Научная статья на тему 'ХИТОЙ ТИЛИДА ИНВЕРСИЯ ҲОДИСАСИ ВА 把 “BǍ” ОЛД КЎМАКЧИСИ'

ХИТОЙ ТИЛИДА ИНВЕРСИЯ ҲОДИСАСИ ВА 把 “BǍ” ОЛД КЎМАКЧИСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

72
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Инверсия / тўлдирувчи / грамматик восита / ёрдамчи сўз туркуми / 把 “bǎ” олд кўмакчиси / сўзларнинг гапдаги тартиби / контекст / Inversion / complement / grammatical means / auxiliary part of speech / 把 “bǎ” preposition / composition of the sentence / context

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зиёда Зайнитдиновна Артикова

把 “bǎ” ли гап хитой тилидаги кўп учрайдиган, тузилиши ўзига хос бўлган гаплардандир. Хитой тилида тўлдирувчининг икки хил жой ўзгартириш услуби бор. Биринчиси, ҳеч қандай грамматик воситаларсиз биринчи позицияни эгаллаш бўлса, иккинчиси эса, эга билан кесим орасидаги позицияни эгаллаш, яъни инверсия ҳодисаси содир бўлади, лекин бунинг учун ёрдамчи грамматик восита керак бўлади. Ёрдамчи грамматик восита вазифасини 把 “bǎ” олд кўмакчиси бажаради. Ишимизда кўриб чиқадиган масаламиз ҳам 把 “bǎ” олд кўмакчисининг ўзидан кейин турувчи тўлдирувчига нисбатан қўйиладиган талабларини очиб бериш

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHINESE LANGUAGE AND 把 “BǍ” PREPOSITION

The sentence with 把 “bǎ” a is one of the most common sentences with a peculiar structure. Chinese language has two methods for changing the place of the object. If first is the location at the first position without grammatical means, then the second is the location at the position between the subject and the verb, which is what grammatical means are required for. The 把 “bǎ” preposition serves as an auxiliary means. The task considered in our work is to disclose the requirements for the object situated after the 把 “bǎ” preposition

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ТИЛИДА ИНВЕРСИЯ ҲОДИСАСИ ВА 把 “BǍ” ОЛД КЎМАКЧИСИ»

ХИТОЙ ТИЛИДА ИНВЕРСИЯ ХОДИСАСИ ВА Ш "BA" ОЛД

КУМАКЧИСИ

Зиёда Зайнитдиновна Артикова

Тошкент давлат шаркшунослик университети укитувчиси,

ziyda78@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ш "ba" ли гап хитой тилидаги куп учрайдиган, тузилиши узига хос булган гаплардандир. Хитой тилида тулдирувчининг икки хил жой узгартириш услуби бор. Биринчиси, хеч кандай грамматик воситаларсиз биринчи позицияни эгаллаш булса, иккинчиси эса, эга билан кесим орасидаги позицияни эгаллаш, яъни инверсия ходисаси содир булади, лекин бунинг учун ёрдамчи грамматик восита керак булади. Ёрдамчи грамматик восита вазифасини Ш "ba" олд кумакчиси бажаради. Ишимизда куриб чикадиган масаламиз хам Ш "ba" олд кумакчисининг узидан кейин турувчи тулдирувчига нисбатан куйиладиган талабларини очиб бериш.

Калит сузлар:, Инверсия, тулдирувчи, грамматик восита, ёрдамчи суз туркуми, Ш "ba" олд кумакчиси, сузларнинг гапдаги тартиби, контекст.

INVERSION IN CHINESE LANGUAGE AND Ш "BA" PREPOSITION

Ziyoda Zaynitdinovna Artikova

Teacher, Tashkent state university of oriental studies, ziyda78@mail.ru

ABSRACT

The sentence with Ш "ba" a is one of the most common sentences with a peculiar structure. Chinese language has two methods for changing the place of the object. If first is the location at the first position without grammatical means, then the second is the location at the position between the subject and the verb, which is what grammatical means are required for. The Ш "ba" preposition serves as an auxiliary means. The task considered in our work is to disclose the requirements for the object situated after the Ш "ba" preposition.

Keywords: Inversion, complement, grammatical means, auxiliary part of speech, Ш "ba" preposition, composition of the sentence, context.

КИРИШ

Инверсия грамматик ходиса булиши билан бирга грамматик-стилистик ходиса хам булиши мумкин. [1] Замонавий хитой адабий тилининг айрим функционал услубида, масалан, публистик ва илмий-техник куринишдаги асарларда, айрим холларда, адабий-бадиий нуткда хам, бошка воситалар ёрдамида стилистик вазифани бажарувчи гап булакларининг тескари тузилиш тартибини хам учратиш мумкин. Бу турдаги синтактик тузилишлардан ташкил топган булакларнинг тескари жойлашиш тартиби, одатда, гапни эмоционал-мантикий курсатиш учун ишлатилади.

Хитой муаллифларининг стилистика буйича килинган ишларида, инверсияни одатда ШШ ёки дейилади. [1] Рус хитойшунос олими

Горелов узининг "Стилистика современного китайского языка" китобида синтактик воситалардан бири булган сузларнинг одатий кайд килиш тартибини, хитой тили грамматикаси тизимида мухим урин эгаллашини айтиб утган. Хитой тилидаги гап булаклари одатда морфологияга оид булмаган воситалар билан ифодаланади. Сузнинг синтактик вазифаси, яъни уни гап булаги сифатида булиниши, кисман, гап таркибида сузнинг жойлашган урнига караб белгиланади. Хитой тилидаги суз тартиби бошка тилларга нисбатан янада грамматикалаштирилган.

Узбек хитойшунослиги вакили А. Каримовнинг "Хитой тилида хисоб сузлар" (Лексик-семантик, структур ва функционал) китобида Ш "ba" иероглифига алохида боб ажратилган. Унда курсатилишича, Ш "ba" иероглифи икки хил талаффузга эга: Ш "ba" ва Ш "ba", яъни учинчи ва туртинчи охангларда талаффуз килинади. Бу ерда оханг маъно ажратувчи восита булиб хизмат килади. Ш "ba" иероглифи учинчи охангда талаффуз килинса -"ушламок" ва яна бир канча маъноларни билдиради, туртинчи охангда талаффуз килинса факат "даста" деган маънони англатади. [2] Олим фикрича, агарда Ш "ba" ни чукуррок ургансак, шу битта иероглиф билан ёзилиб ва учинчи охангда талаффуз килинадиган бир канча хар хил маъноларни англатувчи сузларга дуч келамиз. Масалан: "ушламок", "кулга киритмок", "тусмок" (болани), "бириктириб куймок" (мустахкамламок), "курикламок", (феъл суз туркумига мансуб), "бог", "боглам", "сиким", "мартта" (хисоб сузи), "тахминан" (равиш), ва инверсия учун олд кумакчи (хизмат килувчи суз).

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ушбу маколамизда биз Ш "ba" ни хизмат килувчи суз - олд кумакчи сифатида урганамиз. Мисол учун: Ш Ж Щ ^ 7° - "Ba shui heganle" - "Сувни, ичиб тугатди" гапи Щ ^7 Ж° - "Heganle shui" - "Сувни ичиб тугатди" гапининг инверсия холати. Х,озир келтирилган мисолдаги Ш "ba" "цулда ушламоц, олмоц" деган маъноларни англатмайди. Аммо бу икки гап тузилиши маъно жихатдан бир хил эмас. Щ ^ 7 Ж° - "heganle shui". - "Сувни ичиб тугатди " гапи шунчаки бир факт тугрисида маълумот берса, Ш Ж Щ ^ 7 -"Ba shui heganle" - "сувни, ичиб тугатди" гапида инсон айнан сувни ичиб тугатганига ишора киляпти. Ишимизда куриб чикадиган масаламиз хам Ш "ba" олд кумакчисининг узидан кейин турувчи тулдирувчига нисбатан куйиладиган талабларини очиб бериш. Мазкур ишда биз тизим ва ходисаларнинг ички тузилишини ва конунларининг руёбга ошиш коидаларини очиб берадиган, уларнинг узаро таъсирини ва богланишларини тушунтириб берадиган назариядан фойдаландик. Тадкик этиш жараёнида эмпирик усуллардан, таърифлаш ва таккослаш методларига хам мурожаат этдик.

НАТИЖАЛАР ВА МУХОКАМА

Ш "ba" ли гап хитой тилидаги куп учрайдиган, тузилиши узига хос булган гаплардандир. Хитой тилида тулдирувчининг икки хил жой узгартириш услуби бор. Биринчиси, хеч кандай грамматик воситаларсиз биринчи

позицияни эгаллашдир. Масалан: Ж # Щ Ш Ш Й ^ Ф...... - "Zhejianshi ta ba

zai shouzhong" - "Бу ишларни у уз цулида ушлаб турибди". Бу мисолда биринчи уринда тулдирувчи турибди, албатта, бу асосий коидага тугри келмаса-да, лекин бу куп учрайдиган хол, максад тулдирувчига эътиборни жалб этиш. Келтирилган мисолда тулдирувчи (Ж {{ Щ - "zhejianshi" - "бу ишларни") дан кейин эга (Ш - "ta" - "у") жойлашган, ундан кейин эса Ш "ba" олд кумакчиси турибди. Агар Ш "ba" гапда эгадан кейин келиб, кесим вазифасини бажарса, унда у феълларга мансуб суздир. Демак, бу мисолда Ш "ba" феълларга мансуб суз булади. Иккинчиси эса, эга билан кесим орасидаги позицияни эгаллаш, лекин бунинг учун ёрдамчи грамматик восита керак булади. [2] Ёрдамчи грамматик восита вазифасини Ш "ba" олд кумакчиси бажаради ва Ш "ba'"m гапнинг тузилиши куйидагича булади: "Эга + Ш + тулдирувчи + кесим".

Масалан: Ш Ä Ê В Éft ^ fë ± Ш Ш & ^ ^ ^ - "Ta cong zijïde zuowèishàng bä kuàbao nâqïlai" - "У узининг утирган жойидан сумкасини олди." Ш ^ - "na kuàbao" - "сумкани олмок", ^ - феъл, Ш ^ -

тулдирувчи) .

Ш "bä" олд кумакчисининг узидан кейин турувчи тулдирувчига нисбатан узига хос бир канча талаблари бор. Хусусан, Ш "bä" ли гапларда Ш "bä" олд кумакчисидан кейин турувчи тулдирувчи жуда хам мухим уринни эгаллайди, агар бу тулдирувчи булмаганда Ш "bä" ли гап хам булмасди, дейишимиз мумкин. Ш "bä" олд кумакчисидан кейин жойлашган тулдирувчи от суз туркуми билан ифодаланади, баъзи холларда феъл ёки феълли бирикма билан хам ифодаланиши мумкин. [3] Масалан:

1. № Я Ш Ш Ё fî ^ ^ То - "Zuotian ta bä zixingche diüle" - "Кечау велосипедини йуцотиб цуйди" гапида Ш "bä"дан кейин келган Ё fî ^ -"zixingchë" - "велосипед" сузи от суз туркуми билан ифодаланган.

2.^ ^ Ж Я Ш Ш Щ Ш ^ ^ То Jïnnian xiàtian, ta bä youyöng xuéhuile. "Бу йилги ёзда у сузишни урганиб олди " гапидаги Ш bä дан кейин келган ЩШ youyöng "сузмоц" феъл суз туркумига мансуб суз.

3. Ш l Ш % Éfi Ш i Ш fj Е ^ 1о - "Tamen bä shoushangde zhànshi songdào yïyuàn lï". - "Улар жарохат олган аскарларни шифохонага кузатиб цуйдилар ". Бу гапимизда эса Ш '^"дан кейин келган суз бирикмаси ^ % Ш i - "shoushangde zhànshi" - "жарохат олган аскарларни " аникловчи ва аникланмишдан иборат булган бирикма билан ифодаланган.

Баъзида Ш "bä" ли гапда Ш "bä" дан кейин турувчи тулдирувчи контексдаги аввалги гапларнинг охирида пайдо булиши ёки эшитаётган шахсга маълум булмаслиги мумкин, бундай холатда, купинча, Ш "bä"дан кейин жойлашган тулдирувчига эшитаётган шахсга тушунарли буладиган суз кушиш талаб килинади. Масалан:

Ш Ш ^ Ш ЖЖ^ ^ Ш # Ш U Ж То - "Wö bä yixie yïngyù jùzi fanyichéng hànyùle. - "Мен бир цанча инглиз тилидаги гапларни хитой тилига таржима цилдим". Бизга маълумки, Ш "bä" ли гапларда Ш "bä" дан кейин турувчи тулдирувчи ноаник микдорни ифодалаши керак эмас. Бу гапдаги ^ Ш - "yi xie" - микдорий бирикма ноаник микдорни билдиради, шунинг учун уни Ш bä ёрдамида инверсия булувчи сузга нисбатан аникловчисиз куллаб

булмайди, бу ердаги ноаник микдорни ифодаловчи ^ Ш ^ "7 - "yixie jùzi" -"бир цанча гаплар " нинг эшитаётган одамга аниклаштириб курсатиш учун ^ Щ - "yïngyù" - "инглиз тили " сузи кушиб олинган: Ш ^ Ш ^ Щ ^'J ~7 -"bä yixie yïngyù jùzi" - "бир цанча инглиз тилидаги гаплар ".

Гохида Ш "bä" дан кейин турувчи тулдирувчи битта предметнинг тури ёки мавхум бир предмет булиши хам мумкин, лекин бундай холларда хам эшитаётган одамга тушунарли булиши мумкин. Масалан:

ж й ^ é ^ щ m ж, я ^ # ш й ж ж ж ^ m rn,m ^ ж д я

^ Ш Ж ^ 7° - "Zhèshi gè zidong shoubàojï, zhïyào nï bä qian fàngjin zhège yänli, bàozhï jiù cong ling yibian chûlaile" - "Бу газета чицарувчи автомат, мана бу тешикка пулни ташлашинг биланоц, бошца бир томондан газета чициб келади". Мураккаб кушма гапнинг биринчи кисмида É ^ Щ Ш Ж -"zidong shoubàojï" - "газета чицарувчи автомат " сузи, мураккаб кушма гапнинг иккинчи кисмида Ш "bä" дан кейин жойлашган й - "qian" - "пул" сузига ургу беради, яъни "газета чицарувчи автоматга пул ташланса" мазмунида ифодаланади, шунинг учун хам тингловчига тушунарли булади. Ушбу гапда Ш "bä" дан кейин келган тулдирувчи битта предметнинг тури булиб келган.

ХУЛОСА

Юкорида айтиб утилганлардан келиб чиккан холда хулоса килиш мумкинки:

1) Инверсия грамматик ходиса булиши билан бирга грамматик-стилистик ходиса хам булиб келади.

2) Бундай гапларда тулдирувчининг икки хил жой узгартириш услублари бор. Биринчиси, биринчи позицияни эгаллаш булиб, бунга хеч кандай грамматик воситалар керак булмайди. Иккинчиси эса, иккинчи позицияни, яъни эга билан кесим орасидаги позицияни эгаллаш, лекин бунинг учун ёрдамчи грамматик восита керак булади. Ёрдамчи грамматик восита вазифасини Ш "bä" олд кумакчиси бажаради ва Ш "bä" ли гапнинг асосий конструкцияси шундай булади: "Эга + Ш + тулдирувчи + кесим".

3) Ш "bä" ли гаплардаги инверсия холатида Ш "bä" олд кумакчисидан кейин турувчи тулдирувчига куйиладиган узига хос талаблар бор.

Биринчиси, iE "bä" олд кумакчисидан кейин турувчи тулдирувчи от суз туркумидан ифодаланади, баъзи холларда феъл ёки феълли бирикмалари билан хам ифодаланади.

Иккинчиси, Ш "bä" ли гапларда кесим вазифасини бажараётган феъл доимо Ш "bä" дан кейин жойлашган тулдирувчига каратилган булади. Шунинг учун Ш "bä" дан кейин жойлашган тулдирувчи эшитаётган одам учун аник булиши керак. Бундай гапларда Ш "bä" иероглифидан кейин предметни ифодалаб келадиган тулдирувчи купинча аник килиб гапнинг аввалги кисмларида курсатилиши ёки контекст билан таъминланиши керак.

Учинчиси, баъзида Ш "bä"ли гапларда олд кумакчидан кейин турувчи тулдирувчи контексдаги аввалги гапларнинг охирида пайдо булиши ёки эшитаётган шахсга маълум булмаслиги мумкин, бундай холатда, купинча, Ш '^"дан кейин жойлашган тулдирувчига эшитаётган шахсга тушунарли буладиган суз кушиш талаб килинади.

Туртинчиси, айрим холларда, Ш "bä"дан кейин турувчи тулдирувчи ^ yige битта" сон хисоб сузли бирикмани хам уз ичига олади. Эшитаётган шахсга келсак, у аникланаётган предметни эмас, балки янги бир маълумотни билиб олади ва тулдирувчи хам эшитаётган шахс учун тушуна оладиган аник курсатилган нарса булади.

Бешинчиси, гохида Ш "^"дан кейин турувчи тулдирувчи битта предметнинг тури ёки мавхум бир предметни англатиши хам мумкин, лекин бундай холларда хам эшитаётган одамга тушунарли булиши учун предметни номи киритилиши ёки бирон бир жумла оркали аниклаштирилиб курсатилиши керак.

Юкорида биз хитой тилидаги инверсия ходисасини Ш "bä" олд кумакчиси ёрдамида амалга ошиш масаласини куриб чикдик. Инверсияга учрайдиган тулдирувчининг холати хам урганилди. Лекин бу хитой тилидаги инверсия ходисасини бир куринишидир, шу сабабли мавзу долзарб булиб, изланишларни давом эттирилишини талаб этади.

REFERENCES

1. Горелов В.И. Стилистика современного китайского языка. [Modern Chinese stylistics], Москва, 1979. 58-б.

2. Каримов A.A. Хитой тилидаги хисоб сузлар. [Лекси семантик, структурал ва функционал тахлили] U Щ ж i^. Hanyu liangci [Chinese quantifiers], Тошкент, 2003, 100-102б.

3. п л ^о^ ш ш К и Щ Щ Й ^ ж, 2004

Liu Yuehua. Shiyong xiandai hanyu yufa [Practica modern Chinese grammar], Beijing, 2004, 733-б.

4. Узбекистон миллий энкиклопедияси, [Uzbek natoinal encyclopedia], 4-жилд, Тошкент, 2002.

5. i Ло t S Ш К Щ Йо^ Ж, Пекин, 1985 82-б.

Vanli. Zhongguo xiandai yufa [Chinese modern grammar], Beijing, 1985.

6. Ван Ляои. Основы китайской грамматики. [Basics of chinese grammar], Москва, 1954. 120-б.

7. Драгунов А. А. Исследование по грамматике современного китайского языка. [Grammar study in modern Chinese], Москва, 1952. 119-б.

8. Горелов В. И. Теоретическая грамматика китайского языка. [Chinese grammar], Москва, 1974. 73-б.

9. ^ Ш £ Ш Жо ^ S А ^ Ш U Щ Щ Йо^ ж, 2008 ^о

Li Delui., Jin Dehou. Waiguoren shiyong hanyu yufa [Practical Chinese garammar for foreigners], Beijing, 2008. 461-б.

10. üc

Zhang Bojiang. Shuo baziju, Shanxay, [The sentence with Ш "bä"], Шанхай, 2019, 6-б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.