиш, яъни маршрутлаштириш муҳим аҳамият касб этади ва тайёр маҳсулотни юк қабул қилувчига энг қисқа маршрутлар орқали ва мос равишда энг қисқа муддатларда етказиб бериш имконини беради. Мақолада автотранспортда юк оқимларини ташишни маршрутлаштириш масаласининг қўйилиши, модели ва амалдаги тасимланиши келтирилган бўлиб, бундай типдаги масалаларни ҳал этишда амалиётда қўллаш имкониятлари кўрилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A MODEL FOR ROUTING CARGO FLOWS IN AUTOTRANSPORT

The solution of the problem of providing consumers with the necessary products in the right quantity and in the right volume is the organization of freight traffic by road transport, that is, routing issues is of particular importance and creates opportunities for the delivery of finished products to consignees along the shortest routes and, accordingly, in the shortest possible time. The article presents models and practical distribution of the formulation of routing problems for the transportation of cargo flows on road transport and considers the possibilities of their practical application in solving such types of routing problems.

Текст научной работы на тему «АВТОТРАНСПОРТ ВОСИТАЛАРИДА ЮК ОҚИМЛАРИНИ МАРШРУТЛАШТИРИШ МОДЕЛИ»

АВТОТРАНСПОРТ ВОСИТАЛАРИДА ЮК ОЦИМЛАРИНИ МАРШРУТЛАШТИРИШ МОДЕЛИ

Шерали Сафарович Цурбонов Абдимурот Урокович Цузиев

Термиз давлат университети qurbonov.sh85@gmail.com abdimurot. qoziyev.67@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Истеъмолчиларнинг керакли турдаги ва керакли микдордаги махсулотлар билан таъминланиши муаммосини хал килишда автотранспорт воситаларида юк окимларини ташишни ташкил этиш, яъни маршрутлаштириш мухим ахамият касб этади ва тайёр махсулотни юк кабул килувчига энг киска маршрутлар оркали ва мос равишда энг киска муддатларда етказиб бериш имконини беради. Маколада автотранспортда юк окимларини ташишни маршрутлаштириш масаласининг куйилиши, модели ва амалдаги тасимланиши келтирилган булиб, бундай типдаги масалаларни хал этишда амалиётда куллаш имкониятлари курилган.

Таянч сузлар: автотранспорт, маршрутлаштириш, математик модел, юк жунатувчи, юк кабул килувчи

A MODEL FOR ROUTING CARGO FLOWS IN AUTOTRANSPORT

Sherali Safarovich Kurbonov Abdimurot Urokovich Kuziev

Termez State University qurbonov.sh85@gmail.com abdimurot. qoziyev.67@bk.ru

ABSTRACT

The solution of the problem of providing consumers with the necessary products in the right quantity and in the right volume is the organization of freight traffic by road transport, that is, routing issues is of particular importance and creates opportunities for the delivery of finished products to consignees along the shortest routes and, accordingly, in the shortest possible time. The article presents models and practical distribution of the formulation of routing problems for the transportation of cargo flows on road transport and considers the possibilities of their practical application in solving such types of routing problems.

Keywords: automobile transport, routing, mathematical model, departure point, delivery point.

Маршрутлаштириш масаласи мазмуни ва очиш методларининг хусусиятларига караб икки гурухга-майда ва йирик партияли ташишга булинади.

Йирик партияли юк окимларини ташишни маршрутлаштириш масаласи тахлил этилади.

Бажарилган тадкикот ишларида [1,2,3,4] юк автомобилларида юк ташишнинг самарадорлик курсаткичлари сифатида юк ташишнинг уртача минимал масофаси, автомобилнинг босиб утган нолинчи катнов масофаси ва юксиз утилган минимал масофалар инобатга олинган. Бу танлов иктисодий-математик усулларнинг кенг таркалиши билан изохланади.

Маълумки, транспорт иктисодий-математик усуллар илк бор кулланилган тармоклардан бири хисоблансада, шунга карамай, уларнинг амалий кулланиш доираси етарли эмаслиги бугунги кунда кузга ташланмокда.

Шу сабабли юкорида келтирилган тадкикот ишларида автомобилларда юк ташиш самарадорлигининг янги курсаткичлари сифатида куйидагиларга эътибор каратилган: алохида жараёнларнинг самарадорлик курсаткичлари; автомобил транспортида юк ташишнинг интеграллашган самарадорлик курсаткичлари; автомобилнинг юк кутарувчанлик кобилияти; коэффициент оркали тавсифланувчи, автомобилнинг юк кутарувчанлик кобилиятидан фойдаланилганлик даражаси; юкларни етказиб беришнинг уртача масофаси ва 1 тонна юкни етказиб беришнинг уртача масофаси; юк етказиб бериладиган ёнма-ён жойлашган пунктлар орасидаги автомобил босиб утган йули масофасининг уртача киймати; автомобилнинг нолинчи километрлари.

Энг киска етказиб бериш йуналишлари буйича ишлаб чикаришни тонна ва тонна километрда урганиб чикишни тавсия этади [3,4]. Демак, энг киска етказиб бериш йуналиши, мазкур йуналишни амалга ошириш учун энг кам вакт сарфини билдиради.

Автотранспортни маршрутлаштириш масаласи биринчи булиб 1959 йилда Джордж Данциг ва Джон Рамсер томонидан [5] кулланилган, лекин маршрутлаштириш сунгги йилларда кенгрок доирада ривож топди.

Кейинги йилларда савдо тармокларининг ривожланиши, катта шахарларда ахоли сонининг усиши, мамлакатимизда транспорт инфраструктурасининг тараккий этиши худуддаги транспортли ташиш структурасини оптималлаштиришнинг янги самарали ахборот хисоблаш технологияларини ишлаб чикишни такоза этмокда [7].

Транспорт инфратузилмаси тизимларига самарали режалаштириш ва инвестициялар ривожланган ва ривожланаётган мамлакатларда иктисодий ривожланишнинг калити сифатида каралади [8].

Умумлашган холда маршрутлаштириш масаласини (Vehicle Routing Problem, VRP) куйидагича шакллантириш мумкин, яъни юк жунатувчилардан бир хил юкни барча юк кабул килувчиларга мавжуд автомобиллар билан энг самарали етказиб (энг киска маршрут узунлиги буйича) талаб килинади [6]. Бунда

транспорт воситасининг юк сигими, унинг ишлаш вакти, юклаш-тушириш ишларини амалга ошириш вакти хисобга олинади.

Автотранспорт воситаларининг иш курсаткичларини хар бир ташиш маршрутига нисбатан меъёрлаштириш максадга мувофик. Чунки "хайдовчи-транспорт воситаси"ни юк ёки йуловчи ташиш фаолияти мана шу маршрутда кечади ва бу фаолиятнинг нечоглик "огир" ёки "енгиллиги", "харажатдорлиги" ва шу кабилар айнан маршрутнинг курсаткичлари (узунлиги, йул шароитининг огир ёки енгиллиги, харакатни ташкил этишга куйилган талаблар шу каби куплаб факторлар)га богликдир [9-14].

Маршрутлаштириш масаласини ечиш жараёнида, хар бир транспорт воситаси учун юк кабул килувчилардан сонидан келиб чикиб алохида харакатланиш маршрути ишлаб чикилади. Маршрутлаштириш масаласининг макбул ечимлари туплами чекли булиб, маълум коидаларга мувофик бошлангич элементлардан фойдаланган холда ишлаб чикилади.

Пахта хомашёсини жунатувчи масканлари ракамларининг туплами I = {1,2,...,i,...m} ва пахта хомашёсини кабул килувчи пунктлар ракамларининг туплами J = {1,2,..., j,...,n} берилган. Барча i ракамли пахта тайёрлов масканлари (ПТМ) ва j ракамли пахта кабул килувчи пунктлар (ПККП) орасидаги масофалар /у. матрицаси ||/г..|| маълум. Бундан ташкари, хар бир жунатувчи i ракамли ПТМ

пахта хомашёсини жунатиш хажми ai ва j ракамли ПККП нинг хомашёни кайта ишлашга булган эхтиёжи b. кийматлари берилган. Пахта хомашёси окимларини оптималлаштириш масаласининг математик модели куйидагича ифодаланади [1519].

^ар бир i ва j лар орасидаги пахта хомашёси окими Xv нинг шундай мусбат кийматларини аниклаш лозимки, яъни

Xj > 0, i е I, j е J , (1)

бунда хар бир i ПТМдан барча j е J ПККПга ташилаётган пахта хомашёси

окими Z Xy унинг жунатиш имкониятлари a дан ошмаслиги

]

Z Xj < ai , i е I, (2)

jeJ

хар бир j ПККПга ташилаётган пахта хомашёси окими Z Xy унинг хомашёни

i

кайта ишлаш имконияти b дан ошмаслиги

Z X,< bj, j е J (3)

ieJ

^yHaTyBHH Ba ;a6yg KugyBnu MaH3uggapapo naxTa xoMamëcuHu Tarnarn OKHMnapHHH öa^apumgaru TpaHcnopT HrnHHHHr xa^Mu XX 3Hr KaM Sygumu

' J i

i J

H03HM

XX J ^ MIN (4)

V

iGl jGJ

TpaHcnopT MacanacHHHHr w;opuga KegTupugraH Mogeguga neKgoBnu mapTgap (1,

3) TeHrcu3 ëKH TeHrguK KypuHumga ôyguô, X a = X h TeHrguK MaB^yg öygca,

i j

öyHgafi Mogeggap ënu; Mogeggap gefiugagu. ro;opuga KegTupugraH MacagagapHuHr MHKgopuH enuMgapuHu aHu;gam ynyH ygapHuHr onu; KypuHumgaru, atHu neKgoB mapTgapu $a;ar TeHrgaMagapgaH uöopaT Mogegra afigaHTupum go3uM. EyHuHr ynyH 2 Ba 3 mapTgapHuHr yHr ToMoHura cyHtufi Y KupuTugagu Ba Ma3Kyp u^ogagap

TeHrgaMagapra afigaHTupugagu, atHu

XX + Yj) = a ; (21)

iGl

X(XJ + Y) = h ; (31)

JgJ

XX (Xj + Yj Xj ^ MIN ; (41)

igl JgJ

naxTa xoMamëcu okumu naxTa Tafiëpgam MacKaHgapugaH naxTa ;a6yg Kugum nyHKTgapura ^yHaragagu. EyHga Bugo^T xygyguHuHr TyMaHgapra SyguHumu xucoöra oguHagu, atHu naxTa Tafiëpgam MacKaHgapuHuHr naxTa ;a6yg Kugum nyHKTgapura SupuKTupugumu xygyggapHuHr MatMypufi TaKcuMgaHumuHu xucoöra ograH xpgga aMagra omupugraH öygagu. Harn^aga ypTana wk Tamum Maco^acu Ba öa^apugraH TpaHcnopT umuHuHr ToHHa KMga ygnaHaguraH yMyMufi x,a^Mu omuö KeTagu. Tamugumu 3apyp ôygraH naxTa xoMamëcu oKuMgapuHu onTuMaggamTupum ôa^apugaëTraH TpaHcnopT umuHBHr MuHuMyMuHu TatMuHgafiguraH pe^aHu aHuKgamra umkoh öepagu [20-24].

1 -^agBag

roK ogyB^K Ba ^yHaTyBHu ypxacuga wk oKMMgapuHuHr TaKcuMgaHumu

roK onyBHK roK ^VHaTVBH^ N. ( -0 1 -naxra nyHKTu 2-naxra nyHKTu 3 -naxra nyHKTu a ToHHa

( i ) u VN.

1 -^epMep xysKagMrM 12 120 8 21 120

2-^epMep xysKagMrM 20 13 60 7 60

3-^epMep xysKagMrM 8 55 19 20 12 75

4-^epMep xysKagMrM 11 7 22 55 55

5-^epMep xysKagMrM 15 14 80 6 80

6-^epMep xysKagMrM 17 40 10 45 14 85

7-^epMep xysKagMrM 9 15 10 75 75

h ToHHa 175 200 175 550

Умумий холда, пахта хомашёсини пахта тозалаш заводларигача ташиш жараёни куйидаги боскичлардан иборат:

1) пахта хомашёсини пахта етиштирилган далалардан пахта тайёрлаш масканларига ташиш;

2) хомашёни пахта тайёрлов масканларидан пахта тозалаш заводларигача ташиш;

2-жадвал

!Юк олувчи ва жунатувчи уртасида юк окимларининг оптимал таксимланиши

\Юк ^Эк жунатувчи олувчи ( J) 1 -пахта пункти 2-пахта пункти 3-пахта пункти a

( i ) 0 4 0 тонна

1-фермер хужалиги 12 25 12 95 8 21 120

2-фермер хужалиги 7 20 13 60 7 60

3-фермер хужалиги 8 75 8 19 12 75

4-фермер хужалиги 11 11 55 7 22 55

5-фермер хужалиги 6 15 14 80 6 80

6-фермер хужалиги 14 17 50 10 35 14 85

7-фермер хужалиги 9 75 9 15 10 75

bJ тонна 175 200 175 550

3) хомашёни пахта етиштирилган далалардан пахта тозалаш заводларигача ташиш.

Пахта хомашёси окимларини оптималлаштириш масаласи куйилиши формал жихдтдан чизикли дастурлашнинг транспорт модели куринишида ифодаланади. Пахта хомашёси окимларини оптималлаштириш учун зарур буладиган транспорт масаласини шакллантирамиз (1-жадвал).

Истеъмолчи манзиллар сифатида 3 та пахта кабул килиш пунктларига (ПККП) ва уларга пахта хом ашёсини юборувчи 7 та пахта тайёрлов масканлари (ПТМ)ни оламиз. Х,ар бир ПККП ва ПТМ уртасидаги масофаларни амалдаги йул тармоги асосида аниклаймиз. 1-жадвалдаги мазкур масофалар матрицанинг тегишли у катакларининг юкори унг бурчагига ёзиб чикилган. Амалдаги ташиш хажми Х1} ини аниклаб, 1-жадвалнинг тегишли ij катакларига ёзиб чикамиз [25-29]. Матрица катакларидаги Ху хажмни устунлар буйича йигинди сифатида Ь ни, каторлар буйича эса- а ни аниклаймиз (1-жадвал).

Энди 1-жадвалдаги юк окимларини таксимлашга мувофик бажарилаётган юк айланишининг ткмдаги кийматини хдсоблаймиз.

Рамал = X11 ' ^ 11 + X22 ' ^ 22 + X31 ' ^ 31 + X32 ' ^ 32 + X43 ' ^ 43 + X52 ' ^ 52 + X62 ' ^ 62 +

+ X63' ^ + X73' £13 = 120'12 + 60'13 + 55' 8 + 20-19 + 55' 22 + 80' 14 + 40'10 + + 45' 14 + 75' 10 = 7150ткм

Юк окимларининг амалдаги таксимланишига мос келувчи уртача 1 т юк ташиш масофаси ()ни хдсоблаймиз:

Р 7150

¡ур = рама^ =-= 13км

амал CCA

QaMan

Транспорт масаласини ечиш икки боскичдан иборат: 1) бошлангич базис планини тузиш; 2)бошлангич планни оптималлаштириш.

Энди юк окимларининг топилган оптимал плани (2-жадвал) учун бажариладиган транспорт иши ( P ) ва уртача 1 тонна юк ташиш масофасини хдсоблаб курайлик.

Рамал = X11 ' ^ 11 + X12 ' ^12 + +X23 ' ^ 23 + X13 ' ^ 13 + X42 ' ^ 42 + +X53 ' ^ 53 + X63 ' ^ 63 +

+ Хб2 ' ^ + X71 ' ¿71 == 25' 12 + 60' 7 + 75' 8 + 55' 7 + +50' 10 + 80' 6 + 35' 14 + + 45' 14 + 95' 8 = 4610ткм Юк окимларининг оптимал планига мос уртача юк ташиш масофаси (¡fnmmt)

P 4610 l Ур = = 4610 = 8,38км

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

оптим CCA

Qамал

Амалдаги юк окимларининг уртача ташиш масофасига нисбатан камайиши А^р куйидагича аникланади:

AL = lур -1ур = 13 - 8,38 = 4,62км

ур амал оптим ? ?

Бажариладиган юк айланиши камайиши АР эса куйидагича аникланади:

АР = Рамал - РОПт = 7150- 4610 = 2540ткм

Ортикча ташиш харажатларининг камайиши АС куйидагича топилади:

АС = АР' SmKM = 2540' 4200 = 10668000суж.

Шундай килиб, пахта хомашёси окимларини оптималлаштириш борасидаги куриб чикилган мисолимиз натижаларига кура оптималда амалдаги ташиш планига нисбатан уртача 1 т юк ташиш масофаси 4,62 кмга, юк айланиши 2540 ткмга, ташиш харажатлари эса 10668000 сумга камайиши аникланди. Бу эса уз навбатида хозирги бозор ракобати шароитида истеъмолчиларнинг ташишга булган эхтиёжини энг самарали технологияларни куллаган холда кондириш корхоналар фаолияти ракобатбордошлигини оширади.

REFERENCES

[1] Геронимус Б. Л. Совершенствование планирования на автомобильном транспорте / Б. Л. Геронимус. — М. : Транспорт, 1985. — 222 с. : граф.

[2] Геронимус Б. Л. Совершенствование планирования на автомобильном транспорте / Б. Л. Геронимус. — М. : Транспорт, 1985. — 222 с. : граф.

[3] Логистика: управление в грузовых транспортно-логистических системах : учеб. пособие / Л. Б. Миротин, В. И. Сергеев, В. В. Иванов и др. ; под ред. Л. Б. Миротина. — М.: Юристъ, 2002. — 414 с. : ил.

[4] Бутаев Ш.А., Сидикназаров КМ., Муродов А.С., Кузиев А.У. Логистика (етказиб бериш занжирида окимларни бошкариш).-Тошкент: Extremum-Press, 2012.-577 б.

[5] Perboli Guido, Tadei Roberto, Vigo Daniele. The Two-Echelon Capacitated Vehicle Routing Problem: Models and Math-Based Heuristics // Transportation Science, 2011. № 45 (3). P. 364-380.

[6] Vehicle Routing Problems. [Электронный ресурс]. Режим доступа: http://neo.1cc.uma.es/vrp./ (дата обращения: 12.04.2019)

[7] Боровиков А.В. АНАЛИЗ ПОТОКА ГОРОДСКОГО АВТОБУСНОГО МАРШРУТА// Международный студенческий научный вестник. - 2019. - № 3.;

[8] А.и. Kuziev, S.R. Alikulov, A.K. Muratov, A.L. Komilov. Statement of Optimization Vehicle Routing Problems on Transport Network. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology Vol. 6, Issue 12, December 2019. http://ijarset.com/upload/2019/december/40-Shakhloobokulova-71.pdf

[9] А.У. Кузиев, А.Х. Муратов. Развитие и эффективное использование региональных сетей мультимодальных перевозок. Транспорт в интеграционных процессах мировой экономики. Материалы Международной научно-практической онлайн-конференции (Гомель, 24 апреля 2020г.) https://www.bsut.by/images/MainMenuFiles/NauchnyeIssledovaniya/Konferencii/mater ialy/2020/transport febt 2020.pdf

[10] A.L. Komilov. Methods for Optimizing and Modeling Routes for Selecting a Routing Scheme for Passenger Transport in Buses (On the example of Surkhandarya). International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology Vol. 7, Issue 9, September 2020. http://ijarset.com/upload/2020/september/11 -eduline-30.PDF

[11] Кузиев, А. У., & Муратов, А. Х. (2021). ЮК ЖУНАТУВЧИЛАРГА ТРАНСПОРТ ХИЗМАТИ КУРСАТИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. Scientific progress, 2(2), 846-855.

[12] Kuziev, A. U., & Muratov, A. K. (2021). Application Of Logistical Principles In The Development Of Directions In The Region. The American Journal of Engineering and Technology, 3(05), 143-149.

[13] Kuziev, A. U., Muratov, A. K., & Kurbonov, S. S. (2020). DEVELOPMENT AND EFFECTIVE USE OF REGIONAL MULTIMODAL TRANSPORT NETWORKS OF TRANSPORTATION. Theoretical & Applied Science, (5), 550-555.

[14] Taxirovich, T. T., Madaminovna, K. I., Nurmuhammad o'g'li, N. S., Takhirovich, T. T., & Tokhirjonovich, U. N. (2021). ВО 'LAKLI BIR JINSLI ВО 'LMAGAN G

'OVAK QATLAMLARDA SUYUQLIKLAR HARAKATI JARAYONINI MATEMATIK MODELLASHTIRISH MUAMMOLARI VA ASOSIY MASALALARI. Scientific progress, 1(3).

[15] Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A., Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). Algorithm for eliminating noise by a smooth-smooth image model. ISJ Theoretical & Applied Science, 04 (72), 509-512.

[16] Уринов, Н. Т., & Араббоев, А. (2019). НЕКРИПТОГРАФИЧЕСКИЕ МЕХАНИЗМЫ БЕЗОПАСНОСТИ. In НАУКА-ЭФФЕКТИВНЫЙ ИНСТРУМЕНТ ПОЗНАНИЯ МИРА (pp. 121-124).

[17] O'rinov Nodirbek Toxirjonovich, M. A., & Abduvaliyevich, S. S. (2020). Mathematical modeling: from the classroom to the real world. Solid State Technology, 63(2s).

[18] Orinov, N. T., Medatov, A. A., Djuraboyev, M. K. O., & Khudoyberdiyeva, S. M. (2021). PEDAGOGICAL THEORIES AND THE ROLE OF THE SUBJECTIVE FACTOR IN THEIR DESIGN. Academic research in educational sciences, 2(4), 826838.

[19] Уринов, Н. Т., Сайидова, Н. К., & Юлдашев, Х. Д. (2020). Cyber threats and vulnerabilities. EPRA International Journal of Research and Development (IJRD), 5(3), 158-162.

[20] Ahmadaliev, D. K., Medatov, A. A., Jo'rayev, M. M., & O'rinov, N. T. (2019). ADAPTIVE EDUCATIONAL HYPERMEDIA SYSTEMS: AN OVERVIEW OF CURRENT TREND OF ADAPTIVE CONTENT REPRESENTATION AND SEQUENCING. Theoretical & Applied Science, (3), 58-61.

[21] Ganiev, A. G., & Tashev, S. N. (2021). The Role of "Imagination" in the Process of "Creative Thinking" Developing Students'"Imagination" and "Creative Thinking" Skills in Teaching Physics. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 633-642.

[22] Ганиев, А. Г., Авлиякулов, А. К., & Алмардонова, Г. А. (2003). Физика. 1 часть. Учитель.

[23] Kerimov, B. K., Ehl'gavkhari, A. I., & Ganiev, A. G. (1981). P-odd polarization phenomena in the electron-positron pair photoproduction in the nucleus field. Izv. Akad. Nauk SSSR, Ser. Fiz.;(USSR), 45(11).

[24] Ganiev, A. G. (2020). others. The role of travel lessons in the Shahrisabz Zoo in teaching foreign languages and developing their imagination to pupils of preschool educational institutions. International scientific and practical conference. Kazakhstan. Pavladar, 249-251.

[25] Каримходжаев, Н., & Турахужаева, Н. Н. (2020). ПРОБЛЕМЫ БЕЗОПАСНОСТИ ТРУДОДЕЯТЕЛЬНОСТИ РАБОТНИКОВ В ПРЕДПРИЯТИЯХ И НЕКОТОРЫЕ ПУТИ ИХ РЕШЕНИЯ. Universum: технические науки, (4-1 (73)).

[26] Умарова, М. Н., & Турахужаева, Н. Н. (2020). Изучение влияния структуры трикотажного полотна на его свойства. Universum: технические науки, (2-2 (71)).

[27] Nazirjanovna, T. N. (2021, April). UNIVERSAL MATRIX CODING SYSTEM FOR TECHNICAL WEFT KNITWEAR FOR COMPUTER-AIDED DESIGN SYSTEMS. In Archive of Conferences (Vol. 22, No. 1, pp. 124-127).

[28] Nazirjanovna, A. N., & Begboev, F. (2021, March). IA BAUDOUIN DE COURTENAY AS THE FOUNDER OF PHONOLOGY. In Archive of Conferences (Vol. 17, No. 1, pp. 19-22).

[29] Nazirjanovna, A. N., & Kobiljon, U. (2021, February). FABLE AS A MEANS OF CONNECTING THE CULTURES OF THE EAST AND WEST. In Archive of Conferences (Vol. 15, No. 1, pp. 191-193).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.