Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ТАЪМИНОТ КОРХОНАЛАРИНИНГ ҲОЗИРГИ ҲОЛАТИ.'

ЎЗБЕКИСТОНДА ТАЪМИНОТ КОРХОНАЛАРИНИНГ ҲОЗИРГИ ҲОЛАТИ. Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
28
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Таъминот корхона / иқтисодиёт / модернизациялаш / янгилаш / диверсификациялаш / корхоналар / завод ва фабрикалар. / Supply enterprise / economy / modernization / renewal / diversification / enterprises / plants and factories.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Холбеков, Рафиқжон

Мақолада Таъминот корхоналари ва унинг тарихи дастлабки босқичларда ривожланиш даражаси,Ўзбeкистoн иқтисoдиёти aсoсaн xoмaшё тaйёрлaшгa йўнaлтирилгaни, бирёқлaмa ривoжлaниш ҳисoбидaн мўрт вa нoчoр ҳoлгa тушиб қoлгaнлиги ва бугунги кунда Янги энергетика, машинасозлик ва бошқа саноат тармоқларининг вужудга келиши, кўплаб йирик иншоотлар, корхоналар, завод ва фабрикалар қурилганлиги, ёнилғи ва ғалла мустақиллигига эришилганлиги иқтисодиётдаги таркибий ўзгаришлар, модернизациялаш, янгилаш, диверсификациялаш, изчил ўсиш суръатлари миллий мустақил иқтисодиётни мустаҳкамлаш сари ҳаракат натижалари муаммолар ва эришилган натижалар тахлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CURRENT STATE OF SUPPLY ENTERPRISES IN UZBEKISTAN.

In the article, the level of development of supply enterprises and its history in the early stages, the fact that the economy of Uzbekistan is mainly focused on the preparation of raw materials, has become fragile and vulnerable due to unilateral development, and today the emergence of new energy, mechanical engineering and other industries, many large structures, enterprises, factories and factories construction, achieving fuel and grain independence, structural changes in the economy, modernization, renewal, diversification, consistent growth rates, the results of efforts to strengthen the national independent economy, problems and achieved results were analyzed.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ТАЪМИНОТ КОРХОНАЛАРИНИНГ ҲОЗИРГИ ҲОЛАТИ.»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

УЗБЕКИСТОНДА ТАЪМИНОТ КОРХОНАЛАРИНИНГ ХДОИРГИ

Х,ОЛАТИ.

Рафикжон Холбеков,

мустакил изланувчи Тошкент давлат иктисодиёт университети

АННОТАЦИЯ

Мацолада Таъминот корхоналари ва унинг тарихи дастлабки босцичларда ривожланиш даражаси,Узбекистон ицтисодиёти асосан хомашё тайёрлашга йуналтирилгани, бирёцлама ривожланиш уисобидан мурт ва ночор уолга тушиб цолганлиги ва бугунги кунда Янги энергетика, машинасозлик ва бошца саноат тармоцларининг вужудга келиши, куплаб йирик иншоотлар, корхоналар, завод ва фабрикалар цурилганлиги, ёнилги ва галла мустациллигига эришилганлиги ицтисодиётдаги таркибий узгаришлар, модернизациялаш, янгилаш, диверсификациялаш, изчил усиш суръатлари миллий мустацил ицтисодиётни мустаукамлаш сари уаракат натижалари муаммолар ва эришилган натижалар тахлил цилинган.

Калит сузлар:Таъминот корхона, ицтисодиёт, модернизациялаш, янгилаш, диверсификациялаш, корхоналар, завод ва фабрикалар.

ABSTRACT

In the article, the level of development of supply enterprises and its history in the early stages, the fact that the economy of Uzbekistan is mainly focused on the preparation of raw materials, has become fragile and vulnerable due to unilateral development, and today the emergence of new energy, mechanical engineering and other industries, many large structures, enterprises, factories and factories construction, achieving fuel and grain independence, structural changes in the economy, modernization, renewal, diversification, consistent growth rates, the results of efforts to strengthen the national independent economy, problems and achieved results were analyzed.

Key words: Supply enterprise, economy, modernization, renewal, diversification, enterprises, plants andfactories.

КИРИШ

Юртимизда иктисодиётдаги таркибий узгаришларни самарали ташкиллаштириш ва бунда таъминот корхоналарининг урнини алохдда касб этишидан келиб чикиб, Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 20 декабрь куни Олий Мажлис ва Узбекистон халкига

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Мурожаатномасида "...сунгги олти йилда ахолимиз 13 фоизга, саноат корхоналари эса 2 баробар ортиб, 45 мингдан 100 мингтага купайган"[1] лигини таъкидлаб утди.

Шуни таъкидлаш керакки,тарихга назар ташласак, Узбекистон иктисодиёти асосан хомашё тайёрлашга йуналтирилгани, бирёклама ривожланиш хисобидан мурт ва ночор холга тушиб колган булиб, иктисодиётга, экология ва ахоли генофондига халокатли таъсир утказадиган пахта яккахокимлиги юртимиздаги вазиятни жар ёкасига олиб келиб куйган эди. Бунинг окибатида улкан табиий, минерал-хомашё, мехнат ва инсон салохиятига эга булишига карамай, республикамиз собик СССРда ахоли турмуш даражаси, ижтимоий ва гуманитар сохалар ривожи буйича охирги уринлардан бирида турар эди4 . 1991 йил сентябридан буён утган киска давр мобайнида иктисодий мустакилликни кулга киритиб, мамлакатимиз худудидаги барча табиий, минерал хомашё бойликлардан, бутун иктисодий ресурслар ва кувватлардан уз халкимиз ва унинг келажаги манфаатлари йулида фойдаланиш имкониятига эга булдик . Янги энергетика, машинасозлик ва бошка саноат тармокларининг вужудга келиши, куплаб йирик иншоотлар, корхоналар, завод ва фабрикалар курилганлиги, ёнилги ва галла мустакиллигига эришилганлиги иктисодиётдаги таркибий узгаришлар, модернизациялаш, янгилаш, диверсификациялаш, изчил усиш суръатлари миллий мустакил иктисодиётни мустахкамлаш сари харакат натижаларидир. Янги энергетика, машинасозлик ва бошка саноат тармокларининг вужудга келиши, куплаб йирик иншоотлар, корхоналар, завод ва фабрикалар курилганлиги, ёнилги ва галла мустакиллигига эришилганлиги иктисодиётдаги таркибий узгаришлар, модернизациялаш, янгилаш, диверсификациялаш, изчил усиш суръатлари миллий мустакил иктисодиётни мустахкамлаш сари харакат натижаларидир. Мамлакатимизда мустакил амал киладиган бозор иктисодиётининг катор инфратузилмалари: савдо, бозор, биржа, молия, банк, кредит, солик, сугурта, божхона тизимлари ва бошка катор функционал иктисодиёт тармоклари барпо этилди. Бутун миллий иктисодиётнинг холатини тавсифловчи мухим макроиктисодий курсаткичлар -ялпи ички махсулот (ЯИМ), соф миллий махсулот (СММ), миллий даромад (МД), ахоли даромадлари (АД), ишчи кучи бандлиги, ишсизлик, инфляция ва бошка шу кабилар хисобланади. Бу курсаткичлар моддий ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш сохаларидаги барча хужаликлар иктисодий фаолиятининг умумий ва пировард натижаларини камраб олади. Узбекистон Республикаси иктисодиёти 2017 йилнинг 7 февралида "Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси"

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

ПФ-4947 сонли фармон кабул килинган вактдан уз ривожланиш боскичини тубдан ислох килди. Фармонда 2017-2021 йилларда асосан кейинги йиллардаги давлат дастурида таркибий узгартиришларни чукурлаштириш, миллий иктисодиётнинг етакчи тармокларини модернизация ва диверсификация килиш хисобига унинг ракобатбардошлигини ошириш йуналишида корхоналарнинг маблаглари, УзТТЖ, тижорат банклари кредити, хорижий инвестиция ва кредитлар хисобига 2017-2021 йилларда умумий киймати 40 миллиард А^Ш доллари микдоридаги 649 та инвестиция лойихасини назарда тутувчи тармок дастурлари амалга оширилмокда. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 22 декабрда Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномасининг биринчи кисмида 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегиясини Халк билан мулокот ва инсон манфаатлари йилида амалга ошириш давлат дастури доирасида амалга оширилган ишлар, умуман, 2017 йил давомида турли сохаларда эришилган натижалар атрофлича тахлил килиниб, 2017 — 2021 йилларда Узбекистон Республикасини 13 ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегиясини, жумладан миллий иктисодиётни ривожлантириш ва либераллаштиришнинг устувор йуналишларини амалга оширишдаги саноат тармокларининг урни ва ролини очиб беради. Бундан ташкари, Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев 2019 йил учун мулжалланган энг мухим устувор вазифалар хакидаги олий Мажлисга Мурожаатномасида инвестицияларга алохида тухталиб, «Жахон тажрибаси шуни курсатадики, кайси давлат фаол инвестиция сиёсатини юритган булса, уз иктисодиётининг баркарор усишига эришишини айтиб утди7 . Шу сабабли хам инвестиция - бу иктисодиёт драйвери, яъни, иктисодиётнинг юраги, десак, муболага булмайди. Узбекистон саноати хам уз тараккиёти жараёнида катор боскичларни босиб утган. Энг аввало, уй саноати ("Она корнидаги саноат"), сунгра, хунармандчилик, яъни хонаки саноат, кооперация, мануфактура, фабрика каби шакллари юзага келган. Бу ерда: хунармандчиликнинг жуда куп турлари, яъни кулолчилик, дурадгорчилик, тоштарошлик, бинокорлик, уймакорлик, каштадузлик, кунчилик, тукувчилик ва тикувчилик, темирчилик, мисгарлик ва заргарлик, дегрезлик, рихтагарлик, зардузлик, буёкчилик, тунукасозлик ва бошкалар кенг таркалган. Хунармандчилик ("хонаки саноат") бронза асрида дехкончиликдан ажралиб чиккан. Милоднинг дастлабки асрларида хозирги Узбекистон худудида анчагина хунармандчилик марказлари ташкил топган. IX—X асрларда ип, мато, гилам буйича Хива ва Шош, мис ва темирдан аслаха,

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

nunoK Tafiëpnam 6yÖHHa OaproHa, moHu Maronap, muma Maxcynoraap raôëpnam öyfiHHa Eyxopo gyHëra TaHunraH. XII—XIII acpnapga puBo^naHHm nacafiuö, TeMypufinap gaBnaraHHHr By^ygra Kenumu öunaH xyHapMaHgnunHK aHa pHBO^; TonraH. Eyxopo, CaMapKaHg, XuBa, TomKeHT, fflaxpuca63 Kaöu maxapnapHHHr umnaö HHKapum MyHocaöaraapuga xyHapMaHgnunuK anoxuga axaMuaT Kac6 этгaн. XVIII acpHHHr 60-70-HHnnapga AHrauaga pyH öepraH caHoaT TyHTapHnHmugaH KefiHH Y36eKHCToHga acra-ceKHH MaHy^aKTypagaH MamHHanamraH HHgycTpuara yTHm öomnaHgu. Xom amëra öupnaMHH umnoB öepaguraH caHoaT cox,anapu (naxTa TO3anam, unaK TopTHm, bhho, KoHcepBa, moh 3aBognapu) By^ygra Kengu. XIX acp oxupura Kenuö, Y36eKHcTOHga xyHapMaHgnunHKHHHr 30 ra aKHH Typu pHBo^naHraH. XX acp öomnapuga эca xyHapMaHgnunHKHHHr acocuH khcmh apTennapra, KeÖHHHanHK 3aBog Ba ^aöpuKanapra, Saguufi öywMnap KopxoHanapura afinaHTHpHnraH. XX acpga Y36eKHCTOH caHoarnga ^yga Karra y3rapnmnap pyH öepgu. Arap acp öomnapuga caHoaT Max,cynoTHHHHr энг My^HM TypnapugaH 5-10 xHHH (naxTa Tonacu, xom HnaK, ycHMnHK mohh, y3yM bhhoch, FHmT, raHH Ba öom^anap) umnaö HHKapunraH öynca, acp oxHpHra Kenuö M3na6-MHHraa6 Typnapu TafiëpnaHraH. CaHoaT MogguH umnaö HHKapumHHHr acocHH Ba eraKHH TapMoFHgHp. Y36eKHcToH PecnyönHKacu npe3HgeHTHHHHr 2010 hhh 15 geKaöpgaru «2011 — 2015 HHnnapga Y36eKHcTOH PecnyönHKacu caHoaTHHH pHBo^naHTHpumHHHr ycTyBop fiyHanumnapH TyFpucHga»rH n^-1442- coh Kapopuga 2011 — 2015 HHnnapga pecnyönuKa caHoaTHHH puBo^naHTHpumHUHr acocuH Ba3H^anapu Ba ycTyBop fiyHanumnapH KenTHpuô yrangu. EyHga: o caHoarnu puBo^naHTHpumHUHr aHHK, Hy^yp Ba x,ap ToMoHnaMa nyxTa yfinaHraH y3oK Myggarau HcTHKÔonnapHHH umnaö HHKum, my acocga HKTHcogHëTHHHr acocuH rapMoKgapuHH gнвepcн$нкaцнa Kunumra MyHanTupunraH rapKHÖHH y3rapTHpHmnapHH HyKypnamTHpum; o caHoaT Max,cynoTHHHHr paKoöaTÖapgomnHrHHH omupum, pecnyönHKa caHoaTHHH puBo^naHTHpumHUHr ®:axpH KoHtroHKTypacugarH y3rapumnapra SoFnuKguruHH KaMaHTHpum MaKcaguga HopMaTHB KypcaTKHHnap Ba Tapu^napHHHr öapKapopnurHHH ratMHHnam; o Y36eKHcTOH PecnyönHKacuHHHr ®;axoH Me^HaT TaKcuMoTHgaru ponu Ba ypHH WKcanuö öopumHHH TatMUHnafiguraH энepгerнкa, He$Tb-ra3-KHMë, KHMë, TyKUManunuK Ba eHrun caHoaT, paHrau MeTarnyprua, MamuHaco3HHK Ba aBTOMo6Hnco3nHK, ^apMa^BTHKa Kaöu ycTyBop TapMoKgapHH ungaM puBo^naHTupumra KaparanraH caHoaTgaru rapKHÖHH y3rapTHpHmnapHH aHaga HyKypnamTHpum, KHmnoK xy®;anHK Max,cynoT.napHHH cu^arau Ba HyKyp Kaöra umnam, Kypunum MaTepuannapu umnaö HHKapum, ®:axpH 6o3opuga gouMHH xapugoprup öynraH, KymunraH KHHMaT ynymu WKopu paKoöaTgom Ma^cynoT umnaö HHKapum; o caHoaT KopxoHanapuHH KeHr MHKëcga

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

модернизация килиш, техник ва технологик янгилаш, уларни энг замонавий юкори технологик ускуналар билан жихозлаш, саноат тармокларида замонавий илмий ютуклар ва илгор инновация технологияларини жадал татбик этиш, саноат учун юкори малакали кадрлар тайёрлашни кенгайтириш; о ишлаб чикаришни диверсификация килиш, махаллий хом ашёни чукур ва сифатли кайта ишлаш негизида экспорт салохиятининг баркарор усиб боришини, экспортга мулжалланган ракобатдош саноат махсулоти ишлаб чикаришни купайтиришни, уларни сотиш бозорлари кенгайтирилишини таъминлаш; ички саноат кооперацияси ва ишлаб чикариш махаллийлаштирилишини янада ривожлантириш, саноат тармокларида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни жадал ривожлантириш учун шартшароитлар яратиш, саноат корхоналарини мамлакатнинг барча минтакаларида жойлаштириш ва шу асосда импорт урнини босадиган махсулот ишлаб чикарилишини, янги иш жойлари яратилиши хамда ахолининг иш билан бандлиги усишини, одамларнинг даромадлари ва турмуш даражаси янада ошиб боришини таъминлаш; о мехнат унумдорлигини устириш, ишлаб чикариш харажатлари ва махсулот таннархини изчил пасайтириш, энергия ва ресурсларни тежайдиган замонавий технологияларни жорий этиш, ишлаб чикаришни ташкил килишни такомиллаштириш, нобудгарчиликлар ва унумсиз сарфхаражатларни бартараф этиш хисобига саноат ишлаб чикариши самарадорлигини муттасил ошириб бориш; о саноат махсулотини ишлаб чикаришда унинг ташки бозордаги ракобатдошлигини таъминлайдиган халкаро сифат стандартлари ва техник регламентларни тизимли тарзда татбик этишга эътиборни каратди. Саноатнинг вужудга келиши ва ривожланиши ишчилар сонининг ошиши ва унинг жамиятдаги мавкеининг кутарилишига олиб келади. Мустакиллик даврида жамиятни тарихий жихатдан янгилашда ишчиларнинг авангардлик роли тугрисида суз юритилар экан, факат ишчилар синфигина мехнаткашлар оммасининг бирлашуви, жипслашуви ва истиклолни химоя килиш, мустахкамлаш ва уни узил-кесил таъминлашга ёрдам бера олади, дейиш мумкин. Ана шу фикрни Узбекистон вокеалиги кун сайин тасдикламокда. Узбекистон ишчиси республика ялпи ижтимоий махсулоти, миллий даромаднинг асосий кисмини бунёд этмокда, мамлакат ижтимоий-иктисодий салохиятини юкори даражага кутаришда фаол иштирок этмокда. Мустакилликнинг афзалликлари ва давлатнинг иктисодий сиёсати саноатнинг етакчи урнини янада оширмокда. Ислохотларнинг асосий йуналишлари ва уларнинг ечимини топиш даставвал саноат сохасида амалга оширилмокда ва яхши самара бермокда. Иктисодиётдаги модернизация ва таркибий узгаришлар

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

жараёнини жадаллаштириш, унинг мухим тармокларига хорижий ва ички инвестицияларни кенг жалб этган холда, техник ва технологик жихатдан янгилаш оркали эришилади. 2017-2018 йиллар давомида Узбекистан Республикаси буйича жами асосий капиталга инвестициялар карийб 1,6 баробар ортган. Унинг хажми 2017 йилда 68423,9 миллиард сумни ташкил этган булса, 2018 йилда 107333,0 сумгача (доллар эквивалентида 13,3 млрд. АКШ долл.) ёки 2017 йилга нисбатан 118,1 % ортиб борган8 . Асосий капиталга инвестициялар йиллар буйича динамикасини кузатадиган булсак, 2005 йилда -2,0 трлн. сум ёки 12,0 % усишни, 2010 йилда - 10,8 трлн. сум ёки 9,0 % усишни, 2015 йилда - 28,5 трлн. сум ёки 8,1 % усишни ташкил этган булиб, жорий йилда энг юкори курсаткич 18,1 % кайд этилганини таъкидлаш лозим. Иктисодий фаолият турлари буйича асосий капиталга инвестицияларнинг узлаштирилиши: тог - кон саноатида 12253,9 млрд. сум (жами инвестициялар хажмидаги улуши 11,4 %), шу жумладан хом нефт ва табиий газ казиб чикариш фаолият турида 8871,7 млрд. сум (8,3 %), ишлаб чикариш саноатида 23661,6 млрд. сум (22,0 %), шу жумладан озик - овкат, ичимлик ва тамаки махсулотлари ишлаб чикариш 3041,5 млрд.сумм (2,8 %), текстиль махсулотларни ишлаб чикариш 4636,6 млрд.сумм (4,4%), кимё махсулотлари ишлаб чикариш фаолияти турида 4097,2 млрд. сум (3,8 %), бошка нометал номинерал махсулотлар ишлаб чикариш фаолият турида 2776,8 млрд. сум (2,6 %), металлургия саноатида 4299,8 млрд. сум (4,0 %), электр, газ, буг билан таъминлаш ва хавони кондициялаш фаолият турида 15241,1 млрд. сум, (14,2 %), сув билан таъминлаш; канализация тизими, чикиндиларни йигиш ва утилизация килиш фаолият турида 2587,8 млрд. сум, (2,4 %), курилиш фаолияти турида 2436,2 млрд. сум (2,3 %), ташиш ва саклаш фаолият турида 7969,5 млрд. сум (7,4%), улгуржи ва чакана савдо, моторли транспорт воситалари ва мотоциклларни таъмирлаш фаолият турида 4042,2 млрд. сум (3,8 %), ахборот ва алока фаолият турида 920,1 млрд. сум (0,9 %), профессионал, илмий ва техник фаолият турида 1354,1 млрд. сум (1,3 %), таълим сохасида 2772,1 млрд. сум (2,6 % ), жами фаолият турларидан ташкари турар жой курилишида 17695,8 млрд. сум (16,5 %) инвестициялар узлаштирилди[2] .

Хулоса сифатида: Бугунги кунда таъминот корхоналарида, озик-овкат саноатида кейинги ун йилда айникса гушт ва гушт махсулотлари, сут ва сут махсулотлари, нон ва нон махсулотлари, минерал суви, кандолат махсулотлари ишлаб чикариш юкори сураътлар билан ривожланди. Бундай иктисодий усишга ана шундай махсулотларни ишлаб чикарадиган корхоналарни модернизация килиш, техник ва технологик жихатдан кайта жихозлаш буйича дастурий

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

топширикларни сузсиз амалга ошириш юзасидан курилган изчил чора -тадбирлар туфайли эришилди. 2018 йилнинг охирига келиб республика озик -овкат саноати корхоналари уюшмаси тизимидаги 180 дан ортик корхонада ахрли эхтиёжлари учун мингдан ортик турдаги озик-овкат махсулотлари ишлаб чикариш йулга куйилди.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти 2022 йил парламентга килган Мурожаатномаси. https: //www.xabar.uz/j amiyat/shavkat-mirziyoyevning-oliy-mailis-va-ozbekiston-xalqi

2. Узбекистон Республикаси давлат статистика кумитаси маълумотлари асосида тайёрланган

3. Ortiqov A. Sanoat iqtisodiyoti. Darslik.-T.:"Sano-standart", 2014.-304 b. 20. Махмудов Э. "Корхона иктисодиёти" (укув кулланма) - Т.: ТДИУ. 2004 йил, 208 - бет.

4. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Khasanov, M., Sultonov, S., & Kushakov, F. (2022). MODERN REQUIREMENTS FOR THE SPIRITUAL IMAGE OF YOUNG PEOPLE AND ITS MANIFESTATION IN PRACTICE. Academic research in educational sciences, 3(10), 582-586.

5. Ramatov, J., & Umarova, R. (2020). Theoretical and ideological sources of beruni's philosophical views. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 1974-1980.

6. Умарова, Р. Ш. (2019). Бытие и философские взгляды Абу Райхана Беруни. Достижения науки и образования, (3 (44)), 32-33.

7. Ramatov, J., & Umarova, R. (2021). Central Asia in Ix-xii Centuries: Sociopolitical Situation, Spiritual and Cultural Development. Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 148-151.

8. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Jurabayev, N., & Artikova, B. (2022, June). Constructive and optimal solutions for the formation of a stable ecological situation in the Aral Sea region of Uzbekistan. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030113). AIP Publishing LLC.

9. Saidahrolovich, K. S., Upashevna, A. L., & Abduxamitovna, F. M. (2022). Factors Affecting Supply and Demand in The Automobile Industry of The Republic of Uzbekistan. Texas Journal of Multidisciplinary Studies, 5, 1-6.

10. Upashovna, A. L. (2022). The Impact of Information Warfare on the SocioEconomic Development of Society and the Issue of Information Security.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

EUROPEAN JOURNAL OF INNOVATION IN NONFORMAL EDUCATION, 2(1), 245-248.

11. Акбарова, Л. У., Бексултонов, А. Б., & Иляшов, Б. А. (2021). БУХГАЛТЕРСКИЙ УЧЕТ В ПРОЦЕССЕ ФОРМИРОВАНИЯ УПРАВЛЕНЧЕСКОГО УЧЕТА. In Multidiscipline Proceedings of Digital Fashion Conference (Vol. 1, No. 2).

12. Акбарова, Л. У., Нормаматов, Э. Н., & Носиров, Ж. М. (2021). ФАКТОРЫ, ВЛИЯЮЩИЕ НА ФОРМИРОВАНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ ИННОВАЦИОННОЙ СИСТЕМЫ В УСЛОВИЯХ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ. In Multidiscipline Proceedings of Digital Fashion Conference (Vol. 1, No. 2).

13. Акбарова, Л. У. (2020). ОСОБЕННОСТИ РЫНОЧНОЙ ИНФРАСТРУКТУРЫ В СОВРЕМЕННЫХ УСЛОВИЯХ. В номере, 9.

14. Акбарова, Л. У. (2019). ОСОБЕННОСТИ ЭФФЕКТИВНОГО РАЗВИТИЯ ИННОВАЦИОННОГО МАРКЕТИНГА И РЕКЛАМНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В СФЕРЕ СЕРВИСА. Экономика и социум, (1-1), 170-17Акбарова, Л. У. (2019).

15. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАККИЁТ БОСКЦЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-

16. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Jurabayev, N., & Artikova, B. (2022, June). Constructive and optimal solutions for the formation of a stable ecological situation in the Aral Sea region of Uzbekistan. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030113). AIP Publishing LLC.

17. Baratov, R. (2021). Prospects of Higher Education System (on the Example of Uzbekistan). International Journal on Orange Technologies, 3(3), 128-131.

18. EaparoB, P. y. (2022). TPAHCnOPT TH3HMH^A TALHHM HC.HOXPT.nAPH BA HCTH^EOmAPH. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 90-95.

612.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.