Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРДА МАЪНАВИЙ СИФАТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ИМКОНИЯТЛАРИ'

ЎҚУВЧИЛАРДА МАЪНАВИЙ СИФАТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
35
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
маънавият / тарбия / педагогика / маънавий тарбия / миллий қаҳрамонлар / аҳлоқий маънавият / қадриятлар / маданий маънавият / аждодлар мероси. / spirituality / education / pedagogy / spiritual education / national heroes / moral spirituality / values / cultural spirituality / ancestral heritage.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — N. Masharipova

Ушбу мақолада ўқувчи-ёшларни маънавий сифатларини ривожлантиришнинг аҳамияти ва педагогик имкониятлари ҳақида маълумот берилган. Шахс маънавиятининг таркибий шаклланиши, маънавиятнинг таркибий элементлари, риводлантириш принциплари ва воситалари таҳлил этилган. Миллий қаҳрамонлар тимсоли воситасида ўқувчиларнинг маънавий сифатларини ривожлантиришнинг дидактик имкониятлари тақдим этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEDAGOGICAL OPPORTUNITIES FOR THE DEVELOPMENT OF SPIRITUAL QUALITIES AMONG STUDENTS

This article presents information about the importance and pedagogical possibilities of developing the spiritual qualities of students-youth. The structural formation of personality spirituality, structural elements of spirituality, principles and means of decoding are analyzed. The didactic possibilities of developing the spiritual qualities of students through the embodiment of national heroes are presented.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРДА МАЪНАВИЙ СИФАТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ИМКОНИЯТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЦУВЧИЛАРДА МАЪНАВИЙ СИФАТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ

ПЕДАГОГИК ИМКОНИЯТЛАРИ Н.Р.Машарипова

Педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) https://doi.org/10.5281/zenodo.7105342

Аннотация. Ушбу мацолада уцувчи-ёшларни маънавий сифатларини ривожлантиришнинг ауамияти ва педагогик имкониятлари уацида маълумот берилган. Шахс маънавиятининг таркибий шаклланиши, маънавиятнинг таркибий элементлари, риводлантириш принциплари ва воситалари та^лил этилган. Миллий ца^рамонлар тимсоли воситасида уцувчиларнинг маънавий сифатларини ривожлантиришнинг дидактик имкониятлари тацдим этилган.

Калит сузлар: маънавият, тарбия, педагогика, маънавий тарбия, миллий ца^рамонлар, а^лоций маънавият, цадриятлар, маданий маънавият, аждодлар мероси.

ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ВОЗМОЖНОСТИ РАЗВИТИЯ ДУХОВНЫХ КАЧЕСТВ У

СТУДЕНТОВ

Аннотация. В данной статье представлена информация о значении и педагогических возможностях развития духовных качеств учащихся-молодежи. Анализируются структурные становления духовности личности, структурные элементы духовности, принципы и средства декодирования. Представлены дидактические возможности развития духовных качеств учащихся через воплощение национальных героев.

Ключевые слова: духовность, воспитание, педагогика, духовное воспитание, национальные герои, нравственная духовность, ценности, культурная духовность, наследие предков.

PEDAGOGICAL OPPORTUNITIES FOR THE DEVELOPMENT OF SPIRITUAL

QUALITIES AMONG STUDENTS

Abstract. This article presents information about the importance and pedagogical possibilities of developing the spiritual qualities of students-youth. The structural formation of personality spirituality, structural elements of spirituality, principles and means of decoding are analyzed. The didactic possibilities of developing the spiritual qualities of students through the embodiment of national heroes are presented.

Keywords: spirituality, education, pedagogy, spiritual education, national heroes, moral spirituality, values, cultural spirituality, ancestral heritage.

КИРИШ

Ёш авлод маънавиятининг юксалтириш масалалари бугунги таълим жараёнининг марказий кисмида турганлиги маънавий тарбиянинг ижтимоий-педагогик зарурият эканлигини намоён этмокда. Укувчиларни маънавий жихдтдан баркамол этиб тарбиялаш масалалари узлуксиз таълим тизимининг барча сохдларида амалга оширилмокда. Янги Узбекистон тараккиёт стратегияларида узининг мустакил фикрига ва позицияга эга, акл -заковатли, креатив фикрлайдиган, IT билимларни эгаллаган ва маънавий сифатлари юксак булган ёш авлолдни тарбиялашга катта эътибор каратилган. Чунки бугунги глобаллашув жараёнида IT, иктисодий ривожланиш, инновацион тараккиёт, ракамли техналогиялар, инновацион таълим сингари тушунчалар орасижда "маънавий тарбия" тушунчаси х,ам

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 6 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

мухим ахамиятга эга. Чунки инсон омили оркали амалга ошириладиган хар бир жараёнда качонки маънавий савия юкори булсагини самарадорлик ва натижавийлик мавжуд булади. ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Укувчи-ёшларни маънавий киёфасини, дунёкарашини тугри шакллантириш ва юксалтириш педагогиканинг мухим таълимий жараёнларидан бири булиб, укувчиларни маънан юксалтиришда узбек халки кахрамонлари тимсоли мухим дидактик воситалардан саналади. Чунки Ватанининг озодлиги, халкининг тинчлиги, келажак авлоднинг истикболи учун кайгурган, бор кучини сарфлаган, уз жонини хам аяман Тумарис, Широк, Жалолиддин Мангуберди, Нажмиддин Кубро, Темур Малик, Амир Темур, Пахлавон Мах,муд, Муканна каби халк кахрамонлари ёш авлод учун энг улуг кадрият ва ибрат мактаби була олади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Маънавиятнинг шаклланиши аввало оиладига тарбия мухитидан бошланади. Фарзанд тарбиясининг тугри йуналтирилиши, унинг хулк-атвори, узини тутиши, билим олишини назорат килиш, кизикишларини инобатга олиш, миллий урф-одат, анъаналар, кадриятлар, аждодлар мероси билан таништириш ва улар билан фахрланишга ургатиш кабилар тарбия воситасида маънивиятни ривожлантиришнинг асосий омилларидан хисобланади.

Укувчи-ёшларнинг маънавий сифатларини ривожлантиришда куйидагиларга эътибор каратиш мухим хисобланади:

- укувчиларда миллий гурур туйгусини шакллантириш;

- миллий анъаналар ва урф-одатлар, унитилмас кадриятларни эгаллашга ургатиш;

- аждолар меросига булган эътибор ва кизикишни уйготиш;

- миллий кахрамонлар шахси ва улар амалга оширган маънавий ишлар билан якиндан таништириш;

- Ватан такдири, юрт келажагига дахлдорлик хиссини уйготиш.

МУ^ОКАМА

Маънавият араб тилидан олинган суз булиб, "моддий булмаган нарсалар" маъносини англатади. Маънавият инсоннинг ички олами, дунёкараши, онг-шуури, акли ва тафаккурини камраб олади. Инсонларнинг хатти харакати, фикрлари, гоялари, бажарадиган амалларининг унинг маънавиятини белгилайди. Маънавияти шаклланган инсонггина узи, оиласи, жамият ва халк учун яхши ва ёмон холатларни англай олади. Маънавият куп киррали тушунча булиб, инсон ички дунёси, дунёкарашини ифодалабгина колмасдан, унинг шахслараро муносабатларини хам белгилайди.

Бугунги таълим жараёнида укувчи-ёшларнинг маънавий сифатларини ривожлантиришни педагогик имкониятларини аниклаш, ривожлантириш стратегияларини белгилаш педагогик-ижтимоий зарурият сифатида юзага чикмокда. Маънавиятнинг юксалиши илм асосида амалга оширилади. Буюк хадисшунос олим Имом Бухорийнинг "Сахих хадислар" асарида Пайгамбаримиз Мухаммад с.а.в "Илмдан узга нажот йук ва булмайди хам" деган хадислари келтирилган. Демакки инсоният тараккиётида илмнинг, маънавиятнинг урни бекиёсдир. Бугунги кунда хам маънавиятни шакллантириш, маънавий ривожланиш масалаларига багишланган куаплаб тадкикотлар, илмий изланишлар амалга оширилмокда. Бу изланишларда маънавият тушунчасига таъриф

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

бериш, ёшлар маънавиятини шакллантиришга ахамият каратиш каби масалалар изохланмокда.

ХУЛОСА

Укувчи ёшларнинг эгаллаган билимлари, тарбияси, дунёкараши, ахлокий хатти-харакатларига кура унда шаклланган маънавият куникмаларининг даражаси белгиланади. Шахс маънавияти таркибий тузилишини куйидагича ифодалаш мумкин:

- ахлокий маънавият. Оилада таркиб топган тарбиявий мухит натижасида шаклланади. Укувчиларда ахлокий маънавият шакллансагина улар уз оила аъзолари билан узаро яхши муносабтга кириша олиши, ота-онани хурмат килиши, оиласини кадрлаши, уз уйи, якинлари учун кайгуриши, куни-кушни, махалладошлари, синфдошлари, укитувчилари билан узаро хурмат, самимиятга асосланган мулокотни амалга ошириши мумкин. Шахс маънавиятнинг энг юксак даражаси бу ахлокий куникмаларни эгалланганлиги билан тавсифланади.

- маданий маънавият. Агар ахлокий маънавият шахснинг ички олами, эътикоди, кадриятларини ифода этса, маданий маънавият шахснинг мавжуд билимлари, оилада ва жамиятдаги фаолияти натижасида эгаллаган тажрибаси, миллий менталетети, хаёти фаолияти давомида шаклланадиган маънавият даражаси хисобланади. Шахснинг узини тутиши, хатти-харакатлари, сузлаш, муомала, кийиниш одоби, касбий этикаси, атроф -мухит, табиат, хайвонот олами билан тугри муносбатни йулга куйиш кабилар маданий маънавиятнинг таркибий элементлари хисобланади.

- кадриятли маънавият. Шахс маънавияти ахлокий ва маданий жихатдан ривожланган шахсда кадриятли маънавият даражалари шакллана бошлайди. Ватанни севиш, уз якинларини кадрлаш, инсонпарварлик, бунёдкорлик, масъулиятли булиш, миллий урф-одат ва анъаналарни хурмат килим, аждодларимиздан колган моддий-маданий хамда маънавий меросга эга килишга, келажак авлодга етказишда уз хиссасини кушишга интилиш каби жихатларнинг шаклланиши шахс маънавиятининг кадриятли маънавият даражасига кутарилганлиги англатади. Айнан кадриятли маънавият даражасини эгаллаган укувчиларда уз аждодларига, миллий кахрамонларига хурмат, уларнинг уз халки фарованлиги, юртининг тинчлиги йулида килган мардликлари, жасоратидан фахрланиш хисси кучайяди ва улардай характ килишга булган интилишлари шакллана бошлайди.

REFERENCES

1. Темур тузуклари (форс тилидан А.Согуний ва Х,.Кароматов тарж.) -Т.: Нашр матбаа бирлашмаси, 1991. -1446.

2. Газзолий Абу Х,омид. Кимиёи саодат. Туркий. 2 томлик. -Тошкент: Адолат, 2005. Т.2. Б. 121-22.

3. Педагогика:энциклопедияси. II жилд/ тузувчилар: жамоа. - Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси Давлат илмий нашриёти, 2016. - 480 б.

4. Сафарова Р.Г, Джураев Р.Х. Укувчи-ёшларни "оммавий маданият" хуружларидан химоя килишнинг назарий-методологик асослари. Т.: - Тафаккур каноти. 2016 - 400 б.

5. Кошифий Х.В. Футувватномаи султоний ёхуд жавонмардлик тарикати. (тарж. Н.Комилов) -Т.: АДодирий номли Халк мероси нашр. 1994. - 112

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

6. Мусахоновна Л. УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА БИОЛОГИЯ ФАНИДАН САМАРАДОРЛИККА ЭРИШИШДА ЭЛЕКТРОН ТАЪЛИМИЙ ВОСИТАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ АСОСЛАРИ //Science and innovation. -2022. - Т. 1. - №. B3. - С. 577-585.

7. Dzhuraev R. K., Karakhanova L. M. Model of the organization of research activities of 10th grade students in teaching physics and biology //International journal of discourse on Innovation, integration and education. - 2021. - Т. 2. - №. 01. - С. 296-300.

8. ДЖУРАЕВ Р. Х., КАРАХАНОВА Л. М. Модель организации исследовательской деятельности учащихся 10 классов при преподавании физики и биологии //International journal of discourse on Innovation, integration and education. - 2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 295-299.

9. Musokhonovna K. L. ICT-As a means of achieving new educational results in teaching natural disciplines in secondary schools //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - Т. 11. - №. 10. - С. 315-321.

10. Kharaxonova L. M. SPECIFIC ASPECTS OF MEDIA EDUCATION AND ITS USE IN HIGH SCHOOLS //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. CSPI conference 3. - С. 278-284.

11. Караханова Л. 6. DEVELOPMENT OF STUDENTS'KNOWLEDGE BASED ON THE USE OF 3D EDUCATIONAL TECHNOLOGIES IN THE BIOLOGY EDUCATION //Образование и инновационные исследования международный научно-методический журнал. - 2020. - №. 2. - С. 55-59.

12. Джураев Р. Х., Карахонова Л. М. Медиаобразование как фактор повышения качества обучения школьников //Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития. - 2013. - Т. 11. - №. 2. - С. 322-323.

13. Сафарова Р. Г. и др. Укувчи-ёшларни оммавий маданият хуружларидан х,имоя килишнинг назарий-методологик асослари. - 2017.

14. Karakhanova L. M. USE OF MEDIERE RESOURCES IN THE EDUCATIONAL PROCESS OF BIOLOGY IN SCHOOLS //International Scientific Review of the problems of pedagogy and psychology. - 2018. - С. 68-70.

15. Karakhonova L. M. Using the electronic educational resources in biology lessons //INTERNATIONAL SCIENTIFIC REVIEW OF THE PROBLEMS OF PHILISOPHY, PSYCHOLOGY AND PEDAGOGY. - 2019. - С. 35-39.

16. Jurayev, R. K., & Karakhanova, L. M. (2020). Scientific And Methodical Bases Of The Use Of Electronic Educational Resources In Teaching Biology In General Educational Schools. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(8), 3500-3505.

17. Musaxonovna, K. L. (2022). General secondary schools requirements for the introduction of informed educational resources for the development of natural sciences. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 12(5), 855-860.

18. Караханова Л. М. НОВЫЕ ИНТЕРАКТИВНЫЕ ЭЛЕКТРОННЫЕ РЕСУРСЫ В СОВРЕМЕННОМ ОТКРЫТОМ ОБРАЗОВАНИИ В ОБУЧЕНИИ ЕСТЕСТВЕННЫХ НАУК //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. CSPI conference 1. - С. 1303-1305.

19. Джураев, Р. Х., & Карахонова, Л. М. (2022). ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ СОПРОВОЖДЕНИЕ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫМИ

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЧРЕЖДЕНИЯМИ. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(4), 66-70.

20. ДЖУРАЕВ Р. Х., КАРАХАНОВА Л. М. Модель организации исследовательской деятельности учащихся 10 классов при преподавании физики и биологии //International journal of discourse on Innovation, integration and education. - 2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 295-299.

21. Maxmudov T., Adilov B., Qodirova Z. АРПАНИНГ САРЩ ПАКАНАЛИК ВИРУСИ ШТАММЛАРИ ИДЕНТИФИКАЦИЯСИ ВА МОЛЕКУЛЯР ДИАГНОСТИКАСИ //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D4. - С. 147-154.

22. Sherimbetov, A. G., ADILOV, B. S., Kadirova, Z. N., Makhmudov, T. X., Mambetnazarov, A. B., Ruzmetov, D. R., ... & Karimov, E. Y. (2020). Molecular verification of species identity of some isolates of the genus Fusarium deposited in the phytopathogen collection in Uzbekistan. Plant Cell Biotechnology and Molecular Biology, 94-98.

23. Gaybullaev B., Su-Chin C., Mahmudov T. An Ecological Disaster of the Aral Sea //Journal of Soil and Water Conservation. - 2009. - Т. 41. - №. 3. - С. 325-338.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.