Научная статья на тему 'ЕРЁНҒОҚ НАВЛАРИ ҲОСИЛДОРЛИГИГА МИНЕРАЛ ЎҒИТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ'

ЕРЁНҒОҚ НАВЛАРИ ҲОСИЛДОРЛИГИГА МИНЕРАЛ ЎҒИТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
363
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ерёнғоқ / мой / оқсил / минерал ўғит / азот / фосфор / калий / тупроқ / унумдорлик / озиқлантириш / ўсиш / ривожланиш даврлари / гинофор / дуккак / ҳосилдорлик. / peanut / oil / protein / mineral fertilizer / nitrogen / phosphorus / potassium / soil / fertility / nutrition / growth / development cycles / gynophore / legume / productivity

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ж.Б.Худайқулов

Ерёнғоқ экинидан мўл ва сифатли ҳосил етиштиришда минерал ва органик ўғитларнинг таъсири юқори бўлиб, азотли, фосфорли ва калийли ўғитларларни қўллаш меъёрини тупроқ-иқлим шароитларидан келиб чиққан ҳолда белгилаш мақсадга мувофиқ. Минерал ўғитларнинг ерёнғоқ навлари ҳосилдорлик кўрсаткичларига таъсирини ўрганиш бўйича олиб борилган тажрибада ерёнғоқнинг “Тошкент-112”, “Қибрай-4” ва “Мумтоз” навлари тадқиқ этилди. “Тошкент-112” нави меъёрида ўсиб ривожланиш ва юқори ҳосил етиштириш учун минерал ўғитларни N150 P150 K100 кг/га, “Қибрай-4” ва “Мумтоз” нави учун N200 P150 K100 кг/га қўллаш мақбул меъёрилари аниқланган ва ишлаб чиқаришга тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Ж.Б.Худайқулов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFECT OF MINERAL FERTILIZERS ON YIELD OF DIFFERENT VARIETIES OF PEANUT

Mineral and organic fertilizers are of particular importance in obtaining high quality peanut harvest. Therefore, application methods of nitrogen, phosphate and potash fertilizers were useful to define in the soil-climatic conditions. Experiments examined the effects of fertilizers on the growth-development and yield of peanut varieties "Tashkent-112", "Kibray-4" and "Mumtoz". Relatively high yields of "Tashkent112" were obtained by the use of N150 P150 K100 kg/ha, and the varieties "Kibray-4" and "Mumtoz" with N200 P150 K100 kg/ha application of mineral fertilizers.

Текст научной работы на тему «ЕРЁНҒОҚ НАВЛАРИ ҲОСИЛДОРЛИГИГА МИНЕРАЛ ЎҒИТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ»

УУК: 634.58

ЕРЁНГОЦ НАВЛАРИ ^ОСИЛДОРЛИГИГА МИНЕРАЛ УГИТЛАРНИНГ

ТАЪСИРИ

Аннотация. Ерёнгоц экинидан мул ва сифатли %осил етиштиришда минерал ва органик угитларнинг таъсири юцори булиб, азотли, фосфорли ва калийли угитларларни цуллаш меъёрини тупроц-ицлим шароитларидан келиб чиццан %олда белгилаш мацсадга мувофиц.

Минерал угитларнинг ерёнгоц навлари %осилдорлик курсаткичларига таъсирини урганиш буйича олиб борилган тажрибада ерёнгоцнинг "Тошкент-112", "Цибрай-4" ва "Мумтоз" навлари тадциц этилди. "Тошкент-112" нави меъёрида усибривожланиш ва юцори %осил етиштириш учун минерал угитларни N15^15^00 кг/га, "Цибрай-4" ва "Мумтоз" нави учун N200 Pl5cKюo кг/га цуллаш мацбул меъёрилари аницланган ва ишлаб чицаришга тавсиялар берилган.

Таянч сузлар: ерёнгоц, мой, оцсил, минерал угит, азот, фосфор, калий, тупроц, унумдорлик, озицлантириш, усиш, ривожланиш даврлари, гинофор, дуккак, %осилдорлик.

Аннотация. Минеральные и органические удобрения имеют особое значение в получении высокого и качественного урожая арахиса. Связи с этим нормы азотных, фосфорных и калийных удобрений целесообразно определить с учетом почвенно-климатических условий.

В опыты изучалось влияния норм минеральных удобрений на рост, развития и урожайность сортов арахиса «Ташкент-112», «Кибрай-4» и «Мумтоз». Относительно высокие урожаи «Ташкент-112» были получены путем использования N150P150K100 кг/га, а в сортах «Кибрай-4» и «Мумтоз» при применение N200P150K100 кг/га минеральных удобрений.

Ключевые слова: арахис, масло, белок, минеральное удобрение, азот, фосфор, калий, почва, плодородие, питание, рост, циклы развития, гинофор, бобовые, продуктивность.

EFFECT OF MINERAL FERTILIZERS ON YIELD OF DIFFERENT VARIETIES OF

PEANUT

Abstract. Mineral and organic fertilizers are of particular importance in obtaining high quality peanut harvest. Therefore, application methods of nitrogen, phosphate and potash fertilizers were useful to define in the soil-climatic conditions.

Experiments examined the effects of fertilizers on the growth-development and yield of peanut varieties "Tashkent-112", "Kibray-4" and "Mumtoz". Relatively high yields of "Tashkent-112" were obtained by the use of N150P150K100 kg/ha, and the varieties "Kibray-4" and "Mumtoz" with N200P150K100 kg/ha application of mineral fertilizers.

Key words: peanut, oil, protein, mineral fertilizer, nitrogen, phosphorus, potassium, soil, fertility, nutrition, growth, development cycles, gynophore, legume, productivity

Ж.Б.Худайкулов

Тошкент давлат аграр университети, профессор (DSC) https://doi.org/10.5281/zenodo.6803610

ВЛИЯНИЕ МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИИ НА УРОЖАЙНОСТЬ СОРТОВ

АРАХИСА

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

КИРИШ

Ерёнгок экинидан мул ва сифатли х,осил етиштиришда минерал ва органик угитларнинг таъсири юкори булиб х,исобланади. Азотли, фосфорли ва калийли угитларларни куллаш меъёрини тупрок-иклим шароитларидан келиб чиккан х,олда белгилаш максадга мувофик [1]. Бу минерал угитлардан ташкари микронутриент деб номланувчи озукалар усимликнинг меъёрида усиб ривожланиши, турли хил касалликларга бардошлилигини оширишда керакли микроэлементлардир. Бошка экинларда кузатилганидек: темир, рух, молибден, хлор, бор, марганиц, мис, кобальт -ерёнгок экини учун керакли микроэлементлардир. Юкоридаги озика элементлари орасида азотли угитлар экиннинг яхши усиб ривожланишида мух,им ахдмият касб этади. Автомобилга бензин каби, азот х,ам усимлик учун зарур унсур булиб саналади. Азот усимликни усишга ундайди, фосфорли ва калийли угитлардан самарали фойдаланишни назорат килади[7].

Ерёнгок дуккакли экин булганлиги сабабли, талаб этиладиган азот элементини атмосферадаги азотни илдизидаги туганак бактериялар ёрдамида узлаштириш х,исобига кондира олади. Шу сабабли, ерёнгок экинида азотли угитларни юкори меъёрда куллаш кучли вегетатив усишга олиб келади. Аммо, усимликнинг дастлабки усиб ривожланиш даврида, эндигина атмосферадаги азотни узлаштириш бошланиш арафасида азотга талабчанлиги юкори булади. Шу сабабли, дастлабки бошлангич азотга булган талаб 15 кг/га дан 20 кг/га соф модда х,исобидаги минерал озика билан таъминлаш ва Rhizobia билан инокуляциялаш яхши самара берганлиги илмий ишларда уз аксини топган. Шунингдек, бошлангич азотга булган меъёрий талаб ерёнгокни экишдан олдин фосфорли ва калийли угитларни куллаш оркали х,ам копланади[6].

Ерёнгокни минерал угитлар билан озиклантириш буйича илмий тадкикот ишларини олиб борган олимлар G.Narasimhulu [3], S.N.Nigam [4], таъкидлашича, тупрокда етарли даражада асосий озича элементлари булгандагина ерёнгок экинидан юкори х,осил олишга эришиш мумкин. Х,ар бир квантал яъни центнер (ing.=50,8 кг; amer.=45,36 kg) дуккак х,осил булиши учун 4,38 кг N, 0,40 кг P ва 2,60 кг K талаб этилади. C.Ranganayakulu, A.Raju va G.Sankara Reddi [5] тажрибаларида аникланишича бир квантал дуккаклар х,осил булишида 4,38 кг N; 0,40 кг P; 2,60 кг K дан ташкари яна 1,23 кг Mg ва 4,0 грамм Zn элементлари талаб этилади.

Y.Collins, H.D.Morris [2] аниклашича ерёнгок турли хилдаги озикаларга талабчан экиб булиб х,исобланади. Олимларнинг фикрича х,ар 1 тонна дуккак ва 2 тонна усимлик похоли олиш учун 63 азот; 11 кг фосфор, 46 калий, 27 калций ва 14 кг магний элементлари тупрокдан узлаштирилади ва шунда уртача 50% азот ва фосфор хдмда 80-90% калий, калций ва магний элементлари усимлик похолида саклаб колинади.

Тупрок ва угитнинг озика элементларини узлаштириш коэффициенти тупрок турига, хдроратга, ёгингарчилик микдорига, угит турига, шаклига, сугориш тизимига боглик булади. Фосфор ва калийнинг узлаштирилиши тупрокнинг намлигига ва симбиозни фаоллигига богликдир. Тупрокни нейтрал ёки бироз кислотали мух,ит ва таркибида 80-140 мг/кг намлик булса, фосфорнинг 18-22%, калийнинг 20-25% узлаштирилади. Минерал угитдан фосфорни узлаштириш 35-40%, калийни эса 65-80% га етади. Агар биологик

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

симбиоз учун шароит яхши булмай, азот етарли булмаса фосфор ва калийнинг узлаштирилиши 3-7 ва 5-10% булиши мумкин.

ТАЖРИБА ОБЪЕКТИ ВА УСЛУБИЯТИ

Илмий тадкикот ишлари Тошкент давлат аграр университетининг ^ишлок хужалик илмий тадкикот ва укув тажриба станциясида 2011 йилда олиб борилди. Тажриба хужалиги Чирчик дарёсининг юкори кисмида, денгиз сатхидан 481 м баландликда, 41011п шимолий кенгликда ва 38°31п шаркий узокликда Тошкент вилояти ^ибрай туманида жойлашган.

Тажриба хужалиги университет ховлисидан 1500 метр масофа узокликда булиб, шарк томондан Салар ариги, гарб томондан Буз сув канали, жануб томондан Тошкент ПТИнинг касалхонаси, шимол томондан эса ахоли яшаш жойи билан чегарадош.

Тажриба хужалигининг тупроги кадимдан сугориб келинадиган типик буз тупрок. Бу тупрок таркибида 0,8-1,0% чиринди, 0,058-0,089% атрофида азот, 0,141-0,184% га якин фосфор ва 0,154-0,148% атрофида калий мавжуд. Тупроги шурланмаган. Бу тупрок сув утказувчанлиги, юмшатишни мураккаблиги билан фарк килади.

Дала тажрибаларини утказиш: экиш, экинни парвариш килиш, хосилни йигиш, хисоблаш ва тахлиллар умумий кабул килинган ^ишлок хужалик экинларининг янги навларини синаш буйича Давлат Комиссияси, Усимликшунослик ИТИ, International Crops Research Institute for the Semi-Arid Tropics (ICRISAT) олимлари томонидан ишлаб чикилган дала тажрибаларини утказиш услублари ва услубий кулланмалари асосида олиб борилди [1;2;5]. Дала тажрибаларида олинган натижаларнинг статистик тахлили WinQSB-2,0 хамда Microsoft Excel дастурлари ёрдамида Б.А.Доспехов услуби буйича хисобланди.

ТАЖРИБА НАТИЖАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МУ^ОКАМАСИ

Ерёнгок усимлигининг яхши усиб ривожланиши учун экин катор ораларини юмшатиш, ортикча намликни кочириш, тупрок хароратини кутариш, хаво алмашувини яхшилаш ва бегона утларни йукотиш жуда хам мухим агротехник тадбирлардир. Дала тажрибаларимизда майсалар тулик униб чиккандан сунг бегона утларни йукотиш хамда катор ораларини юмшатиш максадида биринчи чопик утказилди. Чопик килиш пайтида усимликка зарар етказмаслик, уни тупрок билан кумиб юбормасликка алохида эътибор каратилди.

Ушбу маколада тажриба натижалари буйича кискача маълумотлар илмий тахлили келтирилди. Дала шароитида олиб борилган тажрибада ерёнгок уруглари 70х10х1 экиш схемасида экилди. Назорат нав сифатида танлаб олинган "Тошкент-112" нави хдмда унга киёсий таккослаб тадкик этилган "^ибрай-4" ВА "Мумтоз" навларида уруглар 70 см лик пушта устига апрел санасида экилди, эрта муддатда экилганда тупрок хароратининг нисбатан пастрок булганлиги ва табиий намликнинг етарли микдорда булиши ерёнгок уругларининг аста-секинлик билан униб чикишига сабаб булди.

Тажрибада урганилган навлар тавсифи: "ТОШКЕНТ-112" нави Валенсия ботаник нав гурухига мансуб булиб, пояси тик усувчи, уртапишар (вегетация даври 140150 кун), хосилдорлиги уртача (15-20 ц/га), майда кизил уругли ёнгогидаги дони 2-4 тагача, 1000 дона уруг огирлиги 350-450 грамм, уруг таркибидаги ёг 50%, оксил 19% ни ташкил этади. ^урук мева сифатида истеъмол килишга ва мой ишлаб чикаришга ярокли.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

"ЦИБРАЙ-4" нави тавсифи. К-1772 (А^Ш) коллекцион намуналаридан гурух,лаб танлаш йули билан яратилган. Муаллифлар: Е.Н.Иваненко, Ю.Ф.Узаков, Б.Амантурдиев, К.Ахмедов, Т.К.Байматова.

Вирджиния ботаник нав гурух,ига мансуб булиб, усимликнинг шакли ярим шохланувчан, пояси ярим тик усувчи, уртача баландликда, дуккаги йирик. Дуккагининг шакли букри тулкинсимон, юзаси бироз чукур, хира-сарик, пусти урта-дагал, уртаси бироз кисик, чоки уртача. Уругининг ранги пушти, чузинчок овалсимон шаклда. 1000 та доннинг вазни 750-800 гр. Ушбу нав йирик мевали, донли ва юкори х,осилдор. Уртача х,осилдорлик синов йилларида Самарканд нав синаш шахобчасида гектаридан 26,4 центнерни ташкил этган. Нав уртача кечпишар, 138-145 кунда пишади. Механизм билан йигишга ярокли. Дуккагининг бирикиб туриши юкори-5,0 балл, пишиши 82,0 %. Донининг ёг микдори 48,5-46,0%, оксил 17-21,0%, ёнгогида 1-2 та дони бор..

"МУМТОЗ" нави тавсифи. 'Ъ-5 х ГСGV-94088" (^индистон) коллекцион намунасини ялпи танлаш йули билан яратилган.

Муаллифлар: М.Э.Аманова, А.С.Рустамов, Ш.Нигам, Р.Ф.Мавлянова, З.ИДоликулов.

Виржиния нав типига мансуб булиб, усимлик ярим тик усувчи, уртача шохланувчан. Дуккаги йирик, дуккагининг шакли букри тулкинсимон, юзаси бироз чукур, хира-сарик, пусти урта-дагал, уртаси бироз кисик, чоки уртача. Уругининг ранги тук кизил, чузинчок овалсимон шаклда. Нав уртапишар, 138-145 кунда пишади. Х,осилдорлик курсаткичи уртача 27-28 ц/га. 1000 та уругнинг вазни 686,0-710,0 гр. Механизм билан йигишга ярокли. Дуккагининг бирикиб туриши юкори 5,0 балл, пишиши 80,0%. Донининг ёг микдори 48,5%, оксил 18,0%. Нав кишлок хужалик касалликлари ва хдшаротларига бардошли. Давлат Реестрига 2006 йилда киритилган.

Минерал угитларни куллаш. Далани угитлаш меъёри, танланган майдондан олинган агрохимик тах,лил натижаларига караб белгиланди. Тажриба услубиётига кура: 1-вариант назорат(угит кулланилмаган); 2-вариант фон - NoPшKloo; 3-вариант - N100 + фон; 4-вариант - N150 + фон; 5-вариант - N200 + фон; 6-вариант - N250 + фон кг/га меъёрларда маъданли угитлар куллаш дала тажрибаларида тадкик этилди. Бунда фосфорли ва калийли угитларнинг йиллик меъёри далани экишга тайёрлаш яъни чизел-бороналаш чора-тадбирларидан олдин далага сочма усулда вариантлар буйича кулланилди. Азотли угитларларнинг турли меъёрлари эса ерёнгок навлари усиб ривожланиш даврларида икки марта яъни биринчи озиклантириш кучатлар тула униб чиккандан кейин гуллашгача булган даврда, иккинчи азотли угит билан озиклантириш эса ерёнгок навлари тула гулга киргандан кейин утказилди.

Усув даври давомида куйидаги фенологик кузатишлар амалга оширилди: 10% усимликлар униб чикиши, 75% усимликлар униб чикиши, 10% усимликларни гулга кириши, 75% усимликларни гулга кириши, 10% ёнгокларнинг етилиши, 75% ер ёнгокларни етилиши (х,имоя зоналарига экилган ерёнгок тупларини кавлаб куриш билан аникланди), х,осилни йигиш (ажратиб олинган усимликлардаги биометрик улчовлар).

Тажрибада районлаштирилган ва мамлакатимизда кенг таркалган "Тошкент -112" нави назорат нав сифатида, "^ибрай-4" ва "Мумтоз" навларининг ривожланиш фазалари, поя баландлик курсаткчилари, х,осилдорлик курсаткичлари урганилди.

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Ta^puöa ycnyöueTHra Kypa: 1-BapuaHT Ha3opaT(yFHT KynnaHunMaraH); 2-BapuaHT $oh -N0P150K100; 3-BapuaHT - N100 + $oh; 4-BapuaHT - N150 + $oh; 5-BapuaHT - N200 + $oh; 6-BapuaHT - N250 + $oh Kr/ra Metepnapga MatgaHnu yFHTnap Kynnam TagKHK этнnraн öapHa BapuaHTnapga ypyFnapHHHr yHuö HHKHm gaBpugaru $apK öup-öupura «khh öynraHnu, 6y BaKTga $oc$opnu Ba KanuMnu yFHTnapHHHr caMapanu Tatcupu KapuMuö KysaTHnMaraHnuru aHHKnaHgu. Ta^puöaga экнnгaн "TomKeHT -112", "^HöpaM-4" Ba "MyMT03" HaBnapu ypyFnapu anpen oMuHHHr 20 caHacuga 70x10x1 cxeMacuga экнngн. ^hhfoc KynaT x,ocun Kunuö oaum MaKcaguga ypyF cyBH öepungu. fflyHH anox,uga TatKHgnam no3HMKH, epeHFOK экнннga ypyFnapHHHr MupuK eKH MaMganuru gana mapouTuga ypyFnapHHHr yHyuö HHKHm gaBOMuMnurura Tatcup KypcaTagu. YpTana 1000 Ta goH Ba3HH 360-400 rpaMMHH TamKHn этгaн "TomKeHT-112" HaBHga 02 MaM KyHHra Kenuö ypraHHnraH BapuHTnap öyMuHa ypTana 8-12% ypyFnap gana mapouTuga yHuö HHKKaH öynca, MupuK ypyFnu, «tHH 1000 Ta ypyF Ba3HH ypTana 700-750 rpaMMHH TamKHn этгaн "^HÖpaM-4" HaBHga x,aMga 1000 Ta ypyF Ba3HH ypTana 620645 rpaMMHH TamKHn этyвнн "MyMTO3" HaBHga ypTana 2-4% ypyFnap yHuö HHKKaHnuru aHHKnaHgu.

YpyFnapHHHr KHHFOC yHuö HHKHm gaBpu Kysaranuö öopunraHHga, 8-10 MaM KyHnapura Kenuö "TomKeHT-112" HaBHga экнnгaн ypyFnapHHHr 62-74%, "^HÖpaM-4" Ba "MyMTO3" HaBHga 64-82% ypyFnap yHuö HHKKaHnuru Ky3aTHngu. ^aBOM эттнpнnгaн 10-12 MaM KyHnapugaru ^eHonoruK Ky3aTyB HaTH^anapu öyMHHa "TomKeHT-112" HaBHga экнnгaн ypyFnapHHHr 78-80% x,aMga "^HöpaM-4" Ba "MyMTO3" HaBHga 84-88% ypyFnap khMfoc yHuö HHKKaHnuru KaMg этнngн. EyHgaH KypuHuö TypuöguKH, gacTnaöKH yHuö HHKHm «apaeHHga MupuK ypyFnu "^HöpaM-4" Ba "MyMTO3" epeHFOK HaBH ceKHH yHuö HHKcaga, aMMO TynHK yHuö HHKHm gaBpu gaBOMuMnuru «KyHHra Kenuö, yHuö HHKHm gaBOMuMnuru Ba KypcaTKHHnapu öyHHHa "TomKeHT-112" HaBHra TaKKOcnaö ypraHHnraHga, yHuö HHKHm gapa^acu 8-10% roKopu KypcaTKHHHH TamKHn этgн. YMyMaH onraHga, epeHFOK ypyFnapu TynpoKga HaMnHK Ba xapopaT eTapnu öynraHnuru caöaönu, экнnгaнgaн 12-14 KyH yTraH khMfoc yHuö HHKgu.

Ta^puöa HaTH^anapura Kypa, "TomKeHT-112" HaBHga 1-BapuaHTga (Ha3opaT-yFHT KynnaHHnMaraH) x,ocunHH MuFHmgaH ongHH no« öanaHgnHK KypcaTKHHH 32,8 cm, 2-BapuaHTga (^OH-N0P150K100) 36,3 cm; 3-BapuaHTga (N100+$oh) 41,9 cm; 4-BapuaHTga (N150+$oh) 44,6 cm; 5-BapuaHTga (N200+$oh) 47,5 cm Ba 6-BapuaHTga (N250+$oh Kr/ra) 50,7 cm hh TamKun этгaн öynca, "^HöpaM-4" HaBHga BapuaHTnap KeTMa-KeTnuru 36,5-40,3-45,7-48,9-52,4-55,2 cm; "MyMTO3" HaBHga BapuaHTnap KeTMa-KeTnuru 35,1-38,8-44,3-47,8-53,0-56,8 cm hh TamKHn этгaнnнгн KyMugaru KenTupunraH guarpaMMaga aKc эттнpнnгaн. no« öanaHgnHK KypcaTKHHnapu Taxnunura Kypa, "^HöpaM-4" Ba "MyMTO3" HaBnapuga yFHTnapHH Kynnam MetepuHHHr opTuö öopumu xucoöura 3-5 TaraHa moxnaHraH, «puM thk ycyBHH no«nap «xmu puBO^naHraHnuru Ky3aTHngu.

EpeHFOK HaBnapu acocuM no« öanaHgnHK KypcaTKHHnapura MatgaHnu yFHTnap öunaH O3HKnaHTupum MetepnapuHHHr Tatcupu öyMHHa onuHraH MatnyMOTnap KyMugaru 1 -gHarpaMMaga KenTHpHnraH.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Ерёнгок; навларининг поя баландлик курсаткичларига угитлаш меьёрининг таьсири (х;осилни йигишдан олдин, см)

1 2 3 4 5 б 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Тошкент-112 "Цибрай-4" "Мумтоз"

Дала тажрибаларимизда минерал угитлар билан озиклантирилган куни кечкурунлари сугориш ишлари амалга оширилди. Тажрибамизда гуллаш жараёнидан кейин 5-6 кун утгач мева тугунчасида хужайралар булинишининг жадаллашиши натижасида гинофор шаклланганлиги кайд этилди. Гинофорнинг узунлиги нав ёки намуналарнинг асосий биологик хусусиятларидан бири хисобланади. Гинофор узайиб, 2-3 см чукурликгача тупрок карига кириб боргандан кейин шу ерда гинофорнинг учки кисми йугонлашиб ёнгок шаклланади.

Ёнгок ичидаги уруглар сони эса мева тугунчасидаги куртаклар сонига боглик холда ривожланади. Шаклланган ёш ёнгок бир неча томонлама, усимлик барги оркали фотосинтез жараёнида хосил булган органик моддалар хамда илдиз ва ёнгок кобиги оркали тупрокда эриган минерал моддалар билан озикланади. Шу сабабдан усув даврида тупрок намлиги ва унумдорлиги жуда мухим хисобланади. Гинофор тупрокка санчилгандан кейин 4-5 кун утгач гинофорнинг учки кисми йугонлаша бошлаганлиги ва тупрок намлиги хамда харорат етарли булганлиги хисобига уртача 60-70 кун утгач ёнгоклар пишиб етилганлиги кузатилди.

Утказилган тажрибада назорат "Тошкент-112" навида 1-вариантда минерал угитлар кулланилмаганда хосилдорлик курсаткичи жуда паст булганлиги, яъни 14,2 ц/га; таккослаб урганилган "^ибрай-4" навида 2,7 ва "Мумтоз" навида 3,6 ц/га юкорирок хосил олинди. 2-вариантда (фон-NoPl5oKloo) азотли озиклантириш ишлари вегетация даврида амалга оширилмади. Бирок, шундай булсада, фосфорли ва калийли угитлар кулланилганлиги сабабли, назорат вариантига нисбатан навлар буйича 6,2-7,1-7,7 ц/га юкорирок хосил олинди. Усимликнинг нормал холатда усиб ривожланиши барча навларда минерал угитлар куллаш йиллик меъёри N2ooPl5oKloo кг/га ни ташкил этган вариантларда кузатилди. Минерал угитлар куллаш йиллик меъёри N25oPl5oKloo кг/га булган вариантларда

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

усимлик пояларининг говлаш холати, генератив массасига нисбатан вегетатив массасининг купайиб кетишига олиб келди. Шунингдек, пишиш давридаги кунлар фарки назорат вариантига нисбатан юкори меъёрларда минерал угитлар кулланилган вариантларда 12-14 кунни ташкил этди.

ХУЛОСА

Утказилган тажрибада куйидаги хулосаларга келинди: Тошкент вилояти шароитида олиб борилган тажриба натижаларига асосланиб, маъданли угитларнинг турлича меъёрлари билан озиклантирилган ерёнгок навларининг усув даври давомида тупрок намлигининг меъёрида (жуякларни куриб ёрилиб кетишдан саклаш) ва куп йиллик бегона утлардан холи сакланиши усимликдаги ёнгокларни бир текистда ривожланишига, хосилдорлик ва махсулот сифатига ижобий таъсир этиши билан бирга хосил йигим -теримини механизмлар ёрдамида йукотишларсиз киска муддатда амалга оширишга имкон яратди. Навлар буйича таккослаб курилганида "^ибрай-4" ва "Мумтоз" навларида ривожланиш даври назорат вариантида урганилган "Тошкент-112" навига нисбатан 10-12 кун кечпишар эканлиги аникланди. "Тошкент-112" нави меъёрида усиб ривожланиш ва юкори хосил етиштириш учун минерал угитларни N150P150K100 кг/га, "^ибрай-4" ва "Мумтоз" нави учун N200P150K100 кг/га меъёрда куллаш тавсия этилади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Аманова М., Рустамов А., Алланазарова Л., Худайкулов Ж. Ерёнгок экинини етиштириш агротехникаси буйича тавсиянома. "NISIM" Ч.К. 1,5 б.т. Тошкент -2016, 4, 6 ва 14 бетлар.

2. Collins Y., Morris H.D. Soil Fertility studies with peanuts. Bulletin of North Carolina Agricultural Experiment Station. 1941. -P 230-330.

3. Narasimhulu G. Studies on split application of N, P, K fertilizers. M.Sc.(Ag.) Thesis, Andra Pradesh Agricultural University. Tirupati Campus. NARP-T. Annual Report 19811982. National Agricultural Research Project, Tirupati Centre. 1982. -P. 158-165.

4. Nigam SN, Giri DY and Reddy AGS. 2004.Groundnut Seed Production Manual. Patancheru 502 324, Andra Pradesh, India: International Crop Research Institute for the Semi - Arid Tropics.pp 4;6;8-11.

5. Ranganayakulu C., Raju A. and Sankara Reddi G. Optimum potassium doses for rainfed groundnut in Alfisols. Indian potash Jourmal 1982. 7(2) : 11-5.

6. www. Research com. Fertilizer use in Groundnut | agropedia - Nitrogen application in Groundnut. 2017

7. www. Research com. Importance of Micronutrients. 2017

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.