Научная статья на тему 'БУХОРО ВОҲАСИ ХОНҚИЗИ ҚЎНҒИЗЛАРИ'

БУХОРО ВОҲАСИ ХОНҚИЗИ ҚЎНҒИЗЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

133
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хонқизи / зараркунанда / экологик хусусият / муҳофаза қилиш / хўжалик аҳамияти / coccinellids / pest / ecological feature / protection / economic value

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ойша Искандаровна Жабборова

Мақолада кокцинеллидлар биологияси, ҳаѐт цикли ва экологик хусусиятлари, тур таркибига доир маҳаллий, хорижий илмий тадқиқотлар таҳлил қилиниб, кокцинеллидларнинг экологик хусусиятлари, тадқиқ қилинаѐтган воҳа шароитида қишлаш хусусиятлари, муҳофаза қилиш йўлларини аниқлашга доир маълумотлар тадқиқ қилинган. Шунингдек, қишлоқ хўжалик экинлари зараркунандаларига қарши курашда илмий асосланган чоратадбирларни ишлаб чиқиш учун асос бўла оладиган илмий адабиѐтларга катта эътибор қаратилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LADYBUGS IN BUKHARA AREAS

The article analyzes domestic and foreign scientific studies of biology, life cycle and ecological characteristics of coccinellids. The literature on the ecological properties of coccinellids, features of wintering in the conditions of the studied oasis and methods of protection were studied. Much attention is also paid to the scientific literature, which can become the basis for the development of scientifically based measures to combat pests of agricultural crops

Текст научной работы на тему «БУХОРО ВОҲАСИ ХОНҚИЗИ ҚЎНҒИЗЛАРИ»

БУХОРО ВОХДСИ ХОНКИЗИ КУНГИЗЛАРИ

Ойша Искандаровна Жабборова

Бухоро давлат тиббиёт институти доценти kenj ayeva70@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Маколада кокцинеллидлар биологияси, хаёт цикли ва экологик хусусиятлари, тур таркибига доир махаллий, хорижий илмий тадкикотлар тахлил килиниб, кокцинеллидларнинг экологик хусусиятлари, тадкик килинаётган воха шароитида кишлаш хусусиятлари, мухофаза килиш йулларини аниклашга доир маълумотлар тадкик килинган. Шунингдек, кишлок хужалик экинлари зараркунандаларига карши курашда илмий асосланган чора-тадбирларни ишлаб чикиш учун асос була оладиган илмий адабиётларга катта эътибор каратилган.

Калит сузлар: Хонкизи, зараркунанда, экологик хусусият, мухофаза килиш, хужалик ахамияти.

LADYBUGS IN BUKHARA AREAS

Oysha Iskandarovna Jabborova

Associate Professor of Bukhara State Medical Institute kenj ayeva70@mail .ru

ABSTRACT

The article analyzes domestic and foreign scientific studies of biology, life cycle and ecological characteristics of coccinellids. The literature on the ecological properties of coccinellids, features of wintering in the conditions of the studied oasis and methods of protection were studied. Much attention is also paid to the scientific literature, which can become the basis for the development of scientifically based measures to combat pests of agricultural crops.

Keywords: coccinellids, pest, ecological feature, protection, economic value

КИРИШ

Кокцинеллидларнинг экологик хусусиятларини, жумладан уларнинг кишлаши билан боглик булган хусусиятларни урганиш, кишлок хужалик

зараркунандаларига карши курашда улардан фойдаланиш нуктаи назардан мухим ахамиятга эга. Кокцинеллидларни тогли худудларда кишлаши учун эрта кучиб утишига асосий сабаб, ёзнинг иккинчи ярмида улар озикасининг етарли булмаслиги, жумладан усимлик битларининг ёзда кескин камайиб кетиши сабаб булади. Маколада уларнинг кишлаш хусусиятлари ва типлари баёни келтирилган. Асосий максад:

■ Бухоро вохаси кокцинеллидларининг тур таркибини аниклаш, уларнинг таксономик тавсифи ва экологик хусусиятларини тахлил килиш;

■ кокцинеллид доминант турларининг озика занжиридаги урнини аниклаш;

■ урганилаётган кокцинеллидларнинг биотоплар буйича таксимланишини аниклаш;

■ тадкикот утказилаётган вохада кокцинеллидларнинг кишлаш хусусиятларини аниклаш;

■ кокцинеллидларни мухофаза килиш ва мухим турларининг хужалик ахамиятини урганиш.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хонкизи кунгизларининг усимлик зараркунандаларига карши биологик курашдаги ахамияти тугрисида В.В.Яхонтов [1], З.К.Адылов [2], уларни ареал ичида таркатиш, махаллий турларни мухофаза килиш, самарадорлигини ошириш борасида В.В.Яхонтов [3], Р.А. Алимджанов [4], айрим кокцинеллид турларининг тупланиб кишлаш хусусиятлари В.В.Яхонтов, З.К.Адылов, А.К.Мансуров, А.Ш.Хамраев, Ю.КБабанов [5], хонкизи кунгизларини четдан интродукция килиш ва иклимлаштириш масаласини Л.С. Ульянова [6], Коракалпогистон мевазор боглари хонкизи кунгизларининг биологияси, экологияси ва таркиби, турларнинг трофик богланишларини С.А. Мангутова [7], Фаргона водийси олма дарахтлари айрим хонкизи кунгизларининг биологиясини Т.Вохидов [8], Карши чули хонкизи кунгизларининг тур таркибини А.К. Мансуров [9], Жиззах вилояти биоценозларининг тур таркибини хам А.К. Мансуров [10], данакли мева дарахтлари зараркунандаларининг сонини камайтиришдаги хонкизи кунгизларининг ахамиятини Х.Н.Муратов [11], Х.Н.Муратов, А.Г.Давлетшина [12] лар тадкик этганлар.

Тадкикотда энтомологик, колеоптерологик, экологик ва математик статистик усуллардан фойдаланилган.

HATH^AHAP

MOHOBOHKMH Tunugaru Typnap 03HK;anapHHHHr eTapnu Synumura KapaMacgaH Ky3ga guanay3ara yTagu. MacanaH, e3 oxupnapuga Semiadalia undecimnotata em KyHFronapu Tornapra Kynagu Ba y epga 8-9 oh guanay3a xonarnga öynuö, Kenacu hhhh Man ohu oxupnapuga guanay3agaH hukksh ;yHFH3nap TOFnapga nacTTeKucnuKKa Tymagu. By Typgaru Ko^uHennugnap Kumnamga TenanuK Ba ;ypy; ^ofinapra TynnaHumu öup Hena 6op ;afig KunuHraH [13].

Ko^HHennugnap CHHaHTpon Tunga Kumnamu xaM ;afig KunuHgu. ^yMnagaH, 1973-1974 fiunnapu Adalia bipunctata Ba Synharmonia conglobata Typnapu Byxopo maxap afipuM xoHagoHnapHHHr OHHa poMnapuga Kynnaö Kumnam xonnapu Ky3aranraH. AMMO Ba^ra-Ba^ra öunaH xaBOHHHr HHHÖ KeTumu Ba öaxopHHHr эpтa Kenumu öunaH KumnaeTraH ;yHFH3nap yfiroHHÖ onnuKgaH Hoöyg öynraH xonnap xaM TagKuKoraap gaBoMuga Ky3aranraH.

Ko^uHennugnapHuHr axonu amafiguraH uMoparaapga ;umnamu, ynap энг KynafiraH fiunnapra Tyrpu Kenuö, KynruHa axonu nyHKraapuga pyö öepuö Typagu. Ammo, 6y xoguca anoxuga y3ura xoc Kumnam TunuHu xocun KunMafigu. Ko^uHennugnapHuHr ;umnam ^apaeHugaru öyHgaö xoguca caöaöuHu, KynnunuK goMuHaHT TypnapHuHr xap xun ^ofinapHu TaHnam xycycuaTura эгa экaнпнгнga geö Kypcaram MyMKuH.

TagKu;oTnap Byxopo Boxacu кoкцннeппнgпapннннг Typ TapKuöu, my Boxa Ko^uHennugnap MyxuM TypnapuHuHr Typnu gapaxT nycTnoKgapu ocTuga KumnamuHu aKC эттнpagн [14]. fflyHgaö Kunuö, KynnunuK Coccinellidae Typnapu gapaxraap nycTnoru ocTuga yHna HupuK öynMaraH Tyganap xocun Kunuö Kumnacaga, aMMo aKcuHna afipuM Typnap - E.undulatus, A.bipunctata, S.conglobata Typnapu öup MyHna HupuK Tyganap xonuga Kumnafigu. By Ma;cagga acocaH, C.septempunctata TypuHu Kumnamu w3acugaH Ky3aryBnap aManra omupunraH. ByHgaH Ky3aram Byxopo BoxacuHuHr KyöuMo3op cyB oMÖopu arpo^uga onuö öopungu. HurunraH MatnyMoraapra Kypa, KyöuMo3op cyB oMÖopu KuproKgapugaru WBunraH Tomnap opacuga ymöy TypHuHr 590-617 Ta gaH opTuK KumnoBHu Tyganapu KaHg KunuHgu. ffly cyB oMÖopu oxaK Tom xapcaHraapu ocraga xaM 500-650 TagaH KumnoBnu KyHFronap Ky3aTungu. Byxopo Boxacu mapomuga Ko^uHennug KyHFronap öomKa TypnapuHuHr Tomnap epuKgapuga Kumnamu xaM KaHg этнпgн [15]. ^yMnagaH, u3naHumnap myHu KypcaTguKu, Semiadalia undecimnotata KyHFronapu Tomnap epuKgapuga -4,5%, Tomnap ocTuga 66,7% Ba

шагалли тошлар орасида 29,0% гача кишлайди. Бундан ташкари, Coccinella undecimpunctata тури хам тошлар ва унинг ёрикларида кишлаши кайд этилди.

Бу типдаги биотопларда кишловчи турлардан Thea vigintiduopunctata, Propylaea quatuordecimpunctata, Coccinella septempunctata, Adonia variegata ларни курсатиш мумкин. Coccinella septempunctata тури кенг таркалган булиб, у факат озикланиш юзасидан бундай биотопларга богланган булибгина колмай, экологик богланишларга хам эга. Бу тур кунгизлари кишда куриган барглар, ёввойи утсимон усимликлар поялари асосида хам кишлайди. Чунки бу усимликлар поя ва барглари иссиклик сакловчи изоляция хусусиятига хам эгадирлар [16].

Бухоро вохаси текисликларидаги богларда, экин майдонлари четларида Thea vigintiduopunctata, Propylaea quatuordecimpunctata, Coccinella septempunctata, Adonia variegata, Exochomus flavipes кишловчи кунгизлари кузатилиб, улардан Thea vigintiduopunctata тури купрок тут дарахти, буталар танаси атрофидаги барглар остида 50-100 ва ундан купрок микдорда тупланиб кишлаши кузатилди.

Кокцинеллидларнинг тупрок юза кисмида кишлаши уларнинг купчилик турларига хос булиб, айникса Stethorus punctillum богларда, экин майдонларидаги дарахтлар пояси атрофидаги тупрок кесаклари орасида, асосан тут, урик дарахтлари остида куп учрайди. Аммо унинг колония хосил килиб кишлаши бирор марта хам кузатилмаган [17].

Тупрок ёрикларида купинча Coccinella septempunctata ва Adonia variegata турлари кунгизларининг кишлаши хам купчилик намуналарда кайд килинган. Шуни кайд килиш лозимки, купчилик кокцинеллид турлари, жумладан, Thea vigintiduopunctata, Stethorus punctillum бир хил кишлаш типларига хос булсада, аммо Coccinella septempunctata бундан истиснодир, чунки улар турли шароитларда -текисликларда, тошлар, хазонлар остида, усимлик ва буталар орасида, тупрок ёрикларида, баъзан дарахт пустлоклари остида хам кишлаши кузатилган.

Coccinella septempunctata бундай кишлаш типларининг турлича булиши, турнинг юкори экологик мосланувчалиги, натижасидир. Бу унинг кенг ва турли шароитларда хам таркалиш имконини беради. Шу билан бир каторда Coccinella septempunctata турида купинча типик ва тудалар хосил килиб кишлаш хусусияти ривожланган. Шунингдек, нотипик кишлаш хусусиятлари хам мавжуд. Аммо шуни алохида таъкидлаш лозимки, об-хавонинг нокулай келиши, шунингдек, кишлаётган бу тур кунгизлари орасида замбуруг

касалликларининг таркалиши туфайли асосий кишлаш типи популяцияларининг оммавий кирилиб кетишига олиб келади. Бирок бу турнинг айрим популяциялари нотипик шароитда кишловчи кунгизлар кишлаш даврини яхши утказиб, яна тез орада тур сонининг кайта тикланишини таъминлайди. Масалан, дарахтлар пустлоги остида, ковагида, тукилган барглар, бута ва ут-уланлар колдиклари остида тог тошлари остида ва хк.

Умуман олганда, кокцинеллидларнинг кишлаш учун куплаб тупланиши ва кишлаш жойларига кучиб утиши аник ифодаланган. Масалан, кишлаш учун бундай йирик миграциялар айникса, Adalia bipunctata, Synharmonia conglobata ва Coccinella septempunctata турлари учун хос хусусиятдир. Миграция август ойи охиридан сентябр ойи охиригача давом этади.

Аммо кокцинеллидларнинг ёппасига миграцияси нафакат кишлаш билангина боглик, балки ёз урталарида уларнинг асосий озикаси хисобланган усимлик битларининг кескин камайиб кетиши хам уларнинг кучишига сабаб булади. Масалан, тадкикотлар давомида хаво курук келган, харорат 39-450С даражагача кутарилиб, намгарчилик кузатилмаганлиги туфайли чул (текислик) минтакаси сахро турларининг оммавий кучиши (миграцияси) бир неча бор кузатилди.

МУХ,ОКАМА

Олиб борилган кузатишлар шуни курсатдики, чул (текислик) минтакасида кокцинеллидларнинг кишлашдан чикиши купинча март ойи бошларида, илик кунлари хаво харорати 17-200С кутарилганда, кокцинеллид кунгизлари турли усимлик ва дарахтлар буйлаб харакатланиб, бир жойдан иккинчи жойга кучади ва кун совуши билан узларига пана жой излашади. Апрел ойида эса, бу минтака кунгизлари оммавий харакатга киришди.

ХУЛОСА

Шундай килиб, Бухоро вохаси кокцинеллидларининг кишлаш жойларини танлаш хусусиятига караб, уларни куйидаги типларга ажратиш мумкин:

1. Дарахт пустлоги остида кишловчи

2. Тошлари остида кишловчи

3. Текислик худудлари бута ва ут-уланлар, тушамаси остида кишловчи

4. Тупрок юзасида кишловчилар.

Тадкикот натижасида:

- кокцинеллидларнинг тур таркиби аникданган; жумладан Бухоро вохаси шароитида кокцинеллидларнинг 2 кенжа оила, 9 трибага оид 41 тури кайд килинган булиб, шундан 14 тури воха учун илк бор келтирилган хамда уларнинг 33 одатдаги, 8 тури эса камёб турлар сифатида кайд этилди.

- кокцинеллидларнинг таксономик тавсифи ва экологик хусусиятлари аникланди;

- кокцинеллидлар доминант турларининг трофик алокалари урнатилди;

- кокцинеллидларни биотоплар буйича таксимланиши асослаб берилди; урганилган вохада кокцинеллидларнинг кишлаш хусусиятлари асосланди.

Булардан ташкари, кокцинеллидларнинг синантроп типдаги кишлаши хам кайд килинган. Умуман олганда, кокцинеллидларнинг кишлаш учун куплаб тупланиши ва кишлаш жойларига кучиб утиш хусусиятлари аник ифодаланган.

REFERENCES

1.Яхонтов В.В. Результаты опытов с перспективы применения божье коровок в борьбе с вредителями сельскохозяйственных культур Средней Азии. // Биологический метод борьбы с вредителями сельскохозяйственных культур М., Л., 1937. -С. 68-82.

2.Адылов З.К. Оценка эффективности тлевых коровок в снижении численности тлей на различных культурах в условиях Узбекистана. // Исследования по биологическому методу борьбы с вредителями сельского и лесного хозяйства. Новосибирск, 1964. -С. 117-119.; Адылов З.К. Зимовка хищных кокцинеллид в Узбекистане. // Труды Среднеазиатского научно-исследовательского института, Защиты растений, выпуск 7. Ташкент, 1965 г Т. 7. -С.98-102.

3.Яхонтов В.В. «Применение кокцинеллид в борьбе с вредителями сельского хозяйства».: Сборник «Полезные и вредные насекомые», Ташкент: Изд. АН РУз, 1960. -С. 7-85.

4.Алимджанов Р.А. Об одной из возможностей охраны полезной энтомофауны хлопкосеющих зон. // Об охране насекомых. Тез. докл. II совещ., Ереван, 1975, -С. 11-1З.

5.Мансуров А.К., Хамраев А.Ш., Бабанов Ю. Охангарон вохаси кокцинеллидлар фаунаси ва кишлаш хусусиятига оид маълумотлар.// O'zbekiston biologiya jurnali. -№ 3, 2001а . -С. 45-49.

6.Ульянова Л.С. О возможности акклиматизации дальневосточной кокцинеллид Harmonia axyridis Pall в условиях Узбекистана. // Труды ин-та, зоол.и.паразитол. АН УзР, 1956, т. 6. -С. 32-37.

7.Мангутова С.А. К биологии кокцинеллид Synharmonia conglobata L, Adonia variegata Goeze, Coccinella 11-punctata L. в условиях Каракалпакии. // Вестник Каракалп. филиал АН УзР, 1967. -№ 1 (27). -С. 67-71.; Мангутова С.А. Трофические связи некоторых видов кокцинеллид. // Журнал Вестник Каракалпакского филиала АН Уз Р, 1975. -№ 3 (61) -С. 32-35.

8.Вахидов Т. Энтомофаги яблоневых тлей Ферганской долины (видовой состав биологии важнейших видов и значение их в снижении вредителей). Автореферат дисс.канд.биол.наук, Ташкент, 1971. 23 с.; Вахидов Т. Энтомофаги яблоневых тлей Ферганской долины. // Экология и биология энтомофагов вредителей с.х.- культур Узбекистана. Ташкент: «ФАН», 1974. -С. 26-29.; Вахидов Т. Видовому составу паразитов хищных кокцинеллид (Coleoptera, Coccinellidae) истребителей яблоневых тлей. // Экология и биология животных Узбекистана. Ташкент, 1975. -С. 93-96.; Вахидов Т.К биологии Adonia variegata Goeze и Synharmonia conglobata L - хищников яблоневых тлей Ферганской долинах. - Докл. АН РУз, 1977. -№ 1.-С. 65-66.

9.Мансуров А.К. Видовой состав и стациальное распределение кокцинеллид в Каршинской степи. //Экология и биология энтомофагов вредителей сельскохозяйственных культур Узбекистана. Ташкент. «ФАН», 1974 г. -С. 104-113.

10.Мансуров А.К. Сем. Coccinellidae (тлевые коровки). //Энтомофаги вредителей сельскохозяйственных культур Узбекистана. «ФАН», Ташкент, 1980. -С. 4-12.

11.Муратов Х. К биологии афидофага Scymnus subvillosus Goeze. // Экология и биология животных Узбекистана. Ташкент: Изд. «ФАН», 1975, -С. 160-164.

12.Муратов Х.Н., Давлетщина А.Г. Энтомофаги тлей косточковых плодовых и их значение в снижении численности вредителей //«Некотор.исслед. по вопросу биол.раст», Самарканд, 1981. -С. 10-12.

13. Мансуров А.К., Хамраев А.Ш., Бабанов Ю. Охднгарон вохдси кокцинеллидлар фаунаси ва кишлаш хусусиятига оид маълумотлар.// O'zbekiston biologiya jurnali. -№ 3, 200Г. -С. 45-49.

14.Кенжаева Х. П., Тожиев Ф. И., Жураев Б. Н. РОЛЬ ЖЕНЩИН В СОЗДАНИИ И РАЗВИТИИ ДЕМОКРАТИЧЕСКОГО ОБЩЕСТВА В УЗБЕКИСТАНЕ //Инновации в технологиях и образовании. - 2014. - С. 119-123.

15. Жабборова О. И. Толерантность-как нравственное качество //Наука, техника и образование. - 2018. - №. 12 (53).

16. Жабборова О. И., Кенжаева Х. П. Экологические мировоззрения Ибн Сины //Международный журнал гуманитарных и естественных наук. - 2018. - №. 5-2.

17. Жарылкасымова Г. Д. и др. Встречаемость полидефицитных состояний в пожилом и старческом возрасте //Врач-аспирант. - 2007. - Т. 18. - №. 3. - С. 179182.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.