Научная статья на тему 'Инглиз тилида отларнинг кўплик шаклларини она тилига қиёслаб ўргатиш усуллари'

Инглиз тилида отларнинг кўплик шаклларини она тилига қиёслаб ўргатиш усуллари Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1587
206
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
отларнинг кўплик шакли / интерференция / индуктив метод / агглютинатив тил / флектив тил / узвийлик / узлуксизлик / эксплицит / имплицит / plural nouns / interference / inductive method / agglutinative language / flective language / consistency / continuity explitsit / implitsit

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мамаджанова Н. А.

Мақолада инглиз ва ўзбек тилларида отларнинг кўплик шаклларининг ҳосил бўлиш йўллари ёритилади ва икки тилда уларнинг ўхшаш ва фарқли жиҳатлари қиёсланади. Шунингдек, ўқувчиларнинг ушбу мавзуни инглиз тилида ўзлаштиришда дуч келаётган қийинчиликлари, ушбу мавзунинг мактаб дарсликларида ёритилиш ҳолатлари ҳақида сўз юритилади. Камчиликларни бартараф этиш учун инглиз тилида отларнинг кўплик шаклини она тилига қиёслаб ўргатиш усули ва грамматик материални тақдим этиш йўллари тавсия этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS OF TEACHING PLURAL FORMS OF NOUNS, COMPARED WITH THE NATIVE LANGUAGE

There is given in the article ways of plural nouns formation in English and Uzbek languages and compared the similarities and differences between the two languages. Also discusses difficulties that students face when mastering the plural in English and condition of elucidating material in textbooks of English. There are provided recommendations to teaching methods of plural nouns comparing with native language in order to overcome the interference and ways of presenting grammatical material.

Текст научной работы на тему «Инглиз тилида отларнинг кўплик шаклларини она тилига қиёслаб ўргатиш усуллари»

Мамаджанова Н.А.,

Тошкент шах,ар, Чилонзор тумани, 200-мактаб укитувчиси,

Узбекистон давлат жах,он тиллари университети «Амалий инглиз тили грамматикаси ва тарихи» кафедраси мустакил тадкикотчиси

ИНГЛИЗ ТИЛИДА ОТЛАРНИНГ КУПЛИК ШАКЛЛАРИНИ ОНА ТИЛИГА КИЁСЛАБ УРГАТИШ УСУЛЛАРИ

МАМАДЖАНОВА Н.А. ИНГЛИЗ ТИЛИДА ОТЛАРНИНГ КУПЛИК ШАКЛЛАРИНИ ОНА ТИЛИГА ЦИЁСЛАБ УРГАТИШ УСУЛЛАРИ

Маколада инглиз ва узбек тилларида отларнинг куплик шаклларининг х,осил булиш йуллари ёритилади ва икки тилда уларнинг ухшаш ва фаркли жих,атлари киёсланади. Шунингдек, укувчиларнинг ушбу мавзуни инглиз тилида узлаштиришда дуч келаётган кийинчиликлари, ушбу мавзунинг мактаб дарсликларида ёритилиш х,олатлари х,акида суз юритилади. Камчилик-ларни бартараф этиш учун инглиз тилида отларнинг куплик шаклини она тилига киёслаб ургатиш усули ва грамматик материални такдим этиш йуллари тавсия этилади.

Таянч суз ва тушунчалар: отларнинг куплик шакли, интерференция, индуктив метод, агглю-тинатив тил, флектив тил, узвийлик, узлуксизлик, эксплицит, имплицит.

МАМАДЖАНОВА Н.А. СПОСОБЫ ОБУЧЕНИЯ ФОРМАМ МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА ИМЁН СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В СОПОСТАВЛЕНИИ С РОДНЫМ ЯЗЫКОМ

В статье описывается формирование множественного числа имен существительных в английском и узбекском языках, сопоставляются сходства и различия между двумя языками. Также излагаются трудности, с которые ученики сталкиваются при освоении множественного числа в английском языке, состояние освещения материала в учебниках английского языка. Даны рекомендации по методам обучения множественному числу имён существительных в сопоставлении с родным языком для того, чтобы преодолевать грамматическую интерференцию, и способы презентации грамматического материала.

Ключевые слова и понятия: множественное число имён существительных, интерференция, индуктивный метод, агглютинативный язык, флективный язык, последовательность, непрерывность, эксплицит, имплицит.

MAMADJANOVA N.A. METHODS OF TEACHING PLURAL FORMS OF NOUNS, COMPARED WITH THE NATIVE LANGUAGE

There is given in the article ways of plural nouns formation in English and Uzbek languages and compared the similarities and differences between the two languages. Also discusses difficulties that students face when mastering the plural in English and condition of elucidating material in textbooks of English. There are provided recommendations to teaching methods of plural nouns comparing with native language in order to overcome the interference and ways of presenting grammatical material.

Keywords: plural nouns, interference, inductive method, agglutinative language, flective language, consistency, continuity explitsit, implitsit.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 10

Маълумки, цар бир тилда нарса-буюмларнинг куплик ка-тегориясини ифодаловчи сон категорияси мавжуд, бирок, уларнинг берилиш шакллари турлича булади.

Таникли олим Б.Ж.Буроновнинг таъкидла-шича, куплик категорияси предметлар сони-нинг бирдан ортиклигини билдиради. Феъл-ларда иш-х,аракат ё купчилик шахс томонидан бажарилганлиги ёки купчиликка каратилганли-гини англатади. Куплик маъносининг марка-зида суз туркумларининг сон категорияси ва суз туркуми туради. Инглиз тилида сон категорияси суз туркумларидан от, олмош ва феълга тааллуклидир. Узбек тилида х,ам худди шу суз туркумлари куплик шаклига молик. Сонлар микдорни ифодалайди. Шу сабабли улар купликда кулланилмайди. Агар улар купликда кулланилса, отга айланиб кетади. Купликнинг бирликка карши куйилиши деярли барча тил-ларга хос. Умуман куплик категорияси турли тиллар, яъни морфемалар ёрдамида махсус сузлар ва суз бирикмалари воситасида ифода этилиши мумкин.

Ундан ташкари куплик эксплицит ва импли-цит тарзда ифодаланиши х,ам мумкин. Инглиз тилида сон категорияси суз туркумларидан от, олмош, эксплицитлик куплик маълум куплик маркери иштирокида ясалади. Имплицитлик эса куплик маъносининг бевосита сузлар узаги воситасида ифодаланиши тушунилади. Инглиз ва узбек тилларида куплик куйидаги лексик грамматик усуллар воситасида ифодаланади:

1) куплик морфемаси воситасида;

2) сон билан;

3) микдор олмошлари билан;

4) кишилик, курсатиш ва бошка олмош шакллари воситасида;

5) куплик маъносини ифодаловчи от, сифат, феъл ва бошка суз туркумлари воситасида.

Одатда, хорижий тилларни урганиш жараё-нида тил урганувчилар урганаётган шакллари-ни уз она тиллари призмасидан утказиб кабул киладилар. Жумладан, инглиз тилини урганиш жараёнида х,ам укувчиларда узбек ва инглиз тилларини киёслаш жараёни кечади. Узбек тили типологик тузилиши жих,атидан агглюти-натив тиллар гурух,ига, инглиз тили эса флек-тив тиллар гурух,ига оид булгани учун ушбу тилларнинг тузилиш меъёрлари бир-биридан

анча фарк килади. Дарс жараёнида бу хусуси-ятлардан максадли фойдаланиш оркали чет тилини интенсив урганишга эришиш мумкин. Куйида инглиз тилида отларнинг куплик шакл-ларининг х,осил булиш йулларини она тилига киёслаб ургатиш усулларига доир айрим мулох,азалар баён этилган.

Инглиз ва узбек тилларида отларнинг бир-лик ва куплик шаклларининг х,осил килиниши ва кулланишида узига хосликлар мавжуд булиб, А.Анорбекованинг «Хозирги узбек ада-бий тили» номли дарслигида берилишича, узбек тилида отларнинг куплик шакли аффик-сал усуллар кушимчаси оркали ифодаланса, морфологик усул х,исобланади, мисол учун, болалар, уйлар. Куплик маъноси кушимчасиз х,олда махсус сузлар ёрдамида ифодаланса, лексик усул х,исобланади: бир канча одам, бешта дафтар. Баъзан бу усуллар аралаш ифодаланиши мумкин (лексик ва морфологик усул): Куп ота-оналар келишди. Инглиз тилида эса отларнинг куплик шакли аффиксал усулда: -s ёки -es аффикслари ёрдамида ва супплевит усулда: узакнинг узгариши, баъзи отларнинг бирлик ва куплик шаклларининг бир хиллиги, баъзи сузларнинг охирги х,ар-фининг узгариши оркали ясалади. Укувчилар асосан отларнинг куплик кушимчаларини х,о-сил килувчи имло коидаларида купгина хато-ликларга йул куядилар. Инглиз тилида отларнинг куплик кушимчасини х,осил килувчи имло коидалари куйидагилардир:

1. Агар суз охири -s, -ss, -o, -x, -ch, -sh, -tch х,арфларига тугаса, отнинг куплик шакли -es кушимчаси ёрдамида х,осил булади.

Киёсланг: Hero-heroes // ках,рамон ка^рамонлар

Вох - boxes // кути - кутилар

Match - matches // гугурт - гугуртлар

2. Агар суз охири ундош + -у х,арфига тугаса, у х,арфи i х,арфига айланиб, сунгра -es кушимчаси кушилади.

Киёсланг: baby - babies // чакалок -чакалоклар

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 10

3. Агар суз охири унли + -у х,арфига тугаса, у х,арфи i х,арфига айланмасдан -s кушимчаси кушилади.

Киёсланг: boy-boys // бола - болалар

4. Агар суз охири f х,арфига тугалланса, уларнинг куплик шакли f х,арфининг v га айла-ниб, сунг -es кушимчаси кушиш оркали х,осил булади.

Киёсланг: wolf - wolves// бури - бурилар

5. Баъзи отларнинг куплик кушимчаси узак узгариши билан х,осил булиб, улар инглиз ти-лида нотуFри отлар деб юритилади.

Киёсланг: man - men // киши - кишилар woman -women // аёл - аёллар sheep - sheep // Куй - куйлар Юкорида баён этилган имло коидаларида отларнинг куплик шаклини -лар кушимчаси билан х,осил килишга одатланган узбек тили она тилиси булган укувчилар -es ва -s кушимчалари орасидаги фаркни тулик англаб етмаганликлари сабабли кушимча кушиш коидаларини бузадилар. Масалан, а bush (бута) сузининг куплик шаклини bushes (бута-лар) шаклида эмас, балки bushs деб ёзишлари, сузнинг охири бир ундош ва бир унли у х,арфи билан тугалланганда у х,арфининг отларнинг куплик шакли ясалиш жараёнида i х,арфига узгариб, сунгра -es кушимчасининг кушилиши яхши узлаштирилмаганлиги сабабли а spy (жо-сус) сузининг куплик шакли spies (жосуслар) эмас, балки spys ёки spyes шаклида ёзилиши, суз охири f х,арфига тугалланган сузларнинг куплик шакли f х,арфининг v га айланиб, сунг -es кушимчаси кушиш оркали х,осил булиши х,ам мустах,камланмаганлиги сабабли, f х,арфи-нинг v х,арфига узгармасдан туFридан-туFри -es кушимчасининг кушилиши, tooth - teeth (тиш - тишлар) каби узак узгариши оркали х,осил булувчи отларнинг куплик шакли руй-хатини ёд олинмаганлиги, fish - fish (балик -баликлар) sheep - sheep (куй - куйлар) сингари баъзи отларнинг бирлик ва куплик шакллари бир хил шаклга эга булиши ва узбек тилида сон билан биргаликда кулланилган суз бирик-маларининг инглиз тилига тулик мос келмас-лиги, яъни бешта дафтар бирикмаси мазмунан купликни билдирса-да, бу ерда от - дафтар бирликда ифодаланиши, инглиз тилида эса

five copybooks бирикмасидаги икки суз х,ам куплик шаклини билдириши грамматик интер-ференцияни юзага келтиради ва ушбу шакл-ларни узлаштиришда муайян кийинчиликлар юзага келиши укувчилар ёзган диктант ва ин-шоларда кузатилмокда. Шу боис ушбу мавзу-ни ургатиш юзасидан она тилининг салбий таъсирини инобатга олган х,олда пухта дарс ишланмасини ишлаб чикиш максадга муво-фикдир. Шунингдек, машк ва топшириклар тизимини дарсликда ёки укитувчи томонидан тизимли бериб борилиши х,ам яхши самара беради.

«Отларда сон категорияси» мавзуси кури-нишидан оддий ва осон булиб куринса-да, укувчилар ёзган ижодий ишларида, оFзаки ва ёзма нуткда гап тузишда х,анузгача ушбу шакл-ларнинг кулланишида хатоликларга йул куймокдалар. Ушбу хатоликларни бартараф этиш учун, аввало, 5-9-синфларга инглиз тили фани учун мулжалланган, Л.Жураев, С.Хан ва бошка амалиётчи укитувчилар муаллифлиги-да чоп этилган «Fly high» мактаб дарсликла-рини куриб чикиш лозим.

Отларнинг куплик шаклини х,осил килиш йуллари х,акида асосан 5-синф «Fly high» дарс-лигида ва кисман 6-синф «Fly high» дарслиги-да маълумотлар берилган. 5-синф учун дарсликда 2-булим, 4-дарсда отларнинг куплик шакли аффиксал усул билан ясалиши 3-а машк ёрдамида, 7-булим 4-дарсда курсатиш олмош-ларининг куплик шакли, 10-булим 1-дарсда ва 11-булим 1-дарсда баъзи отларнинг бирлик ва куплик шакллари бир хилда булиши ва суз охири f х,арфи билан тугаганда, куплик шакли-нинг х,осил булиш коидалари берилган. Аммо 3-булим 1-дарснинг эслатма бурчагида охири у билан, унли билан тугаган сузларнинг куплик шаклининг ясалиши, 4-булим 1-дарсда hair сузининг куплик шакли мавжуд эмаслиги, 5-булим 4-дарсда child сузининг куплик шакли children эканлиги, 10-булим 2-дарсда goose сузининг куплик шакли geese эканлиги бирор машкда тушунтирилиши кераклиги методик кулланмада курсатилмаган. Олинган билим буйича куникма х,осил килиш учун топшириклар тушунча берилган булимларда кам, ту-шунча берилмаган булимларда умуман ушбу

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 10

коидага оид машклар берилмаган. Дарслик сунгида такрорлаш дарслари берилган булиб, у ерда хам укувчилар учун баъзи янги маълу-мотлар берилган, аммо ушбу дарслар йиллик иш режага киритилмагани боис, дарс жараё-нида юкоридаги дарсларга мурожаат этилмай-ди. Бу эса укувчилар билимидаги бушликлар-нинг юзага келишига сабаб булади. Натижада укувчилар диктант ва иншоларни ёзиш жа-раёнида отларнинг куплик кушимчасини кушишда имло хатоликларга йул куядилар, тинглаб тушуниш дарсларида матнни тушу-нишда кийинчиликларга дуч келадилар.

Берилаётган грамматик коида хох осон, хох кийин булсин, уни алохида такдим этиш ке-рак. Отларнинг сон категорияси куйи синф-ларда утиладиган мавзу булгани учун куплик шаклини такдим этишда расмлардан фойдала-ниш, албатта, яхши самара беради. Буни куйи-дагича амалга ошириш мумкин. Бирлик ва купликдаги сузлардан бири расмлари билан тушунтирилади, колган сузларнинг куплик шаклларини топиш укувчилардан суралади. Укитувчи билдирилган фикрларни жамлагач, ушбу грамматик шакллар буйича куникма хосил килиш учун барча укувчилар диккатини купликнинг хосил булиш шаклига эътиборни каратиши ва куплик шаклини ёзиш машклари-ни бажартириши максадга мувофик. Маълум-ки, тил дарсларида, дастлаб, янги маълумотни мустахкамловчи машклар, сунгра аввал утил-ган коидани такрорлашга каратилган машклар, ундан кейин эса аввал ва бугун такдим этил-ган мавзуни мустахкамлашга оид топширик-ларни бажартириш керак. Дарсликларда берилаётган машклар ва топшириклар ана шу жихатдан хам бойитиб борилса, укувчилар эгаллаётган билимлар юзасидан куникмалар хосил килишда изчиллик ва узлуксизлик таъ-минланган булар эди. Ушбу мавзу купгина булимларда берилгани учун аввалги мавзу-ларни хам такрорлаш учун берилган булим-ларнинг грамматик машклар сахифасида мав-зуга оид машклар бериб борилиши лозим.

Куйида 5-синфда инглиз тилини утишда отларнинг куплик шаклларини ургатиш ва укувчилар эгаллаган билимларни мустахкамлашга оид дарс ишланмалари такдим этилган.

5- синф, 2-булим, 4-дарс.

Менинг иккита опам бор.

Unit 2 Lesson 4.

I have got two sisters

Дарснинг мацсади: укувчиларни отларнинг -s кушимчаси ёрдамида куплик шакли ясалиши хакидаги маълумот билан таништи-риш.

Дарснинг жи^озланиши: дарслик, оила аъзоларининг расмлари, луFат ва сузлар ёзил-ган карточкалар.

Янги мавзу баёни: янги мавзуни куйидаги кетма-кетликда такдим этинг.

1. Укувчиларга оила аъзоларининг номла-ри такдим этиб булингач, опа, ака, ота, она бир узи ва икки учта булиб олинган расмлар ва sister-sisters, brother-brothers, father-fathers, mother-mothers сузлари ёзилган карточкалар тайёрланг. Доскага битта опанинг ва куп опа-нинг расмларини, битта опанинг расми тагига sister сузи, куп опанинг расми тагига sisters сузи ёзилган карточкаларни ёпиштиринг.

Укувчилар эътиборини расмга каратиб, кандай грамматик коида хакида маълумот бе-рилаётганини суранг.

2. Уларнинг жавобларини хеч бир изохсиз кабул килинг. Сунг агар туFри жавоб укувчилар орасида берилган булса, уша укувчининг топкирлигини мактаб, мавзуни узингиз тушун-тириб беринг. Буни куйидагича ифодаланг: инглиз тилида отларнинг куплик шакли отга -s кушимчаси кушиш оркали хосил булади. Ушбу кушимча узбек тилидаги -лар кушимчасига мос келади.

Киёсланг: pen - pens // калам - каламлар.

3. Доскага расм ва суз ёзилган карточкаларни куйидагича жойлаштириб чикинг ва бирликдаги отларни куплик шаклларига мос-ланг.

4. Янги мавзуни куйидаги саволлар билан хулосаланг:

- Бугун биз кандай грамматик коида хакида маълумот олдик?

- Отларнинг куплик шакли кандай хосил булади?

5. Мавзуни мустахкамлаш боскичида куйидаги машк ва топширикларни беринг. Масалан:

1. Отларнинг куплик шаклини ёзинг.

1. Book-books.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 10

2. Sister - ...

3. Brother - ...

4. Father- ...

5. Mother-...

2. Гапларни цавс ичидаги отларни бир-лик ёки куплик шаклларига цуйиб тулди-ринг.

1. I have got one ... (father).

2. You have got one .(mother).

3. I have got three . (brother).

4. I have got five . (sister).

3. 2-машцдаги гапларни узбек тилига таржима цилинг ва улар орасидаги фарцни топинг.

Масалан: I have got 2 brothers. Менинг 2 укам бор.

4. 2-машцдан фойдаланиб уз оила аъзо-ларингиз ^ацида сузланг (ёзинг).

I have got ...

Кейинги булимларда берилган отларнинг куплик шаклларининг ясалишига оид маълу-мотлар хам шу тарзда такдим этилади, аммо

такдим этишдан олдин шу мавзуга оид аввал-ги коидалар укувчиларга саволлар оркали эс-латиб, сунг янги мавзуни такдим этиш максад-га мувофик булади. Машк ва топшириклар ти-зимида хам аввалги ва янги маълумотлар ара-лаш холда берилиши лозим. Дарс жараёнида олиб борилган кузатувлар ва тахлиллар шуни курсатадики, ушбу мавзу осон куринса-да, синфда турли даражадаги билим, услуб ва кизикишга эга булган укувчиларнинг мавжуд-лигини эътиборга олган холда, уни бартараф этиш узок вакт олади. Грамматик материални купрок индуктив метод оркали, яъни аввал мисол, сунг коида тарзида такдим этиш укув-чининг ёдида берилган материалнинг узок вакт сакланишига ёрдам беради. Чунки бу жа-раён укувчини аналитик ва танкидий фикр-лашга чорлайди. Дарсларни шу тарзда олиб бориш инглиз тилини укитиш узвийлигини таъминлаб, укувчилар билимидаги бушлик-ларни бартараф этади.

Адабиётлар:

1. Анорбекова А., Мирзаева Ш. Хозирги узбек адабий тили. - Т.: «Ношир», 2011.

2. Жураев Л., Хан С. ва бошкалар. Fly high 5. - Т.: «Укитувчи», 2014.

3. Жураев Л., Хан С. ва бошкалар. Fly high 6. - Т.: «Укитувчи», 2013.

4. Irisqulov M., Kuldashev A. Theoretical grammar of the English language. - T.: «Yangiobod matbaa», 2008.

5. Virginia Evans. Round Up 1. - England: Pearson Education Limited, 2003.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 10

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.