Научная статья на тему 'Ўқувчининг мустақил фикрлаш компетенциясини ривожлантиришда умумий ўрта таълим мазмунининг асосий дидактик параметрлари'

Ўқувчининг мустақил фикрлаш компетенциясини ривожлантиришда умумий ўрта таълим мазмунининг асосий дидактик параметрлари Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мустақил фикрлаш компетенцияси / дарслик / методик қўлланма / илғор педагогик технологиялар / ижтимоий-гуманитар фанлар / таълимий меъёрлар / ўқув адабиётлари / педагогик талаблар / педагогик тамойиллар. / competence of independent thinking / textbook / manual / advanced pedagogical technologies / social sciences and humanities / educational norms / educational literature / pedagogical requirements / pedagogical principles.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Мусаев Жаҳонгир Паязович

Ушбу мақолада умумий ўрта таълим мактабларида ижтимоий-гуманитар фанларни ўқитиш жараёнида ўқувчининг мустақил фикрлаш компетенциясини ривожлантиришда таълим мазмунини белгилаб берувчи асосий омиллардан бири ўқув дарсликларининг муҳим ўрни ва аҳамияти баён этилган. Ижтимоийгуманитар фанларни ўқитиш сифат-самарадорлигини оширишнинг асосий омили сифатида дарсликларга қўйиладиган педагогик ва психологик тамойиллар кўрсатилган. Шунингдек, ижтимоийгуманитар ўқув фанлари мазмун-моҳиятини белгилаш ва кўзланган мақсадга эришишда мавжуд дидактик параметрларни ҳисобга олиш зарурлиги қайд этилган. Ўқувчиларнинг мустақил фикрлаш компетенцияларини ривожлантиришга йўналтирган мактаб дарслигининг мазмунини белгилаш бўйича тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Essential didactic parameters of the content of a general secondary school in the development of an independent thinking competence with students

This article describes the essential role and value of textbooks in the development of an independent-thinking competence with students in the process of teaching social sciences and humanities in the secondary education schools, which represent one of the major factors determining the content of education. The pedagogical and psychological principles outlined in the textbooks are highlighted as a crucial element in enhancing the quality and effectiveness of teaching social sciences and humanities. It is also noted, that in achieving a desired result, existing didactic parameters should be taken into account when creating the content of social sciences and humanities. Recommendations are given for forming the content of a school textbook with an emphasis on the development of independent thinking skills with students.

Текст научной работы на тему «Ўқувчининг мустақил фикрлаш компетенциясини ривожлантиришда умумий ўрта таълим мазмунининг асосий дидактик параметрлари»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-1-5 UDC: 37; 370; 371.20

УКУВЧИНИНГ МУСТАКИЛ ФИКРЛАШ КОМПЕТЕНЦИЯСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА УМУМИЙ УРТА ТАЪЛИМ МАЗМУНИНИНГ АСОСИЙ ДИДАКТИК ПАРАМЕТРЛАРИ

Мусаев Жадонгир Паязович,

география фанлари номзоди, доцент, Узбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлиги илмий котиби,

e-mail: musaev@mail.ru

Аннотация. Ушбу мацолада умумий урта таълим мактабларида ижтимоий-гуманитар фанларни уцитиш жараёнида уцувчининг мус-тацил фикрлаш компетенциясини ривожланти-ришда таълим мазмунини белгилаб берувчи асо-сий омиллардан бири уцув дарсликларининг му^им урни ва а^амияти баён этилган. Ижтимоий-гуманитар фанларни уцитиш сифат-самарадор-лигини оширишнинг асосий омили сифатида дарс-ликларга цуйиладиган педагогик ва психологик тамойиллар курсатилган. Шунингдек, ижтимоий-гуманитар уцув фанлари мазмун-моуиятини белгилаш ва кузланган мацсадга эришишда мав-жуд дидактик параметрларни хисобга олиш за-рурлиги цайд этилган. Уцувчиларнинг мустацил фикрлаш компетенцияларини ривожлантиришга йуналтирган мактаб дарслигининг мазмунини белгилаш буйича тавсиялар берилган.

Калит сузлар: мустацил фикрлаш компе-тенцияси, дарслик, методик цулланма, илгор пе-дагогик технологиялар, ижтимоий-гуманитар фанлар, таълимий меъёрлар, уцув адабиётлари, педагогик талаблар, педагогик тамойиллар.

ОСНОВНЫЕ ДИДАКТИЧЕСКИЕ ПАРАМЕТРЫ СОДЕРЖАНИЯ ОБЩЕЙ СРЕДНЕЙ ШКОЛЫ В РАЗВИТИИ КОМПЕТЕНЦИИ САМОСТОЯТЕЛЬНОГО МЫШЛЕНИЯ УЧАЩИХСЯ

Мусаев Жахонгир Паязович,

кандидат географических наук, доцент, ученый секретарь Министерства инновационного развития Республики Узбекистан

Аннотация. В статье описывается важная роль и значение учебников в развитии компе-

Кириш

Таълим тизимининг сифат-самарадор-лигини оширишда укувчининг мустакил фикрлаш компетенциясини ривожланти-риш мух,им урин тутади. Укувчининг мустакил фикрлаш компетенциясини ривож-лантиришнинг мазмуни ва воситалари укув-тарбия жараёнининг мох,иятини бел-гилаб беради.

Ижтимоий-гуманитар укув фанлари мазмун-мох,иятини белгилаш ва пировард натижада кузланган максадга эришишда мавжуд дидактик параметрларни х,исобга олиш зарур. Ижтимоий-гуманитар йуна-лишдаги фанлар аник асосланган вокеа-хддисалар, ракамлар билан ишлаш билан бирга, укувчилардан мустакил фикр юри-тиш, ижодий фаоллик асосида жараёнда иштирок этишни х,ам белгилаб беради. Зеро, таълим алохдда ташкил топган фао-лият сифатида биологик, психологик, ижтимоий конуниятлар асосида шакллан-ган шахс ривожини тезлаштиради. Инсон-нинг ижтимоий-тарихий конуниятлар ри-вожини англашига, мех,нат жараёнидаги фаолиятига ёрдам беради [1, 13-б.].

Таълим модернизациясининг яна бир жих,ати бу таълим мазмунига янгича ён-дашув, аникроги, умумий урта таълим дидактик мазмуни ва воситаларининг

компонентал бутлангани, мукаммаллаш-ганидир. Педагогик фаолиятнинг барча жабхасини камраб олувчи бу янгилик таъ-лимнинг ташкилий шакллари хамда усул-лари, билимдонлик кирралари, укитувчи фаолияти самарадорлигини аниклашнинг янгича сифат ва мезонларида намоён була-ди [2, 167-б.].

Укувчининг мустакил фикрлаш ком-петенциясини ривожлантиришда умумий урта таълим мазмунининг асосий дидактик параметрларини куйидагилар ташкил этади [3, 51-б.]:

- давлат таълим стандартлари ва укув дастурлари;

- дарсликлар ва методик кулланмалар;

- электрон дарсликлар, укув фильмлар;

- дарсга куйилган максадлар ва улар-нинг эришганлик даражаси;

- укитишнинг илгор педагогик техно-логиялари (таълим шакллари, турлари ва усуллари);

- олинган назарий билимларнинг ама-лиёт билан боглицлиги;

- укувчилар билимининг бахоланиши.

Юцорида таъкидланган умумий урта

таълим мазмунининг асослари таълим муассасалари, давр, жамият эхтиёжла-ри асосида такомиллаштириб борилади. Ижтимоий-гуманитар фанларни укитиш сифат-самарадорлигини оширишнинг асосий омили хам шундан иборатдир. Таълим-тарбия жараёнидаги укитиш, ур-ганиш, ургатиш, таълим бериш, билим, куникма, малака, шунингдек, максад, маз-мун, дарсни ташкил килиш, дарс турла-ри, шакллари, методлари, воситалари, укитишдан иборат булиб, дидактика-ургатиш ва таълимнинг максади, мазмуни, методлари, вазифалари, эришилган нати-жалар юзасидан белгиланган параметр-лардир [4].

Материал ва методлар

Назарий тадкикот усулларига куйи-дагилар киради: педагогик адабиётлар, архив материаллари, хужжатларни тах,-лил килиш; амалий усуллар (амалий жараённи тахлил килиш; хронометрия,

тенции самостоятельного мышления учащихся в процессе обучения социально-гуманитарным наукам в общеобразовательных школах, учебники являются одним из основных факторов, определяющих содержание образования. Педагогические и психологические принципы, изложенные в учебниках, выделены как ключевой фактор повышения качества и эффективности преподавания социальных и гуманитарных наук. Также отмечено, что при определении содержания социально-гуманитарных наук следует учитывать и существующие дидактические параметры в достижении желаемого результата. Даны рекомендации по определению содержания школьного учебника, ориентированного на развитие самостоятельного мышления у учащихся.

Ключевые слова: компетенция самостоятельного мышления, учебник, методическое пособие, передовые педагогические технологии, социально-гуманитарные науки, образовательные нормы, учебная литература, педагогические требования, педагогические принципы.

ESSENTIAL DIDACTIC PARAMETERS OF THE CONTENT OF A GENERAL SECONDARY

SCHOOL IN THE DEVELOPMENT OF AN INDEPENDENT THINKING COMPETENCE WITH STUDENTS

Musaev Jakhongir Payazovich,

Doctor of Philosophy in Geographical Sciences (PhD), Associate Professor, Scientific Secretary, Ministry of Innovative Development of the Republic of Uzbekistan

Abstract. This article describes the essential role and value of textbooks in the development of an independent-thinking competence with students in the process of teaching social sciences and humanities in the secondary education schools, which represent one of the major factors determining the content of education. The pedagogical and psychological principles outlined in the textbooks are highlighted as a crucial element in enhancing the quality and effectiveness of teaching social sciences and humanities. It is also noted, that in achieving a desired result, existing didactic parameters should be taken into account when creating the content of social sciences and humanities. Recommendations are given for forming the content of a school textbook with an emphasis on the development of independent thinking skills with students.

Keywords: competence of independent thinking, textbook, manual, advanced pedagogical technol-ogies,social sciences and humanities, educational norms, educational literature, pedagogical requirements, pedagogical principles.

ПЕДАГОГИКА ФАНЛАРИ ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ НАУКИ PEDAGOGICAL SCIENCES

профессиография, муста;иллик усули солиштириш; гипотезаларни яратиш; хусусиятлари); тахлил ва синтез; индук- прогнозлаш, дизайн, моделлаштириш ва ция ва дедукция; таснифлаш; аналогия; бош;алар.

Умумий урта таълим мазмунининг асосий дидактик параметрлари

03

п

03

^ X & Л

^ с £ а

U н u и

S «

S ^

4 в

tQ ^

re sf н >>, н

03

4 п

03

4

И

s

ч

о

н CD S а 03 4

03 се

п S

а I

03 03

ч ч

X ч

s ч

и

Л

03

=1

п

03

ч и s ч и а 03 4 5

Л л

03 ч

ч: s

I Ф

о

а

н

и

CD

ч

m

се s и

п re

а *

03 re

ч a

ч re

се 4

и \£ и

03 N

S ч X

I re

се u

с- Ч Э

S s

>s u. m u

'fr

re u X X

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

u X

a Л

re re

=1 £

1 re

x ч

X ч

u a f—)

О re X

u re Э a re

ei Я ч

CD rs ч

X

Л £

О re re

№ H

ч n

X X X

u a a

X re re

rs ч ч

X к a

Э X u ^ h

X o

H 4 X

X о Л

X

>> X

CD

H

u

X

X X X u

iX X

re с

ч bf

£ X

X 4

ч M-

X o

VO Ю

>x X

X a re re ч X

m ю

re X H :(D

X X

re 4

U re

X Я

X re

ч

о

и I S I S

s s s §

4 s

5 I

VO 03

я °

5 х

S VO

sr rn

£

1-расм. Уцувчининг мустацил фикрлаш компетенциясини ривожлантиришда умумий урта таълим мазмунининг асосий дидактик параметрлари

Эмпирик тад;и;от усулларига ;уйида-гилар киради: педагогик тажриба, кузатиш, уз-узини кузатиш, сухбат, суро;, социометрия, рейтинг, тест, педагогик кенгаш; масштаблаш, тенгдошларни куриб чи;иш, индекслаш, урганиш, умумлаштириш, оммавий ва илгор педагогик тажрибани тар;атиш ва бош;алар.

Тадк;ик;от натижалари

Давлат таълим стандартлари ва укув дастурлари хар бир шахснинг имконият, эхтиёж хамда интилишларини ривожлантиришда педагогик фаолиятнинг бош ма;-садларидан хисобланади. Таълим сифати меъёрларининг ;онуний асоси булган давлат таълим стандартларида "Умумий урта таълимнинг давлат таълим стандарти узи-нинг тузилиши ва мазмунига кура давлат, худуд, мактаб манфаатлари ва воситалари мувозанатини акс эттиради хамда, энг асо-сийси, укувчи шахси, унинг интилишлари, ;обилияти ва ;изи;ишлари устуворлиги-дан келиб чи;ади", дейилган.

Демак, шахс таълимга эмас, таълим шахсга юз угирди. Зотан, хар ;андай педа-

гогик фаолиятда хар бир у;увчи у;итув-чи эътиборида булмоги лозим. Шахснинг ;обилияти, ;изи;иши насл-насаб(ген)дан экани азалдан маълум. Буни аждодлари-мизнинг "Буладиган бола бошидан маъ-лум", "Ота касбини ихтиёр ;ил" каби хик-матларидан хам илгаш мумкин.

У;итувчи фаолияти самарадорлиги укувчи хотирасида йигилган илмий ах-боротлар ми;дори ва сифати билангина эмас, балки укувчида шаклланган куник-ма, малака хамда уларни амалиётга татби; этиш махорати билан хам бахоланмо;да. Бундай янгиликнинг дидактик мохияти хамда масъулиятини хар бир у;итувчи теран тушунмоги ва педагогик фаолиятга татби; ;илмоги лозим. Бу узгаришлардан ота-оналар хам хабардор булиши керак, чунки мактабнинг муайян бос;ичини ту-гатаётган фарзандининг нималарни били-ши ва нималарни уддалай олишини ота-она буюртмачи сифатида мактабдан талаб ;илиши мумкин.

Бу борада мактаб, махалла ва оила хам-корлиги доирасида мактаб кенгаши етак-

ИЛМ-ФАН ВА ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ |SSN 2181-9637

НАУКА И ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ

SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT 1 ' 2022

чилигида ота-оналарнинг педагогик са-водхонлигини оширишга каратилган тад-бирлар тизими ишлаб чикилган.

Шахсга йуналтирилган таълим укув-чи (субъект)нинг (кузатувчанлиги, идрок этиш тезлиги, анализ ва синтезлаш, хоти-ра баркарорлиги каби) узига хосликлари-га ёндашиши оркали ундаги бетакрорлик-ларни янги боскичга кутаради.

Укитувчи укитадиган фани юзасидан чукур хамда атрофлича билим ва тажриба-га эга булиши лозим. Шунинг баробарида, хар бир укувчисининг билиш фаолиятига бевосита таъсир килувчи омилларга бе-фарк булмаслиги педагогик фаолиятининг ажралмас кисмидир: унинг соглигидан тортиб куринишигача, ахлок-одобидан тортиб куввайи салохиятигача ва хатто бекарор кайфиятидаги узгаришларгача.

Шунингдек, укитувчи хар йили янги укувчилар гурухи билан иш бошлар экан, муайян вакт хар бир укувчисини "кашф" этиш билан хам шугулланади. Шу сабаб-ли синф рахбарининг укувчилар хакидаги тавсифномаси фан укитувчисига хам аска-тади. Фан укитувчиси синф рахбари билан мулокотда булиши ва ота-оналар йигилиш-ларида улар билан хамкорликда иш олиб бориши зарур.

Жумладан, умумий урта таълим боски-чи битирувчиси ижтимоий-гуманитар фанлардан бири география фанидан тайёр-гарлигини: айта (курсата) олиш; аниклай (улчай) олиш; тасвирлай билиш; тушун-тира билиш; башорат кила билишдек (5 хил) мезонлар буйича намоён этиши бел-гиланган. Шунга биноан, укувчи мукаммал билимлар тизими билан куроллантирили-ши баробарида, унда куплаб укув куникма ва малакалар, илмий фаолиятга алокадор оддий тадкикотчилик усулларини таркиб топтириш лозимлиги давлат таълим стан-дартида аник белгилаб куйилган.

Географик харитани укиш (муайян худуддаги куёш радиацияси микдорини аниклаш, вактнинг алмашиниш чизикла-ри, материклар ва океанлар, денгизлар, култиклар, бугозлар, окимларни аниклаш),

ернинг геологик ёшини аниклаш, ернинг магнит кутбларини белгилаш, муайян географик объектнинг географик тавсифини баён этиш каби амалий фаолият турлари-сиз ДТС талаб этган укув куникма хамда малакалар таркиб топмайди.

Ижтимоий-гуманитар укув фанлари-нинг барчасида белгиланган ДТС ва укув дастурларида бу йуналишлар кайд этил-ган. Хусусан, Узбекистон иктисодий ва ижтимоий географиясидан хар бир дарс буйича дарсликда мустакил изланишга ундовчи топшириклар берилган. Масалан, "Мактабингиз атрофида фаолият курса-таётган корхоналар кандай сохага ихти-сослашганини аникланг ва сабабини ту-шунтиринг", "Туманингиздаги исталган корхонанинг ишлаб чикариш алокасини чизмада тасвирланг", "Махаллангиз ёки кишлогингиздаги демографик жараённи урганиб, таснифини ёзинг" сингари ул-кашунослик мазмунидаги куплаб топшириклар берилганки, улар жойида, харакат-да урганилар экан, баъзи укувчилар куза-тиш горизонти янада кенгрок булишига ошикади. Шуни назарда тутиб, мохиятан ухшаш, аммо камрови, худудий жойла-шуви буйича фаркланувчи объект буйи-ча мукобил савол-топшириклар тавсия этилган. Зеро, бу хилма-хиллик укувчилар имкониятидаги тафовутлар билан уйгун-лашса, уни бажарувчи (укувчи) вазифага кутаринки завк, ишонч билан киришади. Навбатдаги топширикни кутади, вазифа-ни мамнун карши олади. Топширик (вази-фа)нинг укувчи кизикиши ва салохиятига мос тушмаслиги ялковлик, масъулиятсиз-ликни кучайтириши мумкин [5, 47-б.].

Таълимий меъёрлар: укув дастурлари-ни узлаштириш эквиваленти, яъни таълим мазмунини узлаштириши зарур булган да-ражаси укувчиларнинг муайян боскичда эгаллашлари лозим булган билим, куник-ма ва малакаларидир.

Х,ар бир фаннинг максадидан укув ре-жаси буйича ажратилган соат ва билим хажми унинг тизими мавжуд жамиятнинг гоявий-сиёсий йуналишини узида акс эт-

тирадиган давлат хужжатидир. Укув дас-турида укувчиларга бериладиган илмий билим, куникма ва малакаларнинг хажми белгилаб берилади. Айни вактда укув дас-турининг узи хам риоя киладиган талаб-лар мавжуд. Жумладан, дастур аник бир гояга асосланиши, ДТСни устувор, бош меъёр билиб, ундаги мезон хамда меъёр-лардан заррача огишмаслиги лозим.

Укув дастурини тузишда фаннинг та-рихий сабоклари, хусусан, фан оламида янги-янги кашфиётлар, илмий конун-коидалар инобатга олинади. Укув дастури хужжатлари ислох килинган таълим, давлат томонидан тасдикланган режа асосида тузилади.

Умумий урта таълим мазмунини мо-дернизациялашнинг меъёрий воситала-ридан бири булган давлат таълим стан-дартлари ва укув дастурлари таълим мазмунининг дидактик асосини ташкил этади. Зеро, ижтимоий-гуманитар фанлар мазмунининг узвийлиги, узлуксизлиги хамда укитишнинг сифат даражаси мана шу воситаларга таянади, ривожланиб бо-ради.

Таълим мазмунини белгилаб берувчи асосий омиллардан бири укув дарслик-ларидир. Дарсликларнинг давр талаби, жахон андозаларига мос келадиган дара-жада булишини таъминлаш билан шугул-ланиш кундалик вазифага, масъулиятга айланган. Шу боис мамлакат таълим ти-зимида туб ислохотлар ясаган Узбекистон Республикасининг «Кадрлар тайёрлаш миллий дастури» умумий урта таълим му-тасаддилари, хусусан, педагог мутахассис-лар зиммасига дарсликларнинг янги (ик-кинчи) авлодини яратишдек мураккаб ва долзарб вазифани юклади. Бу, уз навбати-да, илмий педагогик салохият, нашрлар ва полиграфия имкониятларини ягона мак-сад сари йуналтирувчи илмий педагогик жихатларни мухтасар ифодалаган «колип-га» зарурият тугдирди. Бундай колип бо-зор иктисодиётига асосланган тузум ша-роитида таълим-тарбия самарадорлигини кафолатловчи, жахон андозалари даража-

сидаги дарсликларнинг асосий киррала-рини белгилаб берди [6; 5].

Маълумки, укув адабиётлари етакчи мавкеда туради. Шундай экан, дарслик хакида фикр юритишдан олдин «дарслик» тушунчасига таъриф бериш жоиз. Купги-на хорижий педагог олимлар «Дарслик бу - укувчи кулида таълим-тарбия жараёни-нинг ахборот модели», янада аникроги, «Дарслик - таълим-тарбия жараёнини бош-каришнинг автоматлашган воситаси», деб хисоблайди. Баъзилар укув фани (дарс-лик)ни муайян фаннинг мухтасар баёни (модели) ва хаттоки "фан асоси" тарзида талкин килишади [7, 69-б.].

Айни вактда турли маълумотларни мужассамлаштирган хар кандай китоб, фильм, овоз ёзилган лента кабиларни дарслик сифатида хисобловчилар хам йук эмас. Бизнингча, булар том маънодаги дарслик, яъни «таълим-тарбия жараёнини йуналтирувчи бошкарув воситаси» була олмайди. Бунинг учун улар психология, педагогика назарияси асосида дидактик ишловдан утган булиши шарт. Мукаммал ишлов бериб, кенг камровдаги амалий синовдан утган хар бир дарслик «миллий бойлик»ка айланади [8].

Сунгги йилларда "Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълимининг давлат таълим стандартларини тасдиклаш тугри-сида"ги Узбекистон Республикаси Вазир-лар Махкамаси карори кабул килингач, маз-кур карор ижросини таъминлаш максади-да таълим стандартлари ва укув дастурла-ри такомиллаштирилди. Шу боис мактаб-лардаги дарсликларнинг шакл-шамойили, жумладан, муковаси, нашр килиниши, ил-люстрацияси, харфларнинг шакли ва тери-лиши кабиларда унчалик катта узгариш-лар булмаса-да, аммо дарсликнинг мазму-ни, таълим жараёнидаги урни, ахамиятида жиддий узгаришлар руй берди. Куп йил-лар давомида дарсликлар билимлар ман-баи, машклар туплами хамда ижтимоий-маданий кадриятларни сингдиришдек ва-зифаларни утаган булса, эндиликда бу ва-зифалар каторига укувчиларда таълимий

фаолият куникмалари, мустакил фикрлаш, турли таълимий методлар билан ошно этиш ва билимларни амалиётда куллаш малакаларини таркиб топтириш вазифаси хам кушилди.

Шуларни назарда тутиб, замонавий мактаб дарслигини муайян укув фанидан Давлат таълим стандартини бажаришга йугрилган, укувчи ёши ва бошка хусусият-ларига мос, алохида дастурга асосланувчи куп ададда чоп этилган китобдир, десак тугрирок булади.

Дарсликнинг функционал вазифа-си тадкики билан шугулланган купгина олимлар фикрича, дарслик, аввало, таълим мазмунини ифодаловчи мухим воси-та ва у таълим мазмунининг уртача да-ражасини ифодалайди. Шу боис таълим жараёнида турли гурухдаги укувчиларга кушимча маълумот берувчи дидактик кул-ланмаларга эхтиёж сезилади ва дидактик кулланмалар мажмуасида дарслик марка-зий уринни эгаллайди.

Дарсликнинг яна бир функцияси хар бир укувчининг кобилият хамда имкони-ятларини аниклаш воситаси эканлигидир. Дарслик мазмуни бошдан охиригача тар-бия гоялари билан сугорилиб, укувчини миллий кадриятлар рухида тарбиялаши зарур. Дарсликларнинг юкоридаги функ-циялари концептуал ахамият касб этиб, барча укув фанларида бунга амал килини-ши керак. Укувчининг мустакил фикрлаш компетенциясини ривожлантиришда дарс-ликларнинг урни мухимлигини хисобга олсак, умумий урта таълим мактаблари-нинг хар бир дарслиги, хусусан, ижтимоий-гуманитар фанларнинг дарсликлари давр билан хамоханг тарзда такомиллаштири-лиши такозо этилади.

Укувчиларнинг мустакил фикрлаш компетенциясини ривожлантириш учун дарсликларга булган психологик ва педа-гогик талаблар, тамойиллар [9, 10]:

- Мустацил фикрлаш учун педагогик та-лаб - дарслик матнидан тортиб иллюстра-циясигача укув фани мазмунига мувофик тарзда миллий гоя ва мафкурани намоён

килмоги керак. Шунингдек, истиклол ша-рофати ва миллий кадриятлар мохиятини тушунтириши, таргиб этиши, Ватан туйгу-сини тарбиялаши зарур. Дарсликда укув-чини мустакил фикрлашга йуналтиради-ган, дунёкарашини шакллантирадиган мазмун мужассам булиши лозим.

- Мустацил фикрлашга йуналтиришда кургазмалилик - укувчининг дарслик мат-нини тушунишини осонлаштириш, уни фикрлашга ундаш максадида вокеа, ходи-са, жараён сингари категориялар модел-лаштириб берилиши ва матн мазмунини бойитувчи чизмалар, расмлар билан таъ-минланиши лозим. Айникса, куз илгамас нарсаларнинг катталаштирилган, улкан камровли нарсаларнинг эса кичрайти-рилган моделлари таълим мазмунини уз-лаштиришни осонлаштиради. Зеро, кур-газма (иллюстрация)лар мактаб дарслик-лари учун нихоятда мухим ахамият касб этади. Айрим укув фанлари дарсликла-рида унинг хажми хатто матн хажмидан ортик булади. Чунончи, ижтимоий-гума-нитар фанларда адабиёт дарсликларидан ташкари урта мактаб дарсликларининг 40 фоизи матнга тугри келса, иллюстрация хам шундан кам булмаслиги оддий холат.

- Мустацил фикрлаш учун мантиций ях-литлик - дарсликни блок, боб, параграф ёки мавзуларга ажратишда мазмун муайян ти-зим шаклида тугалланиши, иложи борича, мавзу бир дарс камровига сигиш имконини излаш керак. Бунда укувчиларнинг хар бир мавзуни узлаштиришида мустакил ёнда-шув тизимли тарзда шаклланиб боради.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- Уцувчининг мустацил фикрлашини амалиётга боглаш - хар бир тушунча, ко-нуният, гоянинг хаётнинг исталган жабха-сида зохирлигини исботловчи далиллар излашга ундовчи топшириклар бериш ва бунда меъёрга риоя килиш лозим. Бу жара-ёнда укувчи мустакил равишда берилган билимларнинг амалиётдаги кераклилиги ва афзаллигини тахлил этади. Урганиш жараёнида укув куникмалар, жумладан, тадкикотчилик куникмалари ривожлани-шига имконият яратилади.

ПЕДАГОГИКА ФАНЛАРИ ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ НАУКИ PEDAGOGICAL SCIENCES

2-расм. Укувчиларнинг мустакил фикрлаш компетенциясини ривожлантириш учун дарсликларга булган психологик ва педагогик талаблар

- Мустацил фикрлашга йуналтириш-нинг мущм воситаси табацалаш - у;ув-чилар салохияти, ;изи;ишидаги му;ар-рар тафовутларни назарда тутиб, матнни икки, хатто уч даражада (таба;алаб) бе-риш. Бунинг учун майда харф, кую; ёки ёз-мача ёзув сингари усулларни ;уллаш. Зеро, хар бир дарсликда берилган материаллар билан ишлаш у;увчи учун туси; муаммо сифатида эмас, балки енгиллик, цулайлик сифатида эътироф этилиши зарур.

- Мустацил фикрлашга йуналтиришда уцувчи ёш хусусиятини назоратда тутиш - матн хам, иллюстрациялар хам психология фани исботлаган идрок ;илишнинг ёш хусусиятларига мос булиши; у;ув фани мазмунигина эмас, ифода усули хам академик тилдан мутла;о фар; ;илиши зарур. Айни;са, ижтимоий-гуманитар у;ув фан-лари ичида "Тарбия", "Тарих" каби тарбия-

вий функцияси устувор у;ув дарсликлари-да у;увчи рухини ром ;илувчи, хиссиётни ;узгайдиган мисоллар булгани маъ;ул. Дарслик яратишда муайян у;ув фанига хос мазмун у;увчини зури;тирмайдиган ва матн ми;ёси бир дарс ;амровига сига-диган булиши, бунда психология фани ил-гари сурадиган меъёрларга риоя ;илиш керак. Жумладан, тегишли синфда у;увчи бир да;и;ада нечта суз у;ий олиши, илгаш тезлиги, у;иган матн мазмунини тушунти-ра билиши хамда нечта суз ёзиб улгуриши каби меъёрлар эътиборда булиши лозим [II].

Уцувчи онгида гайриилмий тасаввур вужудга келиши эхтимолини хисобга олиб, илмий бахс тухтамаган, илмий фа-раз даражасидагина мушохада этилаётган гоя, таъриф, ;оида кабиларни дарсликда бермаслик зарур. Умуман, дарслик мате-

риали шундай баён этилиши ва иллюстра-тив жихозланиши керакки, бундан укувчи завклансин, калби ифтихорга тулсин, ку-вонсин, кези келганда, айрим вокеликлар-дан изтироб чексин [12, 13-б.].

Дарслик укувчиларнинг давлат стан-дарти ва укув дастурида белгилаб берил-ган билим, куникма ва малакаларини фаол ва онгли суръатда узлаштиришга ёрдам бе-рувчи, укув-тарбия жараёни самарадорли-гини оширишга хизмат киладиган асосий восита хисобланади[13,85-б.]. Мактаб дарс-лиги олдига куйидаги вазифалар куйи-лади:

- таълим максадлари ва давлат таълим стандартларига мос келиши;

- укувчиларнинг билим олишига ёр-дам бериши;

- укувчиларда мустакил фаолият ку-никмаларини ривожлантириши;

- узлаштирилган билимларнинг кун-далик турмуш амалиёти билан богликли-ги;

- таълим ва тарбияни узаро чамбарчас боглаш;

- узлаштирилган билимларни мус-тахкамлаш;

- бошка фанлар билан уйгунлаштириш (интеграция);

- муайян фанга оид илмий концептуал маълумотларни узида мужассамлашти-риш;

- таълим олишнинг турли услублари-ни узида мужассамлаштириш;

- укувчига уз-узини ёки укитувчига укувчилар билимини бахолаш ва назорат килиш имкониятини яратиш.

Дарслик яратишда бир катор дидактик ва методик тамойиллар, хусусан, дарслик мазмуни ва ифода тилига куйиладиган умумий талабларга амал килиш зарур.

Мактаб дарслигининг мазмуни уцувчи-ларнинг мустацил фикрлашларини ривож-лантиришга йуналтирилган уолда, цуйида-ги талаблар асосида белгиланиши тавсия этилади:

- буюк келажакни тасаввур кила ола-диган, юксак маънавиятга эга, мустакил

фикрловчи баркамол авлодни тарбиялаш-га каратилиши;

- умуминсоний кадриятлар, юрти-мизга хос шаркона вокелик, миллийликни узида мужассамлаштириши;

- мамлакатимиз мустакиллигини мус-тахкамлаш, миллий истиклол гояларини сингдириш, ватанпарварлик хисларини тарбиялашга каратилган булиши;

- укувчиларни мустакил фикрлашга ундовчи илмий ва амалий ахамиятга мо-лик назарий маълумотлар, конун-коида-лар ва тушунчаларнинг булиши;

- фанлараро богланишда такрорлаш-нинг олдини оладиган, параллел ва му-айян мантикий, изчил кетма-кетликка асо-сланган уйгунликка риоя килиниши;

- укувчининг ёш ва психологик хусу-сиятлари хисобга олиниши;

- дарслик материали дастурга мос ва укув режада ажратилган соатларда урга-нишга мулжалланганлиги;

- тегишли фан буйича кулланилади-ган атамалар, тушунчаларнинг таърифла-ри, конун-коидаларнинг ифодалари, ходи-салар изохлари илмий амалиётда эътироф килинган ва оммалашган булиши;

- республикамиз табиати, ижтимоий-сиёсий салохияти ва ютуклари укувчилар-га мос ёритилиши.

Келтирилган дидактик тамойиллар-нинг барчаси укувчининг мустакил фикр-лаш компетенциясини ривожлантиришга имкон берадиган дарсликлар яратишга хизмат килади. Зеро, хар бир дарслик маз-мунан талаб даражасида тайёрланиши би-лан укувчини мустакил фикрлашга йунал-тириш имкониятини бера оладиган мухим манба вужудга келади.

Шу уринда дарслик хажми катъий меъ-ёрланган шароитда дарслик мазмунини чукурлаштириш ёки соддалаштириш мум-кинми, унинг укувчи мустакил фикрлаш компетенциясини ривожлантиришга таъ-сири кандай булади, деган саволлар туги-лиши табиий.

Масалан, география дарслигида берил-ган "Туманингиз экологик холатини бел-

гиловчи омилларни изохланг" ёки "Тума-нингизда ер ресурсларидан самарали фой-даланишга йугрилган ;андай тадбирлар амалга оширилмо;да?" каби топшири;лар салохияти буш у;увчига огирлик ;или-ши мумкин. Аммо туман куламидаги маз-кур топшири;лар ;ишло;, хатто махал-ла ;амровига ;адар кичрайтирилса, буш узлаштирувчи у;увчи хам бажара олади. Бу таълимни таба;алашга мулжалланган у;итувчи ихтиёридаги имкониятдир.

Масалан, "Туманингиз и;тисодиёти му-айян ;ушни туман и;тисодиётига ало;а-дорлигининг географик тафсилотини тузинг" сингари бир ;атор мураккабро; топшири; и;тидорли, хусусан, география-га ;изи;увчи у;увчига мослигидан, би-нобарин, у бу вазифани зав;-шав; билан бажарса-да, аммо уртача у;иётган у;увчи бу вазифани бажара олмай асабийлашиши ёки уни узгаларга бажартиришдек ;ингир йул излашга ундаши мумкин. Хуллас, хар бир у;увчига мос вазифа топшириш мухим ва бу айни ва;тда мураккаб дидактик та-лаб хисобланади.

Дарсликнинг савол ва топшири;лари, умуман, уйга вазифалар хар ;анча мухим ва самарали булмасин, уларнинг хам тиз-гинлайдиган педагогик, физиологик меъ-ёр (критерия)лари бор. Чунончи, кундалик у;ув фанларидан барча топшири;ларга у;увчи сарфлайдиган ва;т 5-9 синфларда 3 соатдан ошмаслиги шарт. Шунга кура, географиядан уй вазифаси учун тахми-нан 30 да;и;а мулжалланади. Бу муддат салохияти турлича булган у;увчилар гу-рухидаги барчани бирдек ;аноатлантир-маслиги мумкин. Шу сабабли дарсликда-ги савол ва топшири;ларнинг аксарияти уртача салохиятли у;увчига мосланса-да, топшири;ларнинг баъзилари уч хил му-раккабликда тавсия ;илинган. Жумладан, муайян худуд (маъмурий бирлик) ;амро-видаги демографик жараёнларни урганиш худуд ахолисининг салмоги ва таркиби-нинг мураккаблигига хамоханг топши-ри; мазмуни хам мураккаблашаверади. Узлаштириши паст у;увчига демографик

жараёнлар махалла доирасида, уртача са-лохиятли у;увчига ;ишлоги мисолида, географияга ихлосманд, алохида ;обили-ятли у;увчиларга тумани доирасидаги топшири;лар мулжалланган.

Топшири;лар учун ;уйидагича режа тавсия ;илинган [14]:

- Географик урин хусусиятлари.

- Ер майдони (дех;ончилик ва чорвачи-ликда фойдаланиш мумкин булган захира ерлар етарлими?).

- Сизнингча, туманда ;ушимча ерлар-дан исти;болда ;андай фойдаланилади?

- Озу;абоп ресурслар чорва эхтиёжини ;ондира оладими?

- Сув энергиясидан ;андай ма;садлар-да ва ;андай усулда фойдаланилади?

- Табиий бойликларни мухофаза ;илиш ва улардан тугри фойдаланиш буйича ;ан-дай тадбирлар амалга оширилмо;да?

Хулосалар

Куриб турганингиздек, савол ва топши-ри;лар у;увчи, ;олаверса, у;итувчининг хам китобий билимларини амалиётга ижобий жорий этишга мажбур этиб, улар-да тад;и;отчилик малакасини ривожлан-тиради. Тупланган маълумотлар дарслик мазмунини теранлаштиради. Кейинчалик бу маълумотлар асосида туман, ;ишло;, махалланинг и;тисодий-географик тавси-фига багишлаб, рисола яратса булади.

Дарслик методик хусусиятига муво-фи;, муайян и;тисодий географик туман ёки вилоят унгача урганилган туман ёки вилоятнинг географик жихатлари билан та;;ослаб урганилади. Географик объект ва ходисалар эса мактаб теварагидаги микро объект ва ходисалар негизида улардаги умумийлик хамда узига хосликларни ;иё-сан ани;лайди.

Дарслик у;увчини муста;ил билим эгаллашга йуналтирибгина ;олмай, айни ва;тда муста;ил билим эгаллашнинг усул-лари билан хам ошно этади. Дарслик асо-сида билим, куникма ва малакалар таркиб топиши эндиликда исбот талаб ;илмас аксиома булиб ;олди. Дарслик дидактик тузилмасини ташкил этувчи тавсиялар, са-

ПЕДАГОГИКА ФАНЛАРИ ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ НАУКИ PEDAGOGICAL SCIENCES

вол ва топширикларни мукаммал ва асос- лакасини оширса, укитувчини изланишга ли бажариш укувчиларнинг билим ва ма- чорлаб, методик махоратини чархлайди.

1. Yo'ldoshev Q. Yangilangan pedagogik tafakkur va umumta'lim maktablarida adabiyot o'qitishning ilmiy-metodik asoslari [Renewed pedagogical thinking and the scientific and methodological basis of teaching literature in secondary schools]. Abstract of PhD thesis. Tashkent, 1997, p. 49.

2. Izmailov A.E. Narodnaya pedagogika: pedagogicheskie vozzreniya narodov Srednei Azii i Kazakhstana [Folk Pedagogy: Pedagogical Views of the Peoples of Central Asia and Kazakhstan]. Moscow, Pedagogika, 1991, 252 p.

3. Karimova V., Sunnatova R., Tojiboeva R. Mustaqil fikrlash [Independent thinking]. A Textbook for Academic High Schools and Vocational Colleges. Tashkent, Sharq. 2000, 112 p.

4. O'zbekiston iqtisodiy va ijtimoiy geografiyasi darsligining rasmiy veb-sayti [Official website of the textbook of economic and social geography of Uzbekistan.]. 2019. Available at: www.geografiya8.uz/.

5. Musayev P., Musayev J. O'zbekistonning iqtisodiy va ijtimoiy geografiyasidan o'qituvchi kitobi [Teacher's book on economic and social geography of Uzbekistan]. Tashkent, Marifat-madadkor, 2003, 124 p.

6. Musayev P. Maktab geografiya darsliklarini yaratish mezonlari [Criteria for creating school geography textbooks]. Tashkent, 1994, Uzbek Scientific Research Institute of Pedagogical Sciences, p. 14.

7. Lailo V.V. Povyshenie gramotnosti i razvitie myshleniya [Increased literacy and development of thinking]. Moscow, Drofa, 2002, 93 p.

8. Musayev J. Darslik - didaktik majmuadir [The textbook is a didactic complex]. Prospects for the development of general secondary education. Materials of the Republican scientific-practical conference. Tashkent, Uzbek Scientific Research Institute of Pedagogical Sciences, 2006, pp. 280-284.

9. Musayev J.P. Mustaqil fikrlashga yo'naltirilgan o'quv materiallarini modellashtirish texnologiyasi [Technology for modeling learning materials for independent thinking]. Maktab va hayot - School and life, 2008, no. 7-8, pp. 11-12.

10. Safarova R. et al. Umumiy o'rta ta'lim mazmunini modernizasiyalashning didaktik parametrlari [Didactic parameters of modernization of the content of general secondary education]. Tashkent, Fan Publ., 2008, p. 224.

11. Umarov A. Musayev J. Innovasion darsliklar [Innovative textbooks]. Methodology of exact and natural sciences, 2019, no. 4.

12. Yaminova S.H. O'quvchilarning mustaqil fikrlash qobiliyatini rivojlantirishda ssenariyli o'qitish usulidan foydalanish [Use scenario teaching to develop students' independent thinking skills]. PhD thesis. Tashkent, 1997, p. 198.

13. Hoshimova M. Talabalarning axloqiy tarbiyasini rivojlantirishda ruhiyatga oid bioenergetik bilimlardan foydalanishning nazariy-amaliy asoslari [Theoretical and practical bases of using bioenergetics knowledge of psychology in the development of moral education of students]. Doctor's degree dissertation. Tashkent, 2006, 307 p.

14. Musayev P., Musayev J. Geografiya - O'zbekistonning iqtisodiy va ijtimoiy geografiyasi [Geography is the economic and social geography of Uzbekistan]. Textbook for 8th graders. Tashkent, Sharq, 2019, 176 p.

15. Burke B. Bell hooks on education, the encyclopedia of informal education. 2004. Available at: www.infed.org/thinkers/hooks.htm/. (accessed 14.05.2010).

16. Zürcher R. Teaching-learning processes between informality and formalization. The encyclopaedia of informal education, 2010.

Ta^pH3HH: MaxMygoB A., n.^.g, 6y^HM Mygupu, Y36eKHCTOH negarorHKa $aH.rapH h^MHH TagK;HK;oT HHCTHTyTH

REFERENCES

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.