Научная статья на тему 'УЗУМНИНГ ХЎРАКИ КАТТА ҚЎРҒОН НАВИНИ ВОИШ УСУЛИДА ЕТИШТИРГАНДА КУРТАК ЮКЛАМАЛАРИНИ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИГА БОҒЛИҚЛИГИ'

УЗУМНИНГ ХЎРАКИ КАТТА ҚЎРҒОН НАВИНИ ВОИШ УСУЛИДА ЕТИШТИРГАНДА КУРТАК ЮКЛАМАЛАРИНИ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИГА БОҒЛИҚЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

50
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туп / куртак / юклама / ҳослдорлик / узумбоши / оғирлиги / центнер / воиш

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Жамолиддин Насирович Файзиев, Пулатжон Эргашович Эгамбердиев, Иброхим Салимқул Ўғли Жўлбеков

Ток тупидаги новдаларнинг ҳосилдорлиги ер бирлигига ѐки бир гектарига тўғри келадиган ҳосил новдалар сонига шу новдалардаги мавжуд узум бошлари сонига ҳар бир узум бошининг ўртача оғирлигига боғлиқ. Бу омиллар бўйича юқори кўрсаткичларга эга бўлган вариантлар ҳар доим ер бирлигидан юқори ҳосил беради

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Жамолиддин Насирович Файзиев, Пулатжон Эргашович Эгамбердиев, Иброхим Салимқул Ўғли Жўлбеков

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «УЗУМНИНГ ХЎРАКИ КАТТА ҚЎРҒОН НАВИНИ ВОИШ УСУЛИДА ЕТИШТИРГАНДА КУРТАК ЮКЛАМАЛАРИНИ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИГА БОҒЛИҚЛИГИ»

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti

ytadqq

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHIDA ILM-FAN

УЗУМНИНГ ХУРАКИ КАТТА ЦУРГОН НАВИНИ ВОИШ УСУЛИДА ЕТИШТИРГАНДА КУРТАК ЮКЛАМАЛАРИНИ ХОСИЛДОРЛИК КУРСАТКИЧЛАРИГА БОГЛЩЛИГИ

Жамолиддин Насирович Файзиев

Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-

тадкикот институти к.хфд. проф.

Ток тупидаги новдаларнинг хосилдорлиги ер бирлигига ёки бир гектарига тугри келадиган хосил новдалар сонига шу новдалардаги мавжуд узум бошлари сонига хар бир узум бошининг уртача огирлигига боглик. Бу омиллар буйича юкори курсаткичларга эга булган вариантлар хар доим ер бирлигидан юкори хосил беради.

Калит сузлар: туп, куртак, юклама, хослдорлик, узумбоши, огирлиги, центнер, воиш.

Кириш. Узумнинг хураки навларини хосили ва сифатини оширишга имконини берувчи, узумнинг хураки навларини ток тупи куртак юкламаси, утириш усулларини энг макбул меъёрларини ишлаб чикиш ва улар асосида юкори ва сифатли хосил етиштириш масалалари буйича изланишлар дунёдаги нуфузли илмий-тадкикот марказлари ва муассасаларида, жумладан, Viticulture and Enology Research Center (АКШ, Калифорния), Research Institute of Horticulture, Viticulture and Winemaking (Грузия), Instituto Nacional de Tecnología Agropecuaria (Аргентина), Research Institute of Viticulture, Winemaking and Fruit crops (Арманистон), Hochschule Geisenheim University (Германия), Viticole et Oenologique (Франция), Viticultural Research Institute Manisa (Туркия), Шимолий Кавказ богдорчилик ва узумчилик илмий-тадкикот институти, Россия), академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадкикот институти ва Усимликшунослик илмий-тадкикот институтларида (Узбекистон) олиб борилмокда.

Пулатжон Эргашович Эгамбердиев Иброхим Салимкул ^ли Жулбеков

Гулистон Давлат Университети укитувчилари

АННОТАЦИЯ

Google Scholar

Бугунги кунда узум етиштириш буйича етакчилик

Respublika anjumani

15-iyun, 2022

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHID^ILM-FANYUTUQLAR^

килаётган хорижий мамлакатларда узум ишлаб чикариш хажмини ва экспорт салохиятини ошириш максадида куйидаги устувор йуналишларда илмий тадкикотлар олиб борилмокда: узумнинг йирик гужумли хураки навларини танлаш, хар бир нав учун агротехника тизимини такомиллаштириш, устиришни интенсив технологиялари ишлаб чикилмокда.Хураки узум навларидан юкори ва сифатли хосил олишнинг асосий омилларидан бири унинг навига богликлигидир. Х,осил сифати ва узум бошларининг кимёвий таркиби хам навларнинг биологик хусусияти хамда етиштириш технологияларига хам боглик булади [1,7].

Тадкикот услублари. Тажрибалар Х.Ч.Буриев, Н.Ш.Енилеев ва бошкалар томонидан ишлаб чикилган «Мевали ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда хисоблар ва фенологик кузатувлар методикаси» [2], М.А.Лазаревскийнинг «Методы ботанического описания и агробиологического изучения сортов винограда» [4], Н.Н.Простосердовнинг «Изучение винограда для определения его использования» [6], В.Ф.Моисейченконинг «Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми и ягодными культурами» [5] номли услубий адабиётларида келтирилган тавсия ва услублар буйича утказилган.

Тадкикот натижаларининг статистик тахлили «Excel 2010» ва «Statistica 7.0 for Windows» компьютер дастурларида, 0,95% ишончлилик оралиги билан Б.А.Доспехов курсатган услуби буйича хисобланган [3].

Тадкикот натижалари. Ток тупидаги новдаларнинг хосилдорлиги ер бирлигига ёки бир гектарига тугри келадиган хосил новдалар сонига шу новдалардаги мавжуд узум бошлари сонига хар бир узум бошининг уртача огирлигига боглик. Бу омиллар буйича юкори курсаткичларга эга булган вариантлар хар доим ер бирлигидан юкори хосил беради.

Олиб борилган тадкикотлар натижаси Узумнинг хураки Катта кургон навида куртак юкламасининг узум хосилдорлик курсаткичларига таъсири урганилди.

Тадкикот натижалари шуни курсатдики, ток тупи кесилмаган (назорат) вариантда битта хосилли новда 33,5 дона, иккита хосилли новда 5,7 дона жами хосилли новда 39,2 дона ва бир хосилли новдага тугри келадиган узум бошининг уртача сони 1,3 дона ташкил килди. Ток туп куртак юкламасини 80120 та колдирилганда битта хосилли новда назорат вариантга нисбатан 3,2 дона кам, иккита хосилли новда 0,5 дона кам ва жами хосилли новда назорат вариантдан 3,7 дона кам ва бир

Google Scholar

15-iyun, 2022 Respublika anjumani

255

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHID^ILM-EANYUTUQLAR^

хосилли новдага тугри келадиган узум бошининг уртача сони 0,1 дона кам булиши кузатилди. Ток тупида 120-160 та куртак колдирилганда битта хрсилли новда назорат вариантга нисбатан 3,2 дона кам, иккита хосилли новда 0,3 дона кам, жами хосилли новда назорат вариантга нисбатан 3,5 дона кам ва бир хосилли новдага тугри келадиган узум бошининг уртача сони 0,1 дона кам булиши кайд этилди (расм).

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%

Катта кургонн

39,2

35,5

35,7

42,5

ток тупи 80-120 та куртак 120-160 та кесилмаган куртак

(назорат)

160-200 та куртак

1,1

37,7

J 33,9 |

200-240 та куртак

37,5

240-280 та куртак

■ Бир ^осилли новдага т^ри келадиган узум бошининг уртача сони, дона

■ Жами

■ иккита ^осилли

Расм. Воиш усулида узумнинг хуракиКатта кургон нави х,осилдорлик курсаткичлари

Куртак юкламасини 160-200 таколдирилганда битта хосилли новда назорат вариантга нисбатан 0,8 дона кам, иккита хосилли новда 4,1 дона куп, жами хосилли новда 3,3 дона юкори ва бир хосилли новдага тугри келадиган узум бошининг уртача сони 0,1 дона кам булиши кузатилди.Ток тупида200-240 та куртак колдирилганда битта хосилли новда назорат вариантга нисбатан 0,4 донакуп, иккита хосилли новда 1,7 дона кам, жами хосилли новда 2,5 дона кам ва бир хосилли новдага тугри келадиган узум бошининг уртача сони 0,2 кам булди.Ток тупидаэнг юкори240-280 та куртак колдирилганда битта хосилли новда назорат вариантга нисбатан 3,8 донакам, иккита хосилли новда 2,1 дона куп, жами хосилли новда 1,7

Google Scholar

15-iyun, 2022 Respublika anjumani

256

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti

ytadq^

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 MEVACHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHIDA ILM-FAN

дона кам ва бир хосилли новдага тугри келадиган узум бошининг уртача сони тенг булиши аникланди.

Хулоса. Узумнинг хураки Катта кургон хосилдорлик курсаткичи энг юкори 160-200 та ток тупи колдирилган вариантда 42,5 донани ташкил этган булса, энг кам курсаткич 80-120 та ток тупи куртак юкламасида 35,5 дона кузатилди. Колган вариантларда 35,7 донадан 39,2 дона оралигида

REFERENCES

1.1.Алехин К.К. Агротехника ухода за молодым виноградником. Бюллетень научно - технической информации НИИСВ «Магарач» № 1, 1957-53-54-б.

1.2.Буриев Х.Ч., Енилеев Н.Ш. ва б. Мевали ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда хисоблар ва фенологик кузатувлар методикаси. -Т., 2014. - 64 б.

1.3. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - М.: Агропромиздат. - 1985. - с.

1.4. Лазаревский М.А. Методы ботанического описания и агробиологического изучения сортов винограда // Ампелография СССР. - М.: Пищепромиздат, 1946. - T.I. - С. 347-400.

1.5.Моисейченко В.Ф. Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми и ягодными культурами. - Методические рекомендации. - Киев, 1967. - С. 21-28.

1.6.Простосердов Н.Н. Изучение винограда для определения его использования. М.: Пищепромиздат, 1963. - 63 с.

1.7.Темуров Ш. "Узумчилик" Тошкент-2002-3-137- б.

311-320.

Google Scholar

Respublika anjumani

15-iyun, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.