Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИК ҚОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ'

ЎҚУВЧИЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИК ҚОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
8
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Шахс / Патти Драпеау / яратувчанлик / креативлик / қобилият / педагогика / талаба ёшлар / ўқувчи / ғарб / шарқ. / Person / Patty Drapeau / creativity / creativity / ability / pedagogy / student-youth / reader / west / east.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Халикова, Латофат Уктамовна, Мустафаева, Камола Нуриддин қизи

Ушбу мақолада асосан ҳозирги замонавий педагогикада креатив педагогика бўлажак кашфиётчиларнинг равнақ топишида катта пойдевор вазифасини ўтайди. Ҳар бир ўқувчининг мутахассис сифатида касбий камол топиши, ривожланиши ўз моҳиятига кўра педагогнинг яратувчанлик қобилиятига ҳам боғлиқ. Дарсни мукаммал даражада янгилик ярата олган педагог келажакда етук олимлар сафини кенгайишида ўз хиссасини қўшади. Мақолада педагогнинг ўқувчининг ана шу каби хислатларини ривожлантиришда креатив қобилиятининг долзарблиги ва амалий аҳамияти хусусида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF STUDENTS' CREATIVE ABILITIES

In this article, creative pedagogy plays a major role in the development of future innovators in modern pedagogy. The professional growth and development of each student as a specialist depends on the creative ability of the pedagogue. A pedagogue who can perfectly innovate a lesson will contribute to the expansion of the ranks of mature scientists in the future. The article talks about the relevance and practical importance of the creative ability of the pedagogue in developing such qualities of the student.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИК ҚОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

УКУВЧИЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИК ЦОБИЛИЯТЛАРНИ

РИВОЖЛАНТИРИШ

Халикова Латофат Уктамовна

Тошкент давлат транспорт университети

"Чет тиллар" кафедраси укитувчиси Мустафаева Камола Нуриддин кизи. Транспорт тизимлари Бошкаруви факультети магистратура 1-боскич талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада асосан уозирги замонавий педагогикада креатив педагогика булажак кашфиётчиларнинг равнац топишида катта пойдевор вазифасини утайди. Хар бир уцувчининг мутахассис сифатида касбий камол топиши, ривожланиши уз моуиятига кура педагогнинг яратувчанлик цобилиятига уам боглиц. Дарсни мукаммал даражада янгилик ярата олган педагог келажакда етук олимлар сафини кенгайишида уз хиссасини цушади. Мацолада педагогнинг уцувчининг ана шу каби хислатларини ривожлантиришда креатив цобилиятининг долзарблиги ва амалий ауамияти хусусида суз юритилади.

Калит сузлар; Шахс, Патти Драпеау, яратувчанлик, креативлик, цобилият, педагогика, талаба- ёшлар, уцувчи, гарб, шарц.

В данной статье творческая педагогика играет важную роль в развитии будущих новаторов в современной педагогике. Профессиональный рост и развитие каждого студента как специалиста зависит от творческих способностей педагога. Педагог, умеющий в совершенстве инновировать урок, будет способствовать расширению рядов зрелых учёных в будущем. В статье говорится об актуальности и практической значимости творческих способностей педагога в развитии таких качеств ученика..

Ключевые слово: Человек, Пэтти Драпо, творчество, творчество, способности, педагогика, студенческая молодежь, читатель, запад, восток.

In this article, creative pedagogy plays a major role in the development of future innovators in modern pedagogy. The professional growth and development of each student as a specialist depends on the creative ability of the pedagogue. A pedagogue who can perfectly innovate a lesson will contribute to the expansion of the ranks of mature scientists in the future. The article talks about the relevance and practical

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

importance of the creative ability of the pedagogue in developing such qualities of the student.

Key words: Person, Patty Drapeau, creativity, creativity, ability, pedagogy, student-youth, reader, west, east.

КИРИШ

Умумтаълим муассасаларида укувчиларнинг креатив тафаккурини шакллантириш замонавий таълим парадигмаларининг узгаришини хам талаб этади. Бу парадигмалар укувчиларга тайёр мавжуд билимларни узлаштиришни эмас, балки энг асосий, зарур билимга кандай килиб эга булиш кобилиятини шакллантиришга каратилгандир. Укув фаолиятини самарали ташкил килиш, дарс жараёнида маъруза ва амалий машгулотлардан тугри фойдаланиш оркали амалга оширилади. Машгулотлар жараёнида улардан уз урнида тугри фойдаланиш ва узаро узвий боглик холда куллай олиш таълим ва тажриба самарадорлигининг мухим омилларидан биридир.

О.Д.Никитин фикрига кура "Тадкикот жараёнида шахснинг учта ташкил этувчиси (ментал, эмоционал, жисмоний) ажратиб курсатилган. Амалиёт даражасида ментал, эмоционал ва жисмоний ташкил этувчилар орасидаги муносабатни учта кесишувчи сохалар шаклида акс эттириш мумкин. Бундай холатда таълим олиш жараёни барча уч сохага хам таъсирини утказади, креативликнинг усиши эса, уларнинг тартибга солинган узаро таъсири ва бу компонентларнинг интеграциялашуви жараёнини узида намоён этади[1]. Педагогик ва психологик технология ишларини шахснинг у ёки бу кисмига таъсири даражаси буйича уларни ажратиб курсатиш мумкин: ментал (маъруза, расм, тахлил-жараёни, роль уйнаш оркали узаро таъсир); эмоционал (психодрама, роллик моделлаштириш, гештальттерапия, проектив расм); жисмоний (харакатланиб ишлаш, психодрама, чукур ботиниш).

Мисол учун, бошини стол устига куйиб мизгиётган талабанинг хатти-харакатидан укитувчи парво килмайди. Унинг сафи купайди. Бошкалар хам бир-бир мизгишга тушди. Укитувчининг овозининг беухшовлиги, секин гапириши маърузани хам зерикарли утишидан бутун аудитория уйкуга кетишга озгина колди. Натижада талабаларнинг фанларни узлаштиришларида юкори даражадаги ижобий натижалар кузатилмаяпти. Купчиликнинг таълим олишга кизикиши йуколган. Энг ёмони укитувчилар хам аввалгидек завку шавк билан касбий фаолияти давом этмади. Ахвол узгаришсиз колмокда. Вазиятни чамалаб курилганда бундай маърузалар талаба учун кизик эмас. Масалани чукуррок уйлаб курилганда укув машгулотларининг аввалдан режалаштирилиши юкоридаги холатларни келтириб чикармокда. Уни бартараф этиш учун

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

анъанавий дасрлардан воз кечиш, талабаларда танкидий, креатив тафаккурни шакллантириш ва ривожлантириш, уларни ижодий фикрлаш, янги гояларни уйлаб топишга мажбур килиш таълим олишга булган муносабатни узгартириш, уларни ютукларга эришишга рагбатлантиришда асосий омилдир. Укув машгулотларида етишмаётган бу масала албатта, - креативликдир. Аввало, педагогнинг креативлик сохасига фикр билдирилар экан, мавзу юзасидан гарб, шарк педагогларнинг адабиётларига эътибор каратиш лозим. Хусусан, шахсда креативлик сифатларини ривожлантириш жараёнининг умумий мохиятини тулаконли англаш учун дастлаб "креативлик" тушунчаси Кен Робинсоннинг фикрларига мурожаат килинади. Унинг фикрига кура, "креативлик - уз кийматига эга оригинал гоялар мажмуи" саналади. Гарднер эса уз тадкикотларида тушунчани шундай изохлайди: "креативлик - шахс томонидан амалга ошириладиган амалий харакат булиб, у узида муайян янгиликни акс эттириши ва маълум амалий кийматга эга булиши лозим". Эмебайл (1989 й.)нинг ёндашуви нуктаи назаридан ифодаланса, креативлик "муайян соха буйича узлаштирилган пухта билимлар билан бирга юкори даражада ноодатий куникмаларга хам эга булиш" демакдир. "Креативлик" тушунчаси узида маданий хилма-хилликни акс эттиради. Гарб кишилари учун креативлик, умуман олганда, янгилик саналади. Улар креативлик негизида ноанъанавийлик, кизикувчанлик, тасаввур, хазил- мутойиба туйгуси ва эркинлик мавжуд булишига эътиборни каратадилар (Мёрдок, Ганим, 1993 й.; Штернберг, 1985 й.). Шаркликлар эса, аксинча, креативликни эзгуликнинг кайта тугилиш жараёни, деб тушунадилар (Хуи, Стернберг, 2002 й.; Рудович, Хуи, 1997 й.; Рудович, Йуе, 2000 й.). Гарчи гарблик ва шаркликларнинг креативлик борасидаги карашлари турлича булса-да, бирок, хар икки маданият вакиллари хам мазкур сифат ва унга эгаликни юкори бахолайдилар (Кауфман, Лан, 2012 й.). Патти Драпеау нуктаи назарига кура креатив фикрлаш, энг аввало, муайян масала юзасидан хар томонлама фикрлаш саналади. Яна у:" хар томонлама фикрлаш талабалардан укув топшириги, масаласи ва вазифаларини бажаришда куплаб гояларга таянишни талаб этади. Бундан фаркли равишда бир томонлама фикрлаш эса биргина тугри гояга асосланишни ифодалайди" дейди. Унинг фмкрича мушохада юритишда масала юзасидан бир ва куп томонлама фикрлашдан бирини инкор этиб булмайди. Бинобарин, бир ва хар томонлама фикрлаш креативликни шакллантиришда бирдек ахамият касб этади. Яъни, топширикни бажариш, масалани ечишда талаба ечимнинг бир неча вариантини излайди (куп томонлама фикрлаш), кейин эса энг макбул натижани кафолатловчи биргина тугри ечимда тухталади (бир томонлама фикрлаш).

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

МУХРКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Таклиф этилган юкоридаги мисоллардан мантиккий богланишда ва укитиш хамда гурухда иш олиб бориш боскичлари билан мувофиклаштирилган холда амалга оширилиши керак. Бу шартларга амал килинганда билим ва тажриба бир-бирини тулдириб боради. Шуни хисобга олиш керакки, амалиётни бир контекстдан иккинчисига кучирилганда, амалиётнинг хамда контекстнинг узгариши юзага келади. Буни хисобга олиб айтиб мумкинки, эскисидан фарк килувчи кандайдир натижалар билан янги композиция пайдо булади ва аксарият холларда бундай натижанинг окибатини олдиндан мулжаллаб булмайди. Шу сабабли, кисмларга ажратиб тахлил этишни ва эхтиёткорона муносабатни талаб этувчи, ноаник муносабатли куч билан эксперимент сифатида бошка контекстли амалиёт турини хар кандай силжитишни куриб чикиш зарур.

Таклиф этилган мисоллар натижаси: шахснинг ментал, эмоционал ва жисмоний ташкил этувчиларини гармоник ривожлантириш, креативликни ривожлантириш, касбий куникма ишларини узлаштиришни назарда тутади. Ушбу модель контекстида, фаолият махсулдорлиги мавжудлигини талаб килквчи, шароитларда, ижодий, ностандарт карор кабул килувчи шахснинг кобилияти сифатида, креативлик тушунчаси аниклаштирилган" - деб таъкидлайди[3].

Келтирилган тавсифларни тахлил этиш натижасида билимлар изланиш ва фикрлаш фаолиятлари, ижод жараёни махсули сифатида турли хил шаклларда тизимли, фанлараро хамда умумлаштирилган холда аниклаб олиш мумкин: Компетентли ёндашув дарсларида талабаларни фаоллаштириш учун индивидуал ва табакалашган ёндашувдан фойдаланамиз. Дарс давомида талабаларга табакалаштирилган ёндашиш деганда, мустакил укув фаолиятини бошкаришнинг шундай тизими тушуниладики, бунда талабаларнинг индивидуал хусусиятлари хисобга олинади. Бу талабаларнинг билиш фаолиятини маълум тизимда бошкариш билан борадиган укув-тарбиявий жараёндир. Шунга мос холда укитишни ташкил этиш индивидуаллаштирилган укитиш дейилади"- деб таъкидлайди[2].

Э.Б.Хужанов таъкидлашича "Табиий фанларни укитиш методикасида статистик методни дидактика тамойилларига мос равишда куллаш кутилган ижобий натижани беради. Умумий урта таълим мактабларида табиий фанларни укитишда статистик кузатув, урганилаётган объектларни гурухлаш, статистик курсаткичларни хисоблаш, олинган маълумотларни тахлил килиш, статистик катталикларни график, жадвал ёки матн куринишида тасвирлаш каби

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

ycyggapgaH ^ofigagaHum TatguM capagopguruHuHr omumura umkoh Sepagu"-geraH xygocara KegraH[2].

Кoмпeтeнцнaвнfi ëHgomyBHu Kyggam mapT-mapouTgapu Taxgugu Hara^agapu Kyfiugaru xygocagapHu HuKapum hmkohh^thhh Sepgu: yMyMTatguM Myaccacagapuga yKyBHugapHuHr Ha3apufi Ba aMagufi Tafiëprapgurura KaparugraH KpeaTHB ^uKpgamHu puBo^garnupum MyaMMocugaru, yKHTumHHHr TamKugufi maKggapu opacuga Ha3apufi ëKu aMagufi Mamrygorau a^paraS Kypcarum MyMKuH. ^ugaKTuK TagaSgapgaH Supu yKuTumgaru u3HugguK (SuguM Ba Maxopar, KpearuB ^uKpgamHu puBo^gaHTupum MaKcaggapuga ogguH yTugraH aMagufi MamrygoTgap Ba Matpy3agap SugaH agoKacu) hu TatMuHgam 3apypuaTu nafigo Sygagu.

Taxgug Harn^agapura TaaHuS, yKyBHugapga KpearuB ^uKpgamHu puBO^naHTupumga, Kyfiugaru KeTMa-KeTguKKa эtтнSop Kaparum 3apyp geraH xygocara KegguK: LMamrygorauHr HaKupuK sockuhu. By SocKuHga yKyBHugapHu ^aoggamrapum, MaB3yHuHr Ma3MyH-MoxuaTura yKyBHugapHuHr HyKyp KupuS Sopumgapu, yHu TyguK aHrgaS eramgapu ^apaëHura TafiëpgamHu aMagra omupum 3apypuaTu; 2.MamrygoT ^apaëHuga KpearuB ^uKpgamHu puBo^gaHTupum MeTognapuHu Kyggam sockuhu. By ycyggap yKyB MamrygoraHuHr SomgaHumuga ëKu ucTagraH KucMuga KyggaHugumu MyMKuH. By SocKuHga MyaMMo yKyBHugapra ucragraH ycygga Sepugagu Ba ygapHuHr ^uKpgapu opKagu Hara«:a yMyMgamTupuguS oguHagu; 3.MaB3y мaзмyнн-мoxнaтннн aHrgam sockuhu. MaB3yra oug xygocaBufi ^uKpgap ^aMgaHagu Ba yKuTyBHu TOMoHugaH aHru ^uKpgap SugaH TyggupuS Sopugagu; 4.0uKpgam sockuhu. MyxoKaMa KuguHraH MaB3y W3acugaH y3gamTupugraH SuguM Ba TymyHHagapHu KucKana ë3Ma SaëH Kugum Tanmupugagu. By TonmupuKgapHu Sa^apum yHyH cuh$ rypyxgapra a^parngagu. X,ap Sup rypyx TonmupuK SyfiuHa y3 ^uKpgapuHu ë3agu Ba xap Sup rypyx BaKugu Sa^apugraH TonmupuKHu SomKagapra TymyHTupuS Sepagu. BygapgaH TamKapu rypyxgapra TonmupuKHu Sa^apum yHyH eTapgu BaKT a^param, fiyg-fiypuKgap Kypcarum, KyHgu rypyxgapHu parSamaffrapuS Sopum, Hara^agapHu Saxogamra xaM axaMuaT Kaparagu. MamrygoT ^apaëHuga Kyngu rypyx at3ogapuHu KyHcu3 rypyx at3ogapura agMamTupum xaM MyMKuH. YKyB MamrygoTgapuHu ymSy KeTMa-KeTguKga TamKug этнgraннga, yKyBHugapHuHr KpeaTuB KoSuguaTu puBo^gaHuS Sopagu, MycTaKug ^uKpgam KyHuKMacu xocug SyguS, u^ogufi Ta^aKKypuHuHr puBo^gaHumura 3aMuH apaTagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Величенко А. Е.. Эволюция религиозно - философских взглядов Ауробиндо Гхоша. Диссертация насоискание ученой степени кандидата философских наук. Санкт - Петербург. 1999.с.16.

2. Никитин О.Д Педагогическая модельь креативного развития студентов педагогических вузов. Монография. Москва. Издательство «Музыка», 2017.-с.84.

3. Хужанов Э.Б.Умумий урта таълим мактаб укувчиларида физик тушунчаларни статистик метод асосида шакллантириш. Педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси Автореферати, Тошкент,2019.-11 б.

4. Султанова У.Н. Техника олий таълим муассасаларида физика укитиш методикасини компетенциявий ёндошув асосида такомиллаштириш.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.