Научная статья на тему 'УЗУМНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ШАРОББОП РАНГДОР ВА ОЛТИНДАЙ НАВЛАРИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА ХОМТОК МЕЪЁРИНИНГ ТАЪСИРИ'

УЗУМНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ШАРОББОП РАНГДОР ВА ОЛТИНДАЙ НАВЛАРИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА ХОМТОК МЕЪЁРИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
30
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
узум / нав / шароббоп / ҳосилдорлик / узум боши / ғужум / хомток. / grapes / fresh / wine / yield / grape head / raisins.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Файзиев, Жамолиддин Насирович, Хайитов, Жамшид Комил Ўғли, Бобожонов, Отабек Хакимбой Ўғли

Мақолада хомток меъёрларини узумнинг шароббоп навлари ҳосилдорлиги ва сифатига таъсири ўрганилган. Узумнинг шароббоп навларининг узум боши оғирлиги, тупдаги ҳосил, ҳосилдорлик аниқланган. Узумнинг шароббоп Рангдор ва Олтиндай навлари хомток қилинганда узум боши оғирлиги ва ҳосилдорлигига таъсир кўрсатади. Бунда энг оғир узум бошлари оғирлиги – 120-125,7% , тупдаги юқори ҳосил – 16,7-19,6 кг ва ҳосилдорлик – 185,5-217,8 ц/га ҳосилсиз новдалар 50 % хомток қилинган ҳисобидан берилган вариантда қайд этилди. Узумнинг шароббоп навларини қандлиги ва кислоталиги бирбиридан фарк килади. Қанд микдори энг юкори Рангдор навида 26,2 % гача бўлди. Бошқа навларда 21,0-25,0 % гача бўлиши кузатилди. Кислоталиги энг юқори бўлган навлар Олтиндай навида 7,6 г/л гача бўлди. Қолган навларда 4.3-5.9 г/л гача бўлганлиги аникланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Файзиев, Жамолиддин Насирович, Хайитов, Жамшид Комил Ўғли, Бобожонов, Отабек Хакимбой Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF HOMTOK RATE ON THE YIELD AND QUALITY OF PROSPECTIVE WINE COLORED AND GOLDEN VARIETIES OF GRAPES

The article examines the impact of raw standards on the yield and quality of wine varieties of grapes. Wine varieties of grapes were determined by the weight of the head of grapes, yield in the bush, yield. The wine-colored Rangdor and Oltinday varieties of grapes affect the weight and yield of the grape head when it is harvested. In this case, the weight of the heaviest grape heads 120-125.7%, high yield in the bush 16.7-19.6 kg and yield 185.5-217.8 ts / ha. . The sugar content and acidity of wine varieties of grapes differ from each other. The highest sugar content was up to 26.2% in the Rangdor variety. In other varieties it was observed in the range of 21.0-25.0%. The varieties with the highest acidity were up to 7.6 g / l in the Oltinday variety. In the remaining varieties, it was found to be between 4.3–5.9 g / l.

Текст научной работы на тему «УЗУМНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ШАРОББОП РАНГДОР ВА ОЛТИНДАЙ НАВЛАРИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА ХОМТОК МЕЪЁРИНИНГ ТАЪСИРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УДК 634.8

УЗУМНИНГ ИСТЩБОЛЛИ ШАРОББОП РАНГДОР ВА ОЛТИНДАЙ НАВЛАРИ ХОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА ХОМТОК МЕЪЁРИНИНГ

ТАЪСИРИ

Файзиев Жамолиддин Насирович

Тошкент давлат аграр университети мева-сабзавотчилик ва узумчилик кафедраси профессори

Хайитов Жамшид Комил ртли Бобожонов Отабек Хакимбой ртли Тошкент давлат аграр университети мева-сабзавотчилик ва узумчилик кафедраси магистрантлари

АННОТАЦИЯ

Мацолада хомток меъёрларини узумнинг шароббоп навлари уосилдорлиги ва сифатига таъсири урганилган. Узумнинг шароббоп навларининг узум боши огирлиги, тупдаги уосил, уосилдорлик аницланган. Узумнинг шароббоп Рангдор ва Олтиндай навлари хомток цилинганда узум боши огирлиги ва уосилдорлигига таъсир курсатади. Бунда энг огир узум бошлари огирлиги -120-125,7% , тупдаги юцори уосил - 16,7-19,6 кг ва уосилдорлик - 185,5-217,8 ц/га уосилсиз новдалар 50 % хомток цилинган уисобидан берилган вариантда цайд этилди. Узумнинг шароббоп навларини цандлиги ва кислоталиги бирбиридан фарк килади. Цанд микдори энг юкори Рангдор навида 26,2 % гача булди. Бошца навларда 21,0-25,0 % гача булиши кузатилди. Кислоталиги энг юцори булган навлар Олтиндай навида 7,6 г/л гача булди. Цолган навларда 4.35.9 г/л гача булганлиги аникланди.

Калит сузлар: узум, нав, шароббоп, уосилдорлик, узум боши, гужум, хомток.

АННОТАЦИЯ

В статье рассматривается влияние сырьевых норм на урожайность и

качество винных сортов винограда. Винные сорта винограда определяли по

массе кочана, урожайности в кусте, урожайности. Сорта винограда Рангдор

и Олтиндей винного цвета влияют на вес и урожайность виноградных головок

при сборе урожая. При этом масса самых тяжелых виноградных головок -

120-125,7%, высокая урожайность в кусте - 16,7-19,6 кг и урожайность -

185,5-217,8 ц/га. Сахаристость и кислотность винных сортов винограда

отличаются друг от друга. Самое высокое содержание сахара до 26,2% было у

79

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сорта Рангдор. У остальных сортов она наблюдалась в пределах 21,0-25,0%. Сорта с самой высокой кислотностью были до 7,6 г/л у сорта Олтиндай. У остальных сортов она оказалась в пределах 4,3-5,9 г/л.

Ключевые слова: виноград, сорт, винных, урожайность, гроздь, ягод, выломка.

The article examines the impact of raw standards on the yield and quality of wine varieties of grapes. Wine varieties of grapes were determined by the weight of the head of grapes, yield in the bush, yield. The wine-colored Rangdor and Oltinday varieties of grapes affect the weight and yield of the grape head when it is harvested. In this case, the weight of the heaviest grape heads - 120-125.7%, high yield in the bush -16.7-19.6 kg and yield -185.5-217.8 ts / ha. . The sugar content and acidity of wine varieties of grapes differ from each other. The highest sugar content was up to 26.2% in the Rangdor variety. In other varieties it was observed in the range of 21.025.0%. The varieties with the highest acidity were up to 7.6 g / l in the Oltinday variety. In the remaining varieties, it was found to be between 4.3-5.9 g /1.

Keywords: grapes, fresh, wine, yield, grape head, raisins.

Хомток ёш ва хосилга кирган токзорларда килинади. Ёш токзорларда ток тупларида маълум шаклни вужудга келтириш хамда колган новдаларнинг усиши ва ривожланиши учун кулай шароитни яратиш максадида амалга оширилади. Ток тупи тузилиши учун зарур новдаларнигина эмас, балки унинг хаёт фаолияти учун зарур булган ассимиляцион аппарат (асосан барглар) ни хосил килиш учун хам кушимча новдалар колдирилади. Новдаларни керагидан ортикча олиб ташлаш, ток ер устки кисми ва илдиз системаси уртасидаги мутаносибликни бузилишига олиб келади. Хосилга кирган ток тупларини хомток килишдан максад мавжуд ток шаклини саклаш, вегетатив ва генератив органлар уртасида муътадил мухитни яратиш, тупдаги новдалар ва хосил уртасидаги микдорни тартибга солишдан иборат. Хомток аслида кузги ва бахорги ток кесишнинг давоми хисобланади, масъулиятли агротехника тадбирларидан биридир. [5; 36-85.] Хомток килинганда барг хамда илдиз оркали келадиган озик моддалар хосилли новдаларнинг ривожланишига, уларнинг яхши пишишига, хосилга сарф булади. Усимлик замбуруг касаллигига хам чалинади. Хомток даврида тупда керакли хосилли новдалар колдирилиши зарур. Узбекистон шароитида устириладиган хураки навларда

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

купчилик куртакларнинг ривожланмай колиши ва хосилсиз новдаларнинг куплаб пайдо булиши холлари учрайди. .[6; 3-11-6]

Ток навларининг асосий белгиларидан бири бу унинг хосилдорлигидир. Ток тупининг хосилдорлик курсаткичлари шу йилги пишиб етилган новдаларидаги кишловчи кутракларда шаклланган туп гул муртагини микдори ва уларни давридаги холатни аниклаш йули билан белгиланувчи (биологик хосилдорлик), усимлик органик махсулотлари массасини курсатувчи (биологик хрсилдорлик), хар бир ток тупи ёки бир гектар майдондаги етиштирилган хосилни умумий микдори билан белгиланувчи (хужалик хосидорлиги), шунингдек энг олий шароитда кишги куртакларнинг 100% хосил бериш кобилиятига эга булгандагина олиш мумкин булган (хакикий) хосилдорлик курсаткичи я'ни хакикий хосилдорлик мухим ахамият касб этади. Булардан ташкари ток тупи махсулдорлигини аниклашда унинг хосилдорлик коэффисенти ва новдалар хосилдорлиги энг мухим нав белгиларидан хисобланади. Шунинг учун тажрибада урганилаётган узумнинг шароббоп навларини хосилдорлик коэффисентини яни битта хосилли новдадаги узумбошлар сонини ва хосил бериш коэффисентини ёки ток тупидаги узум бошларнинг барча ривожланган новдаларга нисбатан аниклади. Навларнинг хосилдорлиги ер бирлигига ёки бир гектарга тугри келадиган хосил новдалари сонига шу новдалардаги мавжуд узум бошлар сонига ва хар бир узум бошнинг уртача огирлигига богликдир. .[7; 84-б]

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хураки навларнинг хосил тугиш кобилияти винобоп навларникига нисбатан паст булади. Хомток жараёнида хосилсиз, ортикча новдалар олиб ташланади, бу хосилли новдаларнинг ривожланишини жадаллаштиради, новдалардаги хосил куртакларнинг куплаб шаклланиши, келгуси йилда юкори хосил етиштиришни таъминлайди. .[6; 3-11-б]

Илмий тадкикот услуби. Узумнинг истикболли шароббоп Рангдор ва Олтиндай навларида хосилдорлиги ва сифатига хомток меъёрининг таъсири урганилмаган. Тажрибалар Х.Ч.Буриев, Н.Ш.Енилеев ва бошкалар томонидан ишлаб чикилган «Мевали ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда хисоблар ва фенологик кузатувлар методикаси», [1; 64-б] , М.А.Лазаревскийнинг «Методы ботанического описания и агробиологического изучения сортов винограда» [2; 347-400-б] Н.Н.Простосердовнинг «Изучение винограда для определения его использования» [4; 63-б],

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

В.Ф.Моисейченконинг «Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми и ягодными культурами» [3; 21-28-6] номли услубий адабиётларида келтирилган тавсия ва услублар буйича утказилган.

Ток тупининг яшил кисмида килинадиган агротехник тадбирлар, жумладан хомток килиш меъёрлари узумнинг шароббоп навлари хосилдорлигига сезиларли таъсир курсатди. Тажриба натижаларининг курсатишича, хомток килиш узум бошларининг огирлигига сезиларли таъсир курсатди. Бунда назоратга нисбатан энг огир узум бошлар - 120% хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилган вариантда кайд этилди.

Узум боши огирлигининг назоратга нисбатан энг кам ошиши - 108,8% хосилсиз новдалар 100 % хомток килинган хисобидан берилган тажриба вариантида аникланди. Хосилсиз новдалар 75 % хомток килинган хисобидан берилган тажриба варианти узум бошлари огирлигининг назоратга нисбатан ортиши буйича буйича оралик урин эгаллади ва фаркланиш 10,9% ни ташкил этди.

Узумнинг Олтиндай навида назоратга нисбатан энг огир узум бошлар -125,7% хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилган вариантда кайд этилди. Ушбу навда узум боши огирлигининг назоратга нисбатан энг кам ошиши - 112,0% хосилсиз новдалар 100 % хомток килинган хисобидан берилган тажриба вариантида аникланди. Хосилсиз новдалар 75 % хомток килинган хисобидан берилган тажриба вариантида узум бошлари огирлигининг назоратга нисбатан ортиши оралик ифодага эга булди ва фаркланиш 12,0% ни ташкил этди.

Х,ар хил микдордаги хомток килиш тупдаги узум бошларининг сони ва улар уртача огирлигининг узгариши пировард натижада туп хосилдорлиги ва умумий хосилдорликнинг хам тажриба вариантлари буйича узаро фаркланишига олиб келди.

Тажриба маълумотларининг курсатишича, узумнинг Рангдор нави тупидаги энг юкори хосил - 16,7 кг хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилганда олинди. Тупдаги энг кам хосил - 16,2 кг хосилсиз новдалар 75 % хомток килинган хисобидан берилганда тажриба вариантида аникланди. Хосилсиз новдалар 100 % хомток килинган хисобидан берилганда тажриба вариантида тупинг уртача хосили оралик урин эгаллади ва 16,5 кг га тенг булди (1-жадвал).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

1-жадвал

Узумнинг шароббоп навлари уосилдорлигига хомток меъёрининг таъсири,

2020-2021 йиллар

/р Вариантлар Узум бошининг уртача огирлиги, г Тупдаги хосил, кг Хосилдорлик, ц/га

Рангдор

Ток туплари хомток килинмаган - назорат 320,0 12,0 133,3

25 % хосилсиз новдалар хомток килинган 352,0 15,5 172,2

50 % хосилсиз новдалар хомток килинган 384,0 16,7 185,5

75 % хосилсиз новдалар хомток килинган 355,0 16,5 183,5

100 % хосилсиз новдалар хомток килинган 348,0 16,2 180,0

ЭКФ05 0,6 1,3

Sx 0,11 0,22

Олтиндай

Ток туплари хомток килинмаган - назорат 350,0 13,6 151,1

25 % хосилсиз новдалар хомток килинган 400,0 15,6 173,3

50 % хосилсиз новдалар хомток килинган 440,0 19,6 217,8

75 % хосилсиз новдалар хомток килинган 410,0 17,1 190,0

100 % хосилсиз новдалар хомток килинган 392,0 16,1 178,9

ЭКФ05 0,5 1,6

Sx 0,08 0,26

Узумнинг шароббоп навлари хосилдорлигига хомток килишнинг таъсири гектар хисобидан олинган натижаларда янада яккол уз ифодасини курсатди. Бинобарин, узумнинг Рангдор навида энг юкори хосилдорлик - 185,5 ц/га ёки назоратга нисбатан кушимча хосил 29,1% хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилган тажриба вариантида аникланди. Энг кам хосилдорлик - 180,0 ц/га ёки назоратга нисбатан кушимча хосил 35,0% хосилсиз новдалар 100 % хомток килинган хисобидан берилганда тажриба

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

вариантида аникданди. Хосилсиз новдалар 75 % хомток килинган берилганда хосилдорлик юкоридаги вариантлар уртасида оралик ифодага эга булди назоратга нисбатан кушимча хосил 37,7% ни ташкил этди.

Жадвал маълумотлари шуни курсатадики, хомток меъёрини узумнинг Олтиндай нави хосилдорлигига таъсирида хам юкоридаги каби тенденция кайд этилди. Жумладан, тупдаги энг юкори хосил - 19,6 кг хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилганда олинди.

Тупдаги энг кам хосил - 16,1 кг хосилсиз новдалар 100 % хомток килинган хисобидан берилганда тажриба вариантида аникланди. Хосилсиз новдалар 75 % хомток килинган хисобидан берилганда тажриба вариантида тупинг уртача хосили юкоридаги вариантлар орасида оралик урин эгаллади ва 17,1 кг ни ташкил этди. Узумнинг Олтиндай нави умумий хосилдорлигига хомтокнинг таъсирида куйидаги натижалар кайд этилди. Бунда, энг юкори хосилдорлик - 217,8 ц/га ёки назоратга нисбатан кушимча хосил 44,1% хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилган тажриба вариантида аникланди. Энг кам хосилдорлик - 178,9 ц/га ёки назоратга нисбатан кушимча хосил 18,4% хосилсиз новдалар 100 % хомток килинган хисобидан берилганда тажриба вариантида аникланди. Хосилсиз новдалар 75 % хомток килинган хисобидан берилган тажриба вариантида хосилдорлик юкоридаги вариантлар уртасида оралик ифодага эга булди назоратга нисбатан олинган кушимча хосил 25,7% ни ташкил этди.

2-жадвал

Узумнинг шароббоп навлари 50 % уосилсиз новдалари хомток цилинганда узум бошининг озирлиги ва кимёвий таркиби, 2020-2021 йиллар

/р Навлар Узум бошининг огирлиги, г Гужум шарбатини

Кандлилиги, % Кислаталиги, г/л

Мускат Орзу 325,0 25,0 4,3

Рангдор 384,0 26,2 5,9

Олтиндай 440,0 21,0 7,6

Узумнинг шароббоп навларини кандлиги ва кислоталиги бирбиридан фарк килади. Канд микдори энг юкори Рангдор навида 26,2 % гача булди. Бошка навларда 21,0-25,0 % гача булиши кузатилди. Кислоталиги энг юкори булган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

навлар Олтиндай навида 7,6 г/л гача булди. Колган навларда 4.3-5.9 г/л гача булганлиги аникланди.

Шундай килиб урганилаган узумнинг шарообои навлари узум боши гужуми таркибидаги кандлиги ва кислоталиги хар хил булиши, турли хил шароблар тайёрлашга имкон беради.

ХУЛОСА

1.Узумнинг шароббоп навларини хомток килиш узум бошининг огирлиги ва хосилдорлигига таъсир курсатади. Бунда узумнинг шароббоп Рангдор ва Олтиндай навларини энг огир узум бошлари - 120-125,7% , тупдаги хосил -16,7-19,6 кг ва хосилдорлик - 185,5-217,8 ц/га хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилган вариантда кайд этилди.

2. Х,ар хил меъёрда хомток килиш узумнинг навлари узум боши гужумининг кандлилигига таъсир курсатади. Бунда энг юкори кандлилик Рангдор навида 26,3% ва Олтиндай навида 24,1% хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган хисобидан берилган вариантда аникланди.

3. Узумнинг шароббоп навларини кандлиги ва кислоталиги бир-биридан фарк килади. Канд микдори энг юкори Рангдор навида 26,2 % гача булди. Бошка навларда 21,0-25,0 % гача булиши кузатилди. Кислоталиги энг юкори булган навлар Олтиндай навида 7,6 г/л гача булди. Колган навларда 4.3-5.9 г/л гача булганлиги аникланди.

REFERENCES

1. Буриев Х.Ч., Енилеев Н.Ш. ва б. Мевали ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда хисоблар ва фенологик кузатувлар методикаси. -Т., 2014. - 64 б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Лазаревский М.А. Методы ботанического описания и агробиологического изучения сортов винограда // Ампелография СССР. - М.: Пищепромиздат, 1946. - T.I. - С. 347-400.

3. Моисейченко В.Ф. Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми и ягодными культурами. - Методические рекомендации. - Киев, 1967. - С. 21-28.

4. Простосердов Н.Н. Изучение винограда для определения его использования. М.: Пищепромиздат, 1963. - 63 с.

5. Сулаймонов Б.А., Файзиев А.А., Файзиев Ж.Н. Тажриба маълумотларининг статистик тахлили. - Тошкент, 2015. - Б. 36-85.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

6. TeMypoB ffl. Y3yMHHnHK. - TomKeffr: Y3ÔeKHCTOH mh.MHH энцнкпопеgнaсн» HarnpnëTH, 2002. - E. 3-11.

7. Fayziyev J.N., Qurbonova S.A., Bobojonov O.X. (2021) Passage of phenological phases and indicators of productivity of wine grafe varieties. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences.- volume-1, Issue-5. ISSN 21811784. 84-B

8. Nosirovich, F. J., Qizi, Q. S. A., & O'G'Li, B. O. X. (2021). UZUMNING SHAROBBOP NAVLARINI FENOLOGIK FAZALARINI O 'TISHI VA HOSILDORLIK KO 'RSATGICHLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 380-387.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.