Научная статья на тему 'ЧИРЧИҚ ШАҲРИ ДАРАХТ ВА БУТАЛАРИНИНГ ПАТОГЕН ЗАМБУРУҒЛАРИНИНГ ТАВСИФИ'

ЧИРЧИҚ ШАҲРИ ДАРАХТ ВА БУТАЛАРИНИНГ ПАТОГЕН ЗАМБУРУҒЛАРИНИНГ ТАВСИФИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

40
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
патоген замбуруғлар / гербарий / микология / альгология / синф / туркум / оила. / pathogenic fungi / herbarium / mycology / algology / class / genus / family.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Жаҳонгир Жўрақулов, Илёр Мустафаев

Ушбу мақолада Чирчиқ шаҳри ва унга туташ бўлган ҳудудларда олиб борилган кузатишлар ва ҳудуддан йиғилган микологик гербарий намуналари, гербарий намуналарини йиғиш, белгиланган режали машрутлар асосида мавсумлар бўйича олиб борилганлиги, олиб борилган кузатed ишлари ва йиғилган гербарий намуналарини микологик таҳлил қилиш натижасида аниқланган 2 бўлим, 6 синф, 13 тартиб, 19 оила, 30 туркумга мансуб 68 тур ва тур хилларини ўз ичига олган патоген замбуруғлар, дарахт ва буталарнинг 18 оила, 31 туркумига мансуб 34 турида тарқалганлиги аниқланганлиги тўғрисида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DESCRIPTION OF PATHOGENIC FUNGI OF TREES AND SHRUBS OF THE CITY OF CHIRCHIK

The article is based on observations carried out in the city of Chirchik and adjacent territories, and using as a source samples of mycological herbaria collected in this area, in the city of Chirchike we identified 6 species, 13 orders, 19 families, 68 species belonging to 30 genera, and pathogenic fungi containing 34 species of trees and shrubs, including 34 species belonging to 31 families

Текст научной работы на тему «ЧИРЧИҚ ШАҲРИ ДАРАХТ ВА БУТАЛАРИНИНГ ПАТОГЕН ЗАМБУРУҒЛАРИНИНГ ТАВСИФИ»

ЧИРЧЩ ШАХ,РИ ДАРАХТ ВА БУТАЛАРИНИНГ ПАТОГЕН ЗАМБУРУГЛАРИНИНГ ТАВСИФИ

Жа^онгир Журакулов,

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти магистранти

j ahongirj oraqulov 13 @gmail. com

Илёр Мустафаев

Узбекистон Республикаси Фанлар Академияси Ботаника институти б.ф.ф.д.

(PhD) botaniy@uzsci.net

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Чирчик шахри ва унга туташ булган худудларда олиб борилган кузатишлар ва худуддан йигилган микологик гербарий намуналари, гербарий намуналарини йигиш, белгиланган режали машрутлар асосида мавсумлар буйича олиб борилганлиги, олиб борилган кузатed ишлари ва йигилган гербарий намуналарини микологик тахлил килиш натижасида аникланган 2 булим, 6 синф, 13 тартиб, 19 оила, 30 туркумга мансуб 68 тур ва тур хилларини уз ичига олган патоген замбуруглар, дарахт ва буталарнинг 18 оила, 31 туркумига мансуб 34 турида таркалганлиги аникланганлиги тугрисида фикр юритилади.

Калит сузлар: патоген замбуруглар, гербарий, микология, альгология, синф, туркум, оила.

DESCRIPTION OF PATHOGENIC FUNGI OF TREES AND SHRUBS OF

THE CITY OF CHIRCHIK

ABSTRACT

The article is based on observations carried out in the city of Chirchik and adjacent territories, and using as a source samples of mycological herbaria collected in this area, in the city of Chirchike we identified 6 species, 13 orders, 19 families, 68 species belonging to 30 genera, and pathogenic fungi containing 34 species of trees and shrubs, including 34 species belonging to 31 families.

Keywords: pathogenic fungi, herbarium, mycology, algology, class, genus, family.

КИРИШ

Чирчик шахри Тошкент вилоятида Чирчик дарёсининг унг сохилида, Коржонтовнинг ён багрида, 730 м баландликда, Тошкентдан 30 км шимолий шаркда чирчи; водийсида жойлашган.Чирчик водийси шимолий гарб ва шимолда Коржонтов ва Угом тизмалари, шимолий шар; ва шаркда Талас Олатови, жанубий шаркда эса Чаткол тизмаси билан уралган. Жануби ва жанубий гарбий кисмлари текисликка туташган булиб, узунлиги Ализар кутарилмасидан - жанубий гарб томон - Сирдарёгача 135 кмгача чузилган. Кенглиги водий торайган жойларда 80-100 м, урта кисмида 35-40 кмгача, водийнинг энг тор жойи - Чорвок кисиги ёки Чорвок дарвозасига тугон, сув омбори курилган.

МЕТОДОЛОГИЯ

Чирчик шахри ва унга туташ худудларда олиб борилган кузатишлар ва худуддан йигилган микологик гербарий наъмуналари манба булиб хизмат килди. Гербарий намуналарини йигиш белгиланган режали машрутлар асосида мавсумлар буйича олиб борилди. Йигилган гербарий наъмуналари УзР ФА Ботаника институти Микология ва альгология лабораториясида микологик тахлил килинди. Замбуругларнинг хужайин усимлик турларини аниклаш Ботаника институти илмий ходимлари томонидан амалга оширилди.

Чирчик шахри ва унга туташ худудларда олиб борилган кузатишлар ва худуддан йигилган микологик гербарий наъмуналари манба булиб хизмат килди. Гербарий наъмуналарини йигиш белгиланган режали машрутлар асосида мавсумлар буйича олиб борилди. Йигилган гербарий наъмуналари УзР ФА Ботаника институти микология ва альгология лабораториясида микологик тахлил килинди. Замбуругларни тур таркибини аниклашда микологияга оид аниклагичлар, монографиялар, илмий маколалар ва интернет манбаларидан фойдаланилди.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Чирчик шахри ва унга туташ худудларда олиб борилган кузатишлар ва худуддан йигилган микологик гербарий наъмуналари манба булиб хизмат килди. Гербарий наъмуналарини йигиш белгиланган режали машрутлар асосида мавсумлар буйича олиб борилди. Йигилган гербарий наъмуналари УзР ФА Ботаника институти микология ва альгология лабораториясида микологик тахлил килинди

Тадкикот худудида олиб борилган кузатиш ишлари ва йигилган гербарий намуналарини микологик тахлил килиш натижасида аникланган2 булим, 6 синф, 13 тартиб, 19 оила, 30 туркумга мансуб 68 тур ва тур хиллари уз ичига олган патоген замбуруглар дарахт ва буталарнинг 18 оила, 31 туркумига мансуб 34 турида таркалганлиги аникланди. Тадкикот худудидаги дарахт ва бута турларида таркалган патоген замбуруглар турларининг уртача курсаткичи 2 га тенг. 10 турдаги дарахт ва буталарда уртача курсаткичдан юкори яъни 3 ва ундан ортик патоген замбуруглар турлари кайд килинди.

Патоген замбуруглар турлари энг куп учраган усимлик турлари терак (Populus alba L.) да - 7 тур, (умумий аникланган патоген замбуруглар турларининг 10,3%), тол (Salix alba) да уам- 7 (10,3%), Япон сафораси (Sophora japonica) да- 6 (8,82%), кайрагоч (Ulmus pumila) - 4 (5.88%),наматак (Rosa canina) - 4 (5.88%), шумтол (Fraxinus sogdiana, F.Excelsior) да - 3 (4,41%), эман (Quercus robur) да- 3 (4,41%), ёнгок (Juglans regia) да - 3 (4.41%), Populus nigra да - 3 (4.41%) колган усимлик турларда 1-2 тадан патоген замбуруг турлари учраши кайд килинди (1-жадвал).

1-жадвал

Чирчик шахри ва унга туташ худулар дарахт ва буталрида таркалган

патоген 3aM6ypyF турлари

№ YCHM^HK Typu MHKPOMH^T Typu Сони %

1 Armeniaca vulgaris Lam. Stigmina carpophila (Lev.) M.B. Ellis

2 Amorpha fruticosa L. Phoma amorphae Sacc., Diplodia amorphae (Wallr.) Sacc. 1 1,47

3 Ailanthus altissima (Mill.) Swingle. Diplodia ailanthina Speg. 1 1,47

4 Acer negundo L. Phyllosticta acerina Allesch. 1 1,47

5 Buxus sgempervirens L. Diplodia buxi Fr., Phoma stictica Berk. & Broome 2 0,70

6 Catalpa bignonioides Walt. Leveillula bignoniacearum f. catalpae (Teich) Golovin 1 1,47

7 Cerasus vulgaris Mill. Stigmina carpophila (Lev.) M.B. Ellis Podosphaera tridactyla f. cerasi Jacz. 1 1,47

8 Cercis canadensis L. Cytospora cercidicola Henn. 1 1,47

9 Crataegus turkestanica Pojark. Phyllactiniasuffulta f.oxyacanthae Jacz. 1 1,47

10 Gleditsia triacanthos L Diplodiagleditschiae Pass. 3 4.41

11 Juniperus virginiana Diplodia juniperi Westend., 2 2,94

L. Phoma juniperi (Desm.) Sacc.

12 Juglans regia L. Marssoninajuglandis (Lib.) Magnus, Inonotus hispidus (Bull.) P. Karst., Fomesfomentarius (L) Fr. 2 2,94

13 Koelreuteria paniculata Laxm. Diplodia koelreutheriae Sacc. 2 2,94

14 Hibiscus syriacus L. Capnodium salicinum Mont. 1 1,47

Lagerstroemia indica L. Erysiphe australiana (McAlpine) U. Braun & S. Takam. 1,47

15 Ligustrum vulgaris L. Capnodium salicinum Mont. 1 1,47

16 Magnolia grandiflora L. Capnodium magnoliae Lindau. 1 1,47

17 Malus sp. Fusicladiumpomi (Fr.) Lind Podosphaera leucotricha (Ellis & Everh.) E.S. Salmon 2 2,94

18 Melia azedarach L. Camarosporium meliae Annal. 1 1,47

19 Morus alba L. Phyllactiniasuffulta f. moricola Jacz. 1 1,47

20 Fraxinus sogdiana Bunge. Septoria fraxini Desm., Fusicladium fraxini Aderh., Phyllactiniafraxini (DC.) Fuss 3 4.41

21 Fraxsini excelsior L. Phoma fraxineaSacc., Camarosporium orniHenn., Cytospora fraxini Delacr. 3 4.41

22 Persica vulgaris Mill. Stigmina carpophila (Lev.) M.B. Ellis, Taphrina deformans (Berk.) Tul. 2 2,94

23 Populus alba L. Cytospora chrysosperma (Pers.) Fr., Melasmia populinae Rehm., Taphrina aurea (Pers.) Fr., Fusicladium radiosum (Lib.) Lind..Marssonina populi(Lib.)Sacc., Inonotus hispidus (Bull.) P. Karst., Fomes fomentarius (L.) Fr. 7 10,3

24 Populus nigra L Cytospora chrysosperma (Pers.) Fr., Diplodiapopulina Fuckel., Phyllactiniasuffulta f. populi Jacz. 3 4,41

25 Pinus eldarica Medw. Capnodium pini Berk. & M.A. Curtis. 1 1,47

26 Robinia pseudoacacia L. Cercospora curvata (Rabenh. & A. Braun) Wollenw., Erysiphe communis Grev. f. robiniae (Tschern.) Golov. 2 2,94

27 Rosa caninaL. Diplodiarosarum Fr., Sphaerothecapannosa (Wallr.) Lev. 4 5,88

Phragmidium tuberculatum Jul. Marssonina rosae (Lib.) Died.

2B Salix alba L. Phoma consocians Naumov, Fusicladium salicis (Moesz & Smarods) U. Braun & K. Schub., Marssonina salicicola (Bres) Magn., Melampsora hissarica Faizieva, Cytospora salicis (Corda) Rabenh., Valsa salicina (Pers.) Fr., Laetiporus sulphureus (Bull.) Murrill 7 10,3

29 Salix dahynoidesVill. Melasmia salicina Lév. 1 1,47

30 Sophora japonica L. Fusarium sophorae Allesch., Leveillula leguminosarum f. sophorae (Jacz.) Golovin. Cytospora sophorae Bres. Diplodia sophorae Sacc., Camarosporium hendersonioides Gonz. Frag., Phoma sophorae(Sacc.) Traverso б 8,82

31 Tilia cordata Mill. Phoma tiliae Oudem. 1 1,47

32 Quercus robur L. Cladosporiumgracile Corda., Valsa intermedia Nitschke, Erysiphe alphitoides (Griffon & Maubl.) U. Braun & S. Takam. 3 4.41

33 Ulmus pumila L. Cytospora ulmi Norphanphoun, Rhytismaulmi Fr., Uncinula ulmi M.N. Kusnezowa, Phyllosticta ulmi Westend. 4 5.88

34 Ulmus laevis Pall. Dothidella ulmi (C.-J. Duval) G. Winter 1 1,47

ХУЛОСА

Тадкикот худудида олиб борилган кузатиш ишлари ва йигилган гербарий намуналарини микологик тахлил килиш натижасида аникланган 2 булим, 6 синф, 13 тартиб, 19 оила, 30 туркумга мансуб 68 тур ва тур хилларини уз ичига олади. Патоген замбуруглар турлари энг куп учраган усимлик турлари терак (Populus alba L.) да - 7 тур, (умумий аникланган патоген замбуруглар турларининг 10,3%), тол (Salix alba) да уам- 7 (10.3%), Япон сафораси (Sophora japonica) да- 6 (8,82%), кайрагоч (Ulmus pumila) - 4 (5.88%),наматак (Rosa canina) - 4 (5.88%), шумтол (Fraxinus sogdiana, F.Excelsior) да - 3 (4,41%), эман (Quercus robur) да- 3 (4,41%), ёнгок (Juglans regia) да - 3 (4.41%), Populus nigra

да - 3 (4.41%) колган усимлик турларда 1-2 тадан патоген замбуруг турлари учраши кайд килинди

REFERENCES

1. "Узбекистан миллий енциклопедияси'' двлат илмий нашриёти ТОШКЕНТ 2005 (635-С.Ч ХАРФИ)

2. M. recutita (Fr.) Johanson, Öfvers. K. VetenskAkad. Förh. 41 (9): 166 (1884) .Hordeum bulbosum L., Хдётсой, 06.06.2012, IM382

3. R. geranii Fuckel, Jahrbücher des Nassauischen Vereins für Naturkunde 23-24: 361 (1870). Geranium sp., Хдётсой, 06.06.2012, IM070, Geranium collinum Stephan ex Willd., Парондоз дараси, 03.05.2011, IM325

4. R. solenanthi T.M. Achundov, Novosti Sistematiki Nizshikh Rastenii 7: 260 (1970). Solenanthus circinatus Ledeb., Парондоз дараси шимолий ёнбагири, 10.05.2010, IM122, Гурдара дараси, 03.05.2012, IM130

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.