Научная статья на тему 'УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ – ФАЛСАФИЙ ФИКРЛАР РИВОЖЛАНИШИ'

УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ – ФАЛСАФИЙ ФИКРЛАР РИВОЖЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

153
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Европа / Ренессанс / илм-фан / черков

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Қурбонов Умиджон

Ренессанс даври-Европада XIV асрдан бошланди. Бу ижтимоий-тарихий жараён Европанинг турли мамлакатларида ўзига хос такрорланмас ҳолда кечди. Мутахассисларнинг фикрича, Ренессанс даври Европада уч асосий босқични (XIV аср), етуклик босқичини (XV аср) ва сўнги (XVI аср) босқичини босиб ўтган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ – ФАЛСАФИЙ ФИКРЛАР РИВОЖЛАНИШИ»

ISSN: 2181-1385 ISI: 0,967 | Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,9 | ASI: 1,3 | SJIF: 5,771 | UIF: 6,1

УЙГОНИШ ДАВРИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ -

Ренессанс даври-Европада XIV асрдан бошланди. Бу ижтимоий-тарихий жараён Европанинг турли мамлакатларида узига хос такрорланмас холда кечди. Мутахассисларнинг фикрича, Ренессанс даври Европада уч асосий боскични (XIV аср), етуклик боскичини (XV аср) ва сунги (XVI аср) боскичини босиб утган.

Калит сузлар: Европа, Ренессанс, илм-фан, черков

Ренессанс даври узининг илк боскичида бутун Европани эмас, балки унинг энг тараккий этган худудларини камаб олди. Худди шунинг учун хам Ренессанс даври илк боскичи кадимги Италияга бориб такалади. Ренессанс гоялари Италияда XII асрдаёк вужудга келган эди. Худди шунинг учун хам Ренессанс узининг илк боскичида соф "итальянча вокеа эди"

Бу жараён Италиядаги маънавий тараккиёт билан боглик эди. Бу вакт Урта асрлардан янги замонга утиш даври сифатида тавсифланади. Унинг асосий хусусияти - черков ва диншуносликнинг куп асрлик чексиз устунлигидан халос булиш учун универсал импулс эди. Аслида, бу давр инсоният тарихидаги энг буюк прогрессив инкилоб булиб, титанлар учун эхтиёж булган фикрларни, эхтирос ва характер кучида, хамда уларнинг куп киррали ва илмий жихатдан етилишини юзага келтирган эди.

Профессор КБ.Шодмонов таъкидлаганидек, "хар бир маданиятнинг турли боскичларида, карама-карши тенденцияларнинг узига хос турини - бир давр маданияти доирасидаги услубий шаклланишнинг куплигини ажратиш мумкин", бунда "эмпиризм ва рационализм

ФАЛСАФИЙ ФИКРЛАР РИВОЖЛАНИШИ

бурбонов Умиджон АННОТАЦИЯ

September,2023

фалсафий фикрлари тарихидаги бундай ходисаларнинг зиддиятли шаклларида" урганилаётган давр маданиятининг интеллектуал ядросининг ривожланиши, тортишиш марказининг узгариши, маданий контекстнинг узгариши, киймат йуналишларининг узгаришидир». Шу билан бирга, муаллиф таъкидлаганидек, хаётнинг барча жабхаларини энг тулик камраб олиш даврнинг илмий ва бадиий адабиётларида амалга оширилади, бу даврнинг энг мухим асарларини даврнинг узи маънавий мухитини, дунёкарашининг мохиятини, мутафаккир дунёкарашининг йулларини тиклаш воситасига айлантиради1. Николас Коперникус, Джованни Пико делла Мирандола, Леонардо да Винчи, Никколо Макиавелли, Альбрехт Дюрер, Мартин Лютер, Франсуа Рабле, Тассо, Пьер де Ронсар, Лудовико Ариосто, Томас Мор, Фрэнсис Бэкон, Уильям Шекспир каби таникли олимлар, файласуфлар, рассомлар, хайкалтарошлар, шоирлар, сиёсатчилар, жамоат арбоблари ушбу даврнинг янги рухини ифодаловчиларига айланди.

Уйгониш даврининг маънавий мухитини икки оким ташкил этади, лекин улар бахтли равишда битта йуналишга бирлашдилар. Асосан, биринчи ва асосийси, шахар мулкчиларидан булмиш Европа мамлакатлари ахолисининг кенг катламларини фаол хаётга жалб килиш билан боглик эди. Хдётнинг узи минглаб инсонларни уз уйларини тарк этишга ундади, билим ва тажриба уфкларини кузгатди, инсон табиати тубида асрлар оша ухлаб ётган кобилиятлар ва истакларнинг сон-саноксиз захираларини харакатга келтирди. Урта асрларнинг муъжизаларини бакувват узгаришлар шамоли учириб кетди, янги кун тонги куч ва янгиланиш келтирган холда пайдо булмокда эди.

Энг ёркин янги тенденциялар дин ва илохиётга, дунёни идрок этишга эмас, балки илм-фан ва аклга асосланган инсонпарварлик позициясида намоён булди. Уша кадимги даврда, урта асрларнинг минг йиллик

Юкоридаги манба, -С.160.

September,2023

хукмронлигидан сунг, Уйгониш даврининг буюк вакиллари, хатто ундан хам кенгрок омма динни тарк этиши мумкинлигига ишониш кийин булар эди. Ушбу маданий даврнинг узига хос хусусияти шундаки, Уйгониш даври яратувчилари биринчи марта янги, инсонпарварлик гояларини илгари сурдилар. Улар жуда нозиклик ва шу билан бирга, катъият билан, хазрати инсоннинг эркин, кадр-кимматига тула ва ижодий фаол шахсиятини узида мужассам этган янги насронийлик тушунчасини курсатиб бердилар. Улар буни мажбурлаш ва репрессия, диссидентларга карши жисмоний ва ахлокий репрессиялар (инквизиция) томонидан кабул килинган аввалги аник, факат инсоннинг ахамиятсизлиги ва гунохкорлигини англаган холда рад этдилар.

Уйгониш даври яратувчилари узларининг саъй-харакатлари билан кайта тикланган кадимги фалсафанинг битмас-туганмас кучидан шундай баёнот олиш учун куч ва кувватни жалб килишди. Улардан баъзилари черковни ва илохиётни катъиян рад этишди, аммо улар хам, насронийлик доирасида колганлар хам узларининг замонавий маданиятига тубдан янги маком ва янги мазмун беришди. Гарчи улар махсус фалсафий тушунчаларни яратмаган булсаларда, бутун хаётлари давомида, илм-фан, рассомлик, хайкалтарошлик, шеърият ва бошка сохаларда изланишлар олиб бордилар. Бутун ижодлари билан улар янги хаёт фалсафасини яратдилар ва уни эхтирос билан химоя килдилар. Уларнинг фалсафий гоялари марказида инсон онгининг кучи ва кудрати, инсон рухининг енгилмаслиги, танасининг гузаллиги, юксак фикрлари ва ижодий дадиллиги туради.

Уйгониш даврининг энг кузга куринган вакилларининг илмга булган кучли иштиёки, турли хил сохаларда тинимсиз ижодий ишлар олиб бориши, идеалга интилишлари билан ажралиб туради. Уларнинг барчаси гайрат ва самимийлик билан "Акл республикаси" нинг тенг хукукли аъзоси булишни хохлашди. Улар одамни урта асрларда ушлаб

September,2023

ISSN^lSl-mS^SI^^

турилган хорлик холатидан чикариб, уни оламнинг марказига, хаёт эгаси, барча кадриятларнинг яратувчисига айлантиришга кодир эдилар.

Фикримизча, Уйгониш даври маънавий мухити, икки йуналиш буйича шаклланган булиб, ягона фалсафий фикр окимига бирлашдилар. Биринчиси асосийси, асосан шахар синфлари таркибидан Европа мамлакатлари ахолисининг кенг катламларини фаол хаётга жалб килиш билан боглик эди. Х,аёт минглаб одамларни уз уйларидан юлиб ташлади, уз билимлари ва тажрибалари уфкларини кузгатди, инсон табиати тубида ухлаб ётган бехисоб кобилият ва мойиллик захираларини йулга куйди. Урта асрларнинг мужизаларини жиддий узгаришлар шамоли олиб кетди, янги куннинг тонги куч ва янгиланиш келтирган холда намоён булган эди. Кадимги маданият рухининг тикланиши билан боглик булган иккинчи оким хайратланарли даражада тугри бурилиш нуктасига тугри келди. ^адимги доноликнинг юмшок, хатто нури христиан аскетисизмининг хиралашган рангини йук килди. Бу давр одамларнинг фалсафаси ва шеърияти янги дунё тугилишига ёрдам берди, ритм, уйгунлик ва улчовларни уз кучларининг бегубор, баъзан вахшиёна уйинига бошлади.

Бизнингча, Уйгониш даври дахоларининг ижодлари маънавий ядросининг инсон мадхияси ташкил этади. Ажабланарлиси шундаки, уларнинг саъй-харакати билан улар мислсиз маданий дурдоналарни яратдилар. Улар узларининг даври учун энг юкори даражадаги, ижодкорлик ва фикрлаш чуккиларига эришдилар. Улар келгуси авлодларга узларининг чидамсиз рухлари кучини, улик, эскирган, чекловчи ва камситадиган барча нарсаларга карши курашда жасорат курсатишдан иборат эканлигини етказишга харакат килдилар.

Антик даврга булган янги муносабат ва насронийликка булган янги муносабат - Уйгониш даври маданиятининг хар

September,2023

бири узига хос маънога эга булган жихатлари билан бир каторда, узаро таъсир килиш ва уларни узаро боглаш муаммоси хам мавжуд эди. Айнан Уйгониш даври буни биринчи марта амалга оширганлиги ва муаммо сифатида белгилаб куйганлиги жуда мухимдир. Маданий материалнинг бу иккиликсиз, Уйгониш даври содир булмас эди - нафакат генетик, балки таркибий маънода хам2.

Фалсафий билимга эга булиш учун инсон ташки ва ички олам хакидаги билимларга эга булиш керак. Инсон учун мохиятни нафакат тугма ёки ижтимоий ходисаларга нисбатан уларнинг хилма-хиллиги билан, балки, энг аввало, узига, унинг ички дунёсига ва бошка одамларнинг маънавий оламига нисбатан билиш мухим эди. Бу шунчаки, кизикиш эмас, балки чукур, доимий ва хаётий амалий эхтиёж эди. Унинг доимий коникишисиз, хеч булмаганда, маълум даражада, инсон мавжудлигини бахолаш мумкин эмас эди. Четдан кимдир эмас, балки табиатан мутафаккир узининг ички эхтиёжларига кура, хар доим фалсафий фикр юритади, чунки у "бошкасига" нисбатан узини акс эттиролмайди.

REFERENCES

1. Одилов, О. (2023). БУЛАЖАК ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ У^ИТУВЧИЛАРИНИНГ ТАШКИЛОТЧИЛИК КОМПЕТЕНЦИЯСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА РЕФЛЕКСИВ-ПЕДАГОГИК УСУЛЛАРНИНГ РОЛИ. Наука и технология в современном мире, 2(7), 28-30.

2. Odilov, O., Boltayev, S., & Qo'ziyeva, F. (2022). O'RTA MASOFALARGA YUGURUVCHI SPORTCHILARNI YILLIK TAYYORGARLIGIDA MASHG'ULOT YUKLAMALARINI TAQSIMLASH. Евразийский журнал академических исследований, 2(11), 522-527.

3. Одилов, О. Н. (2022). УМУМТАЪЛИМ МАКТАБЛАРИДА МУС^ИЙ ГИМНАСТИКАНИ ТАШКИЛ ^ИЛИШ МЕТОДИКАСИ. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(12), 238-245.

13 Баткин Л.М. Итальянские гуманисты: стиль жизни, стиль мышления. - Москва.: Наука, 1978.

I [III mini '114

https://t.me/ares uz Multidisciplinary Scientific Journals

Academic Research in Educational Sciences_Volume 4 | Issue 9 | 2023

ISSN: 2181-1385 ISI: 0,967 | Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,9 | ASI: 1,3 | SJIF: 5,771 | UIF: 6,1

4. Norboyevich, O. O. (2021). Origin And Development of Athletics. Eurasian Journal of Learning and Academic Teaching, 1(1), 73-77.

5. Odilov, O. N. (2021). MAKTAB O'QUVCHILARI JISMONIY MADANIYATINING MAQSAD VA VAZIFALARI. Academic research in educational sciences, 2(9), 1078-1084.

6. Караев, В. Ш., & огли Тошпулатов, С. К. (2022). Диагностическая характеристика педагогического опыта по развитию профессиональной компетентности учителей физической культуры. Евразийский журнал академических исследований, 2(3), 622-629.

7. Тошпулатов, С. К. У. (2022). ДИФФРЕНТЦИАЛ ЁНДАШУВ АСОСИДА 13-14 ЁШЛИ ФУТБОЛЧИЛАРНИНГ ТЕЗКОРЛИК СИФАТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ТЕХНОЛОГИК АХДМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3(12), 227-231.

8. Караев, В. Ш., & огли Тошпулатов, С. К. (2022). Диагностическая характеристика педагогического опыта по развитию профессиональной компетентности учителей физической культуры. Евразийский журнал академических исследований, 2(3), 622-629.

9. Nazarov, A. (2023). ЦМЦМТАЪШ MАKTАBLАRIDА VOLEYBOLCHILАRNI TАYYORLАSH JАRАYONINING ШБ^ГОиАЬ VА PEDАGOGIK XUSUSIYATLАRI. Инновационные исследования в современном мире: теория и практика, 2(17), 209-210.

10.Караев, В. Ш., & Назаров, А. И. У. (2022). ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ УКДГУВЧИСИ КАСБИЙ КОМПЕТЕНТЛИК ДЕТЕРМИНАЦИЯСИНИНГ БЛОКЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(3), 48-52.

11.Abdulla, N. (2022, October). PLAYERS DEVELOPING VOLLEYBALL GAME TECHNIQUES TASKS SET FORTH. In International Conference on Research Identity, Value and Ethics (pp. 63-64).

12.Болтаев С. и Абдунабиев Б. (2023). НАСТОЛЬНЫЙ ТЕННИС МЕЖДУ СТУДЕНТАМИ ВЫСШИХ УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЙ - ПОПУЛЯРНЫЙ ВИД АКТУАЛЬНЫХ ЗАДАЧ. ЗОЛОТОЙ МОЗГ, 1(16), 151153. Извлечено из https://researchedu.org/index.php/goldenbrain/article/view/3721

13.Ergashbayevna, D. D. (2022). BOLALAR SEREBRAL FALAJI KASALLIGI BILAN KASALLANGAN MAKTABGACHA YOSHDAGI TARBIYALANUVCHILARNI MAXSUS JISMONIY MASHQLAR ORQALI KORREKSITALASH. Journal of new century innovations, 14(4), 194-196.

September,_2023_

297

ISSN: 2181-1385 ISI: 0,967 | Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,9 | ASI: 1,3 | SJIF: 5,771 | UIF: 6,1

14.Abdunabiyev, B. (2022). Use of Action Games in Teaching Technical Tactical Preparation of 13-14 Year Old Students in the Volleyball Game. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(12), 82-84.

15.Abdurasulov, J., & Tursunov, A. (2022). Роль юридического образования в формировании гражданского общества. UzACADEMIA, 1(4), 1-4.

16.Buvorayeva, G. S. (2022). The Place of National Movement Games in the System of Physical Education. Journal of Advanced Research and Scientific Progress (JARSP), 1(4), 1-4.

17.Buvorayeva, G. S. (2023). Technology of Harmonization of Educational Competences of Students in Universal Schools (Example of Physical Education). Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 3(6), 59-62.

18.Djurabayeva, D. E. (2022). Correction of Preschool Children with Cerebral Palsy through Special Physical Exercises. Pindus journal of colture,literatute and ELT,, 2(12), 85-89.

September,2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.