Научная статья на тему 'УЙҒУР ТИЛИДА ГАП МАСАЛАСИ'

УЙҒУР ТИЛИДА ГАП МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
8
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Уйғур тили / Уйғур тилининг тадрижий ривожи / баён / сўроқ / буйруқ ва ундов гаплар. / Uyghur language / gradual development of Uyghur language / narrative / interrogative / imperative and exclamatory sentences.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гисаров, Фарҳод

Мақола уйғур тилида гап масаласини ўрганишга бағишланади. Уйғур тилида гап тўғрисидаги гиносеологик, онтологик билимларга назарий жиҳатдан ёндошишга ўз ҳиссасини қўшади. Уйғур тили гапси билан боғлиқ қуйидаги жиҳатларини очиб беришга ҳаракат қилади. Мақолада гап маъно берувчанлик, мазмун етказувчанлик, объектив воқеликни акс эттирувчанлик, эмперик ва назарий билимларни ҳосил қилувчанлик каби қатор хусусиятларга эга эканлигини назарда тутилган ҳолда билим олувчиларга гап таркибий тузилишида ҳозиргача камроқ эътибор қаратилган жиҳатлар таҳлилга тортилади. Уйғур тилининг тадрижий ривожи билан боғлиқ йирик туркшуносларнинг ғоявий қарашлари илмий асосланади. Гапнинг таркибий қисмлари ўрганилади. Баён, сўроқ, буйруқ ва ундов гаплар таснифланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROBLEM OF SENTENCE IN THE UIGUR LANGUAGE

The article is devoted to the study of the sentence in the Uyghur language. It contributes to the theoretical approach to the gynecological and ontological knowledge of speech in the Uyghur language. The Uyghur language tries to reveal the following aspects related to Gapsi. In the article, it is assumed that the sentence has a number of properties, such as meaning-giving, content conveyance, objective reality reflection, empirical and theoretical knowledge generation, so far less attention has been paid to the structure of the sentence. The ideological views of major Turkologists regarding the gradual development of the Uyghur language are scientifically based. The components of the sentence are studied. Declarative, interrogative, command and exclamatory sentences are classified.

Текст научной работы на тему «УЙҒУР ТИЛИДА ГАП МАСАЛАСИ»

УИГУР ТИЛИДА ГАП МАСАЛАСИ

ГИСАРОВ Фарход

Тошкент давлат шарцшунослик университети

Турк филологияси кафедраси катта уцитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мацола уйгур тилида гап масаласини урганишга багишланади. Уйгур тилида гап тугрисидаги гиносеологик, онтологик билимларга назарий жщатдан ёндошишга уз уиссасини цушади. Уйгур тили гапси билан боглиц цуйидаги жщатларини очиб беришга уаракат цилади. Мацолада гап маъно берувчанлик, мазмун етказувчанлик, объектив воцеликни акс эттирувчанлик, эмперик ва назарий билимларни уосил цилувчанлик каби цатор хусусиятларга эга эканлигини назарда тутилган уолда билим олувчиларга гап таркибий тузилишида уозиргача камроц эътибор царатилган жиуатлар таулилга тортилади. Уйгур тилининг тадрижий ривожи билан боглиц йирик туркшуносларнинг гоявий царашлари илмий асосланади. Гапнинг таркибий цисмлари урганилади. Баён, суроц, буйруц ва ундов гаплар таснифланади.

Калит сузлар: Уйгур тили, Уйгур тилининг тадрижий ривожи, баён, суроц, буйруц ва ундов гаплар.

The article is devoted to the study of the sentence in the Uyghur language. It contributes to the theoretical approach to the gynecological and ontological knowledge of speech in the Uyghur language. The Uyghur language tries to reveal the following aspects related to Gapsi. In the article, it is assumed that the sentence has a number of properties, such as meaning-giving, content conveyance, objective reality reflection, empirical and theoretical knowledge generation, so far less attention has been paid to the structure of the sentence. The ideological views of major Turkologists regarding the gradual development of the Uyghur language are scientifically based. The components of the sentence are studied. Declarative, interrogative, command and exclamatory sentences are classified.

Key words: Uyghur language, gradual development of Uyghur language, narrative, interrogative, imperative and exclamatory sentences.

ABSTRACT

67

www.birunijournal .uz

КИРИШ

Инсоннинг борлик тугрисидаги тушунчалари унинг билимлари мажмуасига жамланади. Аждодларимиз туплаган билимларини мохиятан тугри англаб етиш долзарб вазифа булиб келмокда. Макола уйгур ва узбек тилларида кулланилиб келаётган гап тугрисидаги гиносеологик, онтологик билимларга назарий жихатдан ёндошишга уз хиссасини кушали. Инсон ва борлик масаласи башарият тафаккуридаги устувор масалалардан бири ва мухимидир. Инсон борлик тугрисида факатгина эмперик билимларига асосланиб тула ва тугри хулоса чикаролмайди. Эмперик билиш хиссий билиш демакдир. Х,иссий, аккумулятив, назарий жихатларга эга булган нутк бирликлари орасида гап фикр етказувчилик имконига эгадир.

Гап тугрисидаги назарий (идрокий) билимларни амалий билимлар билан уйгунлиги билим олувчига жамиятда гапнинг ахамияти борасида чукуррок тасаввур хосил килади. Тилга эътибор - бу энг аввало нуткнинг мукаммаллигини таъминловчи суз ва ибораларга эътибордир. Нуткдаги тил бирликлари оркали инсон онгига етиб бориб, хукм,тушунча, тасаввур пайдо килиш гапга хос хислат хисобланади. Бу рационал жараён тугри булиши албатта, бевосита гап узига сингдирган фикрларнинг вокеъликка мос ёки мос эмаслигига боглик. Гап тингловчига нимани, яъни кайси хукм ёки тушунчани етказаётганлиги сузловчи ёки ёзувчининг салохияти, максадига боглик.Тилшунослик назарий билимлари асосида гап ва ундаги мазмун -мохият, жавхар - ораз, эмперик-аккумулятив богланганлик очиб берилади. Узидан олдинги илмий билимларга таянган холда илмий тадкикотлар силсиласини давом эттириш анъанасига амал килади.

Маколада хозирги замон уйгур тилидаги лингвистик назариялар асосида гапнинг ички тузулишига назар ташланади. Кузатиш, эксперимент, киёслаш оркали гапга илмий изохлар берилади.

Маколада Ф.де Соссюр, А. Гардинер, В.А. Звягинцев, Ф.М. Березин, Л. Ельмслев, узбек мутафаккирларидан А. Фитратнинг ишлари методологик асос килиб олинди. Уйгур тилидаги гапларни бошка тилларга таржима килишда гапдаги узига хосликларни эътиборга олиш ва уларни семантик маъноларини укувчиларга тугри етказиб бериш, гап хакида куникма хосил килиш, маколанинг амалий ахамиятини белгилайди.

УЙFур тилида гап хакидаги умумназарий карашлар Уйгур тилида гап хакида суз юритилар экан, бевосита синтаксис коидаларига мурожаат этилади.

68

www.birunijournal .uz

Уйгур тилининг синтаксис кисми куп йиллар давомида катор тилшунос олимлар томонидан урганиб келинган.

"Уйгур тилининг синтаксис тизими тилшуносликнинг тулик урганиб чикилмаган булаги булиб колмокда" [1.16.]. Уйгур тилшунослиги тарихини урганган профессор Н. А. Баскаков уни бир неча давр ва боскичларга булган

I.1917 йилгача булган давр;

II. 1917 йилдан кейинги давр. А. (урушгача булган давр)

1 -боскичи 1930 йилгача;

2 - боскичи 1941 йилгача. Б. (урушдан кейинги давр) 1 - боскичи 1960 йилгача;

2 - босикичи 1960 йилдан кейинги давр[№2. 2015.].

А.К.Боровкованинг "Уйгур тили дарслиги"га ёзган суз бошисида С. Е. Малов "грамматик шаклларнинг баёни зарарига булса-да, баъзи уринларда синтактик кисмнинг кенгайтирилганлиги" тугрисида ёзади [4. 6.].

Тилшунос сифатида С.Е. Малов грамматик шаклларни катъий кайд этиш тарафдори эди. Уларни этимологик тахлил килишни устун курар эди. У синтаксисни барча тиллар учун умумий бир схема шаклида курар ва тиллардаги мисолларнигина алмаштириб турилса максадга мувофик деб хисоблар эди. Бу ёндошув тиллар синтаксисида чукуррок изланишлар олиб борилишига имкон бермас эди. Уйгур тили синтаксиси етарли даражада урганилмаганлигига асосий сабаблардан бири шунда эди.

Ф.де Соссюр нуткий фаолият (languege)нинг индивидуллик ва ижтимоий белгиларини узида мужассам этган бутунлик эканини ва унинг тил - нутк (parole) муносабати бирлигидан ташкил топишини таъкидлайди. Нуткий фаолият доирасида икки асосий тушунчани - тил (languege) ва нутк (раго1е)ни ажратиб, лингвистикани хам икки турга-тил лингвистикаси хамда нутк линвистикасига ажратади. Ф.де Соссюрнинг тил-нутк дихотомиясига ёндошув тилшунослар уртасида бир хил булган эмас.

Ф.М. Березин Ф.де Соссюрнинг тил-нутк дихотомиясида у икки асосий нуктага таянганини баён килади: а) ижтимоийлик ва индвидуаллик белгиси; б) фаркловчилик ва фаркланмаслик белгиси. Л. Ельмслев эса ижтимоийлик ва индвидуаллик белгиларини сокит килади. Ф.де Соссюрнинг фикрича "тил гояларни ифодаловчи белгилар системасидир" [1. 47.].

[2.16.]:

69

www.birunijournal .uz

У тилни ижтимоий ва жамоа вакиллари нутк фаолиятининг махнули булган хазинадир деб бахолайди. Ва у ушбу лисоний фаолиятни тил ва нуткка ажратади. Ф.де Соссюр тил ва нут; бирликлари тушунчасини лингвистикага олиб кирар экан, кейинги хар кандай грамматик тадкикотлар учун асос яратди.

О. Есперсеннинг фикрича хар бир индивид уз нутки учун "ташкари"дан меъёрий материал олади, яъни амалда у бошкаларнинг нуткини кузатиш оркали уз нуткини ранг-баранглигини ва бойлигини такомиллаштириб боради.

О. Есперсен "индивиднинг оний лингвистик функция бажариши"ни нут; деб атайди. Унинг таъкидлашича нут; индивиднинг лингвистик одатлари йигиндисидир.

А. Гардинернинг фикрича хар кандай лугат ва хар кандай синтактик моделлар йигиндиси тилдир. К^иска муддатли, тарихан бетакрор суздан фойдаланиш фаолияти нуткдир. Нутк конкрет - аник замон ва макон билан боглик. У бетакрорлик хусусиятига эга. Битта синтактик модел асосида юзага келган хар бир гап аник бир макон ва бир замонда муайян шахс томонидан айтилади. Бошка вактда, бошка маконда айтилган худди шу гап олдингисига ухшамайди. Унинг бетакрорлик хусусияти шундадир.

УЙFур - узбек тилларида гап модели ва ундаги предикативлик Гап атамаси умумлашган бирлик (мохият сифатида) тил бирлигини ифода этса, реаллашган бирлик (ходиса сифатида) нутк бирлигини ифода этади.

Тил бирликлари сатх бирликлари жихатидан умумлашган бирлик хамда аник бирликларга ажратилади. Гап хам тил ва нутк бирликларига булинади. Рус тилшунослигида гап (предложение, модель, структурная схема) деб, гап эса (высказывание) деб аталади. Гап сатхларида тил ва нутк ходисалари "гап модели" (тил бирлиги) хамда "гап" (нутк бирлиги) атамалари ишлатилади.

О.М. Москальскаянинг таъбири билан айтганда "Гап ёки гап модели-гапнинг типиклаштирилган грамматик шакли, гап эса унинг муайян вазият билан богланган нуткий куринишидир" [2.183.].

Гап модели аник саналиш ва тасвирланиш хусусиятига эга. Гап эса кенг намоён булиш имкониятига эга.

Гап модели аник гаплар гавдаланиши, гап эса шу гап моделининг нуткда турлича намоён булиб келишидир.

Гап модели яшаш шаклига кура ижтимоий, гап эса хусусий- индивидуалдир.

А.Фитрат гапдаги муайян элементларнинг узаро богликлиги хакида асосли фикрларни билдирган [3. 9-10 бетлар]. Гап предикативлик хусусиятига эга булган тизимдир. Гапнинг коммуникатив маъно ташувчи бирлик сифатида шаклланиши предикативлигидир. Предикативлик гапнинг грамматик

70

www.birunijournal .uz

MatHocugup. Ba y ranHHHr maKrnap TH3HMHga KucMnapra a^panMafiguraH rpaMMaTHK MatHocugup.

npegHKaTHBHHK maxc (coh), 3aMOH, Mann, TacgHK-HHKop MatHonapu Ba 6y MatHonapHHHr maKrnapgaru My^accaMnHrHgup. X,O3Hpru cuHTaKTHK Ha3apnanapga npegHKaraBnHK TymyHnacura eHgomyB hkkh xungup. 1) MaHTHKHfi eHgomyB. 2) rpaMMaTHK eHgomyB. EyHH Kyfiugaru Muconga KypunagH: Kyem HHKgH-önpHHHH aHtaHaBHfi, MaHTHKHfi Kapam HyKTau Ha3apugaH npegHKaraBnHK MaHa my (Kyem xaMga HHKgu) cy3napu ypTacugaru MyHocaSaTgup. Hkkhhhh rpaMMaTHK HyKTau Ha3apra Kypa npegHKaraBnHK hkkh cy3HHHr y3apo MyHocaSarngaH эмac, Sarau MKopugaru ran TapKuSugaru rpaMMaTHK Kareropuflnap:

- aHHKguK Mafinu;

- yTraH 3aMOH;

- ynuHHH maxc

KaSu rpaMMaTHK TaMofiarnap opKanu aHHKgaHagu.

YÖFyp TH^Hga ranHHHr makMaHurnnga $pa3eo^oru3M^apHHHr ypHH

TunmyHocnuKHHHr cuHTaKcuc khcmh rannapHH Taxgun KunyBHH SynHMH SynuS, HyTK Supnuru xucoönaHMum ranHH TagKHK Kunagu. EyHga ranHHHr Kyfiugaru ^uxaraapu ypraHunagu:

1. ran TapKuSugaru cy3napHHHr y3apo KaHgafi SupuKKaHnuru;

2. ranHHHr MatHO Ba Ty3HnumH ^Hx,aragaH TypnaHumu;

3 KymMa ranHHHr Sup eKH Sup Hena npeguKaTHB MatHonapgaH TamKun TonraHnuru;

4. ranHHHr TyS Ba KyHMa MatHonapuga (Kafi^HAT) TamyBnaHnuK xycycuflTH;

5. ranHHHr TeHrgom SynaKnapuga ypTacuga TapTuS MaBKefiu Macanacu. CuHTaKcuc rpeKna -"Sxats" cy3ugaH onuHraH SynuS yfiryp Tunuga "^ypum"

eKH "Typum" geraH MatHonapra эra.

ran Ty3um Syfiuna rpaMMaTHK KOHyH-KOuganap fiHFHHgucu cu^arnga TymyHunagu.

rannap Ma3MyH Ba SaeH этнm oxaHrura Kypa TypT Typra SynuHagu

1) SaeH ran;

2) cypoK ran;

3) SyfipyK ran;

4) yHgoB ran.

EaeH ran Ma3MyHH ^uxarngaH cy3HOBHH yfi-^HKpugarH Tyran MatHOHH THHrnoBHH OHrura SaeH, TymyHTupum ycynu SunaH eTKa3Hmgup. EaeH ran SaeH

71

www.birunijournal .uz

интонациясида укилади ёки айтилади. Баён гапда феъл маъноси хабар етказувчи хисобланади.

Масалан, "Сени учратганимдан багоят хурсандман маъносидаги Сени курганимдан бошим осмонга етди".

Бу икки гапда маъно деярли бир хил, бирок бадиийлик жихатидан иккинчи гапда ифодавийлик ва фикрга сайкал бериш купрок.

Биринчи гап баённавислик усулида тузилган. Иккинчи гапда "бошим осмонга етди" ибора иштирок этди. Туб маънода "боши осмонга етмок" амри махол холат. Аммо ибора "хурсанд булмок" маъносини буртирма образ усулида ифодалайди. Сурок гап:

"Агзинга бакип сузла, каерда тургинингни билем-сен?!-нида килди Медхем".

Мазкур гапда "огзингга караб гапир" маъносига эътибор каратамиз бу ибора уйлаб гапир, эхтиёт булиб сузла каби маъноларда тушунилади.

Гапдаги "каерда турганингни биласанми?!" сурок маъносини ифодаловчи сурок гап.

Гапдаги "Огзингга караб гапир, каерда турганингни биласанми?!" гапси кучирма гап, хисобланади.

Муаллиф, ёки сузловчи тингловчига бошка учинчи шахснинг гапини етказиш учун бу усулдан фойдаланади. Кучирма гап куштирнок ичида ёзилади.

Гап икки содда гапнинг узаро бирикувидан тузилса, бундай гап кушма гап децйилади.Кушма жуладаги биринчи гап буйрук гап, иккинчи гап эса сурок гапдир. Кушма гапда кайси гапга ургу берилса, маъно ушанга нисбатан аникланади. Агар сузловчи "Огзингга караб гапир!"ни кучли охангда айтиб, "Каерда турганингни биласанми?" гапсини пастрок охангда айтса, демак тингловчига хар хил гапларни айтиш керак эмаслигини англатмокда. Бирок биринчи гапни пастрок охангда айтиб, иккинчи гапга ургу бериб айтса , унда тингловчига нокулайрок, эхтиёт булишни такозо этадиган жойда турганлигини уктиради.

Гаплардаги охангдорлик ургу бериш ахамияти шунда. Сузловчининг максадига караб ургу урни узгаради, аммо якуний фикрни гапдан тулик тушуниб олишга уриниш укувчи ёки муаллифнинг салохиятига боглик. Буйрук гап:

Буйрук гапда сузловчи тингловчига буйрук, буюриш майлида мурожжат килади. Буйрук гап охирига нукта куйилади. Кучирма гап сифатида кулланилганда, гап ва тиниш белгиси куштирнок ичига олинади. Масалан:

72

www.birunijournal .uz

"OnKHHapuHu öoccuHa nana MyHHa!"- gen xuTon KHHgu AögypaxMOH э$ннgн... Ey KymMa rangaru "OnKHHapuHu öoccuHa, nana MyHHa!" rancuga x,aM "OnKaHH öocmok" cy3 öupuKMacu umHaruHraH. "YnKaHH öocuö ohmok" hh TyFpugaH-TyFpH yrupum xaroHHKKa ohhö KeHagu. Ey cy3 öupuKMacu uöopa öyHuö, KyHMa MatHO ÖHHgupagu. Ey Kaöu ranHapHH yÖFyp THHugaH öomKa THHHapra Tap^HMa KHHum Tap^HMOHgaH MKcaK Maxppar x,aMga MyKaMMan öhhhm Tanaö KHHagu. Xopu^uö THHHapgaru 6y Kaöu MeTa^opanapHH chhhkobhhk ÖHHaH ypraHum Tap^uMOHHHK TatHHMOTH TanaÖHapugaHgup.

YHgoB ran: YHgoB ran xaKuga ran öopap экaн, yHgoB ranHap HHCOHHapHHHr KyTapuHKH Kafi^HaTHHH, xymBaKT - xymnaKnaKguK Hax3anapHHH, pyxuö MKcanum, gun roxopuHH, aHtaHaBHÖ , mhhhhö u^Tuxop TyÖFyHapuHH aKC эттнpraнннгн ÖHHaH xycycuaraaHagH. Hhcoh OHara, OHa BaraHra, OHa xaHKura, öaöpaMHapga , TyÖHap, mogueHanapga, MHHHarura, ceBraH epura, akhh KapuHgomHapura, aKa-yKa, ona-CHHruHHapura y3 Mexp-MyxaööaruHH H^oganaeTraHga yHgoB ranHapgaH ^oöganaHagu:

"Kupun TamHacuMy, MeHHTHMH3HH, guHHMH3HH aaK octh KHHgupMaÖMro^ö MycyHMOH эхнн! ".

Ymöy ranga ^HKpHu KynHH xuc-xaa^OH ÖHHaH u^ogHaHraHH KypuHagu.

YHgoB ranHapga mu^oaTKopHHK, MaTOHaT, KaTtuaT Kaöu $a3HHaraap My^accaM öyHagu.

YÖFyp THHugaru ranHapHH TaxuHHHH öaguuö agaöueT HaMyHanapuga aKC этгaн BaTaHnapBapHHK, mhhhhö pyx,, aHtaHa x,aMga MeHTanuTeTHH nyKyp ypraHumra yHgaögu.

ranHHHr OHrgaru aKCii

3. Сэмэgннннг "HcTaK Ba KHCMar" acapuga yfiryp THHugaru ranHap, uöopanap $pa3eoHoru3MHapgaH yHyMHH Ba MaKcagHH ^oöganaHHHraH.

Eagннfi-ny6ннцнстнк, CHecHÖ-TapuxHÖ agaöueTHapga xp3upru 3aMOH yfiryp thhh u^oga ycyHHapu TyHaKOHHH umHaTumu xaHKHHHr acpufi op3y-yMugHapuHH, Tapuxufi-u^THMuofi $HKpy yÖHapuHH u^oganaögu.

ran HyTK öupHuru öyHumu ÖHHaH öupra h^thmohö Ba HHguBugyaH OHrHHHr MaxcyHugup. HyTK opKanu hhcoh OHrura eTKa3HHaeTraH MatHaBufi axöopoTHap em aBHog Ta^aKKypu maKHHaHumuga Karra axaMHAT Kacö этagн. Yfiryp thhh ^axpH THHHapu opacuga y3 ypHH, Tapuxu, canoxuaTH Ba MatHyM MatHoga Hy$y3ura эгa.

Yfiryp xaHKH Hena MHHr öhhhhk Tapuxu ÖHTHHraH e3Ma agaöueT HaMyHanapura эгa.YfiFyp xaHKHHUHr 6oö MagaHufi-MatHaBufi MepocugaH hhmhö ^ofiganaHraH Xoc X,o:®hö, MaxMyg KomFapuö, Änumep HaBOuö Kaöu yHyF

cuÖMOHap y3 acapHapuga komhh maxc TapöuacuHH öara^CHH öaeH этгaннap.Вa öy

73

www.birunijournal .uz

Macana XXI acp flHru aBnoguHH TapSuanamga xaM y3 gon3apSnuruHH fiyKOTMafi KenMOKga.

YfiFyp Tunugaru agaSueTnapga ranHH Taxnun Ba TagKHK KunuHap экaн, ran SaeH, cypoK, SyfipyK, yHgoB Typnapu opKanu yKyBHH OHrura cuHruS yHga H^oSufi Ba canSufi oSpa3nap xaMga ynapra maxcufi, ^yKaponuK MyHocaSaraapuHH maKnnaHTupumra xu3MaT Kunagu.

3ue CaMagufi y3HHHHr "HcTaK Ba KucMaT" acapuga yfiFyp Tunugaru Sofi neKcuK Mepoc HaMyHanapuHH Saguufi u^oganu Tap3ga Kynnagu.HHcoHHHHr TaHa at3onapu SunaH SoFnuK uSopanapHH yfiFyp Tunugaru rannapga KynnaHunumuHH aManga flKKon KypcarnS Sepa ongu.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1)KynoK SunaH SoFnuK uSopanap Kyfiugarunap: KynoKKa xym eKaguraH ran экaн.

2)Ky3 SunaH SoFnuK uSopanap:

ffly KyHH TyfiHHHr TOMomacu KaHgoK yTuS KeTraHHHH nafiKaMaguM.

3)Som SunaH SoFnuK uSopanap:

MeH ranfl xonara Sup ofi HHuga SomuMgaH yTraH KucMarnu flmupMafi cy3naS SepguM.

4)Kyn SunaH SoFnuK uSopanap:

MaHa my KenruHgu KOHOKnap xaMMaHH y3 Kynura 0nuS,HanFHTM0Kganap.

5) Tun SunaH SoFnuK uSopanap:

"BanaKnaMa!TunuHr y3yHra yxmafigu,goFnaS Kyfium KepaK экaн!"

6) ropaK SunaH SoFnuK uSopanap:

OHaMHHHr axBonu Kagafi экaн?-yнннr ranuHH SyngHM,TOKaTHM tok Syngu Ba roparuM энgн opM Tona Somnagu.

7) OFH3 SunaH SoFnuK uSopanap:

OF3HHrra KapaS ranup,Kaepga TypraHHHrHH SunacaHMH?! -Hugo Kungu MegxeT.

8) YnKa SunaH SoFnuK uSopanap:

YnKanapuHrHH SochS onuHrnap!-geS xhtoS Kungu ASgypaxuM a^aHgu.

9) KopuH SunaH SoFnuK uSopanap:

Mafinu,hkkhmh3 xyggu Sup KopuHgaH TanamuS TymraHgeKMH3,ona«:oH!

10) ro3 SunaH SoFnuK uSopanap:

KefiHH ffluHr fflucafi KeHram Hrra^OKugaH ro3 yrrupuS,KapmH xapaKaT KunumHH Somnagu.

11) oeK SunaH SoFnuK uSopanap:

"KupuS Tamnaca xaM,Mac^ugHMH3HH,gHHHMH3HH oeKocTH кнngнpмafiмнз,эfi MycynMOH axnu!

12) SaFup SunaH SoFnuK uSopanap:

74

www.birunijournal .uz

Бугун хам опам мени она урнида багрига босганида,узимни онамнинг иссик куйнида рохатланиб ётгандек хис килдим.

Мазкур асар билан танишганда,укувчи уйгур тили ва ундаги миллий,анъанавий урф-одатлар,;адриятлар куршовига кириб боради,хамда бадиий-эстетик завкка тулади.Зиё Самадий Уйгур халкининг асрлар давомида туплаб келган тарихий адабий бойлигини бадиий образлар,талкинлар асосида кайта жонлантиришга эришди.Ёш авлод вакиллари уйгур тилидаги гап ва унинг она тилидаги ифодавийлигини ёддан чикармасликлари лозим.Шу уринда макола уйгур тилида гап нутк бирлигигина эмас,балки миллат менталитети,кадриятларини авлоддан авлодга етказиб берувчи энг самарали восита эканлигини укувчилар фикрига сингдириш учун хизмат килади. ХУЛОСА

Уйгур тилида гап масаласи номли маколада уйгур тили синтаксиси хакида синтаксис тушунчасининг тарихи, фан объекти сифатида урганилиш боскичлари, олиб борилган илмий тадкикотларнинг ютук ва камчиликлари, истикболлари амалга оширилиши керак булган вазифалар каторида уйгур тилида гапнинг ички курлиши, шаклланиши, гапнинг турлари ва улардаги семантик маънодорлик жихатлари урганилди.

З. Сэмэdiнинг "Итсак ва кисмат" асарида учраган гаплардаги ибора, метафора , фразеологизмларга эътибор каратилди.

Хулоса урнида шуни айтиш уринли буладики, уйгур тилшунослиги бундан буён бажарилиши лозим булган тадкикот ишлари уз навбатини кутиб турибди.

Макола уйгур тилида фразеологизмлар , иборалар, бадиий тил усуллари тарихий тадрижий ривожланиш тахлил килиш йуналишида олиб бориладиган илмий ишларга дебоча булади деб умид килинади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Копиленко М.М . Основы этнолинвистики Алматы: Евразия 1995 - 179 с.

2. Маковский М.М. Сравнительный словарь мифологичечкой символики: образ мира и мир образов М. Владос, 1996 . 254с.

3. Сэмэди "Истак ва кисмат" Алматы «ИД «Мир» нэшриети 2008, 572 б.

4. Курванбакиева А.Н. Роман уйгурский язык фразеологизм // Журнал: Вестник КазНУ 2011. Алмата Востоковедение

75

www.birunijournal .uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.