Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРНИ ЎҚИШ КЎНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ПЕДАГОГИК ВА ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАР'

ЎҚУВЧИЛАРНИ ЎҚИШ КЎНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ПЕДАГОГИК ВА ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
165
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўқувчи / кичик мактаб даври / ўқиш / кўникма / мотивация.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — М. Т. Ахмедова, Мадина Хайдарова

Ушбу мақолада илмий тадқиқотларда ўқувчиларни ўқиш кўникмаларини шакллантиришга таъсир этувчи омиллар тўғрисида маълумотлар келтириб ўтилган. Шунингдек, мактаб ўқувчисининг ўзлаштирмаслиги бу бошланғич синфларининг ўта долзарб муаммоси эканлиги ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — М. Т. Ахмедова, Мадина Хайдарова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРНИ ЎҚИШ КЎНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ПЕДАГОГИК ВА ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАР»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

УКУВЧИЛАРНИ У^ИШ КУНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ПЕДАГОГИК ВА ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАР

Ушбу маколада илмий тадкикотларда укувчиларни укиш куникмаларини шакллантиришга таъсир этувчи омиллар тугрисида маълумотлар келтириб утилган. Шунингдек, мактаб укувчисининг узлаштирмаслиги бу бошлангич синфларининг ута долзарб муаммоси эканлиги ёритиб берилган.

Калит сузлар: укувчи, кичик мактаб даври, укиш, куникма, мотивация.

Бошлангич синфларда одатда мослаша олмаслик болада укиш ва ёзиш куникмасини шаклланмаганлиги билан боглик. Бу уз урнида укув фаолияти муваффакиятсизлиги билан чамбарчас богликдир. Ифодали укиш куникмаси сузни товуш тизимини ифода этиш билан боглик булган жараёндир. Бола ёзилган харф асосида унга оид булган товушни ифодалай билиши керак. Бу жараён асосида мураккаб куникма ётади. Бу куникма харфларни таниб уларга оид булган товушлар ёрдамида ифода этиш куникмаси ётади. Бу куникмани ривожланганлиги болани эркин ва равон укишига ва бундан ташкари укиётган матнини мазмунига тушинишга кумаклашади. Бу укиш куникмаси бошлангич синфда шаклланиб боради ва укиш давомида ривожланиб келади. Укув жараёнида бу куникма фаолиятга кура узгара бошлайди. Маълум даражада керакли булган куникма тизими сакланади кераксизлиги йукола бошлайди. Укиш куникмаси шаклланмаган укувчи узлаштириши паст даражали укувчилар каторидан жой олади. Бу жараённи купчилик педагог дефектологлар урганиб келган, аммо лекин психологлар томонидан кам урганилган муаммолардан биридир.

Мактаб укувчисининг узлаштирмаслиги - бошлангич синфларининг ута долзарб муаммоси. Уни урта синфларга утишда юзага келадиган кечки узлаштирмасликдан фаркли равишда эрта узлаштирмаслик деб аташади. (Н.А.Менчинская;1989) Кичик мактаб ёшдаги укув фаолияти етакчи булгани сабабли билиш жараёнлари ва шахсий узгаришларнинг фаркланишини аниклаб туриб, эрта узлаштирмаслик кенг доирадаги муаммолар манбасига айланади, умуман бола шахсияти ривожланишига таъсир килади.

М. Т. Ахмедова

Тошкент тиббиёт академияси 'Педагогика ва психология" кафедраси доценти, п.ф.н.

Мадина Хайдарова

Наманган шахри 16 мактаб укитувчиси

АННОТАЦИЯ

146

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Колок кичик мактаб ёшдаги укувчилар билан олиб бориладиган тузатиш ишининг хар кандай йуналиши олдиндан ташхис утказишни кузда тутади, аник укувчи укишида оркада колиш сабабларини аниклаш хамда бунинг асосида мактаб психологи, педагоги ва ота-оналарнинг биргаликда олиб борадиган ишларини режалаштириш эрта узлаштирмасликни олдини олишнинг энг самарали чоралари педагогик тайергарлик ва мактаб таълимига боланинг психологик тайёрлигини таъминлаш.

Бошлангич синфларда узлаштирмасликнинг ва укиш куникмаларини шаклланмаганлигининг асосий сабаблари ва омиллари деб психолог ва педагоглар куйидагиларни хисоблайди:

- Болада етарли даражада билиш фаолияти ривожланмаганлиги;

- укув мехнати куникмаларининг куйи даражада ривожланганлиги;

- билимлардаги катта камчиликлар;

- укишга булган салбий муносабат;

- ёмон соглик, тезда чарчаб колишлик;

- иродавий хислатлар ривожланишининг куйи даражаси, интизомсизлик;

- оила, тенгдошларнинг салбий таъсири, мактаб таълимининг камчиликлари.

Мана шу нотулик руйхатдан куриниб турибдики, укиш куникмаларини суст

ривожланишига ва узлалаштирмасликни келиб чикишига "ички" ва "ташки" сабаблар, (Ю.К.Бабанский, Н.А.Менчинская,1976) яъни бола ривожланиши хусусиятлари ва ижтимоий мухитнинг салбий таъсири булиши мумкин.

Укув фаолияти бир канча сабаблардан таркиб топган. Уни ижтимоий, омиллар билишга кизикиш ва ютукка булган асос кузгатади, йуналтиради унга маъно беради (икки сабаб тенденцияларини, ютукка эришиш ва омадсизликдан кочишни уз ичига олувчи) укув фаолияти ва укув мохияти ривожланиши самарадорлиги нуктаи назаридан кенг ижтимоий сабаблар (бурч хисси, уртокчилик хисси, мактаб хаёти билан боглик кизикишлар ва шунга ухшаш) укувчини укув иши жараёнива мазмунига йуналтирувчи билишга кизикишлар ва сифатли натижани олиш учун ютукка эришиш асоси улар ичида энг ахамиятлиси хисобланади. Бу асосларнинг йуклиги укув фаолиятига булган нейтрал (бефарк), амбивалент (карама-карши) ёки салбий муносабатга олиб келади. Бундай муносабат укув фаолиятини бузади, махсулдорлигини пасайтиради.

Укув иши усулларининг шаклланмаганлиги купинча ихтиёрийлик, далилий ва интелектуал сохалари ривожланишидаги камчиликларга эга булган кичик ёшдаги укувчиларда узлаштирмасликнинг иккиламчи сабаби булиб колади. Бирок, мухим педагогик хатоларда, мактаб таълимини яхши ташкил килинмаганида, у укишда оркада колишликнинг дастлабки сабаби булиб колиши мумкин.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Педагогик жихатдан каровсиз болалар нормал интелектуал ривожланишга эга, баъзида хатто кандайдир сохаларда етарли юкори яширин имкониятларга хам эга. Бирок керакли баъзанинг (билим, кобилият, куникмалар) йуклиги туфайли улар уз кучли жихатларини укитиш сохасида намоён кила олмайди ва унча кобилиятли булмаганлар таассуротини юзага келтиради. Уларга укув фаолиятини ташкил килишда ва ютукка эришишда ёрдам курсатиш нисбатан осонрок: улар ёрдамни кабул килади ва мактабгача ёшда булган болаликда беришмаганни тезда узлаштириб олади. Агар педагогик каровсизлик психик ривожланишни тухталиш билан бириктириб келса, унда узига хос таълим шартлари зарур.

Махсус изланишлар шуни курсатадики, хозирги вактда бошлангич таълимда куп учрайдиган тартибдаги жараён куп вактларда тартибсиз утади. Куп болаларда мактаб кичик ёшини охирига бориб диккат эътиборини тулик ташкил булмаганини, хотиранинг эхтиёрлиги,.. аклий харакатларин бошкаришга ёрдам берса булади. Уларнинг тулик ривожланиши урнатилган вазиятлардаги харакатни эски усуллар билан узгартирилади. Шундан келиб чиккан холда бошлангич синф укувчилари Билан ишлашда куп холларда болаларнинг билим олиш жараёнларини ривожлантириш вазифалари туради. Эслатиб утиш керакки, айни вактдаги билим олиш жараёнлари бир-биридан ажралмаган холда ташкил килинади. Шунинг билан бир-бири билан боглик булиб мураккаб системани ташкил килади. Уйлаш жараёнларини кабул килиш хотирага ёндашади. Хотиранинг мураккаб урни аклан утамсиз булиш мумкин эмас: билим олиш харакатининг хар хил жараёнлари диккат эътибор билан кузатилади. Аклий уйлашни узига хослигини билдирадиган хозирги фан харакат бошкаришни ечиш вазифаларини деб тушунилади.

Шундан келиб чикиб, алохида психик жараёнини мукаммаллаштиришга йуналтирилган ривожланаётган иш факат унинг тафаккурига эга эмас ва яна умуман билим олиш доирасида харакат килади. Бирок, тулик ташкил килинмаган психик жараённи ривожлантиришга йуналтирилган ишлари билим олиш доирасини бошка томонларини эътиборсиз колдирилиши керак эмас, билим олиш жараёнини хар хил нуксонларини ривожлантириш дастурлари туплами бир мазмунда булиши керак.

Адабиётлар руй^ати

1. Ахмедова, M., & Нарметова, Ю. (2022). Neyropedagogika va neyropsixologiya rivojlanib kelayotgan yangi fan sohasi sifatida. Общество и инновации, 3(2/S), 103-

109.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

2. Ахмедова, М. Т. (2022). Ёшларда илмий дунёкарашни шакллантириш ва уларни акдий тарбиялашнинг узига хос хусусиятлари. Integration of science, education and practice. Scientific-methodical journal, 3(2), 29-41.

3. Ахмедова, М. Т., & Мусратова, З. У. (2021). Олий таълим муассасаларида устоз-шогирд муносабатларининг стратегик коидалари ва вазифалари. In interdisciplinary conference of young scholars in social sciences (pp. 326-329).

4. Ахмедова, М., Аскарова, Н., & Анварова, Д. (2022). Замонавий таълим тизимида касбий коммуникатив компетентлиликнинг мохияти ва тузилмаси. Общество и инновации, 3(2/S), 47-51.

5. Аскарова, Н. А. (2019). Синдром дефицита внимания и гиперактивности-как одна из проблем готовности к школе. Вестник интегративной психологии.

6. Аскарова, Н. А., & Сайфуллаева, З. И. (2021). ЭФФЕКТИВНОСТЬ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕРАКТИВНЫХ МЕТОДОВ ОБУЧЕНИЯ. 17December, 2021, 30.

7. Бурменская Г.В., Карабанова О.В., Лидерс А.Г. Возрастно-психологическое консультирование. - М., 1990.

8. Венгер Л.А., Венгер А.Л. Готов ли ваш ребенок к школе. - М.,1994.

9. Мелибаева, Р. (2018). ТАЛАБАЛАР ТАФАККУРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПСИХОЛОГИК МЕХАНИЗМЛАРИ.

10. Melibaeva, R. (2021). Bolalardagi giperfaollik va diqqat tanqisligi sindromi: sabablari, psixologik tashxisi.

11. Нарметова, Ю. (2020). Оила хотиржамлиги-болалардаги психосоматиканинг олдини олиш омили сифатида. Бола ва замон

12. Нарметова, Ю. (2016). Тиббиёт муассасаларида психологик диагностика ишларини ташкил этишга тизимли ёндашув. Scienceweb academic papers collection.

13. Заика Е.В. Комплекс интеллектуальных игр для развития мышления учащихся //Вопросы психологии. - 1990. - № 6. - С. 86-92.

14. Регуш Л.А. Тренинг педагогической наблюдательности // Вопросы психологии. - 1988. - № 3.

15. Юлдашевна, Х., & Нарметова, Ю. К. (2022). РОЛЬ РЕЛИГИОЗНОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ВОСПИТАНИИ ДУХОВНО РАЗВИТОГО ПОКОЛЕНИЯ СРЕДИ ДЕТЕЙ ИНВАЛИДОВ. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(4), 114-117.

16. Akhmedova, M., Narmetova, Y., & Alisherov, B. (2021). Catigories of person in conflict and methods of conflict resolution in the occurrance of conflicts between medical personnel.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

17. Akhmedova, M. T., Narmetova, Y. K., Nurmatova, I. T., & Malikova, D. U. K. (2022). Communicative Competence Formation in Future Teachers Based on an Integrated Approach. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 9(4), 54-60.

18. Abdivalievna, A. N. (2022). FEATURES OF COGNITIVE DISORDERS. Innovative Society: Problems, Analysis and Development Prospects,

19. Abdivalievna, A. N. (2022). Special Psycho-Correction of Learning Processes in School Readiness in Children with Deficiency and Hyperactivity. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(2), 140-144.

20. Abdivalievna, A. N. (2022). Special Psycho-Correction of Learning Processes in School Readiness in Children with Deficiency and Hyperactivity. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(2), 140-144.

101-105.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.