Научная статья на тему '“УЗТРАНСГАЗ” АЖ МАГИСТРАЛ ГАЗ ҚУВУРЛАРИНИНГ ИШЛАШ КЎРСАТКИЧЛАРИ ТАХЛИЛИ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ'

“УЗТРАНСГАЗ” АЖ МАГИСТРАЛ ГАЗ ҚУВУРЛАРИНИНГ ИШЛАШ КЎРСАТКИЧЛАРИ ТАХЛИЛИ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
115
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГТС / керосин / компрессор станцияси / углеводородлар / газ / ГХА / ГСС. / GTS / kerosene / compressor station / hydrocarbons / gas / GCA / GSS.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Хуриятиллаев, Достонбек Дониёр Ўғли, Амирқулов, Нуритдин Сайфуллаевич

Республика саноати барқарор, жадал ва мос равишда ривожланишини, қайта ўзгартиришлар структурасини чуқурлаштириш, соҳа комплекслари ва саноат корхоналарини модернизациялаш, ишлаб чиқаришни техник ва технологик янгилаш асосида унинг асосий соҳаларини диверсификациялашга, ҳамда экспорт салоҳияти, самарадорлиги, рақобатбардошлигини ошириш.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF PERFORMANCE INDICATORS AND MEASURES TO INCREASE EFFICIENCY OF "UZTRANSGAZ" JSC MAIN GAS PIPELINES

Sustainably, quickly and expediently develop the industry of the republic, deepen the structure of reforms, modernize industrial complexes and industrial enterprises, diversify its main industries on the basis of technical and technological renewal of production, increase export potential, efficiency and competitiveness.

Текст научной работы на тему «“УЗТРАНСГАЗ” АЖ МАГИСТРАЛ ГАЗ ҚУВУРЛАРИНИНГ ИШЛАШ КЎРСАТКИЧЛАРИ ТАХЛИЛИ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

"УЗТРАНСГАЗ" АЖ МАГИСТРАЛ ГАЗ КУВУРЛАРИНИНГ ИШЛАШ КУРСАТКИЧЛАРИ ТАХЛИЛИ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ

ЧОРА ТАДБИРЛАРИ

Хуриятиллаев Достонбек Дониёр ртли Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети

Магистранти Амиркулов Нуритдин Сайфуллаевич

Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети

т. ф. н., в.в.б. профессор

АННОТАЦИЯ

Республика саноати барцарор, жадал ва мос равишда ривожланишини, цайта узгартиришлар структурасини чуцурлаштириш, соуа комплекслари ва саноат корхоналарини модернизациялаш, ишлаб чицаришни техник ва технологик янгилаш асосида унинг асосий соуаларини диверсификациялашга, уамда экспорт салоуияти, самарадорлиги, рацобатбардошлигини ошириш.

Калит сузлар: ГТС, керосин, компрессор станцияси, углеводородлар, газ, ГХА, ГСС.

ABSTRACT

Sustainably, quickly and expediently develop the industry of the republic, deepen the structure of reforms, modernize industrial complexes and industrial enterprises, diversify its main industries on the basis of technical and technological renewal of production, increase export potential, efficiency and competitiveness.

Key words: GTS, kerosene, compressor station, hydrocarbons, gas, GCA, GSS.

Газ казиб олишдаги ярим асрдан ортик; тажриба:

Биринчи газ 1953 йил ^изилкум чулидаги Сеталантепа конидан казиб олинди. 1962 йилда ноёб Газли кони ишга туширилгандан кейин Бухоро — Урал ва Урта Осиё — Марказ трансконтиненталь газ кувурйуллари утказилди.

Нефт казиб олишдаги бир асрдан ортик; тажриба:

Нефтни саноатлашган тарзда казиб олиш ишлари Узбекистонда 1885 йилда бошланган. Нефт Фаргона водийсида жойлашган Чимион кишлоги якинидаги икки бург кудугидан казиб олинар эди. 1900 йилда ушбу минтакада жиддий разведка ишлари бошланди ва 1904 йилда 270 метрдан ортик; чукурликдан нефт фаввораси отилиб чи;ди;

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Углеводородлар хом ашёсини кайта ишлашдаги бир асрлик тажриба:

1906 йилда Фаргона вилоятида нефт хайдаш заводи курилиб, у даврий харакат килувчи битта икки кубали курилмадан иборат эди. Нефт конидан казилма бойлик от-улов транспортида ташилар эди. Нефтнинг сифати эса термометр ва ареометр ёрдамида аникланар эди. Кайта ишлаш натижасида олинадиган асосий махсулотлар чирок керосини ва иситиш мазути эди. Уша замонда кераксиз бензин завод худуди ташкарисидаги чукурларда ёкиб йук килинар эди. 1915-1916 йилларда, Урта Осиёда ички ёнув двигатели ёрдамида харакатланадиган автомобиллар пайдо булгандан кейингина бензин фойдали махсулотга айланди. Махсулот Афгонистон ва Хитойга темир йул ва от-улов транспортида экспорт килинар эди. 1907 йилда заводни ака-ука Нобеллар сотиб олишди ва унинг боскичма-боскич реконструкциясини бошлашди. Уша йилнинг узида Чимион конидан заводгача тортилган турт дюймли нефт кувуридан фойдалана бошланди хамда резервуар парки курилди. 1940 йилга келиб завод уз лабораториясига эга булди, технологик жараён сифат жихатидан юксалди, йиллик ишлаб чикариш куввати 176 минг тоннага етди.

1972 йилда Кашкадарё вилоятида жахондаги энг йирик курилмалардан бири булган Муборак газни кайта ишлаш заводи курилди, 1980 йилда эса Шуртанда завод ишга туширилди.

Мустакиллик йилларида соханинг ривожланиши

Узбекистон Республикаси мустакиллигининг биринчи кунларидан соханинг янги хаёти, нефт ва газ саноати ривожланишининг янги боскичи бошланди. Мамлакат рахбарияти ушбу соханинг кенг куламли ривожланишига катта ахамият берди. Узбекистон мустакилликка эришиши ва 1992 йилдан республикада иктисодий ислохотлар бошланиши билан нефт-газ комплексига алохида эътибор каратилди:

- республиканинг нефт мустакиллигига эришиш максадида нефт ва газ конденсати казиб чикаришни жиддий равишда ошириш;

- ишлаб чикарилаётган махсулот сифатини жахон андозалари даражасига етказиш максадида нефт ва газни технологик кайта ишлаш жараёнларини чукурлаштириш;

- Узбекистон нефт-газ сохаси хом ашё базасини ишончли таъминлаш максадида янги конларни очиш хисобига биринчи навбатда суюк углеводородлар захирасини купайтириш.

3 май 1992 йил Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг «Узбекнефтгаз» нефт ва газ саноати Узбекистон давлат концернини ташкил килиш тугрисида»ги Фармони имзоланди.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

23 декабр 1992 йил Узбекистон Республикаси Президентининг «Узбекистон нефт ва газ саноати давлат концернини «Узбекнефтгаз» нефт ва газ саноати Миллий корпорациясига айлантириш тугрида» Фармони эълон килинди.

11 декабр 1998 йил Узбекистон Республикаси Президентининг «Узбекнефтгаз нефт ва газ саноати Миллий корпорациясини «Узбекнефтгаз» Миллий холдинг компаниясига айлантириш тугрида» ги Фармони имзоланди.

«Узбекнефтгаз» МХК - бир бутун бирлашган уч погонали холдинг компания. Компанияни амалдаги бошкарув тизими «Узбекнефтгаз» Миллий холдинг компанияси фаолиятини ташкил этишни такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида» Узбекистон Республикаси Президентининг 2006 йил 21 августдаги ПК-446 сон Карори ва Узбекистон Республикаси Президентининг 2008 йил 1 июлдаги ПК-906 сон «Узбекнефтгаз» Миллий холдинг компанияси ижро этувчи аппаратининг ташкилий тузилмасига узгартишлар киритиш тугрисида»ги Карорига мувофик тасдикланган.

Республика саноати баркарор, жадал ва мос равишда ривожланишини, кайта узгартиришлар структурасини чукурлаштириш, соха комплекслари ва саноат корхоналарини модернизациялаш, ишлаб чикаришни техник ва технологик янгилаш асосида унинг асосий сохаларини диверсификациялашга, хамда экспорт салохияти, самарадорлиги, ракобатбардошлигини оширишга йуналтирилган асосий вазифалар 2011-2015 йилларда республика саноатини ривожлантиришнинг мухим йуналишларида белгилаб берилган, Узбекистон Республикаси Президентининг 15 декабр 2010 йилдаги «2011-2015 йилларда Узбекистон Республикаси саноатини ривожлантиришнинг устувор йуналишлари тугрида»ги ПК-1442 сон Карори кабул килинган.

Бугунги кунда «Узбекнефтгаз» МХК нефт-газ сохасининг барча фаолият йуналишларини таъминлайдиган, 200 дан ортик корхоналарни бирлаштирган, 120 мингдан ортик киши ишлайдиган, вертикал бир бутун бирлашган, уч погонали холдинг компаниядир.

Бухоро нефтни кайта ишлаш заводи

1997 йил таркиби «Текнип» (Франция), «Марубени», «Джей Джи-Си» (Япония) компаниялардан иборат консорциум билан хамкорликда Бухоро нефтни кайта ишлаш заводи ишга туширилди.

Хужаобод ер ости газ саклаш омбори

1999 йил «Дрессер-Ренд» (АКШ) компаниясининг компрессорлари асосида «BSI Индастриз»(АКШ) компанияси билан хамкорликда Хужаобод ер остида газни саклаш омбори фойдаланишга топширилди.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Шуртан газ-кимё мажмуаси

2001 йилда таркибига «Мицуи», «Тойо инжиниринг», «Нишо Иваи» ва «АББ Соими» (Италия) компаниялари кирган, «АББ Луммус Глобал» (АКШ) компанияси етакчилигидаги консорциум билан хамкорликда Шуртан газ-кимё мажмуасининг курилиши амалга оширилди.

"Шуртан" ГСКС

Шуртан конида газни сикиш компрессор станцияси курилиш лойихаси «Бейтман» (Исроил) инижиниринг компанияси билан хамкорликда амалга оширилди ва объект 2003 йил фойдаланишга топширилди.

Узбекистон мустакиллиги йилларида сохада чет эл компаниялари билан хдмкорликда курилган йирик иншоотлар

"КУКДУМАЛОК" Г^КС

Кукдумалок конида «Дрессер-Ренд» (АКШ) компаниясининг курилмалари асосида компрессор станцияси курилди ва 1997 йил фойдаланишга топширилди. Кукдумалок компрессор станциясининг курилиши Узбекистон Республикаси нефт-газ сохасининг ривожланишидаги мухим кадам булди. «Келлог» (АКШ), «Нишо Иваи» (Япония) компаниялари билан хамкорликда ушбу лойихани амалга ошириш чет эл инвестицияларини жалб килиш ишларининг бошланиши хисобланади.

Фаргона НКИЗ кайта тиклаш

Юкори сифатли нефт махсулотлари ишлаб чикариш учун 2000 йилда «Мицуи» ва « Тойо инжиниринг» (Япония) компаниялари билан хамкорликда Фаргона нефтни кайта ишлаш заводининг реконструкцияси амалга оширилди.

Амалга оширилаётган йирик инвестиция лойихалари

2004 йил Узбекистон Республикаси билан таркиби Россиянинг Лукойл нефт компанияси хамда «Узбекнефтгаз» Миллий холдинг компаниясидан иборат инвесторлар консорциуми уртасида Кандим конлари гурухи участкаси, Хаузак, Шоди участкалари ва Кунгирот участкалари буйича 35 йил муддатга (мега-лойиха) махсулотни таксимлаш Келишуви (СРП) имзоланди.

Узбекистонда ГАЗПРОМ

2002 йил томонлар уртасида хамкорликни фаоллаштириш ва кенгайтириш максадида «Газпром» ОАЖ хамда «Узбекнефтгаз» МХК газ сохасида стратегик хамкорлик тугрисида Келишув имзоланди. Шахпахта конида колдик захираларни консервациядан чикариш ва узлаштириш буйича пилот лойихасини республикада амалга ошириш Узбекистон нефт-газ секторида «Газпром»ни кейинги фаолияти ривожланишига имкон берди. 2014 йил 14 апрелда «Шахпахта конини ишлаш» лойихаси буйича «Узбекнефтгаз»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

МХК билан «Зарубежнефтегаз» ЁАЖ , «Газпром» ОАЖ ва «Gas Project Development Central Asia AG» (Швейцария) таркибдан иборат консорциум уртасида махсулотни таксимлаш Келишуви (СРП) имзоланди.

"Узбекистон-Хитой" трансмиллий магистрал газ кувури

2007 йил УЗбекистон йирик масштабдаги, дунёдаги энг узун (7000 км) Туркманистон-Узбекистон-Козогистон-Хитой халкаро газ узатиш кувури курилиши лойихасига кушилди. Узбекистон кисмидаги газ узатиш кувурининг (530 км) лойихасини куриш ва фойдаланиш учун «Узбекнефтгаз» МХК билан CNPC уртасида «Asia Trans Gas» Кушма корхонаси ташкил килинди. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг Хитой Халк Республикасига 19-20 август 2014 йилдаги ташрифи давомида «Узбекнефтгаз» МХК билан CNPC уртасида «Узбекистон-ХХР» газ узатиш кувурининг 4-тармогини куриш ва фойдаланиш принциплари тугрисида Келишув имзоланди.

Устюрт газ-кимё мажмуаси лойихаси хакида дунё рейтинги нашрлари бахоси

Устюрт газ-кимё мажмуасини молиялаш лойихаси йилнинг халкаро битими сифатида эътироф этилди. Бизнес тахлили сохасида дунёда етакчи булган «Thomson Reuters» компанияси молия лойихасини глобал тахлил килиш буйича «PFI» (Project Finance International) даврий нашрини чоп этади.

Project Finance International 2012 йил декабрдаги якуний нашрида молиявий лойихалаш глобал уюшма катнашчиларининг битимларини тахлил килиш асосида 2012 йил натижалари буйича йиллик мукофотлар билан такдирлашни эълон килди. Обрули «Infrastructure Jornal» халкаро нашриёти 13 март 2014 йилда Устюрт газ-кимё мажмуаси курилиш лойихасини «Нефт-газ сохасидаги 2014 йилнинг Глобал битими» нуфузли мукофати билан такдирлади.

Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг 2021 йил 30 декабрдаги "Узбекистон Республикасининг 2022-2026 йилларга мулжалланган Инвестиция дастурини тасдиклаш хамда инвестиция лойихаларини бошкаришнинг янги ёндашув ва механизмларини жорий этиш тугрисида"ги карори ижроси буйича "Узтрансгаз" акциядорлик жамияти томонидан катор ишлар амалга оширилмокда.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 30 декабрдаги карорига мувофик, "Узтрансгаз" АЖ томонидан 2 та инвестиция лойихаси амалга оширилмокда. Хусусан, "Газли" газни ер остида саклаш иншоотининг фаол табиий газ жамлаш хажмини 10 миллиард метр кубгача ошириш, шунингдек, Газли конининг газ ва нефть уюмларида кушимча геология кидирув

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

ишларини бажариш ва уларни якунловчи боскичда ишлатиш инвестиция лойихасидир. Лойихадан кузланган максад узок муддат давомида эксплуатация килиниб келинаётган Газли конини кайта ишлаш билан бирга, IX горизонтда газ саклашни купайтириш, Х-ХШ горизонтлардан газ казиб олишни тиклаш ва XIII горизонтдан нефть казиб олишни купайтиришдан иборат. Бугунги кунга кадар лойиха доирасида хорижий инвестор хисобидан 3 та бахолаш кудуклари колдик захираларни кайта бахолаш ва коннинг 3D моделини куриш учун бургиланди ва тадкикот ишлари якунланди. Шунингдек, "2021-2022 йилларда республика магистрал газ узатиш тизимини модернизация килиш ва самарадорлигини ошириш" дастури буйича тизимда катор лойихалар амалга оширилмокда. Максад амалдаги ва янги газ кувурларини куришда рухсат этилган босимни ошириш хисобига республикада талаб килинадиган газ хажмини таъминлашга каратилган.

Уз навбатида, диаметри 1220 мм. булган "Газли - Чимкент" магистрал газ кувурининг 203 км. кисмида, диаметри 1020 мм булган "Муборак - Зирабулок" магистрал газ кувури II тармоги 102 км. участкасида поршень курилмаси ёрдамида кувур ички сирти тозалаш ишлари бажарилди. Республика истеъмолчиларини табиий газ билан таъминлаш максадида 11 та компрессор станциясида 58 та газ компрессор агрегатларининг узлуксиз ишлаши таъминланди.

Узбекистон Республикаси Бош вазири томонидан 2021 йил 18 январда тасдикланган "Республика нефть-газ тармогини трансформация килиш буйича режалаштирилган чора-тадбирларни амалга ошириш "йул харитаси"га кура, Энергетика вазирлиги, "Узтрансгаз" АЖ, "Худудгазтаъминот" АЖ ва "Узнефтгазинспекция" масъул ходимлари биргаликда 13 та булим, 24 та боб ва 79 та моддадан иборат Узбекистон Республикасининг "Газ таъминоти тугрисида"ги конун лойихасини ишлаб чиккан. [1-11]

Магистрал газ кувурлари тизимини Компрессор станциялари (КС) ва улардаги газ хайдаш агрегат(ГХА)ларсиз, тасаввур килиб булмайди. "Узтрангаз" акциядорлик жамияти томонидан фойдаланилаётган магистрал газ кувурлари оркали харакатланадиган табиий газ, КСларга кабул килиб олиниб, ГХАлар ёрдамида кучайтирилган босим билан кейинги боскичга узатиб берилади. Бугунги кунда тизимдаги КСларда 200 дан ортик ГХАдан фойдаланилмокда. 1981-1985 йилларда ишга туширилган Муборак КСдаги А цехи утган вакт мобайнида ута таъмирталаб булиб колган эди. Бу йил цехнинг тармоги фаолияти тарихида биринчи маротаба гидравлик синов ишлари утказилди. Бу тадбир нафакат Муборакда балки, магистрал газ кувурлари

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

тармогида утказилган энг мухим тадбир сифатида соха мутахассислари ва тармок фаолияти учун ахамиятли булди. 4 та авиадвигатель (Муборакдаги 3 та, Галлаоролдаги КС 3Б цехларининг 1 та) Россия Федерациясининг АО «Уральский завод гражданской авиации», Газли МГКБга карашли 5Б ГССнинг 1 та авиадвигатели эса НПКГ «Заря-Машпроект» корхоналарида мукаммал таъмирланиб урнатилган. Махаллийлаштириш дастури доирасида хам бу йил бир катор ишлар амалга оширилган. Муборак КСнинг 1 та, Зирабулокдаги 2 -2А КСнинг 3 та, Галлаорол 3 Б КСнинг 2 та, Газли шахридаги КСнинг 1 та ГХА авиадвигатели махаллийлаштириш булими, компрессор станцияларидан фойдаланиш департаменти, ходимлари ва махаллий мутахассислар томонидан таъмирлаб ишга туширилган.

Режа асосида белгиланган ишлар хам бу йил кунгилдагидек амалга оширилди. Когон КС (КС 1)даги, Галлаорол КС (КС 3) нинг А ва Б цехларидаги, Галлаорол МГКБ(КС 3Б Янгиер)даги, Зирабулокдаги, Тошкент МГКБ Охангарон КС цехи, Шимолий Сух чизикли КС цехларига карашли хаммаси булиб 55 та газ хайдаш агрегати Компрессор станцияларидан фойдаланиш департаменти ходимлари ва махаллий мутахассислар томонидан капитал, урта ва жорий таъмирланиб киш мавсумига тайёрлангани фикримизга мисолдир. Магистрал газ кувурларида ер остига кумилган кувурларнинг маълум участкаларини очиб кувур изоляциясининг холати, металлнинг эрозияга учраганлик даражасини ва пайвандланган жойларида ёрилишлар пайдо булгани ёки аксинча эканлигини аниклаш максадида утказиладиган шурфлаш ва диагностика ишлари Галлаоролдаги 3Б КСнинг А ва Б цехлари, Зирабулокдаги 2-2А КСнинг А ва Б цехларидаги газ тармокларида утказилди. Аникланган нуксонлар Компрессор станцияларидан фойдаланишга тайёрланди. [20]

- Газли МЩБнинг ГСС O, ДКС 1 ва ГСС 4 станцияларида 3 тадан ГХАда урта ва жорий таъмирлаш ишлари бажарилиб, киш мавсумида газни ер остида саклаш омборидан олиб, режим асосида тизимга етказишга тайёр холатга келтирилди. 5ГСС да режим асосидаги урта ва жорий таъмирлаш ишлари ишчи холатида утказилган булса, 5Б ГССда 1 та авиадвигатель Компрессор стацияларидан фойдаланиш департаменти ходимлари хамда махаллий мутахасислар томонидан таъмирланиб ишга туширилди. Битта авиадвигатель захира учун йурикнома асосида йигиб омборга жойлаштирилди. Тизимдаги барча КСлар учун ёкилги мойлаш махсулотлари сотиб олинди ва захираси яратилди. Умуман олганда бу курсаткичлар "Узтрансгаз" АЖ тизимидаги барча ГХАларнинг мавжуд талабларга кура куз-киш мавсумига 100% тайёр холга келтирилганини билдиради. Эътиборли жихати - бу

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Hara^anap cyHrru 5 hhh gaBoMHga Ky3arnnMaraH эgн. MarucTpan ra3 KyBypnapu TH3HMHgaru MHHraaö xogHM Ba MyTaxaccucnapHHHr 3axMarau MexHaraapu HaTH^acH эca MaMnaKaraMH3 HKTHcogHëTHra MyHocuö xucca ;ymHm Ma;cagHgarH эзгy HHTHnumnapHHHHr öup KypHHumugup. [21]

"Y3TpaHcra3" A^ TH3HMHgaru TaÖHHH ra3HH Ta;cHMnam Ba HCTetMonHHnapra öup MapoMga eTKa3HÔ öepumra Mactyn TapKHÔHH Ty3HHManapgaH öupu öynraH TomKeHT MT^E ToMoHHgaH öyryHru KyHga 740 km ra akhh MarucTpan ra3 KyBypnapu Ba 41 Ta Ta3 TaKÇHMnam cтaнцнacнгa (TTC) xH3MaT KypcaTHHMOKga. ^KyHnaHraH fiunga 6om;apMa TOMOHHgaH xaM ;aTOp Tagôupnap aManra omupungu. XycycaH, "^Hruep-TomKeHT" MarucTpan ra3 ;yBypHHHHr 18 km, "OxaHrapoH-OnManHK;" MT^HHHr ;apHH6 5 km KucMHga guaMeTpu 530 mm ra3 ;yBypu guaMeTpu 720 mm öynraH ;yBypra anMamrapungH. K^BypnapHH Kynupum gaBOMHga carnaM 9 km Maco^aga naÖBaHgnam umnapu 6a«:apHngH. TapMo; rugpaB^HK cHHOBgaH yTKa3HnraH, nynaT ;yBypHHHr hhkh ;hcmh nopmeH roöopum fiynH ÔHnaH T03anaHraH.

"MexHaTO6og-1" TTCga 0;;yproH TyMaHH axonucu ynyH, "Tynöaxop" TTCga эca ^hho3 TyMaHH naxTa MaxarnacuHH TaÔHHH ra3 ôunaH TatMHHnam Ma;caguga anoxuga TapMo; Kypungu Ba "Ey3cyB-2" TTC Hmra Tymupungu. Hmnaö HH^apHmHH puBo^naffrapum ynyH "OxaHrapoH-2" TTCga KymuMna ynnoB TapMOFH ;ypHÖ 6HTKa3HngH, "Ky™ ^upHH; Tom EH3Hec" TTC KypunHÔ ^oöganaHHmra Tonmupungu. "fflap;HH-2" TTCgaru 4Ta ynnoB TapMOFH umnu xonarara KenTupungu. "Tyfi-Tena" Ba "^hmhtpobo" TTC KanuTan TatMupnaHHÖ, HaMyHanH xonaTra KenTupungH. 4 Ta TTC peKOHCTpy^ua khhhhhô, 12 Ta TTC ^opHH TatMupnaHgu. Ta3 xucoônam ycKyHanapuHHHr эпeктp TatMHHOTH Ta^THm khhhhhô, 3apapnaHraH KucMnapu anMamrapungH. "Fa3anKeHT", "napKeHT", "Y3ÔeKHcTOH", "Tyfi-Tena" TTCHHHr ëpgaMHH ôafinac TapMOFHHHHr yTKa3yBHaHHHK KyBBara omupungu.

MyöopaK MarHCTpan ra3 ;yBypnapu 6om;apMacu xaM "Y3TpaHcra3" A^ TH3HMHgaru MyxHM öyFHMnapgaH öupu. 500 Ha^apgaH opTH; umnu-xogHM MexHar KHnaëTraH öom;apMa xH3MaT KypcaraëTraH MarucTpan ra3 KyBypnapHHHHr y3yHnuru aÖHH naÖTga 1500 km gaH opth;hh TamKHn этagн. [23]

REFERENCES

1. fflaBKaT Mup3HëeB "Munnufi TapaKKuëT fiynHMH3HH ;artHflT ôunaH gaBOM эттнpн6, aHru ôocKHHra KyTapaMH3" TomKeHT - "Y36eKHcTOH"-2018.

2. fflaBKaT Mup3HëeB "XanKUMH3HHHr po3unurH ÖH3HHHr $aonHflTHMH3ra ôepunraH энг ohhh öaxogup" TomKeHT - "Y36eKHcToH"-2018.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3. Шавкат Мирзиёев "Эркин ва фаровон, демократик Узбекистон давлатини биргаликда барпо этамиз" Тошкент - "Узбекистон"-2016.

4. Узбекистон нефт ва газ журнали.

5. М. Мухаммадиев. Х.К. Ташматов. В.А. Халматов."Насос ва компрессор жихозлари хамда уларни йигиш". Тошкент - 2007 й

6. Б.Ш.Акрамов. О.Г.Хдйитов. "Нефт ва газ махслотларини йигиш ва тайёрлаш" Тошкент - 2003 й.

7. С.К. Камолов. Ш.В. Фармонов"Нефт ва нефт махсулотларини саклаш хамда таксимлаш ускуналари" Тошкент - 2007 й

8. Н.В.Бунчук "Транспорт и хранение нефти, нефтепродуктов и газа" Москва "Недра", 1977 г.

9. Ю.М.Котелевский "Современные конструкции трубопроводной арматуры"

10. Ю.П.Коратаев "Добыча, подготовка и транспорт природного газа" Москва "Недра", 1987г.

11. В.К.Суринович. Л.И.Борыенко. Машинист технологических компрессоров. М.Недра. 1986г.

12. Тельнов В.А. «Автоматизация газоперекачивающих агрегатов с газотурбинными установками» Москва.Недра.1983 г.

13. Г.И.Соколов. Устройства и эксплуатация электроустановок компрессорних станции. Л.Недра. 1983г.

14. В.Л.Березин "Сооружение и ремонт нефтегазопроводов" Москва "Недра", 1972 г. М.

15. Л.Г.Телегин "Сооружение нефтегазопровдов" Москва "Недра", 198

16. Озол. П.Ж «Автоматизация компрессорных станций с электроприводнымы газоперекачивающими агрегатамы» Москва. Недра. 1987 г.

17. Дежина И.Г. Публичный аналитический доклад «Актуальные технологические направления в разработке и добыче нефти и газа»,Москва, «Битуби», 2017 г

18. Устройство и эксплуатация сосудов, работающих под давлением. -М.: Филиал «УМУ Газпром», 2004 г.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

19. Рашидов Ю.К. «Газдан фойдаланиш». Укув кулланма. Тошкент архитектура-курилиш институти. Тошкент, 2003 йил.

20. Краснов В.И. «Газ таксимлаш тизимларини урнатиш» М.: Инфра-М, 2013 й

21. А. А. Данилов, А. И. Петров «Газ таксимлаш станциялари» Санкт-Петербург - 1999 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.