Научная статья на тему 'ҚУЙИ СУРХОНДАРЁ МИКРОТОПОНИМИЯСИНИНГ ЛИНГВИСТИК ТАДҚИҚИ'

ҚУЙИ СУРХОНДАРЁ МИКРОТОПОНИМИЯСИНИНГ ЛИНГВИСТИК ТАДҚИҚИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
76
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сурхондарё / воҳа / микротопонимия / лингвистик тадқиқ / ҳудуд / лексик / фонетик жиҳат / когнитив вазифа / қадимий сўзлар / лисоний мансублик. / Surkhandarya / oasis / microtoponymy / linguistic research / region / lexicon / phonetic aspect / cognitive task / ancient words / linguistic affiliation.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Аллаева, Ҳафиза Рустамовна

Мақола Сурхондарё воҳасининг микротопонимиясининг лингвистик тадқиқига бағишланган. Унда муайян ҳудуднинг топонимияси бошқаларининг топонимларидан ҳам лексик, ҳам фонетик жиҳатидан озми-кўпми фарқ қилиши, топонимиянинг когнитив ва тарбиявий вазифалари, воҳадаги жой номларининг маълум қисми жуда қадимий сўзлар эанлиги, топоформантларининг лисоний мансублиги қайд этиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LINGUISTIC STUDY OF MICROTOPONYMY OF LOWER SURKHANDARYO

The article is devoted to the linguistic study of the microtoponymy of the Surkhandarya oasis. In it, it is noted that the toponymy of a certain area differs from the toponyms of other regions more or less in terms of both lexical and phonetic aspects, the cognitive and educational functions of toponymy, the fact that a certain part of the place names in the oasis are very ancient words, and the linguistic affiliation of the topoformants.

Текст научной работы на тему «ҚУЙИ СУРХОНДАРЁ МИКРОТОПОНИМИЯСИНИНГ ЛИНГВИСТИК ТАДҚИҚИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КУЙИ СУРХОНДАРЁ МИКРОТОПОНИМИЯСИНИНГ ЛИНГВИСТИК

Мацола Сурхондарё воуасининг микротопонимиясининг лингвистик тадцицига базишланган. Унда муайян уудуднинг топонимияси бошцаларининг топонимларидан уам лексик, уам фонетик жщатидан озми-купми фарц цилиши, топонимиянинг когнитив ва тарбиявий вазифалари, воуадаги жой номларининг маълум цисми жуда цадимий сузлар эанлиги, топоформантларининг лисоний мансублиги цайд этибутилган.

Калит суз ва иборалар: Сурхондарё, воуа, микротопонимия, лингвистик тадциц, уудуд, лексик, фонетик жиуат, когнитив вазифа, цадимий сузлар, лисоний мансублик.

Статья посвящена лингвистическому изучению микротопонимии Сурхандарьинского оазиса. В ней отмечается, что топонимия определенной местности отличается от топонимов других регионов в большей или меньшей степени как по лексическому, так и по фонетическому аспекту, познавательной и воспитательной функциям топонимии, тому, что определенная часть топонимов в оазисе очень древние слова и языковая принадлежность топоформантов.

Ключевые слова и фразы: Сурхандарья, оазис, микротопонимия, лингвистическое исследование, регион, лексика, фонетический аспект, познавательная задача, древние слова, языковая принадлежность.

The article is devoted to the linguistic study of the microtoponymy of the Surkhandarya oasis. In it, it is noted that the toponymy of a certain area differs from the toponyms of other regions more or less in terms of both lexical and phonetic aspects, the cognitive and educational functions of toponymy, the fact that a certain part of the place names in the oasis are very ancient words, and the linguistic affiliation of the topoformants.

Key words and phrases: Surkhandarya, oasis, microtoponymy, linguistic research, region, lexicon, phonetic aspect, cognitive task, ancient words, linguistic affiliation.

ТАДКЩИ

Аллаева Х,афиза Рустамовна

Термиз давлат университети магистранти

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КИРИШ

Жой номлари чукур илмий, сиёсий, амалий ва тарбиявий ахамиятга эга. Жамият тарихида булиб утган хилма-хил вокеа-ходисалар жой номларида мухрланиб колган. Жой номларини билиш, урганиш, уни химоя килиш миллатнинг бурчи булиши билан бирга, унинг маъно-мазмунини тушуниш, нима сабаб билан шу ном келиб чикканлигини аниклаш мухим масаладир. Албатта, жой номларини куйишда мамлакат худудида яшаётган бошка миллатлар, элатлар хам кадриятларини хурмат килиш, уларни тушуниб, маъно-мазмунини англаб этиш алохида кимматга эга.

Халклар, тиллар, лахжалар хамиша бир-бирига якин ва муштарак булиб, элатлар бир худудда яшаб бир-бирлари билан доимий маданий-иктисодий алокада яшаб келдилар.

Тасодифий ва мазмунсиз ном булмайди, шунинг учун хам турли соха олимлари топонимларни урганишга катта умид боглайдилар.

Топонимик материаллардан маълум булишича, муайян худуднинг топонимияси бошкаларининг топонимларидан хам лексик, хам фонетик жихатидан озми-купми фарк килади. Худуд топонимлари ва микротопонимларини хар томонлама урганиш тадкикотчиларга тил бирликларининг янги шаклларини топиш имконини беради. Бу тил бирликлари этнолингвистика ва этносоциолингвистика муаммоларини хал этишда, урф-одат ва маросимларни, афсона ва эртакларни, халк эртакларини ва "тирик тарих" деб аталадиган барча нарсаларни чукуррок ва туликрок билишда бебахо ёрдам беради[1].

Топонимика фан сифатида назарий ва амалий йуналишларга эга булиб, улар бир катор когнитив ва тарбиявий вазифаларни куйиш билан бир каторда худудларнинг номланиши тарихини урганиш ва тадкик килишнинг бир катор муаммолари ва конуниятларини куриб чикади[2].

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Топонимлар ва микротопонимлар муайян минтака тили лексик фондининг таркибий кисми булиб, унинг географиясининг хусусиятларини ифодалайди[3]. Хозирги замон тилшунослигида топонимик терминология билан бир каторда микро (макро) топонимика тушунчалари хам кенг кулланилади[4]. Микротопонимлар, асосан, умумий отларга тегишли булиб, кичикрок географик табиий объектларнинг номи сифатида уларни бошка топонимлардан ажратиб турувчи хусусиятларга эга.

Oriental Renaissance: Innovative, VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor (J) SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Узбек топонимшунослигининг назарий асослари яратилишида Т.Нафасовнинг ^ашкадарё вилояти топонимлари, ШДодированинг Тошкент микротопонимлари, Т.Рахматовнинг Самарканд топоними этимологияси, Ж. Латиповнинг Маргилон шахри жой номлари, Л.Каримованинг узбек тилида топонимларнинг урганилиши, С.Н.Найимовнинг Бухоро вилояти ойконимлари, З.Дусимовнинг Хоразм топонимлари, Б.Уринбоевнинг Жиззах ва Самарканд вилояти топонимларининг изохи, А.Мухаммаджоновнинг топонимлар илмий тавсифи ва этимологик тахлилининг тарихий жихатлари, Э.Бегматовнинг узбек антропонимлари хамда топонимикаси, А.Отажонованинг Хоразм этнотопонимларининг назарий масалаларига багишланган макола, монография ва диссертациялари мухим ахамият касб этди[4].

Сурхон вохасининг топонимлар, уларнинг номланиши хамда номланиш меъёрлари хакида тарихий, иктисодий, ижтимоий-сиёсий манбаларда турли шарх, талкин мазмунидаги бир канча кайдлар ХХ асргача хам мавжуд булган[5].

Узбек тили топонимларини таснифлаш масаласи тадкикотчиларнинг доимий диккат марказида булган ва бир неча махсус ишлар амалга оширилган . Топонимларни таснифлашда асосан икки йуналиш - лексик-семантик ва грамматик тузилишига кура тасниф килиш яккол кузга ташланади[6].

В.С.Суперанскаянинг фикрига кура, топонимлардаги узгаришларнинг аксарияти жамиятнинг пайдо булиши, ривожланиши ва эволюциясининг турли даврларини ифодалайди[7]. Купинча улар хакида махаллий ахолининг чекланган доираси хабардор булади, ёки улар географик объэкт жойлашувининг узига хос хусусиятларини ёки махаллий ахолига маълум ва тушунарли булган аник белгиларини акс эттиради.

Узбек тили, унинг суз бойлиги даврлар утиши билан миллий-маънавий хазинамизни чексиз кенгайтириб, жой номларининг вужудга келишига хисса кушиб келди. Ана шу масалани илмий тадкик этувчи топонимист (жой номларини урганувчи) олимлар жой номларини урганиб, унинг лисоний, тарихий тахлилига эътибор бериб, куплаб номларни кайта назардан утказиб чикдилар[8]. Масалан, Сурхондарё вилоятида 15 мингга якин топонимлар мавжуд булиб, шундан 1 мингга якини ахоли яшаш жойлари сифатида ахоли номи билан боглик аталади.

Халкимиз хар бир жой номини куйишда уша жойнинг табиий холати, ахолининг турмуш тарзи, хужалиги, унинг кухна тарихига хос хусусиятларга диккатини тортган. Вилоятимиз табиати бой, турли-туман усимликлар, гиёхлар усадиган буюк мукаддас вохадир. Шу сабабли Сурхон вохасида Андизли,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бойтут, Богчорбог, Гужумли, Чим, Чорбог; хажми ва микдори билан боглик топонимлар: Бештахта, Бешчашма, Бешэркак; хайвонот дунёси 8 билан боглик топонимлар: Бойбури, Буривой, Бурижар каби номлар кадимий халкимиз урф-одатлари, кадриятларини узида акс эттирган.

Вохада кон номлари билан боглик топонимлар: Тиллаховуз, Тиллакамар, Хужаикон, Шаргун; уруг-кабила номлари билан боглик топонимлар: Авокли, Арлотинча, Аргун, Ачамайли, Боймокли, Канжигали, Карлук, Куйин, Кулдовли, Кунгирот, Мангит; хунармандчиликка оид топонимлар: Болтали, Буйрабоб, Катман, Миришкори, Тарокли, Тегирмонтош, Таботош каби жой номлари кухна тарихдан далолат беради.

Вохадаги жой номларининг маълум кисми жуда кадимий сузлар булиб (масалан, Зараутсой, Дарбанд, Вахшивор, Зарабог, Бойсун, Чагониён, Термиз, Шеробод) улар халкимизнинг утмиши, маданияти, турмуш тарзидан хабар беради. Биз бундай жой номларини тарихий номлар, тарихий-маданий ахамиятга эга номлар деб атаймиз. Шунинг учун хам олимлар жой номларини «ернинг тили» деб бахо берадилар. Машхур рус олими Н.Н.Надеждиннинг «Ер -бу топонимлар ёрдамида инсоният тарихи битилган китобдир»[9, 31-бет]. деган сузи мухим ахамиятга моликдир.

Сурхон вохаси топонимлари тилга хос булган суз ясалиш моделларига кура шаклланган булиб, улар семантика ва грамматика жихатидан туртта структуравий тури ажратилади:

1. Турли тематик суз ва атама гурухларидан хосил булади: Канд, Корез, Ангор, Анхор, Газа, Дашт, Дахна, Занг, Мерган, Кишт, Кул, Куса, Лангар, Нелу, Чинор, Туда.

2. Лугавий таркиби арабча номлар: Аллоб, Минор, Мазор, Мунчок, Равот, Сайхон, Махалла.

3. Лугавий таркибига кура туркий-узбек тилига оид географик номлар: Барлос, Бахмал, Болтали, Бугачилй, Ч,илга, Кочар, Кумир, Кутан, Овчи, Ойинни, Очамайли, Узун, Кенагас, Куёвсув.

4. Содда сузлар кисмларга ажратилса, улар грамматик маъносини йукотади. Ангор, Андичон, Аргун, Бойсун, Камри, Каризат, Карсагон, Карсан, Катар, Катман, Килкон, Котиб, Маргилон, Пошхурт, Питов, Потос, Каризат,

Ном хосил килувчи илдиздан (топоформантлардан) иборат номлар номлар Сурхон вохаси топонимика тизимида кенг кулланилган. Урганиш натижасида топоформант гурухлардан бири минтакавий топонимларнинг шаклланишида

Кул;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

фаол иштирок этади. Маълумки, сузларнинг топоформант ёрдамида ясалиши "тилшуносликда, айникса, тожик тилида энг кенг таркалган йул саналади" [10,25]. Ушбу турдаги географик номлар асосида урганиш "..тадкикотчига топонимларнинг умумий такрорланувчи элэмэнтлари: топонимик узаклар, кушимчалар, шунингдек, топоним ясовчи префиксларни белгилаш ва тартибга солиш имкониятини беради" [10, 19].

Сурхон вохаси географик номларининг топоним ясовчи кушимчаларини (топоформантларини) лисоний мансублигига кура икки гурухга булиш мумкин. Биринчи гурух, бунда топоним ясовчи кушимчаларнинг (топоформантларнинг) куп кисми тожик тилига мансуб булиб, улар шу асосда талкин килиниши керак. Иккинчи гурухга Шаркий Эрон тилларига (сугд, сак, бактрия) тегишли топонимлар киради ва минтакада куплаб топонимларнинг шаклланишида роль уйнаган. Юкорида кайд этилганидек, Сурхон худуди топонимик материалининг тузилиши жихатидан яна бир гурухи хосила географик номлар гурухидир. Топонимик материалнинг географик номлари, асосан, -а, -зор, -гох, -истон, -дон, -чи, -и, -ак, -вор, -ча аффикслари ёки охирлари ёрдамида тузилади (Ду+об+а, Сел+рах+а, Селраха, Гул+зор, Рег+зор, Чашма+зор, Хум+дон, Шир+дон).

Айтиш керакки, Сурхон вохаси топонимик материалининг асосий кисмини топоним-иборалар ташкил этади. Топонимларнинг бу гурухини урганиш уларни синтактик эркин суз бирикмаси шакли асосида шаклланган дейиш имконини беради. Бу худудда тупланган материаллар шуни курсатадики, бу турдаги топонимларнинг куп кушма сузлари тожик келиб чикиши булиб, факат шу асосда уларни изохлаш мумкин. Демак, Сурхон вохаси топонимларининг бу тури халкнинг турмуш тарзи, касби, урф-одат ва анъаналарининг ифодаси булиб, уларни урганиш фаннинг бошка сохалари - тарих ва этнография учун катта ахамиятга эга булиб, бу топонимлар оркали минтака халкларининг баъзи урф-одат ва анъаналарини урнатиш.

туркий топонимларни тузилиши ва тил мансублигига кура уч гурухга ажратганлар: бошкалар);

махаллий туркий топонимлар "(Казнок, Калавур, Октош, Тошкургон, Янгикургон ва б.)

аралаш топонимлар (икки тилли) (Сангкайрок, Зуртумшук, Кашкакух, Лолакул, Одамтош, Арчабулок, Урукдара ва бошкалар);

аралаш топоним-иборалар (Дарёи ишкина, Юрти Калон, Кухи Кушлич ва бошкалар)" [11].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Айтиш керакки, Сурхон вохаси худуди туркий топонимлари бизда хам алохида, хам мураккаб микротопонимлар таркибида учрайди. Бу худудда узлаштирилган туркий микротопонимлар нисбатан кам, улар купинча алохида кулланилади:

Кутан туркий суз булиб, куриб чикилаётган худудда энг куп кулланиладиган топонимлардан бири булиб, бу чорва утланадиган жойнинг номи ва сакланади[12]. Уларни Сурхон вохаси худуди географик номлари таркибида хам кузатишимиз мумкин: Кутани Туракул (майдон, Бойсун), Кутани гешил (яйлов, Шеробод кишлоги), Кутани Хдвзу (худуд, Хондиза кишлоги);

Кудук лугатда "яхши" деб талкин килинган, бу суз туркий эканлиги кайд этилган[12]. Сурхон худудида топоним кудук шаклида хам, кудук шаклида хам кулланилади, чунки кудуклар бор объектлар дейилади. Масалан, Кудико (тог, Кумкургон кдшлоги), Кудик (руён, Шеробод кишлоги), Дахани кудук (руён, Шеробод кдшлоги), Кудики Тагоби Бето (тог, Панжоб кишлоги) ва бошкалар;

Кот лугатда "зирк" ва "зирк" деб талкин килинган[12]. Бу суз купинча усимликлар номи сифатида ишлатилади ва фитопонимлар хам унинг ёрдамида шаклланади, масалан, Кото, Чашми Кот.

ХУЛОСА

Сурхон вохаси топонимикасининг лингвистик тадкики шуни курсатадики, бу худуднинг географик номларида ахолининг этник таркиби, унинг моддий ва маънавий маданияти уйгунлашувида уз изини колдирган мураккаб тарихий жараёнлар акс этган. Умуман олганда, Сурхондарё топонимияси узига хос комусий асар булиб, унинг сахифаларида воха ахолисининг этник, ижтимоий, иктисодий ва маданий тарихига оид барча асосий фактлар уз аксини топган.

REFERENCES

1. Турсунов С. Сурхондарё вилояти топонимлари /:-Т.: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2008. -152 б.

2. Бартольд, В. В. Сочинения / В.В.Бартольд. Т.2. Ч.1.// К вопросу о языках согдийском и тохарском. - М., 1964. - 657 с.

3. Нафасов Т. Кашкадарё область топонимлари: Фил. фан. ном.. дис. -Тошкент, 1968. - 301 б.;

4. Адизова Н.Б. БУХОРО ТУМАНИ МИКРОТОПОНИМЛАРИНИНГ ЛЕКСИК-СЕМАНТИК ТАДКИКИ 10.00.01 - Узбек тили Филология фанлари

435

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси АВТОРЕФЕРАТИ, Бухоро -

5. Махмаджонов, О.О. Историко-лингвистическое исследование топонимии Гиссарской долины Таджикистана: автореф... дис... док-ра фил. наук. / О. О. Махмаджонов.-Душанбе, 2010. - 45 с.

6. Абу Бакр ибн Жаъфар Наршахий. Бухоро тарихи. - Тошкент: Фан, 1966. -119 б.;

7. Нафасов Т. Узбекистон топонимларнинг изохли лугати / Т. Нафасов. -Тошкент: Фан, 1989. - 280 б.

8. Найимов С.Н. Ойконимы Бухарской области: Автореф. дисс. .канд. филол. наук. - Ташкент, 1984. - 20 б.

9. Каримова Л. Узбек тилида топонимларнинг урганилиши. - Тошкент: Фан, 1982. - 96 б

10. Никонов В.А. Введение в топонимику. - М.: Наука, 1965. - С.164;

11. Хдсанов X,. Урта Осиё жой номлари тарихидан. - Т.: Фан, 1965. - Б.3;

12. Хомидов Д. Р. Лингвистическое исследование гидронимов региона исторического проживания таджиков в Мавераннахре: автореф. дис. док-ра фил. наук. / Д.Р. Хомидов. - Душанбе, 2018. - 50 с.

13. Кораев с. Географик номлар маъноси. - Т.: Узбекистон, 1978. - Б.6;

14. Kattakulovna, T. S. (2020). The creative interrelation of scientific debate with social life, the political situation and the dialectical way of thinking that reflects them. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 10931098.

15. Kattakulovna, T. S. (2020). The Importance Of The Discussion Method In The Development Of Argumentative Competence In Students. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(09), 442-446.

16. Turabova, S. K., & Juraeva, V. F. (2019). THE SOCIO-POLITICAL SIGNIFICANCE OF THE PHENOMENON SCIENTIFIC DISCUSSION IN THE DEVELOPMENT OF THINKING OF THE PEOPLES OF THE EAST. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(8), 168-174.

17. Turabova, S. K. (2021). Socio-Historical and Logical-Epistemological foundations of the development of the art of dispute. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(5), 58-61.

2021.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.