Научная статья на тему 'ПЕКАН: ПОЛЬЗОВАНИЕ И ПОЛЕЗНЫМ И ВКУСНЫМ ОРЕХОМ'

ПЕКАН: ПОЛЬЗОВАНИЕ И ПОЛЕЗНЫМ И ВКУСНЫМ ОРЕХОМ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
167
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Life Sciences and Agriculture
Область наук
Ключевые слова
ОРЕХ ПЕКАН / КОКОСОВЫЙ ОРЕХ / ПЕКАН ОБЫКНОВЕННЫЙ ИЛИ КАРИЯ ПЕКАН / ТАКЖЕ ЯВЛЯЮТСЯ ЦЕННЫМИ ВИДАМИ ПЛОДОВ ГРЕЦКОГО ОРЕХА / ОРЕХИ (JUGLANDACEAE) / КАРИЯ ПЕКАН / PECANS / COCONUT / COMMON PECANS OR HAZEL PECANS / ALSO VALUABLE SPECIES OF WALNUTS / NUTS (JUGLANDACEAE) / HAZEL PECANS / ПЕКАН ЁНғОғИ / ОДДИЙ ПЕКАН ЁКИ КАРИЯ ПЕКАН ТУРИ ҳАМ қИММАТЛИ ЁНғОқ МЕВАЛИ ТУРЛАР / ЁНғОқДОШЛАР (ЖУГЛАНДАCЕАЕ) / ПЕКАН

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Сайидов Акмалжон Муталибжонович, Абдулахатова У.А.

Мақолада пекан ёнғоғини Республикамизннинг айнан Андижон вилояти Улуғнор, Қўрғонтепа туманларида ўстириш имкониятларини ўрганиш ва уруғидан кўпайтириш бўйича 22 сентябр 2011-йилдан бошлаб 26 Сентябр 2020 йил ўтказилган илмий тадқиқот ишлари кузатув дафтаримда ёзилиб келинган натижалар хақида. Биз биламизки, яшил ўсимликлар табиатдаги энг фойдали бойлик манбаи, унинг инсонга берадиган туҳфалари бебаҳодир. Пекан ёнғоғини дунё бўйича саккиздан ортиқ тури бор. Оддий пекан ёки Кария пекан тури ҳам қимматли ёнғоқ мевали турлардан ҳисобланиб Ёнғоқдошлар (Жугландаcеае ) оиласига мансуб дарахт ҳисобланади. Бу ёнғоқ тури баргли пекан дарахти АҚШнинг жанубий-шарқида, Ўрта Осиёда ва Мексикада дарёларининг водийларида ўсади. Россия худудида-Қрим ва Кавказда жойлашган. Ушбу дарахт йирик меваларининг қимматли озуқавий хусусиятларини биринчи марта бир неча асрлар олдин Шимолий Америка ҳиндулари томонидан сезилган. Ҳиндулар улардан озиқ-овқат сифатида фойдаланишган.Статья посвящена результатам научных исследований возможности выращивания орехов пекан в Улугнорском и Кургантепинском районах Андижанской области с 22 сентября 2011 года по 26 сентября 2020 года. Мы знаем, что зеленые растения - самый полезный источник богатства в природе, а дары, которые она дает человеку, бесценны. В мире существует более восьми видов орехов пекан. Обычный орех пекан или кария ореха пекан также является деревом, принадлежащим к семейству Juglandaceae, которое является ценным видом плодов грецкого ореха. Это листопадное дерево орехового дерева пекан растет в долинах рек на юго-востоке США, в Центральной Азии и Мексике. Находится на территории России - в Крыму и на Кавказе. Ценные питательные свойства крупных плодов этого дерева впервые заметили североамериканские индейцы много веков назад. Индусы использовали их в пищу.The article is devoted to the results of scientific research on the possibility of growing pecans in the Ulugnor and Kurgantepe districts of the Andijan region from September 22, 2011 to September 26, 2020. We know that green plants are the most useful source of wealth in nature, and the gifts that it gives to humans are priceless. There are more than eight types of pecans in the world. The common pecan or hazel pecan is also a tree belonging to the Juglandaceae family, which is a valuable walnut fruit. This deciduous pecan walnut tree grows in river valleys in the southeastern United States, Central Asia, and Mexico. It is located on the territory of Russia - in the Crimea and the Caucasus. The valuable nutritional properties of the large fruits of this tree were first noticed by the North American Indians many centuries ago. The Hindus used them for food.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Сайидов Акмалжон Муталибжонович, Абдулахатова У.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ПЕКАН: ПОЛЬЗОВАНИЕ И ПОЛЕЗНЫМ И ВКУСНЫМ ОРЕХОМ»

DOI: 10.24411/2181- 0761/2021-10006

УДК 634. 521

ПЕКАН: ПОЛЬЗОВАНИЕ И ПОЛЕЗНЫМ И ВКУСНЫМ ОРЕХОМ

Сайидов Акмалжон Муталибжонович Абдулахатова У.А.

Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологии

Статья посвящена результатам научных исследований возможности выращивания орехов пекан в Улугнорском и Кургантепинском районах Андижанской области с 22 сентября 2011 года по 26 сентября 2020 года.

Мы знаем, что зеленые растения - самый полезный источник богатства в природе, а дары, которые она дает человеку, бесценны. В мире существует более восьми видов орехов пекан. Обычный орех пекан или кария ореха пекан также является деревом, принадлежащим к семейству Juglandaceae, которое является ценным видом плодов грецкого ореха. Это листопадное дерево орехового дерева пекан растет в долинах рек на юго-востоке США, в Центральной Азии и Мексике. Находится на территории России - в Крыму и на Кавказе. Ценные питательные свойства крупных плодов этого дерева впервые заметили североамериканские индейцы много веков назад. Индусы использовали их в пищу.

Ключевые слова: орех пекан, кокосовый орех, пекан обыкновенный или кария пекан, также являются ценными видами плодов грецкого ореха, орехи (Juglandaceae), кария пекан

ПЕКАН: ФОЙДАЛИ ВА МАЗАЛИ Ё^ОКДАН ФОЙДАЛАНИШ

Ма;олада пекан ёнгогини Республикамизннинг айнан Андижон вилояти Улугнор, Кургонтепа туманларида устириш имкониятларини урганиш ва уругидан купайтириш буйича 22 сентябр 2011-йилдан бошлаб 26 Сентябр 2020 йил утказилган илмий тад;ик;от ишлари кузатув дафтаримда ёзилиб келинган натижалар ха;ида.

Биз биламизки, яшил усимликлар табиатдаги энг фойдали бойлик манбаи, унинг инсонга берадиган тухфалари бебаходир. Пекан ёнгогини дунё буйича саккиздан орти; тури бор. Оддий пекан ёки Кария пекан тури хам ;имматли ёнго; мевали турлардан хисобланиб Ёнровдошлар (Жугланд^еае) оиласига мансуб дарахт хисобланади. Бу ёнго; тури баргли пекан дарахти АКШнинг жанубий-шар;ида, Урта Осиёда ва Мексикада дарёларининг водийларида усади. Россия худудида-Крим ва Кавказда жойлашган. Ушбу дарахт йирик меваларининг ;имматли озу;авий хусусиятларини биринчи марта бир неча асрлар олдин Шимолий Америка хиндулари томонидан сезилган. Хиндулар улардан ози;-ов;ат сифатида фойдаланишган.

Калит сузлар: Пекан ёнгоги, Оддий пекан ёки Кария пекан тури хам ;имматли ёнго; мевали турлар, Ёнгокдошлар (Жугландаcеае), пекан.

PECAN: USING A HEALTHY AND TASTY NUT

The article is devoted to the results of scientific research on the possibility of growing pecans in the Ulugnor and Kurgantepe districts of the Andijan region from September 22, 2011 to September 26, 2020.

We know that green plants are the most useful source of wealth in nature, and the gifts that it gives to humans are priceless. There are more than eight types of pecans in the world. The common pecan or hazel pecan is also a tree belonging to the Juglandaceae family, which is a valuable walnut fruit. This deciduous pecan walnut tree grows in river valleys in the southeastern United States, Central Asia, and Mexico. It is located on the territory of Russia - in the Crimea and the Caucasus. The valuable nutritional properties of the large fruits of this tree were first noticed by the North American Indians many centuries ago. The Hindus used them for food.

Key words: pecans, coconut, common pecans or hazel pecans, also valuable species of walnuts, nuts (Juglandaceae), hazel pecans.

Хозирги давр фан ва технологияларининг жадал суръатларда технологиянинг юксак даражада такомиллашганлиги билан узига х,ос ривожланганлиги, ахборот хусусиятларга эга. Ушбу хусусиятлар

халк хужалигининг барча сохаларига, жумладан, урмон хужалигига хам уз ижобий таъсирини курсатмокда. Кейинги пайтларда мамлакатлар орасида узаро муносабатларнинг яхши томонга узгараётганлиги сабабли дунёнинг турли минтакаларидан жуда куплаб турли хил усимлик турлари юртимизга олиб келинмокда, уларнинг купчилиги бизнинг шароитмизга мувафаккиятли интродуксия килиниб, дендрофлорамиз таркибини бойитиб бормокда. Ана шундай мувафаккиятли интродуксия килинган усимликлардан бири пекан ёнгоги - Саря песан усимлигидир.

Биз биламизки, яшил усимликлар табиатдаги энг фойдали бойлик манбаи, унинг инсонга берадиган тухфалари бебаходир. Пекан ёнгогини дунё буйича саккиздан ортик тури бор. Оддий пекан ёки Кария пекан тури хам кимматли ёнгок мевали турлардан хисобланиб Ёнгокдошлар (Жугландасеае) оиласига мансуб дарахт хисобланади. Бу ёнгок тури баргли пекан дарахти АКШнинг жанубий-шаркида, Урта Осиёда ва Мексикада дарёларининг водийларида усади. Россия худудида-Крим ва Кавказда жойлашган. Ушбу дарахт йирик меваларининг кимматли озукавий хусусиятларини биринчи марта бир неча асрлар олдин Шимолий Америка

2020 йил Сентиябр Октябр килин

хиндулари томонидан сезилган. Х,индулар улардан озик-овкат сифатида фойдаланишган.

Маколада пекан ёнгогини Республикамизннинг айнан Андижон вилояти Улугнор, Кур^онтепа туманларида устириш имкониятларини урганиш ва уругидан купайтириш буйича 22 сентябр 2011-йилдан бошлаб 26 Сентябр 2020 йил утказилган илмий тадкикот ишлари кузатув дафтаримда ёзилиб келинган натижалар хакида умумий маълумотлар келтирмокчиман.

9 ёшли 1 туп пекан ёнгогидан биринчи йил хосилдан 50 донадан ошикрок мева олинди, табиий холда уни электрон тарозида доналаб тортиб, ракамлаб, бирин-кетин таккослаб курганимизда мавни ката кичклига богликлини билдик. Ёнгог меваларни 3 та гурухга булиб олдик (катта, урта, кичик). Кичик гурухдаги 1 дона ёнгок вазни 7 граммга тугри келди, шунда 1 кгда 143 дона; урта гурухда 8 грамм, 1 кг 125 дона; катта гурухдаги ёнгоклар 9 граммни ташкил этди 1кгда 111 дона. Ёнгок магзи мевасининг узунлиги 3,5 диаметр 2.5 улчамлари аникланди. Олинган намуналаримздан биттасини 9 граммли ёонгок пучогидан

ажратилганда магзини узи 4 грамм ёнгок пучоги эса 5 грамм эканлиги аникланди.

1-жадвал

ишлар буйича маниторинг

Ёнгок мева пустлогли вазни(табий холда, 1 д) 25г Ёнгок мева пустлоксиз (табий холда, 1д) 9г Ёнгок мевасининг магизи огрлиг (табий холда) 5г

Пустлак 16г Ёнгок пучок ажратилган холда 5г Ёнгок мевасининг магизи узунлиги 3.5см

Пустлок узинлиги 7 см Ёнгокнинг узинлиги 4.55 см Ёнгок мевани магизи диаметри 2.5см

Пустлок калинлиги 5мм Ёнгокнинг диаметри 3 см 1 ёнгок меванинг магизида булиниш кавати 4та

1-расм.

2-расм.

3-расм.

4-расм.

5-расм

6-расм

Пекан дарахти- бу термофил усимлик. Ботаникларнинг тажрибалари шуни курсатадики, ёнгок узок давом этган паст хароратга бардош бериб, кишда совук улкаларда яхши яшай олади. Пеканнинг жозибали, бой таркиби, куплаб фойдали хусусиятлари кандли диабетдан даволанишда ажралмас, бебахо булиб колади.

Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг Андижон вилоятига килган ташрифи давомида "Вилоятдаги адир ерларидан Адижон давлат урмон хужалигига ажратиб берилишини таъмилаш ва ажратилган ерларда юкори

рентабилликка эга булган ёнгок мевали дарахтлар плантатцияларини ташкил этиш" топшириги ижросини таъминлаш вазифаларини берган. Х,озирги вактда вилоятимизда ёнгокмевали турлар устирилаётган майдонларни

кенгайтириш, экспортбоп махсулот етиштириш ва ахолини экологик тоза хамда туйимли табиий ёнгокмеваларга булган талабини янада таъминлашдан иборат булади. Бундан ташкари мавжуд

тоголди ва тогли худудлардаги ер майдонларидан унумли фойдаланиш ва ёнгокмевали дарахт усимликлар устирилаётган майдонларни

кенгайтириш зарур.

Пекан ёнгоги магзи бошка ёнгок турларидан узининг ëF микдори юкори даражада эканлиги билан ажралиб туради.(72% гача). Пекан ëнFOFи кондитер саноати учун мухим хомашё хисобланади, АКШ жанубида ахоли орасида пекан пироги тайёрлаш кенг таркалган. ЁнFOк маFзи "Пралине" конфетларини ишлаб чикишда мухим компонент хисобланади.100 грамм пекан ëнFOFи маFзида 72 грамм ëF моддаси (690 ккал), 9 грамм оксиллар, 14 грамм углеводлар, 14 грамм озикавий толалар, 4 грамм канд моддаси, 3,1 мг витаминлар мавжуд.

Ё^ок маFзида

микроелементлардан марганец 1,3 мг (кунлик нормани 63%), мис 0,3 мг (17% кунлик норма), рух, магний элементлари учрайди. Ё^ок маFзида энг куп элемент фосфор, калций, калий,

темир элементлари учрайди. Е витамини (29 мкг) ёнго;да куп учрайди ва у инсон организмини шлак ва токсинлардан тозалайди, ;ариш жараёнини секинлаштиради. Ёнгок;

Хулоса. 1.Дунёда Мексика ва АКШ пекан ёнгогини етиштирувчи асосий мамлакатлардан бири хисобланади, дунёда жами етиштирилган пекан ёнгогининг 50% кисми айнан шу мамлакатда етиштирилади. Пекан ёнгоги магзи истеъмол килинишидан ташкари саноат кандолатчилигидан хомашё сифатида кенг кулланилади. Мексикада 123 минг гектар пекан ёнгогининг плантатциялари мавжуд булиб, улардан йилига 150, 3 минг тонна атрофида ёнгок; мева терилади. Бугунги кунда дунёда йилига 270-300 минг тонна пекан ёнгоги етиштирилмокда. Мексикадан ташкари АКШда 138, 3 минг тонна, ЖАРда 14,4 минг тонна ва Австралияда 3 минг тонна пекан ёнгоги етиштирилади. Пекан ёнгоги Узбекистон шароитларида устириш учун истицболли ёнгоцмевали тур хисобланади.

2. Пекан ёнгок; магзининг ранги оч-сарик рангда булиб, огирлиги 3,114,63

магзидаги бета-каротин микдори хам юцори, у инсон организмида А витаминга айланади. 500 грамм ёнгок; магзи 3500 калория беради

2-жадвал

граммни ташкил этади. Ёнгок; магзи меванинг 38-44%ини ташкил этади. Ёнгок пустлоги юпца 1 мм келади, уни осон чациб магзидан ажратиш мумкин. 1000 дона ёнгоцнинг огирлиги 6,77,1 кг булиб, 1 кгда 135-144 дона ёнгоцлари булади.

3. Пекан ёнгоцлари стратификатция субстратидан март охирларида ажратилади ва аввалдан тайёрланган эгат пушталарига экилади. Экиш меъёри 1 пог. метр пуштага 15-20 дона ёнгоцлар булиб, улар 7 см чукурликка экилади. Бунда ёнгоцлар экилгач, майин тупрок билан беркитилади ва дарахт кипиги билан 2-3 см калинликда мулчаланади.

4. 1 гектар кучатзорга экиш учун 220235 кг ёнгоцлар зарур булади. Пекан ёнгоцларининг 70% униш кобилиятига эга булган такдирда 1 гектар кучатзорда 231-240 минг дона ялпи 2 йиллик уругкучатлар етиштириш мумкин.

2 дона меваси 1дона меваси

100г 50г 25г 12.5г 6.25г 3.125г

690ккл 345ккал 172.5ккал 86.25ккал 43.125ккал 21.5625ккал

Адабиётлар:

1. Желтикова Т.А. Выращивание посадочного материала в поливных питомниках Узбекистана.-Ташкент, Узбекистанский научно-исследователский институт лесного хозяйства, 1949.90 с.

2. Мамаджанов Д, Джумабаева С. Рекомендации по отбору лучших форм и выращиванию посадочного материала ореха гретского. Бишкек, Проект Биоверситй Интернатионал/УНЕП-ГЕФ, 2010. 15 с.

3. Холдоров У.Х., Лукин Н.Ф. Рекомендации по выращиванию ореха греческого в Таджикистане //Ташкент, Среднеазиатский научно-исследователский институт лесного хозяйства, 1973 .16 с.

4. Шевченко В.С. Скороплодные формы ореха для промышленного производства. Фрунзе, «Кыргызстан», 1987. 20 с.

5. Кайимов А.К., Бердиев Э.Т. Дендрология (дарслик). Тошкент, "Фан ва технология", нашриёти, 2012. -288 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.