Научная статья на тему 'ЮК ЖЎНАТУВЧИЛАРГА ТРАНСПОРТ ХИЗМАТИ КЎРСАТИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

ЮК ЖЎНАТУВЧИЛАРГА ТРАНСПОРТ ХИЗМАТИ КЎРСАТИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
421
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
логистика / автомобил транспорти / юк ташиш / юк ҳажми / юк айланмаси / қурилиш юклари / радиал маршрут / самарадорлик / юк олувчи ва юк жўнатувчи. / cargo turnover / carrying capacity / consignee and shipper / construction transportation / efficiency / freight / logistics / radial route / road transport.

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Абдимурот Ўроқович Қўзиев, Абобакр Холиқбердиевич Муратов

Сўнги йилларда шаҳар аҳолиси сони кўпайиши, урбанизация жараёнинг ўсиши ва иқтисодиётнинг ривожланиши шаҳарларда транспорт хизмати кўрсатишда жиддий муаммолар пайдо бўлмоқда. Жумладан, юкларини ташишда қуйидаги муаммолар кузатилмоқда: шаҳарларда транспорт воситаси сонининг ошиши, шовқин ва тирбантлик даражаси юқорилиги ҳамда шаҳар атмосферасига салбий таъсирлари. Ушбу мақолада қурилиш юкларни шаҳарларда ташишни ташкил этиш, юк жўнатувчи ва юк олувчи пунктлар ишини ўзаро мувофиқлаштириш ҳамда ташиш самарадорлигини ошириш йўллари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по социальной и экономической географии , автор научной работы — Абдимурот Ўроқович Қўзиев, Абобакр Холиқбердиевич Муратов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVING THE PROVISION OF TRANSPORT SERVICES TO CARGO SENDERS

In recent years, the growth of urban populations, the growth of urbanization and the development of the economy have created serious problems in the provision of transport services in cities. In particular, during the transportation of goods, the following problems are observed: an increase in the number of cars in cities, a high level of noise and congestion, as well as a negative impact on the urban atmosphere. The article describes how to organize the transportation of construction goods in cities, coordinate the work of shipping and receiving points, and increase the efficiency of transportation.

Текст научной работы на тему «ЮК ЖЎНАТУВЧИЛАРГА ТРАНСПОРТ ХИЗМАТИ КЎРСАТИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

ЮК ЖУНАТУВЧИЛАРГА ТРАНСПОРТ ХИЗМАТИ КУРСАТИШНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Абдимурот Урокович ^узиев Абобакр Холикбердиевич Муратов

Термиз давлат университети

abdimurot.qoziyev.67@bk.ru abubakr.muratov@mail. ru

АННОТАЦИЯ

Сунги йилларда шахар ахолиси сони купайиши, урбанизация жараёнинг усиши ва иктисодиётнинг ривожланиши шахарларда транспорт хизмати курсатишда жиддий муаммолар пайдо булмокда. Жумладан, юкларини ташишда куйидаги муаммолар кузатилмокда: шахарларда транспорт воситаси сонининг ошиши, шовкин ва тирбантлик даражаси юкорилиги хамда шахар атмосферасига салбий таъсирлари. Ушбу маколада курилиш юкларни шахарларда ташишни ташкил этиш, юк жунатувчи ва юк олувчи пунктлар ишини узаро мувофиклаштириш хамда ташиш самарадорлигини ошириш йуллари келтирилган.

Калит сузлар: логистика, автомобил транспорти, юк ташиш, юк хажми, юк айланмаси, курилиш юклари, радиал маршрут, самарадорлик, юк олувчи ва юк жунатувчи.

IMPROVING THE PROVISION OF TRANSPORT SERVICES TO CARGO

SENDERS

Abdimurot Urokovich Kuziev Abobakr Kholikberdievich Muratov

Termez State University

abdimurot.qoziyev.67@bk.ru abubakr.muratov@mail. ru

ABSTRACT

In recent years, the growth of urban populations, the growth of urbanization and the development of the economy have created serious problems in the provision of transport services in cities. In particular, during the transportation of goods, the following problems are observed: an increase in the number of cars in cities, a high level of noise and congestion, as well as a negative impact on the urban atmosphere. The article describes how to organize the transportation of construction goods in cities, coordinate the work of shipping and receiving points, and increase the efficiency of transportation.

Keywords: cargo turnover, carrying capacity, consignee and shipper, construction transportation, efficiency, freight, logistics, radial route, road transport.

Ишлаб чикаришни модернизация килиш ва янада ривожлантириш, техник янгилаш ва диверсафикация килиш, инновацион технологияларни кенг жорий этишни такоза этади. Маълумки, ишлаб чикаришни модернизациялаш ва янада ривожлантириш мос равишда транспорт тармоги барча элементлари, техник ва технологик воситалари ташиш имкониятларини кенгайтириш ва самарадорлигини оширишни такоза этади [1].

Транспорт мамлакатнинг иктисодиёти учун энг мухим ахамиятга эга хисобланади. Худуднинг хар бир региони уртасида алокани таъминловчи транспорт тизими холати миллий иктисодиётнинг тургун ривожланиши билан чамбарчас богликдир. Ишончли ва юкоритехнологик транспорт инфратузилма жамиятнинг юк ва пассажирлар ташишдаги усиб келаётган талабини кондириш имконини беради [2].

Халкаро алокалар микёсида бир канча транспорт турлари воситасида ва юкларни транспортнинг бир туридан бошка турига юк эгаси иштирокисиз узатиш йули билан етказиб бериш тизими бугунги кунда жахон амалиётида кенг фойдаланилмокда [3].

Маълумки, автомобил транспортини маъмурий бошкарув давлат томонидан амалга оширилмайди, бугунги кунда хар бир хужалик юк ташиш муаммоларини узлари мустакил хал этадилар.

Натижада, мавжуд амалиёт автомобилларнинг бундай фаолияти самарадорлиги талаб даражасида эмаслиги хамма жойда тан олинмокда. Айникса, шахар шароитида купгина муаммоларни келтириб чикармокда.

Усаётган урбанизация ва иктисодиётнинг ривожланиши шахарларда юкларни ташиш жараёнида жиддий муаммоларни келтириб чикармокда, шахар чакана савдо ва саноатида юк ташиш мухим элемент хисобланиб, лекин транспорт окими ва чикинди газларнинг ошиши нуктаи назаридан шахар ахолиси хаётига салбий таъсир курсатади (Bram Kin, Sara Verlinde, Cathy Macharis 2017, Dablanc, 2007, Verlinde, 2015).

Шахарларда юк ташиш хажмининг салмокли улушини хар хил курулиш юклари ташкил этади.

Транспорт окимларини маршрутлаштириш масаласини ечишнинг янги самарали усулларини ишлаб чикиш ва амалиётга куллаш автотранспорт корхоналари харажатларини камайтириш, хизмат курсатиш сифатини ошириш транспорт воситаларининг кутиш вактини камайтириш ва х.к. имкониятларини таъминлайди [7].

Юкларнинг тармоклар буйича таснифланишига кура [8], шахар шароитида юкларни оммавий ташишда курилиш юклари энг катта улушни эгалайди. Курилиш юклари солиштирма огирлиги буйича куйидагича таксимланган: грунт

(тупрок) (31-38%), инерт материаллар 25% гача, бетон аралашмаси 22% гача, темир-бетон махсулотлари 16% гача, гишт (1,6-6,9%) [5].

Шахар шароитида курилиш юкларни оммавий ташишнинг узига хос хусусиятлари [9] илмий ишларда курсатиб утилган:

- ташиш киска масофаларда амалга оширилиши;

- ихтисослашган транспорт воситаларини куллаш;

- юк окими йуналиши асосан бир тамонлама булишлиги (ишлаб чикариш жойидан курилиш объектларига, омборхоналарга ва хоказо);

- бир сменада бир неча катновлар амалга оширилиши;

- транспорт харакатида чекланишлар (марказий автомагистралларда харакатланишни такиклаш, бир тамонлама кучалар, укга тушадиган мумкин булган юкламалар чеклови мавжуд булган йул участкалари, шунингдек кунинг муайян кунларида ва вактларида йулларнинг утказувчанлик кобилиятининг пассайиши ва бошка омиллар);

- ташишни режалаштиришда иктисодий-математик усулларни (ИМУ) куллаш имкониятлари, шунингдек кушимча равишда доналик курилиш юклари учун;

- тукилувчи юкларга нисбатан ортиш-туширишда туриш вактининг катталиги;

- юкларни ташишни амалга оширишда кушимча операцияларга эхтиёжнинг (юкларни илиш, юкларни боглаш, бортларни очиш ва ёпиш);

- курилиш объектлари атрофида омборхоналар ташкил этишга материалларни ташиш учун аник жадвалларни ишлаб чикиш.

Юкларни ташишда радиал йуналишларни куллаш амалиётда кузатиладиган холат ва бу [10, 11] ишларида хам кайд этилган, бунда уларнинг мумкин булган вариантларидан бири 1 -расмда курсатилган, бу ерда юкларни етказиб бериш битта юк жунатувчи (ЮЖ) марказдан, юк олувчи (ЮО)лар туплами худудларига амалга оширилади ва аксинча.

Шахарларда курилиш юкларини ишлаб-чикариш ёки объект омборхоналари (темир-бетон, гишт заводлари ва омборлар)дан материалларга мухтож булган курилиш объектлари омборларига ва бошка жойлар (оралик омборлар ва бошкалар)га радиал йуналиш буйлаб етказиб берилади. Шундай килиб хар бир темир-бетон ёки гишт заводи ёки омбор юк ташишда марказий богловчи бугин хисобланади.

1-расм. Радиал йуналиш

Купгина шахарларда бундай юк жунатувчилар (карьерлар, контейнер станциялари, темир-бетон, гишт заводлари, юк омборлари, ва бошка йирик юк жунатувчилар) одатда бир нечта. Амалда 2-расмда курсатилган холат кузатилади. Турли юк жунатувчилардан келадиган юк окими карама-карши булиши мумкин ва баъзи бир олувчилар бир нечта жунатувчиларнинг юкларига кизикиш билдиришлари мумкин 2-расм.

Юк жунатувчи ва юк олувчи уртасидаги муносабатлар иктисодий (материаллар таннархи, тулов усуллари ва шартлари), техник (материаллар номенклатураси ва сифати), ташиш (масофа, етказиб бериш муддати, юк операцияларнинг давомийлиги), субъектив (кариндошлик, дустлик алокалари) ва бошка шартлардан келиб чикиб, шартномалар асосида амалга оширилади.

Мисолда келтирилган схема (2-расм) буйича ташилаётган юклар турли номенклатура ва хажмлардаги фаркларидан катъий назар улар транспорт-бир турдаги хисобланади ва бир хил транспорт воситасида ташилади. Бунинг учун, куйида курсатилганидек, олдин синовдан утган, узини ижобий томонларини намоён этган ташишни ташкил этишнинг шакли-марказлашган ташиш, яъни Республикамиз ва хорижнинг бугунги кун амалиётида кулланилмокда. Шу билан бирга кузатишлар

курсатадики, хар бир юк жунатувчи (жунатувчи усули) ташишни узининг кдзикдшлари асосида амалга оширади, бошка юк жунатувчиларнинг айникса, хизмат

курсатиладиган худуддаги ахолининг манфаатларини хисобга олмайди. Бу ортикча транспорт воситаларидан фойдаланишга ва шунга мос равишда махсулотлар ва хизмат курсатиш нархлари ошишига олиб келади, шунингдек атроф мухитга чикинди газлар, шовкин, йулнинг утказиш кобилиятини пасайиши ва хоказо шаклида зарарли таъсир курсатади.

Маълумки, ташиш жараёнида юк жунатиш (кабул килиш) пунктларининг хизмат курсатиш жадаллиги ажратилган автотранспорт воситаларини сонига боглик равишда шаклланадиган уларнинг хизмат курсатиш тизимига кириб келиш вакт ораликларига мос келиши лозим. Акс холда, ё пунктларнинг ёки автотранспорт воситаларининг унумсиз кутиб туриш вакти ошиб кетади. Бундай холатда талабгорларнинг хизмат курсатиш тизимига кириш окими ва пунктларни

юк ташиш иуналшпн

2-расм. Юк жунатувчилар (ЮЖ) ва юк олувчиларнинг (ЮО) жойлашиш схемаси ва юк окимининг йуналиши

хизмат курсатиш имкониятларига оид курсаткичларини узаро мослаштириш лозим булади. Бу эса

• пунктлар сонини тизимга кирувчи талабгорлар окими жадаллигига ёки

• хизматга келувчи автомобиллар сонига боглик равишда шаклланадиган кирувчи оким жадаллигини пунктларнинг хизмат курсатиш имкониятларига мослаб режалаштиришдан иборат булади.

Бундай режалаштириш талабгорлар ва пунктларнинг узаро кутиш вактларидан келиб чикувчи иктисодий йукотишлар йигиндисини энг кам булишини таъминлашга йуналтирилиши лозим.

Куйида мазкур масалани ялпи хизмат курсатиш назариясининг микдорий аппаратини куллаган холда ечиш услубиёти баён этилади [12].

Айтайлик, ягона жунатувчи манзилдан юк олувчи истеъмолчилар туплами J={1,2,..., j,..., jox} берилган. Х,ар бир истеъмолчига ташиладиган юк хажми Qj ва масофаси lj маълум, jeJ. Ташиш жараёни q юк кутарувчанликка эга булган автотранспорт воситаларида амалга оширилади. Автомобилларнинг кунлик иш вакти Т соат. Мазкур ташиш шароитида юк жунатувчи пунктлар ва автотранспорт воситаларининг шундай сонларини топиш лозимки, бунда автомобилларнинг ва пунктларнинг узаро кутиш вактларидан келиб чикадиган иктисодий йукотишлар йигиндиси энг кичик кийматга эга булсин. Ялпи хизмат курсатиш назариясининг аналитик аппаратини куллаганда юкорида келтирилган масала куйидаги алгоритм тартибида ечилади:

• дастлабки маълумотлар киритилади;

• хар бир j истеъмолчига белгиланган юк ташиш хажми Qj, автомобилнинг юк кутарувчанлиги q ва ундан фойдаланиш коэффициенти уст, кунлик иш вакти Т кийматларига асосан j-маршрутдан (истеъмолчидан) жунатиш манзилига кириб келувчи талабгорлар окими жадаллиги Aj аникланади, яъни

я. =—Q— [авт/соат] С1)

J q-ycm-Т

• хизмат курсатиш пунктлар (юк ортиш механизмлар)ининг минимал сони n аникланади.

J ox

Z ÄJ (2)

n

k=1

M

бу ерда л - битта юк ортиш механизмининг иш унумдорлиги (хизмат курсатиш жадаллиги), авт/соат.

• хар бир j истеъмолчига юк ташишда автомобилнинг маршрутда бир айланишига кетган вакт tj хисобланади:

2 lj - 2 l j -

tj = + tк + VT + t кУт = tж-к + VT + t кУт , (3) V j V j

бу ерда Ж, Ц - юк жунатиш ва кабул килиш уртача вактлари (соат); tкут - талабгорнинг хар бир айланишида уртача кутиш вакти; t кут = 0 бошида;

VT - уртача техник тезлик (км/соат); tж-ц= tж + - юк жунатиш ва кабул килиш вактлари.

Белгиланган юк ташиш жадаллигини таъминлаш учун минимал даражада лозим булган автомобиллар сони аникланади

• j истеъмолчи учун mj = Xj tj;

J ox J ox

• барча истеъмолчилар учун m = I mj = I Xj tj (4)

j=i j=i

хисобланади. Бундан ташкари А6 операторида барча маршрутлардан кириб келувчи талабгорлар окимини уртача жадаллиги X хисобланади, яъни

j ox / » х

j=1

Барча истеъмолчилар учун аникланган автотранспорт воситалари сони m ни киймати катта киймат томонга бутунлаштирилади.

• битта автомобилнинг хизмат тизимига кириб келиш жадаллиги X топилади:

1

(6)

X 1 = X ■-

m

• барча хизмат пунктларини юкланганлик коэффициенти W ни аниклайди:

* = — (7)

JLin v '

• У0 = 1 деб кабул килинади, чунки Ук=Рк/Р0 булганлигидан, к=0 булганда У0 = 1, кейин эса (8) куйидаги реккурент формулалар асосида Ук кийматлари аникланади:

m - k +1

У Уы, k e{ 1, (n -1) } ;

yk =<

k

f—\ (8) ¥ Уы, k e{n, mj.

m - k +1

e \n, m

n

Хизмат курсатиш пунктида (юк ортиш механизми хизматида) бирорта хам талабгорнинг йуклиги эхтимоли P0 куйидагича аникланади:

f m X1

II Уkl

V k=0 у

P =

(9)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Xu3MaT nyHKTHHHHr Öym xpnarga Öynum эxтнмoпн P0 (9) roKopugaru ^opMynara ÖHHoaH xncoönaHagu.

• roK ^yHaram MarounHga k coHgaru aBTOMOÖHnnap Öynum эxтнмoпн PK aHHKnaHagu:

Pt = yt ■ P„. (10)

• roK ^yHaram MaH3Hnuga öynraH (roK opTHm xH3Mara Ba HaBÖarga Kyraö TypyBHHjiap CH(})aTH^a) aBTOMOÖHJuiap ypTawa cohhhh (fnxm) xHCOÖJiaiigH:

m

= S kPk ■ (11)

m xm

k=0

• xH3MaT öomnaHHmnHH KyTHÖ HaBÖarga TypraH aBTOMOÖn^nap ypTana cohh ( m.hai!o) ahhkgahagn:

__m

mncBG = S (k + n) Pk ■ (12)

k=n+1

Tanaöropnap KenumuHH KyTHÖ umcu3 Öym TypraH nyHKraap (MexaHH3Mnap)HH ypTana cohh (?%,„) xhcosjiahagn:

__n

n6ym =S (n ~ k) Pk ■ (13)

k=0

• KyHugaru TeHrcronuKHHHr Öa^apunumn TeKmupuö Kypunagu, atHH

27 (m - mir )> 2-0, 999.

xonga KaHTa xucoönaHagu.

• a/ hh aHrn KHHMaTH Tonunagu, atHH

(14)

Arap TeKmnpunaeTraH mapT Öa^apnnca, yHga öom^apyB KeHuH h___kh ira, aKC

/ 2

(15)

2 =—— m - m xm

KeHuH эca Som^apyB (15) gaH (6) ga xncoönaHagu.

• ÖHTTa aBTOMOÖHjira Tyrpn KejiagnraH ypTana KyTHin BaKTH (fKyT) aHHKJiaHagn:

" m„ae6 /1

t Kym = J — \ ■ (16)

2 (m - m xm )

• j Mapmpyrga aBTOMOÖunHHHr Öup aHnaHumura KeTraH BaKT tj HHHr AHru KHHMaTH

t* xncoönaHagu :

j^i1- jox }■ (17)

t* = tj +1

Kym

• TamumHH aManra omupum ynyH aBTOMOÖHrnap cohh (m)HH AHru KHHMaTH m* xucoönaHagu:

m * =

S 2j ■ t*. (18)

j=1

Tamum ^apaeHHHH öa^apum ynyH no3HM öynraH aBTOMoöunnap onTHMan cohh KyHugaru Mynox,a3anapra acocnaHraH xpnga aHHKnaHagu. EaeH этнnraн 4 oneparopga tj KHHMaTH, aBBajinra Kennö hhkhujh MyMKHH öynraH KyTHin BaKTH tKyTHH xncoöra onMacgaH aHHKJiaHagn. Arap fkyt BaKTH hh 6y (j)opMyjiara KHpHTcaK, yHga aBTOMOÖHjiHH Mapmpyrga aiinaHHHi BaKTH tj hh a htm KHHMaTH if hh TonraH 6ynaMH3

Ba yHra moc KenyBHH aBTOMoöunnap cohhhh aHru KHHMaTH эca mH öynagu. Arap TonunraH aHru KHHMaT mH yHgaH onguHru KuHMaTra TeHr öynca, yHga aBTOMoöunnap cohhhh aHHK^aHraH aHru KHHMaTH onTHMan öynagu. Akc xpnga m=mH geö Kaöyn KunHHagu Ba aHru mH KHHMaT ynyH xucoö-KHToönap aHa KaHTapunagu. EyHgaH xucoö-KHToönap цнкnnapн to (m-mH) aHupMacu Honra TeHr öynMaryHna gaBoM эттнpнnagн.

• m-mH afiupMaHH Honra TeHrnuru TeKmupuö Kypunagu. Arap öy mapT öa^apunMaca, yHga KeHuHru öocKunga m=mM geö Kaöyn KunuHagu Ba öomKapyB (6) ^opMynaga KaHTa xucoönaHagu. AKCHHna, Ma3Kyp onepaTop TeKmupaeTraH mapT öa^apunca, yHga öomKapyB KeHuHru öocKunra yTKa3Hnagu Ba öy epga aBToTpaHcnopT Ba wk opTHm BocuTanapuHH y3apo KyTHö Typum BaKTnapugaH By^ygra KenyBHH öup KyHHHK HKTucogHH HyKoTumnap KHHMaTH S^ xucoönaHagu:

SKyH W= {clr mnae + Qt n**) T. (19)

• nyHKTnap cohh n yHHHr MyMKHH öynraH MaKcHMan cohh Nmax ra TeHrnuru, atHH n = Nmax? mapTHHH a^panumu TeKmupuö Kypunagu. Arap n < Nmax öynca, yHga öomKapyB KeHHHru öocKunra y3aranagu Ba öy epga nyHKTnap cohh 1 ra KynaHTHpunagu (n=n+1), KeHuH эca (6) xucoönaHagu. Akc xpnga, atHH n = Nmax öynca, yHga KeHHHru öocKunra yTagu Ba minS'vym (n) ra moc KenaguraH nyHKTnap cohh (nonm) Ba aBTOMoöunnap coHnapu (monm) aHHKnaHagu [12].

3Hgu WKopugaru anropHTMHH Kynnaö MogennamTupumHH aManra omupaMH3

Kyfiuga Ma3Kyp MacanaHH annu xH3MaT Kypcaram Ha3apuacHHHHr MHKgopuH annapaTHHH KynnaraH xonga enum ycnyöueTH öaeH этнnagн.

Xynoca

AHTaHnuK, ^yHaTyBHH MaH3ungaH wk jeJ= {1,2,3,4} ucTetMonnunapra Tamunagu. Tamum xa^MH ToHHanapga moc paBHmga Qj={330, 480, 235, 195} (jeJ= {1,2,3,4}) xa^Mnapga y3H argapyBHH (caMocBon) wk TamyBHH aBToMoöunnapga aManra omupunagu. Emra aBToMoöunHHHr aMangaru ypTana wk KyTapyBnaHnuru q„ycm=5,26 TOHHaHH, ypTawa ÖHira aBTOMOÖnnra Tyrpn KenagnraH k>k opTHin BaKTH t M= 3 mhh, k)k TyiHHpHHi BaKTH xaM tT= 3 MHHyTHH TauiKHn 3Tagn. }KyHaTHnagnraH MaH3unHH um BaKTH T= 8 coaT [13].

Ma3Kyp MacanaHHHr eHHMHgaH MatnyM öyngHKH, öepunraH mapoHT ynyH öenrunaHraH TamumHH öa^apumga n = 2 opTHm MexaHH3MH Ba m = 47 Ta aBToMoöun y3apo MyBo^HKnamraH xonga Ba caMapanu ^aonuaT KypcaTagu. fflaxap Kynanapugaru TpaHcnopT okhmh ^agannuru ce3unapnu gapa^aga KaMaHumu Ky3aTHnagu, öy эca

шахдр хдво бассейнини чикинди газлар билан ифлосланиш ва шовкин даражасини пасайтириш имконини беради.

REFERENCES

[1] Shermukhamedov A.A., Kuziev A.U. Solution of the problem of optimal distribution of cargo flows in the region and the development of its transport network/ International Journal of Mechanical and Production Engineering Research and Development (IJMPERD) ISSN (P): 2249-6890; ISSN (E): 2249-8001 Vol. 10, Issue 3, Jun 2020, 11337-11348 © TJPRC Pvt. Ltd// http://www.tjprc.org/publishpapers/2-67-1599292919-IJMPERDJUN20201083.pdf

[2] Abdimurot Urokovich Kuziev, Abobakr Kholikberdievich Muratov, Sherali Safarovich Kurbonov. Development of a network of regional multimodal transport and efficient use of the network. TAS International Scientific Journal Theoretical & Applied Science p-ISSN: 2308-4944 (print) e-ISSN: 2409-0085 (online). http://www.t-science.org/arxivDOI/2020/05-85/05-85-101.html

[3] Abdimurot Urokovich Kuziev, Abobakr Kholikberdievich Muratov. Application Of Logistical Principles In The Development Of Directions In The Region. The American Journal of Engineering and Technology (ISSN - 2689-0984). Volume-03 Issue-05. May 31, 2021 | 143-149 Doi: https://doi.org/10.37547/tajet/Volume03Issue05-20

[4] Bram Kin, Sara Verlinde, Cathy Macharis. (2017). Sustainable urban freight transport in megacities in emerging markets. Sustainable Cities and Society 32 (2017) 31-41

[5] Dablanc, L. (2007). Goods transport in large European cities: Difficult to organize, difficult to modernize. Transportation Research Part A, 41(3), 280-285. http://dx.doi.org/10.1016/j.tra.2006.05.005Dablanc

https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2210670716305868#bib0140

[6] Verlinde, S. (2015). Promising but challenging urban freight transport solutions: Freight flow consolidation and off-hour deliveries. Vrije Universiteit Brussel; Universiteit Gent. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2210670716305868#bib0615

[7] Аликулов, С. Р., & Кузиев, А. У. (2020). РАЗВИТИЕ И ЭФФЕКТИВНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ РЕГИОНАЛЬНЫХ СЕТЕЙ МУЛЬТИМОДАЛЬНЫХ ПЕРЕВОЗОК. Вестник науки и образования, (10-2 (88)).

[8] Воркут А.И. Грузовые автомобильные перевозки/ А.И. Воркут. - 2-е изд., перераб. и доп., — Киев: Вища школа, 1986.- 447с.

[9] Мочалин СМ. Научные основы совершенствования теории грузовых автомобильных перевозок по радиальным маршрутам: Монография. СМ. Мочалин; Омск: Изд-во "Вариант-Сибирь", 2003. - 246 с.

[10] Николин В.И. Грузовые автомобильные перевозки: Монография. В.И. Николин, Е.Е. Витвицкий, СМ. Мочалин. - Омск: Изд-во "Вариант-Сибирь", 2004. - 480 с.

[11] Бутаев, Ш. А., Сидикназаров, К. М., Муродов, А. С., & Кузиев, А. У. (2012). Логистика (Етказиб бериш занжирида окимларни бошкариш). Тошкент,"Экстремум Пресс, 577.

[12] Kuziev, A. U., & Muratov, A. K. (2021). Application Of Logistical Principles In The Development Of Directions In The Region. The American Journal of Engineering and Technology, 3(05), 143-149.

[13] Kuziev, A. U., Muratov, A. K., & Kurbonov, S. S. (2020). DEVELOPMENT AND EFFECTIVE USE OF REGIONAL MULTIMODAL TRANSPORT NETWORKS OF TRANSPORTATION. Theoretical & Applied Science, (5), 550-555.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.