Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИДА БОҒЛОВЧИЛАРНИНГ ЎРГАНИЛИШИ ВА УНДАГИ МУАММОЛАР'

ЎЗБЕК ТИЛИДА БОҒЛОВЧИЛАРНИНГ ЎРГАНИЛИШИ ВА УНДАГИ МУАММОЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

3479
130
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сўз туркумлари / ѐрдамчи сўз туркуми / боғловчи / тенг боғловчи / эргаштирувчи боғловчи / соф боғловчи / содда гап / эргаш гап / қўшма гап / эргашган қўшма гап. / parts of speech / secondary parts of speech / conjunction / coordinating conjunction / subordinate conjunction / pure conjunction / simple sentence / subordinate clause / composite sentence / complex sentence.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ахаджон Джумақўзиевич Атабоев

Ушбу мақолада ўзбек тили боғловчиларининг маъно ва хусусиятлари, уларни туркона таҳлил қилиш ҳамда уларни таснифлаш масалалари, шунингдек, боғловчи билан боғлиқ масалаларни илмий ҳал этиш ҳусусида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article deals with the meaning and characteristics of the conjunctions of the Uzbek language, their Turkic analysis and classification, as well as the scientific solution of i ssues related to the connective

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИДА БОҒЛОВЧИЛАРНИНГ ЎРГАНИЛИШИ ВА УНДАГИ МУАММОЛАР»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

УЗБЕК ТИЛИДА БОГЛОВЧИЛАРНИНГ УРГАНИЛИШИ ВА УНДАГИ

МУАММОЛАР

Ахаджон Джумакузиевич Атабоев

Андижон давлат университети уцитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада узбек тили богловчиларининг маъно ва хусусиятлари, уларни туркона тахлил цилиш хамда уларни таснифлаш масалалари, шунингдек, богловчи билан боглиц масалаларни илмий хал этиш хусусида суз юритилган.

Калит сузлар: суз туркумлари, ёрдамчи суз туркуми, богловчи, тенг богловчи, эргаштирувчи богловчи, соф богловчи, содда гап, эргаш гап, цушма гап, эргашган цушма гап.

ABSTRACT

This article deals with the meaning and characteristics of the conjunctions of the Uzbek language, their Turkic analysis and classification, as well as the scientific solution of issues related to the connective

Keywords: parts of speech, secondary parts of speech, conjunction, coordinating conjunction, subordinate conjunction, pure conjunction, simple sentence, subordinate clause, composite sentence, complex sentence.

КИРИШ

Жахои тилшунослигида ёрдамчи сузлар, уларнинг хусусияти мутахассисларни эътиборсиз колдирмаган. Суз туркумлари тизимида богловчига хос хусусият хамда уларнинг таснифини В.В.Виноградов, Н.Ю.Шведова, Ш.Балли, А.М.Пешковский, А.А.Потебня, Ф.Соссюр ишларида кузатамиз. Богловчининг терминологик тавсифи А.С.Белоусова, Н.В.Васильева, Н.Медведева тахрири остидаги энциклопедия, лугат ва кулланмаларда уз аксини топган. М.С.Бунина, А.Ф.Прияткина, Т.М.Редкозубова, М.Ю.Гетманская, Н.О.Григорьева ишларида замонавий рус тилидаги мураккаб богловчилар, замонавий рус тилида богловчиларнинг синтактик статуси, эргаштирувчи богловчилар синонимияси каби масалалар уз ечимини топган булса, Т.Н.Жаринова рус тилида киёсловчи-дифференцияловчи богловчилар эволюцияси, РЛ.Кузнецова рус тилида эргаштирувчи богловчилар тарихи [28. Б. 26.]ни, А.Н.Шилханова, Г.З.Асланханова [6. Б. 25.]лар туркий тиллар оиласига мансуб кумик, озарбайжон, лезгин тилларида богловчи ва богловчи вазифасидаги сузларнинг киёсий хусусиятларини монографик планда тадкик этишган.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Эргашган цушма гаплар парадигмасининг шаклланишида богловчи воситаларнинг урни; рус тилида эргаштирувчи богловчилар семантикаси, богловчи воситалар омонимиясини фарцлаш; богловчи ва унинг вазифадошлари, богловчининг цулланиши; олмошдан келиб чиццан богловчилар: шаклланиш йули, усули; тенг/эргаштирувчи богловчиларнинг семантик-синтактик дифференциацияси, эргашган цушма гапларда маъно муносабатининг богловчи восита асосида юзага чициши каби масалалар турли илмий мацолаларда ёритилган.

Маълумки, морфологияга оид куп масалалар Аристотель томонидан урганилган. Кейинроц шаклланган Александрия мактаби вакиллари суз туркуми, морфология масаласини анча батафсил урганган. Аристарх таснифига кура, от; феъл; сифатдош; аъзо; олмош; кумакчи; равиш; богловчи каби саккизта суз туркуми мавжуд. Дионский Фракийский от, феъл, сифатдош, равиш, богловчи туркумининг хар бири хацида алохида тухталиб, унинг энг характерли жихатини санаб утади.

"Муцаддимат-ул адаб" китоби аслида "Адабиётга кириш" тарзида ёзилган булса-да, унинг тилшунослик учун ахамияти бециёс. Бу асарнинг мугул ва узбек тилига багишланган цисми хам мавжуд булган, китоб беш цисмдан иборат: булимлар от, феъл, богловчи, от узгариши, феъл узгариши тарзида тузилган. "Муцаддимат-ул адаб"да туркий тилнинг морфологик жираты кенг тадциц этилган. Араб тили грамматикасини тавсифлаш, умуман, морфологияни урганишда ушбу манбанинг урни бециёс, чунки Замахшарийнинг исм, феъл, богловчи, айницса, исм узгариши хамда феъл узгариши хацидаги царашлари цимматли.

Узбек тилшунослигида ёрдамчи сузлар туркуми, жумладан, богловчи -атрофлича тавсифланган ходиса. Утган асрнинг 60-йилларида Ж.Мухторовнинг богловчилар тадцицига оид ишларини алохида таъкидлаш лозим. Богловчи хацида узбек тили грамматикасининг академнашри, монографиялар, олий уцув юрти филология факультети талабалари учун дарсликлар, узбек тилининг тарихий грамматикаси, узбек ва рус тилининг циёсий грамматикасига багишланган цулланмаларда батафсил маълумот келтирилган. Фахри Камолов тахрири остида 1957 йилда нашр этилган "Х,озирги замон узбек тили" китобининг кумакчи, богловчи, юклама хацидаги булими С.Усмонов томонидан ёзилган булиб, олим ушбу бирликларни махсус тадциц этган. Ёрдамчи сузлар туркуми, хусусан, узбек тили ёрдамчи суз туркумларининг лисоний тизимдаги урни ва лингвопрагматикаси А.Пардаев, предлог ва кумакчиларнинг номинатив-синтагматик ва типологик структуравий мацоми (инглиз ва узбек тиллари мисолида) А.Сайфуллаевлар томонидан монографик планда тадциц этилган. Богловчининг тарихий шаклига хос хусусиятлар З.Исоцов, А.Рустамов, Е.Каримов, А.Матгозиев, М.Рахмонов, хозирги адабий тилдаги богловчи воситаларга хос хусусият М.Асцарова, Т.Рустамов,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

Р.Расулов, А.Хржиев, Ш.Шахобиддинова, З.Исоков, Д.Ашурова маколаларида тавсифланган.

Богловчи кушма гап таркибидаги содда гап ва уюшган булаклар орасидаги турли муносабатларни ифодалаш учун кулланадиган ёрдамчи суздир. Богловчи грамматик жихатдан узгармайди, мустакил лексик маънога эга эмас. Шунинг учун улар гап булаклари хамда айрим гапларнинг тузилиши/маъносига кура турли муносабатларни курсатиш учун кулланади. Узбек тилида богловчи узи боглаган суз ва айрим содда гапларни узаро кандай муносабатда эканлигини курсатиш билан бирга, шу муносабатнинг турини хам курсатиб туради.

Х,озирги узбек адабий тили дарслигида богловчига куйидагича таъриф берилади: "Богловчи кумакчи каби синтактик алока воситаси саналиб, ундан тобе муносабатни ифодалашдан ташкари, тенг муносабатни хосил килиши билан ажралиб туради. Богловчи гап булаклари, кушма гапнинг содда гапга тенг кисмлари орасидаги турли алокани, грамматик муносабатни курсатади. Мавжуд адабиётларда богловчининг тури, ушбу турга кайси сузнинг мансублиги масаласида хар хил нуктаи назарлар мавжуд, яъни бир тадкикотда богловчи деб берилган бирлик, бошкасида юклама каторига киритилади, кумакчи деб берилган бирлик богловчи деб тан олинади. Богловчи туркумига оид сузнинг аник белгиланмаслигининг сабаби уларнинг лисон-нутк жихатидан урганилмаслигида булса керак".

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ушбу манбада богловчи шаклий жихатдан уч гурух - соф богловчи, нисбий богловчи, кушимчасимон богловчи сифатида ажратилиши лозимлиги уктирилади хамда муаллифлар уларни куйидагича гурухлашади:

1. Соф богловчи гурухига факат богловчи вазифасида келадиган сузлар киритилади: ва, уамда, ё, ёхуд, аммо, лекин, бироц, чунки, агар, яъни.

2. кушимчасимон богловчилар гурухига -ки, -ким, -у, -ю, -да, -ми кушимча-ёрдамчи сузлар мансуб (-ми кушимчасининг богловчи була олиши Ёмгир ёгдими, уамма жой нам булди. Мирзо Юсуф келдими, туполон бошланади типидаги гаплар тасдиклаши билан далилланади).

3. Нисбий богловчига мустакил суздан усиб чиккан, оралик учинчи табиатига (хам мустакил, хам богловчи) эга булган куйидаги сузларнинг такрорий шакли мисол келтирилади: баъзан, го%, бир, вацтида, уали, гоуо.

Узбек тилида богловчининг бундай имконияти инглиз тилида кандай вокеланишини ишнинг кейинги кисмларида кузатамиз.

Узбек тили грамматикасида богловчининг якка/такрорий кулланиши курсатилади. Шунга кура, улар икки гурухга ажратилади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

1. Якка богловчи уюшган булак ва гаплар орасида якка холда цулланадиган богловчидир: ва, уамда, аммо, лекин, бироц, балки, уолбуки, вщоланки, ёки, ёхуд, ё, гар, агар, агарда, башарти, чунки, гарчи, гуё, гуёки, -ки, -ким.

2. Такрорий богловчи бир гапда икки ёки ундан ортиц уринда гап булаклари билан бирга айнан такрорланадиган, шунингдек, цушма гапларда айрим содда гаплар билан бирга айнан такрорланадиган богловчидир: дам-дам, баъзан-баъзан, уам-уам, бир-бир, ёки-ёки, ё-ё, гоу-гоу, хоу-хоу каби: У уам куп утмай ё инженер, ё уцитувчи булиши мумкин (Ойбек). Раис отам уар вацт шундай дейди: уам уци, уам туци, уйинни эртага цуй (Ойбек). Гоу кулиб, гоу кулдиради (Шухрат).

Такрорий богловчилар такрорланган гап булаги ёки айрим гапларнинг олдида цулланади. Лекин уам такрорланган булак ёки гап кетида такрорланиб келиши мумкин. Бундай пайтда у юклама саналади: ...Ноиложликда узича буни оцлаш учин цандайдир сабаб, узига х;ам, менга х;ам тасалли цидирар эди (А.Мухтор). Уртанчаси булса йигламайди х;ам, кулмайди х;ам (А.Мухтор). Каромат опам гузалликда х;ам, шухликда х;ам, уйинга усталикда х;ам уртоцларидан цолишмайди (Ойбек).

Такрорий богловчининг бир цисми якка холда хам цулланиши мумкин (ё, ёки). Бундай чогда улар якка богловчи хисобланади. Такрорий богловчининг бир цисми эса, фацат такрорлангандагина богловчи саналади, якка цулланганда эса узи мансуб булган суз туркумига тааллуцли булади (бир - сон, уам - юклама, баъзан - равиш ва х.).

Баъзан гапда бир богловчининг узи икки ва ундан ортиц уринда уюшган булаклар орасида келиб, уларнинг тенг муносабатда эканини курсатиб келиши ёки икки хил якка богловчи такрорий богловчи хисобланмайди: Тансиц ва уртоцлари тажрибакорлар кузи ва диццати билан олдин далани кезиб чицдилар (Ойбек) [ 53. Б. 566-610].

Бошца тилларда булганидек, узбек тилида хам богловчи гапдаги вазифасига кура икки хил булади: тенг богловчи, эргаштирувчи богловчи [53. Б. 566-610].

1. Тенг боFловчи. Тенг богловчи гап булаклари ва айрим содда гаплар орасидаги тенг муносабатни ифодалайди. Бундай богловчи:

а) гапнинг уюшган булакларини боглайди: Кеча сокин ва илиц эди (Ойбек);

б) цушма гап таркибидаги гапларни боглайди: Далил баъзан замон алмашиши билан уз моуиятини, уз рангини узгартириши мумкин, аммо афсона абадий узгармас уацицатдир (Хуршид даврон) [4. Б. 40-3]

Узбек тилида тенг богловчининг цуйидаги гурухлари бор [53. Б. 566-610]:

1) бириктирувчи богловчи: ва, уамда (богловчи вазифасида келган билан кумакчиси, уам юкламаси);

2) зидловчи богловчи: аммо, лекин, балки, бироц, фацат, уолбуки;

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

3) айирувчи богловчи: ё, ёки, ёхуд, ёинки, гоу-гоу, дам-дам, бир-бир, баъзан-баъзан, хоу-хоу.

Худди шундай тасниф муаллифлар жамоаси нашридаги грамматикада хам мавжуд [50. Б. 379.] Турколог А.Н.Кононов эса тенг богловчиларни турт гурухга ажратади:

1) бириктирув богловчиси: (-да, уам, уамда, билан ёрдамчи сузлари курсатилади);

2) зидлов богловчиси: (аммо, лекин, балки, бироц, фацат);

3) айирув богловчиси: ё, ёки, ёхуд, ё эса, гоу-гоу, дам-дам, баъзан-баъзан;

4) айирув-инкор богловчиси (на.., на...) [26. Б. 283.]

Куриниб турибдики, А.Н.Кононов таснифи юцоридаги таснифлардан фарц цилади. Бириктирувчи богловчи гапнинг уюшиц булакларини, цушма гап таркибидаги айрим гапларни бир-бирига боглайди. Узбек тилида бундай богловчилардан энг куп цулланадигани ва богловчисидир. Бу богловчи айрим гапларни ва гапдаги уюшиц булакларни боглаганда, улар орасидаги тенг муносабатни ифодалайди [53. Б. 566610]: Иккисининг юрагида севинч ва бахт лим-лим тошган эди (Ойбек).

Бир гапдаги бир неча уюшган булакларнинг охиргисидан олдин келганда ва богловчиси уюшган булаклар орасидаги тенг муносабатни курсатиш билан бирга охирги уюшган булакни алохида ажратиб, таъкидлаб курсатиш учун ишлатилади: Уларда бодринг, помидор, бацлажон ва цалампир етиштириш керак [53. Б. 566-610].

Манбаларда ва богловчисининг цушма гап таркибидаги гапларни боглаши, бундай гапларда цуйидаги турли маъно-муносабатлари ифодаланиши таъкидланади [52. Б. 382-387.]:

а) бир пайтлилик муносабати, воцеа-ходисаларнинг бир вацтда булганлиги ифодаланади: Уйланиб цолдим ва кейинги пайтларда айрим фаол муаллифларимизнинг биринчи сауифага мос руудаги мацолаларини бош мацола тарзида эълон цила бошладик (Мелибоев А. - Б. 42).

б) кетма-кетлик муносабатини билдиради: Васильев эшикни очиши билан каратэ усулини цуллаб, уни ерга агдарган ва бундан кейин жим юрмасанг, суйиб ташлайман, деб дагдага цилган (У.Хршимов. Тушда кечган умрлар).

в) натижани билдиради: Мацола тауририятга маъцул булди ва журналнинг биринчи сонида эълон цилинди (Мелибоев А.- Б. 38.).

г) зидлик, царама-царши цуйиш муносабатини билдиради: Улар матбуотда бир куриниб цуйиш учун ауён-ауёнда бир нималар цоралаб келишади, уциб куринглар-чи, маъцул келса, ёритарсизлар, дея ташлаб кетишади ва шу билан сизни бошца безовта цилишмайди (Мелибоев А. - Б. 39).

Хам, уамда богловчилари, ва богловчиси сингари, гапнинг уюшиц булакларини ва цушма гап цисмларини боглашда цулланади. Лекин %ам. богловчиси кейинги булакни изохлаш, таъкидлаш маъноларини хам билдиради [52. Б. 382-387]: Оппоц

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

дастурхон устида парча-парча сув доглари ялтираб куринар, лаганлардаги газаклар уам уул эди (У.Хошимов.).

Булакларнинг мустациллигини, айримлигини ажратиб курсатиш, таъкидлаш учун х;ам борловчиси хар бир булакдан сунг ёки аввал такрорланиб келади: Яцинда уаммасига цирон келтирамиз, Эшон уам булмайди, бой уам... Умуман, девор деганнинг узи булмайди (У.Хршимов.).

Х,ам сузи богловчи булиб эмас, балки гап маъносини ёки айрим гап булакларини таъкидлаш, кучайтириш учун куп ишлатилади [52. Б. 382-387]: Бир лаузадан кейин укаси уам келиб, Умидга тикилди. (Мирм.) Фацат хазина бойлик эмас, меъёр уам бойлик, одам кузининг цувонгани уам бойлик. (А.Мух.)

Бириктирувчи богловчи урнида билан кумакчиси, -да, -у (-ю) юкламалари хам келади. Билан кумакчиси богловчи урнида келганда хам биргалик маъносини сацлайди: Цаландар билан Али Кушчи оёцларини ерга тираб, кифтлари билан тошни итаришди. (О.) -да, -у, -ю юкламалари бириктирувчи булиб келганда бир пайтлилик, кетма-кетлик, сабаб, натижа каби маъно муносабатлари ифодаланади: Унсурлар дадамни улдирсин-да, сиз уларни дуо цилинг?! Онаси илтижоларини айтиб булиб, юзига фотиуа тортди-да, урнидан турди. Юзаси цилт этмайди. %овузга ухшаб жимирлаб турибди-ю, таги шиддат билан оцади (У.Хошимов.).

Зидловчи богловчи содда гаплар ва богланган цушма гапларда цулланиб, ходиса, иш-харакат ёки бирор предметни бошцасига зид цуйиб, уларнинг орасидаги царама-царши муносабатни билдиради. Узбек тилида зидловчи богловчилардан лекин, аммо, бироц, уолбуки кенг цулланади. Зидловчи богловчи узбек тилида гапнинг уюшган булакларини боглаш вазифасида жуда кам цулланади. Лекин богловчиси бирор предмет, ходиса ёки иш-харакатнинг бошцасига зид, царама-царши цуйилганлигини ифодалайди: Юргизган сиёсатларининг оёги осмондан булди, лекин ватангадолар тацдирини биронтаси уйламади (Тохир Малик.- Б. 22).

Зидловчи богловчилардан аммо, лекин богловчилари цават келиб аммо лекин тарзида цулланишини хам курамиз. Бундай цават богловчи сузлашув тилида куп учраса-да, у хозирги кунда бадиий адабиётда (персонаж нутцида) хам учрамоцда [53. Б. 570.]: Мен бауо бермоцчи эмасман, ука. Аммо лекин уаётни ортицча расмийлаштириб юборяпмиз... (А.Мухтор). Йуцотиш мумкин. Аммо лекин бутун водийга тарцаса ёмон булади (А.Мухтор).

Шунингдек, зидлов богловчилари баъзан цушма гап таркибидаги мазмунан зид булиб, бири инкор этилган, иккинчиси тасдицланган гапларни боглашда цулланади [52. Б.382-387.]: Биладигина эмас, балки уз цалбида унга хамдардлик сезади (ПДодиров. - Б. 78).

Балки богловчиси баъзан бирор булак олдидан келиб, шу булакни ёки гап мазмунини кучайтириш, изохлашга хизмат цилади: Улар пахта масаласини ичиб,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

балки кийиб юборганлар. У икки, балки уч йилдан буён уз туйини кутар эди. (О.) Балки богловчисини балки модал сузидан фарцлаш лозим. Балки модал суз сифатида фикрга гумон, эслатиш, ажабланиш буёцларини бериш учун хизмат цилади [52. Б.382-387.]: Манау Хиротда, уз уйида. Балки энди бутун бир умр бу суюкли шауарда муцим булиб цолар. (О.)

Мазмунан бир-бирига царама-царши гап булаклари ва гапларни боглаб, зидлик, сабаб, номувофицлик, натижа каби маъно муносабатларини англатишда -да, -у (-ю) юкламалари хам ишлатилади [52. Б.382-387]: Биз жанг курмадиг-у, жангдан мушкулроц Дамларни кечирдик тинчлик онлари. (Э.В.)

Айирувчи богловчи содда гап ёки богланган цушма гапларда уюшган булакларни ёки цушма гап цисмларини боглаш учун ишлатилади. Улар гап булаклари, цушма гап цисмларини боглаш билан бирга воцеа, ходиса ва иш -харакат ёки холатнинг алмашиниб туриши ёки бир-бирини тацозо цилишини хам ифодалайди. Хозирги замон узбек адабий тилида куп цулланадиган айирув богловчилари ё, ёки, ёхуд, ёинки, ё-ё, гоу-гоу, дам-дам, бир-бир баъзан-баъзин, хоу-хоу богловчиларидир [52. Б.382-387]. Эсимда йуц. Аввал цайноц чойнакни отиб, кейин бацирдимми, ё олдин бацириб, кейин чойнакни отдимми?.. (У.Хршимов. - Б. 141).

Ушбу богловчиларнинг умумий вазифаси билан бирга хусусий вазифалари хам мавжуд: хар бири маълум маънони ифодалашга хосланган булади. Бу богловчилар нарса, воцеа-ходисаларни бошцаларидан ажратиш ёки уларнинг галма-гал булишини курсатиш учун хизмат цилади. Булардан ё, ёки; ё..., ё... кабилар асл маъноси билан айирувчи богловчи: айтилаётган нарса, белги, харакатлардан бирини ажратиб курсатишга хизмат цилади [52. Б.382-387]: «Ё подшоу бирон ерга чицади, ёки элчи келиши кутилади, - деди Зайниддин. (О.)

Баъзан..., баъзан...; дам..., дам...; го%..., гох... каби богловчилар эса галма-галлик, навбат билан алмашиниб, такрорланиб туришни ифодалашга хизмат цилади: Ипдек чузилиб кетган иланг-биланг йул гоу юцорига урмалайди, гоу пастга шунгийди [52. Б.382-387].

Айрим дарсликлар [2. Б.160.] да алохида таснифланган на...на инкор богловчиси грамматикаларда курсатилмаган. "Хрзирги узбек тили" дарслигида на...на богловчи-юклама сифатида цайд этилади [50. Б.379.]. Бундан хулоса цилиш мумкинки, узбек тилида, купинча, тенг богловчининг уч тури фарцланади.

2. Эргаштирувчи боFловчи, асосан, цушма гаплар таркибидаги эргаш гапларни бош гапга боглаш учун ишлатилади. Хозирги узбек адабий тилида куп ишлатиладиган эргаштирувчи богловчилар чунки, шунинг учун, агар, башарти, гарчи, гуё, гуёки, яъни, -ки (-ким)лардир. Бу богловчилар цушма гап таркибидаги гаплар орасидаги турли муносабатларни билдиришига кура цуйидаги гурухларга ажратилади [53. Б. 572.]:

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

1) аницлов богловчиси: яъни, -ки, -ким;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2) сабаб богловчиси: чунки, шунинг учун;

3) шарт богловчиси: агар, агарда, башарти, агарчи;

4) чогиштирув богловчиси: гуё, гуёки.

Академграмматика [53. Б. 572.] да эргаштирувчи богловчининг турт тури курсатилса, бошца манбада эргаштирувчи богловчининг грамматик алоцаларни ифодалаши хамда маъноларига цараб аницлов, сабаб, чогиштирув, мацсад, шарт ва тусицсизлик богловчилари каби беш тури фарцланади [52. Б. 382-387.]

А.Н.Кононов эргаштирувчи богловчиларни таснифлар экан, уларда худди юцоридаги тасниф сингари аницлов, сабаб, чогиштирув, мацсад, шарт ва тусицсизлик маъно муносабатлари мавжудлигини таъкидлайди ва гарчи сузини тусицсизлик богловчиси сифатида ажратади [27. Б. 219.].

Аницлов богловчиси -ки (-ким) жуда куп грамматик алоцаларни курсатади. ^ушма гап таркибида бу богловчи орцали муносабатга киришган гапларнинг бири иккинчисига тобе булиб, мустацил гапнинг бирор булагини изохлаб келади [27. Б. 219]: Бунинг сабаблари куп, бироц энг асосийси шуки, сен уз Тацдиринг йулидан боришга цодирсан (П.Коэло. Б.28).

а) эга эргаш гапни боглайди: Маълумингизким, бизнинг Ширин бугун Самарцандда ёгий цуршовида асира каби изтироб чекмоцдалар (ПДодиров. Б.52).

б) кесим эргаш гапни боглайди: Энг мууими шуки, булар бари шу цадар оддийки, уаммаси жажжи зумрад сатуига сигаркан (П.Коэло. - Б. 35).

в) тулдирувчи эргаш гапни боглайди: Тагин шуни тушундимки, купгина алкимёгарлар уз йулини топишган ва Олам Цалби, Иксир уамда Оби-уаётни кашф этишган (П.Коэло. - Б. 27).

г) сабаб эргаш гапни боглайди: Хаштияк кенти яцинида маукам зарб совуц эдиким, икки-уч киши совуцнинг шиддатидан улуб эди (ПДодиров.- Б. 67).

д) пайт эргаш гапни боглайди: У гапирмоцчи булиб огиз жуфтлаган уам эдики, иккита унтага, унта юзтага купайди ва охир-оцибат барханларни сон-саноцсиз лашкар цоплади (П.Коэло. - Б. 57).

Сабаб богловчиси (чунки, шунинг учун, негаки, зероки, наинки) алоцага киритган гапларнинг бирида бош гапдаги асосий фикрнинг юзага чициши, амалга оширилиши учун сабаб, восита булган воцеа-ходисалар ифодаланади [52. Б. 382-387.]: Айни чогда, матбуот узининг бундай позицияси билан жамият олдида турган жуда куп муаммолар ечимини зиммасига олади, негаки, гап эгасини топади, деганларидек, жуда куп муаммолар матбуот чицишларидан сунг давлатнинг аралашувисиз уам уал булиб кетади (А.Мелибоев). %аммангизни яхши биламан, уз ишининг усталари саналасиз. Шунинг учун уам мен цийин ауволда цолдим (А.Мелибоев). Бу уч уокимият бир-бирига назоратчидир, айни пайтда улар «туртинчи уокимият»га - уацицат

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

уокимиятига муутождир, зеро, уацицат йуц ерда иш уам, демократия уам, цонун уам булмайди (А.Мелибоев).

Баъзан кушма гап таркибидаги биринчи гап тугалланган оханг билан айтилганда, у гапдан кейин нукта куйилиб, богловчи кейинги гапнинг бошида келади. Лекин бу гапларнинг мазмунидан уларнинг бири иккинчисига тобе эканлиги англашилиб туради [52. Б. 382-387]: Бундай мацолаларни деярли цайта ёзиб чицсангиз уам моуияти узгармайди. Чунки уларда айтиладиган магиз гап йуц (Мелибоев А. -Б.18). Мацолани «Уйхат» рукни остида эълон цилдик. Чунки унда, эътибор берган булсангиз, газетачиликнинг бугунги муаммоларига тааллуцли танцидий мулоуазалар уам бор (Мелибоев А. - Б.23).

Чогиштирув богловчилари гуё, гуёки вокеа-ходиса ва нарсаларни узаро ухшатиш, чогиштириш йули билан турли грамматик алокаларни билдиради [52. Б. 382-387]: Шунга кура, оилавий иттифоцнинг тарцаб кетиши жуда уам оддий, гуёки икки кишининг бирмунча вацт салом-алик цилиб юриши-ю кунгиллари кутармай цолса, кунгил кучасининг икки томонига цараб кетаверишидай гап (Мелибоев А. -Б.80).

Чогиртирув богловчиси содда гапда гумон, тахмин, ишончсизлик каби кушимча маъноларни хам билдиради: Сизнинг таклифларингиз гуё уамманинг номидан булди. (О.) Тиллар гуё сузлашдан ожиз эди (О.)

Максад богловчиси токи кушма гап таркибидаги максад маъноси ифодаланган эргаш гапни бош гап билан боглайди. Максадни билдирган эргаш гапнинг кесими, одатда, феълнинг буйрук-истак майлида булади [52. Б. 382-387]: Токи шундай экан, жамоани шакллантиришда мууаррир бир цатор мууим жиуатларга эътибор бериши зарур булади, деб уйлайман (Мелибоев А. - Б.36).

Шарт ва тусиксизлик богловчилари (агар, модомики, башарти, гарчи, гарчанд) бирор вокеа-ходисанинг юзага чикиши учун зарур шарт, восита булган иккинчи вокеа-ходиса ифодаланган эргаш гапни ёки асосий фикрга зид булиб, унинг бажарилишига тусик була олмайдиган эргаш гапни бош гап билан боглайди. Эргаш гапда шарт ёки тусиксизлик, бош гапда эса шарт бажарилгандан кейин ёки у тусик булмагач, юзага келадиган натижа ифодаланади [52. Б. 382-387]: Биламан, дарахтдай цуласам агар Менинг уаёт богим цолмас уувиллаб (Зулфия. - Б.43). Менинг бу гапим, гарчи анча аччиц булса-да, эътирозга учрамади (А.Мелибоев. - Б.108). Гарчанд мен бир кам уосил дарахт Неъматимда тирикдир уис, жон (Зулфия. - Б. 43).

А.Н.Кононовнинг таъкидлашича, шарт богловчилари агар, агарда хамда тусиксизлик богловчиси гарчи шарт, тусиксизлик маъносини плеонастик ифодалаш учун кулланади. Чунки ушбу маънолар шарт майли воситасида юзага чиккан булади [26. Б 283.] .

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

Богловчиларни таснифлашдаги муаммолар хусусида. Манбаларда богловчи вазифасини бажарувчи сузлар хам ажратилади. Баъзан бошца суз туркумидаги суз богловчи вазифасида цулланади. Масалан: билан, борди-ю, деб (демоц феълидан, равишдош). Деб сузи богловчи вазифасида келганда баъзи эргаш гапларни (шарт, мацсад, сабаб) бош гапга боглайди [53. Б. 574.]. Богловчи вазифасидаги деб, аницлик майлидаги феъллардан кейин келса, аницлик ёки сабаб маъноси англатади: Бу ёзганларимни борди-ю кимдир уциса, унинг вацтини бекорга олмайманми, мулоуазаларим шунчаки оддий нуцтаи назар булиб цолмаяптими? (А.Мелибоев. -Б.123).

Богловчи вазифасидаги деб буйруц ва истак феълларидан сунг келганда эса, мацсад маъносини англатади [53. Б. 574]: Тундан тонгни узиб оламан, Катта булсин деб ишли куним (Зулфия. - Б. 58). Мендан кейингилар йигламасин деб Дардим селобини тукдим шеърга (Зулфия. - Б. 168).

Бу холатни У.Турсунов цуйидагича изохлайди: "Грамматик алоцаларни ифодалаш учун баъзан бошца туркум сузлари хам богловчи урнида цулланади. Масалан, деб, деган, ким, нима, цайси, цанча, цаерда каби сузлар богловчи урнида келиши билан бирга, уларнинг узи бирор гап булаги вазифасини бажаради; мацсад, сабаб, изох, кетма-кетлик, зидлик, аницлов каби маъно муносабатларини ифодалайди" [52. Б. 382-387.]: Шу боис, цайси вилоят, шауар ёки туманда булмайин, энг аввало, шу жойда нашр этилаётган газеталарни варацлашдан эринмайман (А.Мелибоев. - Б.42). "Цизимнинг ауволи огир, цанча керак булса, шунча цоламан, бошца иложим йуц", дедим-да орцага цайтдим (А.Мелибоев. - Б.63).

ХУЛОСА

Хрзирги узбек адабий тили дарслигида богловчиларни таснифлаш масаласидаги урганилиши лозим булган масалалар хусусида шундай дейилади: "Айрим сузнинг богловчилик табиатидан келиб чиццан холда шуни айтиш мумкинки, богловчининг мицдори, уларнинг мохияти, тури ханузгача аниц белгиланмаган. Масалан, чогиштириш богловчисига гуё, гуёки сузлари киритилади, аммо бу суз гап булаклари ёки гапларни боглаш учун эмас, балки ухшатиш, циёслаш маъноли цурилмаларда шу маънони таъкидлаш учун хизмат цилади, ухшатиш, циёслаш маъноси эса бошца восита билан ифодаланади: Беда ораси жуда иссиц, гуё цуёшнинг бутун олови беда ичига яширингандай. (Ойбек). Най садосининг майин тулцинлари тип-тиниц уавода ёриларкан, гуё уаммаёц жонланган каби туюлди. (Ойбек). Ушбу мисолларда ухшатиш, циёслаш -дек цушимчаси хамда каби сузи билан ифодаланяпти, гуё эса шу маънони таъкидлаяпти. Демак, гуё таъкид юкламаси хисобланади. Балки ёрдамчиси хусусида хам худди шу фикрни айтиш мумкин. Балки сузи цулланишидаги хусусиятига кура зидлов богловчисидан фарц цилади. Зидлов богловчиси купинча

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

цушма гапларни боглайди, балки богловчиси бундай вазифани бажармайди: Хаво булут булди, лекин (аммо, бироц) ёмгир ёгмади. Бу мисолда зидлов богловчиси урнида балки сузини цуллаб булмайди. Балки сузи гумон мазмунли гапларда, зид мазмунли цисмларга эга гапда гумон, царама-царшилик маъносини таъкидлаш учун цулланади: ... топинг, балки танишларингиз бордир. (Ойбек). Уз-узидан англашиладики, балки соф богловчи булолмайди, богловчи функциясини бажараётган юклама сирасидан жой олади. ^исцаси, бир турдан иккинчи турга утиш ва богловчи-юклама, кумакчи-богловчи каби оралиц ходиса хосил цилиш - ёрдамчи суз табиатига хос хусусият, уларнинг ички манба асосида бойишининг бир йули. Хам...уам бириктирув богловчиси таъкид цушимча маъно буёгига эга, на...на эса инкор маъносини ифодалайди, -ми суроц-таажжуб юкламаси эса гап таркибида боглаш функциясини бажаради. Шунинг учун булар богловчи-юклама хисобланади. Мисоллар: На сузларида маъно бор, на ишларида уаё. (О.) Бир товуцца уам сув керак, уам дон керак. (Мац.). У бир гапни айтдими, албатта, цилади.

Юцорида айтилган фикрлардан шундай хулосага келиш мумкинки, узбек тили богловчисининг маъно ва хусусияти тамомила бошцача, уларни туркона тахлил цилиш, богловчи билан боглиц масалаларни илмий хал этиш бугунги кунда тилшунослигимиз олдида турган вазифалардан биридир [3. Б. 275-276.]. Шу билан бирга узбек тилининг узиаа хос жихатлари бошца типологик табиатга эга тиллар билан циёсда янада яццол намоён булишини назарда тутиш лозим.

REFERENCES

1. Abdurahmonov G„. Ozbek tilining tarixiy grammatikasi: Universitetlar va pedagogika institutlarming filologiya fakultetlari bakalavriat ta'lim yo'nalishi talabalari uchun darslik / G'.Abdurahmonov, Sh.Shukurov, Q.Mahmudov. - T.: Ozbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti, 2008. - 528 b. - Б. 302-317.

2. Mahmudov N., Nurmonov A., Sobirov A., Nabiyeva D., Mirzaahmedov A. Ona tili. Umumiy orta ta'lim maktablarining 7-sinfi uchun darslik. - Toshkent: Ma'naviyat, 2013. -160 б.

3. Sayfullayeva R.R., Mengliyev B.R., Boqiyeva G.H., Qurbonova M.M., Yunusova Z.Q., Abuzaloa M.Q. Hozirgi o zbek adabiy tili. O quv qo llanma. - Toshkent: Fan va texnologiya, 2009. - 416 b. - Б. 275-276.

4. Xurshid Davron. Tarixiy hikoyalar. - Toshkent: "Sharq" nashriyot matbaa kompaniyasi, 2006. - 40 б. - Б.3.

5. Асцарова М. Богловчи-юкламалар хацида // "Узбек тили ва адабиёти" журнали. -1962, № 5. - Б.5-12.

6. Асланханова Г.З. Сопоставительное исследование союзов и союзных слов в лезгинском и азербайджанском языках: автореф. диссер. канд. филол. наук. -Махачкала, 2007. - 25 с.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

7. Ашурова Д. Уюшиц булакларда богловчиларнинг цулланишига доир // "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1960, № 2.- Б.49-55.

8. Балли Ш. Общая лингвистика и вопросы французского языка. - Москва: Издательство иностранной литературы, 1955. - 412 с.;

9. Белоусова А.С. Союзные слова // Русский язык. Энциклопедия / Ю.Н.Караулов (гл. ред.). - 2-е изд. - М.: Большая российская энциклопедия, Дрофа, 1997. - 703 с.;

10. Бунина М.С. О сложных союзах современного русского языка: автореф. дис. канд. филол. наук. - М., 1951.;

11. Васильева Н.В. Союз // Лингвистический энциклопедический словарь / Главный редактор В.Н.Ярцева. - М.: Советская энциклопедия, 1990. - 685 с.;

12. Виноградов В.В. Избранные труды. Исследования по русской грамматики. - М.: Наука, 1975. - 560 с.;

13. Вознюк Л.В. Русский язык: синтаксис. Пособие для учащихся / Л.В.Вознюк. -Тернополь: Навчальна книга - Богдан, 2006.

14. Гаврилова Г.Ф. К исследованию семантики подчинительных союзов в современном русском языке // Синтаксис алтайских и европейских языков. Новосибирск, 1981. - С. 138-151.;

15. Гаврилова Г.Ф. Роль союзных средств в формировании парадигмы сложноподчиненного предложения // Неполнозначные слова как средство оформления в синтаксисе: Межвуз. сб. науч. тр. Ставрополь, 2005. - С. 126-131.;

16. Гаврилова Г.Ф. Функции сочинительных союзов в простом и сложном предложении // Функции и условия употребления связующих средств в современном русском языке. - Тюмень, 1987.;

17. Гетманская М. Ю. Синтаксический статус союзных слов в современном русском языке: автореф. диссер. канд. филол. наук. - Ставрополь, 2004. - 24 с.;

18. Григорьева Н.О. Конструкции со служебным словом «чтобы» в современном русском языке: автореф. дис. канд. филол. наук. - Краснодарь, 1998. - 28 с.

19. Жаринова Т.Н. Формирование сравнительно-дифференцирующих союзов и их эволюция в русском языке 11-18 вв.: автореф. дис. канд. филол. наук. - Тверь, 1993. -24 с.

20. Замонавий узбек тили: Морфология / Муаллифлар жамоаси. - Т.: Мумтоз суз, 2008.

21. Звегинцев В.А. История языкознания XIX-XX веков в очерках и извлечениях. Часть 1. - М.: Просвешение, 1964. - Б.41.

22. Исоцов З. Сузлар туркумлари системасида ёрдамчи сузлар // "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 2002, №2. - Б.75.

23. Каримов F. "^утадгу билик" асарида -ки (-ким) богловчисининг ишлатилиши хацида // "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1963, №5. - Б.58-60.

24. Колосова Т.А. Разграничение омонимичных союзов и союзных слов // Филол. науки. 1967. - С. 64-75.;

25. Кононов А.Н. Грамматика современного узбекского литературного языка. - М. -Л.: Изд-во АН СССР, 1960.;

26. Кононов А.Н. Грамматика узбекского языка. - Ташкент: Госиздат УзССР, 1948. 283 с.;

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

27. Кононов А.Н. Грамматика узбекского языка. - Ташкент: Госиздат УзССР, 1948. 283 с. - С.219.

28. Кузнецова Р.Л. История подчинительных союзов в русском языке: Автореф. дис. д-ра филол, наук. - Калинин, 1979. - 26 с.

29. Лысенко В.И. Союзы и частицы, оформляющие условно-вопросительные сложноподчиненные предложения // Неполнозначные слова как средства оформления в синтаксисе: Межвуз. сб. науч. тр. - Ставрополь, 1988. - С.93-97.;

30. Макаренко Е.В. Лексические конкретизаторы союза «но» в сложноподчиненном предложении современного русского языка // Неполнозначные слова и проблема их функционального и лексикографического описания: Межвуз. сб. науч. тр. -Ставрополь, 1993. - С.32-37.;

31. Матгозиев А. Узбек тилидаги айрим эргаштирувчи богловчиларнинг тарихига доир // "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1966, №3. - Б.41-48.

32. Матгозиев А. Эргаштирувчи богловчиларнинг тараккиёт тарихи //"Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1966, №1. - Б.26-32.;

33. Медведева Н., Фоминых Л. Союз или союзное слово? // Научный журнал «Филолог», № 26. - http://philolog.pspu.ru/module/magazine/do/mpub 26 557;

34. Миртожиев М. Хозирги узбек тили. - Т.: Укитувчи, 1992.;

35. Мухторов Ж. Союзы в современном узбекском языке: автореф. диссер. канд. филол. наук. - Самарканд, 1955. - 26 с.

36. Пардаев А. Узбек тили ёрдамчи суз туркумларининг лисоний тизимдаги урни ва лингвопрагматикаси: Филол. фан. докторлик. дис. - Тошкент: 2017. - 232 б.;

37. Пешковский А.М. Русский синтаксис в научном освещении. - М., 1956. - 511 с.;

38. Потебня А.А. Из записок по русской грамматике. T.I-II. - Москва, 1958. - 536 с.;

39. Прияткина А.Ф. Союз и его функциональные аналоги // Синтаксические связи в русском языке. - Владивосток, 1983. - С. 3-22.;

40. Прияткина А.Ф. Союзные конструкции в простом предложении: автореф. дис. д-ра филол. наук. - М., 1977.;

41. Расулов Р. Узбек тилида ёрдамчи сузларнинг семантик-грамматик хусусиятлари. - Тошкент: Фан, 1983.;

42. Расулов Раззок. Хох..., хох ёрдамчисининг семантик-грамматик хусусиятлари. (бу ёрдамчи богловчи эмас, юклама эканлиги хакида) // "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1984, № 5. - Б.44.

43. Рахматуллаев Ш. Узбек ва рус тилларини киёслаш: (^искача баён): Олий укув юрт. "узбек тили ва адабиёти" хамда узбек мактабларида "рус тили ва адабиёти" ихтисосликлари буйича тахсил кураётган талабалар учун укув кул. - Тошкент: Узбекистон, 1993. - 110 б.

44. Рахмонов М. Ва богловчисининг эски узбек тилидаги синтактик функциялари //"Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1971, №2. - Б.34-36.

45. Редкозубова Т.М. Синонимия подчинительных союзов в современном русском языке: диссер. канд. филол. наук. - Москва, 2000. - 164 с.;

46. Решетов В.В. Основы фонетики, морфологии и синтаксиса узбекского языка. - Т.: Средняя и высшая школа, 1961. - 243 с.;

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-1026-1039

47. Рустамов А. Алишер Навоий тилида у богловчисининг ишлатилиши //"Узбек тили ва адабиёти" журнали.-- 1959, №1. - Б.39-42.

48. Рустамов Т. Узбек тилидаги билан ёрдамчиси хацида "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1962, № 5. - Б.20-26.

49. Сайфуллаев А. Предлог ва кумакчиларнинг номинатив-синтагматик ва типологик структуравий мацоми (инглиз ва узбек тиллари мисолида): филол. фан. буйича фалсафа докт . (PhD) диссер. автореф. - Тошкент: 2019. - 53 б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

50. Сайфуллаева Р.Р., Менглиев Б.Р., Боциева Г.Х,. ва бошцалар. Хрзирги узбек тили.

- Т.: Фан ва технология, 2007. - 379 б.;

51. Соссюр Ф. Курс общей лингвистики. - М., 1933.

52. Турсунов У., Мухторов А., Рахматуллаев Ш. Хрзирги узбек адабий тили: Олий уцув юрт. филология фак. талабалари учун дарслик. 3 -цайта ишланган ва тулдирилган нашри. [Масъул мухаррир: Ш.Рахматуллаев] - Тошкент: Узбекистон, 1992. - 399 б. -Б. 382-387.

53. Узбек тили грамматикаси. I том. Морфология. - Тошкент: Фан, 1976. - 610 б.;

54. Уринбоев Б., бурбонов Т. Узбек тилшунослиги тарихи. - Самарцанд: СамДУ нашри, 2006. - Б. 52-62.

55. Формановская Н.И. Значение и употребление союзов «также», «тоже» // Вопросы стилистики. - М., 1966.;

56. Хржиев А. Хрзирги узбек адабий тили богловчилари хацида мулохазалар // "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 1986, № 2. - Б.51.

57. Хрзирги замон узбек тили [Фахрий Камол тахрири остида] - Т.: Уз.ССР ФА, 1957.

- 526 б.;

58. Х,УАТ. - Х,озирги узбек адабий тили. I цисм. - Т.: Уцитувчи, 1980. - Б. 321;

59. Черкасова Е.Т. Русские союзы неместоименного происхождения: Пути и способы их образования. - М., 1973.;

60. Шахобиддинова Ш., Исоцов З. Матн ва уни богловчи воситалардан бири (юклама хацида). "Узбек тили ва адабиёти" журнали. - 2004, № 6. - Б.75.;

61. Шведова Н.Ю. Грамматика современного русского литературного языка - М., 1970.;

62. Шилханова А.Н. Союзы и союзные слова в кумыкском и азербайджанском языках: в сопоставлении с русским: автореф. диссер. канд. филол. наук. - Махачкала, 2005. - 24 с.

63. Ширяев E.H. Дифференциация сочинительных и подчинительных союзов на семантико-синтаксической основе // Филол. науки. 1980. - № 2.;

64. Шитов В.А. О союзах и союзных словах в составе придаточных // Филол. науки. 1974. - № 2. - С.76-82.;

65. Шувалова С.А. О соотнесенности смысловых отношений и союзных средств в сложноподчиненном предложении // Сложное предложение в конструктивно-семантическом аспекте: Сб. науч. тр. - Калинин, 1984. - С.44-52.;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.