Научная статья на тему '“МУОШАРАТ ОДОБИ” ОРҚАЛИ ЎҚУВЧИЛАРДА УСТОЗ-ШОГИРД МУНОСАБАТЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ'

“МУОШАРАТ ОДОБИ” ОРҚАЛИ ЎҚУВЧИЛАРДА УСТОЗ-ШОГИРД МУНОСАБАТЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
655
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
муошарат одоби / зиёли / устоз-шогирд / муносабат / маърифат эгаси / комил маърифат эгаси / рисола / руҳан мадад / ботил ишлар.

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — М. Т. Ахмедова, Ю. К. Нарметова

Ушбу мақолада муаллиф ўтмиш алломаларимиз томонидан билдирилган фикрлар асосида “Муошарат одоби” орқали ўқувчиларда устоз-шогирд муносабатларини шакллантириш масалаларини ёритиб берган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «“МУОШАРАТ ОДОБИ” ОРҚАЛИ ЎҚУВЧИЛАРДА УСТОЗ-ШОГИРД МУНОСАБАТЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

"МУОШАРАТ ОДОБИ" ОРЦАЛИ УЦУВЧИЛАРДА УСТОЗ-ШОГИРД МУНОСАБАТЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ

Ушбу маколада муаллиф утмиш алломаларимиз томонидан билдирилган фикрлар асосида "Муошарат одоби" оркали укувчиларда устоз-шогирд муносабатларини шакллантириш масалаларини ёритиб берган.

Калит сузлар: муошарат одоби, зиёли, устоз-шогирд, муносабат, маърифат эгаси, комил маърифат эгаси, рисола, рухан мадад, ботил ишлар.

Дархакикат, шогирд илмга тиришкок булса, устоз муносиб зиёли булса, ота-она фарзандига маънавий ва рухан мадад бериб турса, назаримда, мутафаккир айтмокчи комил маърифат эгаси "дунёга келади. Олимат ул-Банотнинг "Муошарат одоби" рисоласида, фарзанд тарбияли, билимли, ахлокли булиб етишиши учун энг аввало ота-оналари тарбия курганлиги ва зиёли ва маърифатпарварлиги мухим ахамиятга эгалигини таъкидлайди. "Тарбия билан фарзандни олтин килмок мумкин, тупрок килмок хам мумкин. Буларнинг хар иккисига ота-оналар сабаб буладилар"

"Качкули Султоний" муаллифи Абул Баракот ^одирий тарбия кимларга таъсир килади ёки килмайди деган огрикли саволни куяди. Нима булган такдирда хам айтиш мумкинки, хар кандай кишининг ахлоки энг аввало тарбиядан "нафас" олади. Тарбиясиз - ахлок йук. Муаллифнинг фикрларига кулок тутинг-а? !

Биринчидан - хануз ок билан корани танимаган бола. Унинг табиати хали ёмонлик губори билан булганмаган, юраги эса ботил ишлар зулмати билан кораланмаган булади. Бундай болани тугри йулга осонлик билан солиш мумкин.

Иккинчидан - ок билан корани ажратадиган булиб колган бола. Улардан баъзилари уз нафсининг галабаси билан яхшилик томонга бурила олмай юрган булади. У килаётган ишининг ёмонлигини билади. Нуксонларини эътироф этади. Бундай одамни тарбиялаш биринчисига нисбатан кийинрок, аммо унга доимий тарбия берилиб, хар хил насихатлар ва танбехлар бериб борилса, аллбатта яхши йулга кириб кетади.

Учинчидан - оилада ботил хаёт ва фосик фикрлар билан усиб-улгайган киши. У умр буйи нохак ишларни хак деб билиб келган ва шунга астойдил ишонади. Ёмонлик килса хам уни узига яхшилик деб кабул килади. Бундай

М. Т. Ахмедова

Ю. К. Нарметова

Тошкент тиббиёт академияси

АННОТАЦИЯ

336

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

кишини тарбиялаш жуда огир. Унинг тарбиясига киришиш тирнок ёки киприк ила кудук казиш... билан баробар.

Гарчи, уларни тарбиялаш киприк билан кудук казигандек машаккатли иш булса-да, аммо уни уддасидан чикса булади.

Энг аввало, тарбия бу хам ота-она, хам устоз мураббийнинг виждоний бурчи эканлигини унитмасак кифоя. Чунки, тарбиясиз инсон хам жамият хам мавжуд була олмайди. Тарбиянинг меваси одоб. Араб олими Бархузор ибн Махмуд таъбири билан айтганда, одоб инсоният учун ажойиб тож ва одамийлик безаги учун кимматбахо гавхардир.

"Одоб риояси шундай сурмаки, унинг гардидан, хар бир кишига суртса, эътибор кузининг равшанлиги хеч кандай сабаб билан заифликка йуликмайди" Одоб - уз-узини идора килиш, назорат, бошкариш ва узгаларни хурмат килиш илмидир. Акл ва одоб бир-бирини такозо этади. Акдга одоб кушилса, узукка кимматбахо тошдан куз куйилади. Акли-хуши булмаса, одоб хам заиф ва жундир. Инсон учун акл - эшик очувчи, одоб - йулчи юлдуздир. У таълим-тарбия ва урнак билан намоён булади.

Абдурауф Фитрат фикрича, феъл-атвор, эътикод, дунёкараш, бадан, акл ва ахлок тарбияси якдилликда инсонни юксалтирувчи омиллардир.

Феъл-атвор инсон такдирини ва келажагини белгиловчи восита. Феълнинг айрим хусусиятлари тугма булса-да, лекин аксари холларда кичиклигидан тарбия ва ота-она, ака-ука, опа-сингил ибрати оркали шаклланади. Куш уясида курганини килади-ку? Хулкидаги нуксонларни йукотиш ва яхши фазилатлар билан бойитиш айни муддаодир. Эътикод хам тарбияга мухтож. Чунки, кичикликдан ёш авлоднинг эътикодини содда килиб айтганда асосий максад муддаосини эзгуликка ошно этиш, хаётий гояси ва умр фалсафасини иймон булоги билан сугориш максадга мувофикдир. Баданнинг согломлигига эришмасдан туриб, юксак даражаларга эришиш мумкин эмас. Акл хам соглом жисмда ривожланади. Фитрат айтмокчи, инсон акл билан оку-корани танийди. Шунинг учун аклни тарбиялаш, тиниклаш ва камолга етказиш мухим вазифа. Ахлок тарбияси инсонга комиллик эшикларини очади. Эзгу ахлокий фазилатларни эгалламасдан туриб, инсон деган улуг номга муносиб булиш кийин. Янгича дунёкарашсиз хам камолотга етиб булмайди. Хдммаси тарбия билан амалга ошади.

Лукмони Хдкимдан сурашибди: Нега доимо фарзандингиз тарбияси билан жиддий ва катъият билан шугулланасиз?

Устоз-авлиё жавоб берибди:

- Оталар, кексалар, устозларнинг тарбияси ёшлар учун богбон нихолни парвариш килгани кабидир. Богбон нихолдан усиб, чиккан номуносиб шохларни

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 5 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

бутаб туради, ён-атрофида эса кераксиз усимликларни усишга йул куймайди; нихолни яхши усиши учун бутун кувватини сарфлайди. Ана шунда нихол соглом ва бакувват усади. Катта булганда ширин-шакар мева килади. Бордию, ортикча шохлар кесиб турилмаса, нихол тез усиб етилса-да, яхши хосил бермайди, богбонга хам фойда кам булади.

Бола хам нихол кабидир. У тарбия килинмаса, парваришсиз нихолдек тезда сулиб, адо булади. Узига хам, узгаларга хам фойда келтирмайди. Тарбия арабча суз булиб, парвариш килмок, таълим бермок ва одоб ургатмок маъноларни билдиради. Мунавваркори "Адибус-соний" китобида тарбияли киши деганда нимани тушунамиз деган саволга жавоб излайди. "Тарбияли... улугларни иззат ва хурмат килар. Узи тенгига хушмуомилада булар. Х,ар кимнинг кадрини билур. Х,ар кимни узидан рози килмокка харакат килур кулидан келмайдиган ишларга аралашмас. Х,ар бир ишда тугрилик ва халоллик унинг шиоридир. Доимо яхшини яхши, ёмонни ёмон дер. Х,ар сузни вактига ва жойига караб сузлар. Узига ва узгаларга фойдаси тегмайдиган ишларга кул урмас. Х,еч кимга зиёни тегмас. Тарбиясиз ва бузук хулкли ошноларга кушилмас. Ота-онаси ва устозининг сузидан чикмас. Ватан ва миллат деган сузни жонидан ортик суяр..." Албатта, ушбу ахлокий фазилатлар тарбиянинг устинидир. Пойдеворсиз бино булмаганидек, устунлар ва унсурларсиз тарбия заифдир.

Юкоридаги мисолларни келтиришдан максад шу эдики, хозирда устоз-шогирд масаласида турлича карашлар, таклиф ва мулохазалар мавжуд. Хрзирги замон тарбия жараёнлари, у хох урта мактабда булсин, хох олий мактабда булсин, "Устоз киёфаси кандай булиши лозим, устоз-шогирд муносабатларининг хозирги мезонлари кандай?" - деган хакли саволларни кун тартибига куймокда.

Муддао шуки, биз утмиш алломаларимиз асарларида кайд этилган таълим-тарбия, устоз-шогирд муносабатларига доир меросни чукур урганиб, тадкик этиб, улардаги энг илгор тажрибаларни хозирги замон педагогик жараёнларга дадил татбик этишимиздан иборатдир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Абдулла Авлоний. Туркий гулистон ёхуд ахлок-Т.:Укитувчи,1992.

2. Ал-Бухорий. Ал-Муфрад (Адаб дурдоналари). -Т.: Узбекистон,1990.

3. Ахмедова, M., & Нарметова, Ю. (2022). Neyropedagogika va neyropsixologiya rivojlanib kelayotgan yangi fan sohasi sifatida. Общество и инновации, 3(2), 103109.

338

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Sctenttftc Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjtfactor.com/passport.php?td=22230

4. Ахмедова, М. Т., & Мусратова, З. У. (2021). Олий таълим муассасаларида устоз-шогирд муносабатларининг стратегик коидалари ва вазифалари. In interdisciplinary conference of young scholars in social sciences (pp. 326-329).

5. Ахмедова, М., Аскарова, Н., & Анварова, Д. (2022). Замонавий таълим тизимида касбий коммуникатив компетентлиликнинг мохияти ва тузилмаси. Общество и инновации, 3(2/S), 47-51.

6. Аскарова, Н. (2021). Диккат етишмаслиги синдромли ва гиперактив болаларда эмоционал соха коррекциясининг асосий методлари. Общество и инновации, 2(10/S), 548-554.

7. Аскарова, Н. А. (2019). Синдром дефицита внимания и гиперактивности-как одна из проблем готовности к школе. Вестник интегративной психологии.

8. Аскарова, Н. А. Кичик мактаб ешидаги укувчиларнинг билиш жараенларини коррекциялашга доир. 2015. Педагогика журнали, 4.

9. Мелибаева, Р. (2021). Тиббий психодиагностиканинг методологик муаммолари.

10. Мелибаева, Р., & Абдиназарова, И. (2020). Тиббий психодиагностика: муаммо, мулохаза ва ечимлар.

11. Мелибаева, Р. (2020). О диалектическом характере процесса становления личности студента.

12. Махсудов, В. Г. (2022). Аник фанларни укитишда масалалар ечиш методларидан фойдаланиш алгоритми. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(2), 915.

13. Нарметова, Ю. (2014). Кузи ожиз ва заиф курувчи болалар психологик хусусиятларининг узига хослиги.

14. Нарметова, Ю. (2020). Оила хотиржамлиги болалардаги психоматиканинг олдини олиш омили сифатида.

15. Нурматов, А., & Бекмиров, Т. (2021). Развитие креативности будущего учител в процессе (Doctoral dissertation, Тошкент).

16. ^одиров С., Кодирова Н. Маънавий устоз ва шогирд масъулияти.-Т.: 2006. -

17. Akhmedova, M. T., Narmetova, Y. K., Nurmatova, I. T., & Malikova, D. U. K. (2022). Communicative Competence Formation in Future Teachers Based on an Integrated Approach. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 9(4), 54-60.

18. Tursunaliyevna, A. M., & Karimovna, N. Y. (2022). MAKTABGACHA TARBIYA MUASSASALARIDA MADANIY-GIGIYENIK MALAKALARNI

56 б.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

TARBIYALASH-BOLALAR

ORGANIZMINING

JISMONIY

RIVOJLANISHIDA MUHIM VOSITA. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(1), 98-103.

19. Akhmedova, M., Narmetova, Y., & Alisherov, B. (2021). Catigories of person in conflict and methods of conflict resolution in the occurrance of conflicts between medical personnel.

20. Abdivalievna, A. N. (2022). Special Psycho-Correction of Learning Processes in School Readiness in Children with Deficiency and Hyperactivity. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(2), 140-144.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.