Научная статья на тему 'УЗУНМЎЙЛОВ ҚЎНҒИЗЛАРНИНГ (COLEOPTERA: CERAMBYCIDAE) ОЗУҚА ЎСИМЛИКЛАРИ БИЛАН БИОЦЕНОТИК АЛОҚАЛАРИ'

УЗУНМЎЙЛОВ ҚЎНҒИЗЛАРНИНГ (COLEOPTERA: CERAMBYCIDAE) ОЗУҚА ЎСИМЛИКЛАРИ БИЛАН БИОЦЕНОТИК АЛОҚАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

205
89
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Олигофаг / монотипик / антропоген / полифаг / қайрағоч / X.namanganensis / биогеоценоз / acer / Cerambycidae / Oligophagous monotypic / anthropogenic / polyphagous / limestone / X.namanganensis / biogeocenosis / acer / Cerambycidae

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Исломжон Илхомжонович Зокиров, Акмалжон Акбарович Маърупов, Давронжон Шарибжонович Султонов, Оббосхон Собитхонович Азамов

Мақолада Фарғона водийси узунмўйлов қўнғизларининг дендрофил ўсимликлар билан биоценотик алоқалари баѐн этилган. Ушбу ҳудудда 81 турга мансуб мўйловдорлар учрайди. Улар 36 турдаги мевали ҳамда манзарали дарахт ва буталарда озиқланади. Қўнғизларнинг трофик ихтисослашувига кўра полифаглар 8 тур (9,9%), Олигофаглар – 9 тур (11,1%) ва монофаглар эса 7 тур (8,6%)дан иборат. Фарғона водийсида мевали боғлар, манзарали дарахтлар аллеялари ва ҳиѐбонларнинг кўплиги мўйловдор қўнғизларнинг доимий равишда турли йўналишларда (оммавий, барқарор ва тасодифий) кўпайиб бориши ва тарқалишига имкон беради

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article gives information on bicenotic relations of longhorn beetles and host plants in the Fergana Valley. There are 81 species longicorn beetles in this territory. The identified longhorn beetles feed on 36 species of fruit and ornamental trees and shrubs in the valley. According to the trophical specialization of beetles, polyphages consist of 8 species (9.9%), oligophages – 9 species (11.1%) and monophages – 7 species (8.6%). The abundance of orchards, alleys of ornamental trees and alleys in the Fergana Valley allows longhorn beetles to constantly multiply and reproduce and spread in different directions massively, stably and randomly

Текст научной работы на тему «УЗУНМЎЙЛОВ ҚЎНҒИЗЛАРНИНГ (COLEOPTERA: CERAMBYCIDAE) ОЗУҚА ЎСИМЛИКЛАРИ БИЛАН БИОЦЕНОТИК АЛОҚАЛАРИ»

УЗУНМУЙЛОВ КУНГИЗЛАРНИНГ (COLEOPTERA: CERAMBYCIDAE) ОЗУ^А УСИМЛИКЛАРИ БИЛАН БИОЦЕНОТИК АЛОЦАЛАРИ

Исломжон Илхомжонович Зокиров

Биология фанлари доктори Фаргона давлат университети биология кафедраси доценти

Акмалжон Акбарович Маърупов

Фаргона давлат университети биология кафедраси уцитувчиси

Давронжон Шарибжонович Султонов

Фаргона давлат университети биология кафедраси уцитувчиси

Оббосхон Собитхонович Азамов

Фаргона давлат университети биология кафедраси уцитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мацолада Фаргона водийси узунмуйлов цунгизларининг дендрофил усимликлар билан биоценотик алоцалари баён этилган. Ушбу худудда 81 турга мансуб муйловдорлар учрайди. Улар 36 турдаги мевали хдмда манзарали дарахт ва буталарда озицланади. ^унгизларнинг трофик ихтисослашувига кура полифаглар - 8 тур (9,9%), Олигофаглар - 9 тур (11,1%) ва монофаглар эса 7 тур (8,6%)дан иборат. Фаргона водийсида мевали боглар, манзарали дарахтлар аллеялари ва хиёбонларнинг куплиги муйловдор цунгизларнинг доимий равишда турли йуналишларда (оммавий, барцарор ва тасодифий) купайиб бориши ва тарцалишига имкон беради.

Калит сузларлар. Олигофаг, монотипик, антропоген, полифаг, цайрагоч, X.namanganensis, биогеоценоз, acer, Cerambycidae.

ABSTRACT

The article gives information on bicenotic relations of longhorn beetles and host plants in the Fergana Valley. There are 81 species longicorn beetles in this territory. The identified longhorn beetles feed on 36 species of fruit and ornamental trees and shrubs in the valley. According to the trophical specialization of beetles, polyphages consist of 8 species (9.9%), oligophages - 9 species (11.1%) and monophages - 7 species (8.6%). The abundance of orchards, alleys of ornamental trees and alleys in the Fergana Valley allows longhorn beetles to constantly multiply and reproduce and spread in different directions massively, stably and randomly.

Keywords: Oligophagous monotypic, anthropogenic, polyphagous, limestone, X.namanganensis, biogeocenosis, acer, Cerambycidae.

КИРИШ

Узунмуйлов кунгизларнинг Узбекистонда 50 га якин тури маълум булиб, улар асосан манзарали ва мевали дарахтларнинг танаси, шохлари ва илдизида яшайди. Айрим турлари эса ут усимликлар ва уларнинг илдиз бугзида хам аникланган [4, 5, 6].

Сунгги йилларда табиий ва антропоген омиллар таъсирида дунё буйлаб таркалиб бораётган зарарли турларнинг минтакамиз кириб таркалиб бораётганлиги ва турли агроценозларда салбий таъсири ортиб бораётганлиги, зараркунандаларнинг экологиясини тадкик этиш, озука усимликлари билан трофик алокаларини кенг камровли урганишни такозо этмокда [10, 11, 12].

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Фаргона водийси шароитида узунмуйлов кунгизлар фаунасини урганиш буйича 2016-2020 йилларда изланишлар олиб борилиб, бу жараёнда умумий кабул килинган колеоптерологик услублардан фойдаланилди [1, 2]. Тадкикот ишлари давомида личинка ва имаго холатидаги 3657 та хашарот намуналари йигилиб, урганилди. Мухим турларнинг имаголаридан коллекциялар тайёрланди. Коллекцияларда Lepturinae - 23, Spondylidinae - 14 дан ортик, Apatophyseinae - 57, Cerambycinae - 62, Prioninae - 67 нусхадан ортик кунгизлар жамланди [9].

Кунгизлар турини аниклаш ва морфологиясини урганишда замонавий тринокуляр ракамли электрон микроскопдан фойдаланилди. Йигилган намуналар ва тайёрланган коллекциялар Фаргона давлат университети экспериментам биология лабораториясида сакланмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Изланишлар давомида йигилган намуналар Фаргона водийси дендрофлорасида 81 турга манусуб муйловдор кунгизлари учрашини курсатди.

Аникланган муйловдорлар водий худудида мевали хамда манзарали дарахт ва буталарнинг 36 тур усимликлари билан доимий богланган. Шулардан 14 тури мевали, 22 тури эса манзарали дарахт ва буталардир.

Булардан ташкари, ут усимликларнинг 20 турида хам кунгизлар кузатилган булиб, уларнинг аксарияти бирламчи озука усимлиги эмас.

Изланишлар шуни курсатадики, мевали дарахтлардан олма (Malus)да кунгизларнинг энг куп, яъни 7 авлодга мансуб 7 тури (G.pratensis, A.sarta, X.namanganensis, T.pilosum, R.nadari, M.heptapotamicus, T.bicoloricornis

ferganensis) аникланди. Бу эса муйловдорлар фаунасининг мос холда 8,6% ни ташкил этади. муйловдорларнинг учраш курсаткичи олма навларининг деярли барчасида бир хил булиши кайд этилди. Факатгина интенсив олма богларида муйловдор кунгизлар кайд этилмади. Водий минтакасида ёнгокнинг урни алохида ахамиятга эга, чунки биргина ёнгок (Juglans) вакилларида муйловдорларнинг 3 кенжа оилага 5 авлодга мансуб 6 тури (7,4%) (P.turkestanicus, P.heydeni heydeni, S.cardinalis, A.sarta, T.pilosum, P.varentzowi) зараркунандалик килади.

Бодом, урик ва гилос каби данак мевали дарахатларнинг танасида муйловдорларнинг 4 тадан турлари кайд этилган булса, кейинги уринни 3 тадан тур билан нок, шафтоли, олча, олхури, жийда каби мевали дарахт ва буталар эгаллайди.

Бехи ва тутда 2 тадан муйловдор учратилгани холда, хурмо ва анжирда атиги 1 та (Aeolesthes sarta) тур учраши маълум булди.

Муйловдорлар озука спектрини тахлил этиш оркали, уларнинг мевали ва манзарали дарахт ва буталарга трофик ихтисослашувига кура куйидаги гурухларга ажратиш мумкин.

Полифаглар. Фаргона водийси шароитида полифаг турлар салмоги умумий фаунага нисбатан бир мунча кам (8 тур) булиб, умумий фаунага нисбатан 9,9% ни ташкил этади. Бирок, полифаглик хусусиятидан келиб чикиб, муйловдорлар ичида шахар муйловдор кунгизи (A.sarta) личинкаларини озикланиш хусусиятига кура полифаглик кучли ифодаланган купхур сифатида кайд этиш мумкин. Изланишлар давомида шахар муйловдорининг 23 турга мансуб дарахт ва буталарда озикланиши кайд этилди (шундан, мевали - 14 тур, манзарали - 9 тур). Наманган узунмуйлов кунгизининг (X.namanganensis) полифаглик хусусияти A.sarta га нисбатан икки марта кам (12 тур) булса, 9 турга мансуб мевали ва 3 тур манзарали дарахтлар танасини жиддий зарарлайди. Шунингдек, турон узунмуйлов кунгизи (T.pilosum) 15 тур (мевали -6, манзарали - 9), T.bicoloricornis ferganensis тури 6 тур мевали дарахтларда, P.margelanicum 6 тур манзарали дарахтларда, S.cardinalis 1 тур мевали ва 5 турдаги манзарали дарахт ва буталарда яшайди. Илмий манбаларда таркалиш ареали кенг булган турлар каторида S.minutus тури хакида маълумотлар келтирилган [7]. Мазкур турнинг водий шароитида олма, нок, бехи, урик, шафтоли, гилос ва олчада кайд этилиши унинг полифаглик хусусиятини намоён этади. Тут узунмуйлов кунгизи (T.campestris) Фаргона водийси шароитида манзарали ва мевали дарахтлар - эман, кора ва ок тераклар, олма, анжир,

гилосда яшайди [8]. Муаллифлар уни ёнгок, жийда, терак, тол ва кайрагочда хам озикланишини кайд этган.

Олигофаглар. Водий шароитида айрим гурух усимликларда учровчи вакилларидан M.angustatus (саксовул, кандим) P.hirticollis auliensis (эман, каштан, айлант, акация), P.brachypterus (кандим, наъматак), X.hecate (биота, арча), D.baeckmanni (карагай, Шренк арчаси, туя, биота), T.staudingeri (карагай, Шренк арчаси, туя, биота), D.mystacinum mystacinum (арча, пихта), O.oculata (тол, терак), S.populnea populnea (тол, терак) каби (жами 9 тур, 11,1%) турларни олигофаглар сифатида кайд этиш мумкин.

Монофаглар. Фаунада монофагларнинг 7 тури (8,6%) (P.heydeni heydeni, P.tschitscherini, S.cardinalis, G.pratensis, X.grumi, M.heptapotamicus, P.varentzowi, T.elaeagni shapovalovi) мевали дарахтларда озикланса, атиги 3 турга мансуб (M.schmidti, M.heptapotamicus, S.similis) кунгизлар манзарали дарахтларда кайд этилган.

Муйловдорларни дарахт ва буталардаги хилма-хиллигига кура куйидаги гурухларга булиш мумкин.

Турлар хилма-хиллиги юкори булган дарахт ва буталар. Бу гурухга шартли равишда хар бир усимликда 6 тадан ортик турдаги муйловдорлар яшовчи дарахтлар киритилди. Жумладан, Фаргона водийси шароитида энг куп етиштириладиган олмада 8 тур ва ёнгокда 6 тур кунгизлар яшаб, зарар келтирса, толда 10 тур, теракда 7 тур, карагай ва шренк арчаси каби манзарали дарахтларда 8 тадан тур учраши маълум булди. Шуни алохида кайд этиш лозимки, мазкур гурухга кирувчи дарахт ва буталарнинг бошка усимликларга нисбатан айнан муйловдорлардан купрок талофат куриши ва нобуд булиши аникланди (1-жадвал).

Бу холатнинг асосий сабабларидан бири Фаргона водийсида узок йиллардан буён олма, ёнгок экилиши, курилишда эса терак, карагай ва толларга булган эхтиёжнинг юкори булиши окибатида доминант турларнинг муваккат урнашиб колганлиги билан изохлаш мумкин.

Турлар хилма-хиллиги баркарор булган дарахт ва буталар. Мазкур гурухга шартли равишда 3 тадан 5 тагача турлар учровчи дарахт ва буталар руйхати киритилди. Яъни мевали дарахтларнинг 7 тури (нок, бехи, бодом, урик, шафтоли, гилос, олча), манзарали дарахтларнинг эса 9 тури (туя, биота, пихта, кайин, заранг, эман, каштан, айлант, акация)да учровчи зараркунандалар доимий равишда баркарорлигини саклаб колган.

Турлар хилма-хиллиги паст булган дарахт ва буталар. Бу гурухга хурмо, анжир, тут, жийда, чинор, кайрагоч, турангил, кандим каби дарахт ва буталар киради.

1-жадвал

Узунмуйлов ку^изларнинг усимликлар билан биоценотик алокалари

Озука усимлиги Таксономик бирликлари

Кенжа оила Авлод Жами тур Шундан доминант турлар

Мевали дарахт ва буталар

Олма (Malus) 4 8 8 4

Нок (Pyrus) 3 4 4

Бехи (Cydonia) 2 3 3 1

Хурмо (Diospyros) 1 1 1

Ёнгок (Juglans) 3 5 6 4

Бодом (Amygdalus) 2 4 4

Урик (Armeniaca) 3 5 5 2

Шафтоли (Persica) 3 4 4

Гилос (Cerasus avium Moench) 3 5 5

Олча (Cerasus) 2 4 4

Олхури (Prunus) 1 2 2

Анжир (Ficus) 1 1 1 1

Тут (Morus) 1 2 2 2

Жийда (Elaeagnus) 1 2 2 1

Манзарали дарахт ва буталар

^арагай (Pinus) 4 6 6 1

Туя, биота (Biota orientalis, Thuja occidentalis) 3 3 3

Шренк арчаси (Picea Schrenkiana) 5 8 8

Пихта (Abies) 3 3 3

Тол (Salix) 4 10 10

Терак (Populus) 3 7 7 5

Чинор (Platanus) 1 1 1 5

^айин (Betula) 2 4 4

Заранг (Acer) 2 3 3

Эман (Quercus) 2 5 5

Каштан (Castanea) 2 3 3

Айлант (Ailantus) 2 4 4

Акация (Robinia) 2 3 3

^айрагоч (Ulmus) 2 2 2 1

Турангил (Populus pruinosa) 1 2 2

^андим (Calligonum) 1 2 2

Аникланган хашаротлардан S.minutus P.margelanicum, S.cardinalis, A.sarta, X.namanganensis, T.pilosum, T.bicoloricornis ferganensis турлари фаунада доминантлардир.

Олмада яшовчи турлар ичида S.minutus, A.sarta, X.namanganensis, T.pilosum турлари доминантлик килса, ёнгокда S.cardinalis, A.sarta, X.namanganensis, T.pilosum турларининг улуши куп. Урик ва тут дарахтлари танасида озикланувчилардан шахар муйловдори (A.sarta) ва Наманган узунмуйлов кунгизи (X.namanganensis) доминантлик килади. Бехи ва анжирда факатгина A.sarta улуши куп булса, жийдада эса монофаг тур Xylotrechus grumi (жийда муйловдори) доминантдир.

Манзарали дарахт ва буталарда умумий фауна микёсида доминантлар сони куп булмаса-да, терак ва толда Stictoleptura cardinalis, Gnathacmaeops pratensis, Aeolesthes sarta, Xylotrechus (Turanoclytus) namanganensis, Turanium pilosum каби турлар доминантлиги юкори. Кдрагай ва кайрагочда эса атиги биттадан доминант турлар (A.sarta) учрайди.

ХУЛОСА

Фаргона водийси шароитида муйловдорлар 36 турдаги мевали хамда манзарали дарахт ва буталарда озикланади. Шулардан 14 тури мевали, 22 тури эса манзарали дарахт ва буталардир. Булардан ташкари, ут усимликларнинг 20 турида хам кунгизлар кузатилган булиб, уларнинг аксарияти бирламчи озука усимлиги эмас. Кунгизларнинг трофик ихтисослашувига кура полифаглар - 8 тур (9,9%), Олигофаглар - 9 тур (11,1%) ва монофаглар эса 7 тур (8,6%)дан иборат. Фаргона водийсида мевали боглар, манзарали дарахтлар аллеялари ва хиёбонларнинг куплиги муйловдор кунгизларнинг доимий равишда турли йуналишларда (оммавий, баркарор ва тасодифий) купайиб бориши ва таркалишига имкон беради.

REFERENCES

1. Абдурахманов, Ш.Г. Видовой состав жуков-усачей подсемейства Laminae Дагестана / Ш.Г. Абдурахманов // Университетская экология. Материалы Международной научной конференции, посвященной 80-летию ДГУ, 2010. Махачкала: Типография ИПЭ, 2010. - С. 128-137.

2. Данилевский М.Л. Морфо-адаптивные пути эволюции личинок жуков-дровосеков (Coleoptera, Cerambycidae) и филогенетические связи основных групп семейства. -Москва: Наука, 1979. - 24-43 c.

3. Зокиров И.И. Марказий Фаргонанинг сабзавот-полиз экинлари хашаротлари фаунаси ва экологияси: Биол. фан. докт. (DSc) ...дисс. автореф. - Тошкент, 2019. - 59 б.

4. Маърупов А.А. Шахар муйловдор кунгизи (Coloptera, Cerambycidae^ урганишга оид маълумотлар // НамДУ илмий ахборотномаси. - Наманган, 2020. -№2. -Б. 102-110.

5. Маърупов А. Фаргона водийсида таркалган узунмуйлов кунгизлар (Coloptera, Cerambycidae)нинг фаунаси, экологияси ва биозарарлаши / Экологиянинг хозирги замон муаммолари ва уларнинг ечими: Республика илмий-амалий анжуман материаллари. -Фаргона, 2017. 112- 113-б.

6. Маърупов А.А., Султонов Д.Ш. Xylotrechus namanganensis Hd (Coleoptera, Cerambycidae) кунгизининг биологияси ва зарар келтириш хусусиятлари // Materials International scientific and practical conference "Protection and rational use of natural resources of the South Aral sea region" Nukus, June, 23-24, 2020. Part I. 138-142-б.

7. Плавильщиков Н.Н. Жуки-дровосеки. Ч. 1 // Фауна СССР. Насекомые жесткокрылые. -М.;-Л.: АН СССР, 1936. -Т. 21. - 611 с.

8. Эсанбоев Ш., Анорбоев А.Р., Сулаймонов О.А., Машарипов У.А., Аблазова М.А. Мевали ва манзарали дарахт танаси зараркунандалари. -Тошкент, 2019. 18-30-б.

9. Marupov A.A, Zokirov I.I., Sultonov D.Sh. (2021). Ecological-Faunistic Analysis of Longhorn Beetles (Coleoptera: Cerambycidae) of Fergana Valley. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 6819-6830. Retrieved from http://annalsofrscb.ro/index.php/journal/article/view/3277

10. Zokirov I. I., Khusanov A. K., Kuranov A. D. Faunistic analysis of central fergana's vegetable and melon crops insects // Ilmiy xabarnoma - Научный вестник. 2019. 4. 38-47. https://assets.uzsci.uz/edition/file/5df85e0c1b202.pdf#page=45

11. Zokirov I.I., Azimov D.A. The Fauna of Insects of Vegetables and Melons of Central Fergana, Especially Its Distribution and Ecology // International Journal of Science and Research. (IJSR). - India, Raipur, 2019. - V. 8, Issue 8. - Р. 930-937. https://www.ijsr.net/get abstract.php?paper id=ART202087

12. Zokirov I.I., Mirzayeva G.S., Abdullayeva D. R. Ecological and Faunistic Review of Entomocomplexes of Adyr Zones of the Fergana Valley // International Journal of Science and Research (IJSR). Volume 8 Issue 10, October 2019. -P. 1231-1234. https://www.ijsr.net/get abstract.php?paper id=ART20201433

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.