Научная статья на тему 'ЭКОЛОГИК ТАЪЛИМ ТАРБИЯДА ЎЗБЕК ХАЛҚИНИНГ МАДАНИЙ МЕРОСИДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ЭКОЛОГИК ТАЪЛИМ ТАРБИЯДА ЎЗБЕК ХАЛҚИНИНГ МАДАНИЙ МЕРОСИДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
79
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
табиий ресурслар / замонавий технология / чиқитсиз технология / маданий мерос / экологик тарбия / қатъий қоида / атроф-муҳит / таълим-тарбия / экологик норма / тежамкорлик / экологик танглик / атроф-муҳитни муҳофаза қилиш. / natural resources / modern technology / zero waste technology / spiritual legacy / ecological education / strict rules / environment / education / ecological norm / thrift / ecological tension / conservation.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — H. Xaydarova, M. Joraev

Мазкур маколада экологик тарбия жараёнида, ўзбек халқининг маданий меросидан фойдаланиш, уни ёшлар онгига сингдириб бориш, халқимизнинг тарихан таркиб топган экологик маданий меросини ўрганишнинг зарурийлиги, ҳамда шу асосда атроф-муҳитни муҳофаза қилиш табиий ресурсларни асраб-авайлаш, улардан оқилона фойдаланишнинг қатъий қоидасини яратиш кераклиги, ўзбек халқи орасида қоғозларда ёзилмаган, авлоддан-авлодга ўтиб келаётан, охирги вақтларда бир мунча унутилаётган маданий меъросимизни экологик тарбия жараёнида, ўқувчи ва талабаларга ўргатиш, амалда қўллаш орқали табиатни, табиий ресурсларни тежаб, фойдаланиш принциплари ҳақида маълумотлар баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USING THE CULTURAL HERITAGE OF THE UZBEK PEOPLE IN ECOLOGICAL EDUCATION

In this essay, in the process of ecological education, use of cultural legacy of uzbek society, need of studying young generation, protecting the environment, strict rules of securing natural resources, rational usage, determines information about the principles of protecting nature, using natural resources and practical teaching and practicing in sphere of ecological education, which passes down from generation to generation.

Текст научной работы на тему «ЭКОЛОГИК ТАЪЛИМ ТАРБИЯДА ЎЗБЕК ХАЛҚИНИНГ МАДАНИЙ МЕРОСИДАН ФОЙДАЛАНИШ»

 2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

ЭКОЛОГИК ТАЪЛИМ ТАРБИЯДА УЗБЕК ХАЛЦИНИНГ МАДАНИЙ МЕРОСИДАН ФОЙДАЛАНИШ Хайдарова Халима Норматовна

Тошкент давлат аграр университети доценти Жураев Муслимжон Камолиддин yFли

Тошкент давлат аграр университети магистранти https://doi.org/10.5281/zenodo.6944355

Аннотация. Мазкур маколада экологик тарбия жараёнида, узбек халцининг маданий меросидан фойдаланиш, уни ёшлар онгига сингдириб бориш, халцимизнинг тарихан таркиб топган экологик маданий меросини урганишнинг зарурийлиги, %амда шу асосда атроф-му^итни мууофаза цилиш табиий ресурсларни асраб-авайлаш, улардан оцилона фойдаланишнинг цатъий цоидасини яратиш кераклиги, узбек халци орасида цогозларда ёзилмаган, авлоддан-авлодга утиб келаётан, охирги вацтларда бир мунча унутилаётган маданий меъросимизни экологик тарбия жараёнида, уцувчи ва талабаларга ургатиш, амалда цуллаш орцали табиатни, табиий ресурсларни тежаб, фойдаланиш принциплари уацида маълумотлар баён этилган.

Калит сузлар: табиий ресурслар, замонавий технология, чицитсиз технология, маданий мерос, экологик тарбия, цатъий цоида, атроф-му^ит, таълим-тарбия, экологик норма, тежамкорлик, экологик танглик, атроф-мууитни мууофаза цилиш.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ КУЛЬТУРНОГО НАСЛЕДИЯ УЗБЕКСКОГО НАРОДА В ЭКОЛОГИЧЕСКОМ ОБРАЗОВАНИИ И ВОСПИТАНИИ

Аннотация. В этом эссе, в процессе экологического образования, использования культурного наследия узбекского народа, необходимость изучения молодого поколения, защиты окружающей среды, строгие правила защиты природных ресурсов, их рациональное использование, определяет информацию о принципах спасения и использования природы, природных ресурсов и практического обучения и практики в области экологического образования, которые передаются из поколения в поколению.

Ключевые слова: полезные ископаемые, современная технология, безотходная технология, духовное наследство, экологическое воспитание, строгие правила, окружающая среда, образование-воспитание, экологическая норма, бережливость, экологическое напряжение, охрана окружающей среды.

USING THE CULTURAL HERITAGE OF THE UZBEK PEOPLE IN ECOLOGICAL

EDUCATION

Abstract. In this essay, in the process of ecological education, use of cultural legacy of uzbek society, need of studying young generation, protecting the environment, strict rules of securing natural resources, rational usage, determines information about the principles of protecting nature, using natural resources and practical teaching and practicing in sphere of ecological education, which passes down from generation to generation.

Keywords: natural resources, modern technology, zero waste technology, spiritual legacy, ecological education, strict rules, environment, education, ecological norm, thrift, ecological tension, conservation.

КИРИШ

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Хозирги XXI асрда инсониятни хавф остида колдираётган ходисалардан бири экологик вазият хисобланади. Атроф-мухитни мухофаза килиш, экологик норма, табиий бойликларни келгуси авлодларга тежамкорлик билан фойдаланиб етказиш бугунги куннинг долзарб муаммоларидир. Урмонлар сув хавзалари, тупрок, атмосфера хавоси, усимлик ва хайвон турлари камайиб боришининг олдини олиш учун табиатни урганиш ва унинг конуниятларини эгаллаш зарур.

Бунинг учун эса ёшларга экологик таълим-тарбия бериш нихоятда долзарб хисобланади.

Ушбу маколада айнан экологик тарбия ва унинг самарадорлигини оширишда халкимизнинг экологик-маданий меросидан фойдаланиб таълим-тарбия беришдек долзарб масала кутарилган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Ёшларга экологик тарбия беришда, биринчи навбатда халкнинг тарихан таркиб топган экологик-маданий меросини урганиш зарур хамда унинг асосида жамият хаётидаги хозирги узгаришларни хисобга олган холда атроф-мухитни мухофаза килиш ва ресурсларнинг барча турларидан окилона фойдаланиш коидасининг катъий тизимини яратиш керак.

Жамият ва табиатнинг узаро муносабатида экологик тангликни саклашнинг биринчи ва асосий принципи, юкорида таъкидланганидек, инсоннинг табиатга таъсири энг оз микдор даражасига келтириш хисобланади.

Хрзирги вактда жамият олдидаги мухим вазифалардан бири табиий ресурслардан окилона фойдаланиш хисобланади.

Мазкур муаммони хал этиш йулларидан бири ишлаб чикарувчилар учун катъий коидаларини ишлаб чикиш ва амалда куллашдан иборат. Махсулотларни ишлаб чикаришда барча тур ресурслар, хатто улар тулиб-тошиб ётган холда хам, замонавий технология имкон берадиган даражада энг кам микдорда сарфланиши керак, бу биринчи ва мажбурий коида булиши шарт.

Буюмларнинг хизмат муддатини иложи борича узокрок чузиш хамда умрини утаб булган буюмлардан, албатта, иккиламчи хом-ашё сифатида фойдаланиш табиатдан фойдаланишдаги иккинчи коида булиши керак.

Бундан ташкари замонавий хужалик юритишнинг учинчи коидаси хисобланадиган чикитсиз ишлаб чикаришга зудлик билан утиш давр такозосидир. Акс холда, инсоният ишлаб чикариш жараёнлари чикиндиларига кумилиб колади.

Марказий Осиё халклари, шу жумладан узбек халки орасида когозларда ёзилмаган бир конун мавжуд булиб, авлоддан-авлодга утиб келган. Бу хар кандай шароитда энг кам микдорда хом-ашё, куч, вакт хамда инсон мехнатидан фойдаланиш борасидаги катъий коидадан иборат. Бу албатта мехнат ресурсларига хам тегишлидир. Халкимиз орасида "увол" деган суз жуда кенг таркалган эди. Лекин хозирги вактда бу суз кам ишлатилади.

Табиат унсурларини ортикча сарфлаш: бевоситауларнинг узидан бемаксад фойдаланиш увол хисобланарди.

Бемаврид айтилган суз хам, эътиборсиз колдирилган гап хам, хатто эрмакка тупурилган тупук хам увол хисобланарди. Увол хакидаги коида одамларнинг бой ёки камбагаллигига карамасдан хамма учун баб-баравар тегишли эди. Увол килмаслик, ножуя хеч канака иш бажармаслик, бекорга сарф килмаслик, тежамкор булиш барча

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

замондошларимиз уйлаганларидек хасислик белгиси эмас. Бу юксак маданият, шу жумладан экологик маданият белгисидир. Агар чукурроколиб каралса, ишлаб чикариш маданияти, истеъмол маданияти, турмуш маданияти, узаро муносабат маданияти ва хакозолардир. Тежкамкорлик хислати ёш авлодга болаликдан сингдирилиб борилар ва то умрининг охиригача сакланиб коларди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Узбекистонда хунарманд усталар касбларига кура гурухланарди: кулоллар, темирчилар, мисгарлар, тукувчилар, этикдузлар, махалла, хатто дахаларни ташкил киларди. Мазкур ишлаб чикаришлар асосан чикитсиз хисобланарди.

Умрини утаб булган барча махсулотлар куринишини кучли даражада йукотган хамда эстетик жихатдан куримсиз ва тузатиш имконияти булмаса латтафурушга иккиламчи махсулот сифатида топшириларди, хатто бу иш иккинчи ва учинчи бор хам такрорланиши мумкин эди. Одамларнинг ана шундай тежамкорлиги ва эхтиёткорлигига буюмларнинг юксак сифатли килиб тайёрлаганлигини кушсак, дастлабки хом-ашё саклаш канчалик кам булганлиги ойдин булади.

Собик Иттифок даврида ота-боболаримиз бутун тарихий давр мобайнида сарфлаган казилма бойликлардан купрок бойликларни, киска муддат ичида ишлатилиб юборилган. Буни биз инсоннинг табиатни буйсундиришининг тимсоли деб мактаниб хам юрдик.

Ота-боболаримиз Она Ерни хурмат килишган, уни риск-рузимиз деб билишган. Ерга етарли ишлов бермасдан, текинга хосил ундиришга интилиш, бежиз таёк уриш гунох хисобланган. Хатто, яроксиз ерлардан хам фойдаланишга харакат килишган.

Хайдаладиган ерлар хамда яйловлар нисбати катъий сакланарди. Ахоли учун зарур булган ерлардангина фойдаланишга харакат килинарди. Экинзорлар, яйловлар етарли булиб, чорва молларикупрок бокиларди, чунки улар гушт, сут, ёг манбаи булиши билан бирга хунармандлар, этикдузлар, тукувчилар учун хом-ашё базаси хам эди. Табиатнинг бир кисми асл холида сакланарди хамда экологик мувозанатни саклаш учун хизмат килар эди.

Марказий Осиё минтакаси кургокчил улка хисобланганлиги учун бу ерда сув кадим-кадимдан олтин мисоли кадрланганлиги маълум. Халкимиз "сув бор жойда хаёт бор" деб бежиз айтмаган. Шу сабабли улкамизда сувни азалдан авайлаб асрашган хамда жуда тежаб-тергаб фойдаланишган. Сувни исроф килиш увол хисобланган. Сугориш ишларида тежамкорликка катъий риоя килинган. Ариклар аксарият айланма килиб олиниб, жуяклар бугиб-бугиб сугорилган.

Уй-жой курилишини олсак, махаллий табиий унсурлардан тикланган уйлар ва бошка курилишлар илгари ута тежамкор усул билан окилона курилган. Улар асосан лойдан тикланган, уларнинг томлари эса терак харилар билан ёпилган. Уй-жой учун ёгоч ускуналар етарли булган, чунки хар бир оилада угил тугилганда бир иморатга етгулик терак экиб куйилган.Турар жой майдони окилоналик билан юзага келтирилган. Ёш оилаларга дахлизли бир хона берилган. Бундай уйларнинг умумий майдони 25-30 м2 булиб, улар фарзандлари 5-6 ёш булгунича бирга яшашган.

Ишлаб чикариш Узбекистонда асосан майда ишлаб чикариш оркали ривожланган. Ишлаб чикарувчи уз буюмларини харидорнинг куз унгида дуконда тайёрланган ва уша ернинг узида сотилган.

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Одамларнинг шахсий кийим-кечаклари, зебу-зийнатлари дам ортикча куз-куз килинмаган. Х,атто, бой одамлар дам тилла буюмларини шунчаки такиб юришни одобсизлик дисоблаганлар. Тарихан шаклланиб, авлод-аждодларимиздан мерос булиб келган бу куникмалар, адлокий коидалар жамият тараккиёти нотугри йулга тушганлиги туфайли унитила бошланди. Уларнинг урнига умуминсоният адлокига ёт булган бозорга солиш, зебу-зийнат, такинчок ва кийим кечакларига учлик, мактанчоклик каби салбий, ижтимоий сифатлар эгаллай бошлади.

Халкимизда овкатланиш дам жуда окилоналик билан йулга куйилган эди. Ошковок, ковун, шолгом ва бир катор бошка мевалар пайгамбаримиз таоми дисобланарди. Нафсни тийиш, нафс балосига учмаслик маданиятнинг белгиси эди.

Адолининг экологик куникмалари унсурларидан бири, экологик маданиятнинг курсаткичи атроф-мудитни озода тутиш, шу жумладан танани, яшаш ва жамоат жойларини, табиатни тоза саклашдан иборат дисобланади. Хонадонлардан озик-овкат чикиндилари молларга, итларга бериш одат булиб, агар хужаликда бундай дайвонлар булмаса, кушниларга олиб чикиб берилар эди.

Бундай одатларни кайта тиклаб, уларни таргиб килиш уз оиласига сингдириш ижтимоий мудитнинг яхшиланишига олиб келади. Бу инсоннинг тинч, осойишта яшашига кафолат булади, саломатлигига ижобий таъсир килади, умрини узайтиради.

^адимда дедкончилик мавсуми эрта бадорда арикларни тозалаш ва казиш, ховузларни, уватларни тартибга келтириш, йул ва куприкларни тузатишдан бошланарди.Бу ишларнинг даммаси дашар йули билан бошланиб, оилада каттаюкичик дашарда иштирок этарди. Х,ашарда жисмоний жидатдан кучи етмаганлар, овкатлар тайёрлашар, дашар кечга бориб байрамга айланиб кетарди.Окар сувлар арикларнинг то бошидан охиригача тоза ва тиник сакланарди. У санитария жидатдан тоза булиб, дуч келган жойда ичиш мумкин эди. Сувга бирон нарса ташлаш асло мумкин эмас эди. Сувга дурматсизлик килган киши уз жазосини олар эди. Мабодо бунда уттиз йиллар мукаддам дам кимдир сувга тупурганини курса, одамлар уни жинни деб уйлашар эди. МУ^ОКАМА

Мана шулардан куриниб турибдики, халкимизнинг экологик маданияти кадимдан юксак булган. Биз буни яхшилаб урганишимиз дамда ундан дозирги шароитда фойдаланиш имкониятларини кидириб топишимиз керак.

Утмишда Амударё ва Сирдарё сувидан фойдаланишга асосланган сугориш тизими Марказий Осиё дудудида дедкончилик характери ва унинг жойланиши, моддий ва маънавий маданиятнинг ривожланиши дамда диний анъана ва маросимларнинг генезисини белгилаб беради.

Сув дакида купгина ривоятлар, дикматлар ва афсоналар мавжуд булиб, уларда сувнинг энг кадрли неъмат, тирик организмлар учун зарур восита эканлиги кайд этилади:

Сув уаёт, мул-кулчилик, фаровонлик манбаидир.

Сув - зар, сувчи - заргар.

Сув ёруглик.

Сув таралар тупроцца, аро берар япроцца.

Сувсиз ерга цуш цунмас, утсиз ерга юрт цунмас.

Сувсиз ерда тол булмас, цовогарида бол булмас.

Сув ичаётганга илон тегмас.

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Элнинг уаёти ер билан, ер уаёти сув билан. Арицдан сув узилмаса, саватдан нон аримас. ХУЛОСА

Шундай килиб, Марказий Осиё худуди туб халклари онгида экологик маданият тула мужассам булган. Тугри у вактларда ахоли сони анча оз, урбанизация даражаси паст, табиий бойликлардан фойдаланиш даражаси хам нихоятда кам булган. Лекин халклар юксак экологик маданиятга эга булган. Одамлар орасида "савоб", "увол", "царгиш", "харом", "бировнинг (ёки етимнинг) уаци", "тарозидан урма", "угирлик цилма", "сутга сув цушма", "уайвонларга озор берма", "сувга супринди ташлама", "ноннинг ушоги уам нон, уни ерга ташлама" ва шу каби катор ибора ва тушунчалар мавжуд эдики, айрим ёшларимиз булар тугрисида унчалик тасаввурга эга эмаслар. Шунинг учун хам уша вактларда табиат жуда ардокланар эди. Хар бир табиат неъмати бу Оллохнинг бизга берган неъмати, мархамати, биз уни юксак даражада хурмат билан авайлаб-асрашимиз лозим дейилади. Халк табиат ноз-неъматларига, дарахт, бута, ут усимликлари, хайвонот олами, сув, хаво, тупрок, замин, нон, озик-овкат ва бошка шу кабиларни зур эхтиром билан хурмат килган. Озодаликка катта ахамият берилган. Ватан остонадан бошланади дейилганидек, хар куни ховли, куча, эшик олди супурилар ва сув сепиб нураган жойлар мунтазам таъмирланиб турилган. Ахир уша вактлардан колган-ку куйидаги доно хикматлар: "сувга тупирма"; "цудуцца тош ташлама"; "сувга магзава оцизма"; "ерни урма"; "нонни ташлама - увол булади"; "цушларни улдирма - царгайди"; "товоцда овцат цолдирма, ялаб цуй, савоб булади" ва б. Жуда одобли хикматлар мукаддас китобларимиз куръони Карим ва Хадису шарифларда келтирилган. Биз уларга хар доим риоя килишимиз лозим. Дархакикат, халкимизнинг кадимги урф-одатлари, анъаналари, табиат тугрисидаги катта маънога эга булган доно хикматларига минг йиллар давомида кулок солиб, ундаги тавсияларга итоат килиб келинган.Бундан буён хам, айникса, хозирги мустакиллик шарофати катта эркинликлар берган бир пайтда уларга катта хурмат билан карашимиз ва хаётда жуда синалган одатларимизга, кадриятларимизга содик колишимиз, ёшларга булар тугрисида тез-тез гапириб туришимиз, ундашимиз хам карз, хам фарз.

REFERENCES

1. И.А.Каримов "Узбекистон XXI аср бусагасида хавфсизлик, тахдид, баркарорлик шароитлари ва тараккиёт кафолатлари" Тошкент, "Узбекистон" 1997 йил.

2. Табиат, жамият, маънавият "Президент И.А.Каримов асарларида экология масалаларининг яратилиши" Экологик таълим ва тарбия учун кулланма. "Узбекистон" 2009 йил.

3. А.С.Тухтаев, Х.Н.Хайдарова "Ижтимоий экология", Тошкент, 2005 йил.

4. Х.Н.Хайдарова, Ш.Т.Якубжонова, З.Баходирова "Экология укитиш методикаси" Тошкент, 2009 йил.

5. Х.Н.Хайдарова, Г.К.Сапарова "Экология ва атроф-мухит мухофазаси", Тошкент, 2021 йил.

6. Мусахоновна Л. УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА БИОЛОГИЯ ФАНИДАН САМАРАДОРЛИККА ЭРИШИШДА ЭЛЕКТРОН ТАЪЛИМИЙ ВОСИТАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ АСОСЛАРИ //Science and innovation. -2022. - Т. 1. - №. B3. - С. 577-585.

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

7. Dzhuraev R. K., Karakhanova L. M. Model of the organization of research activities of 10th grade students in teaching physics and biology //International journal of discourse on Innovation, integration and education. - 2021. - Т. 2. - №. 01. - С. 296-300.

8. ДЖУРАЕВ Р. Х., КАРАХАНОВА Л. М. Модель организации исследовательской деятельности учащихся 10 классов при преподавании физики и биологии //International journal of discourse on Innovation, integration and education. - 2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 295-299.

9. Musokhonovna K. L. ICT-As a means of achieving new educational results in teaching natural disciplines in secondary schools //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - Т. 11. - №. 10. - С. 315-321.

10. Kharaxonova L. M. SPECIFIC ASPECTS OF MEDIA EDUCATION AND ITS USE IN HIGH SCHOOLS //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. CSPI conference 3. - С. 278-284.

11. Караханова Л. 6. DEVELOPMENT OF STUDENTS'KNOWLEDGE BASED ON THE USE OF 3D EDUCATIONAL TECHNOLOGIES IN THE BIOLOGY EDUCATION //Образование и инновационные исследования международный научно-методический журнал. - 2020. - №. 2. - С. 55-59.

12. Джураев Р. Х., Карахонова Л. М. Медиаобразование как фактор повышения качества обучения школьников //Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития. - 2013. - Т. 11. - №. 2. - С. 322-323.

13. Сафарова Р. Г. и др. Укувчи-ёшларни оммавий маданият хуружларидан х,имоя килишнинг назарий-методологик асослари. - 2017.

14. Karakhanova L. M. USE OF MEDIERE RESOURCES IN THE EDUCATIONAL PROCESS OF BIOLOGY IN SCHOOLS //International Scientific Review of the problems of pedagogy and psychology. - 2018. - С. 68-70.

15. Karakhonova L. M. Using the electronic educational resources in biology lessons //INTERNATIONAL SCIENTIFIC REVIEW OF THE PROBLEMS OF PHILISOPHY, PSYCHOLOGY AND PEDAGOGY. - 2019. - С. 35-39.

16. Jurayev, R. K., & Karakhanova, L. M. (2020). Scientific And Methodical Bases Of The Use Of Electronic Educational Resources In Teaching Biology In General Educational Schools. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(8), 3500-3505.

17. Musaxonovna, K. L. (2022). General secondary schools requirements for the introduction of informed educational resources for the development of natural sciences. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 12(5), 855-860.

18. Караханова Л. М. НОВЫЕ ИНТЕРАКТИВНЫЕ ЭЛЕКТРОННЫЕ РЕСУРСЫ В СОВРЕМЕННОМ ОТКРЫТОМ ОБРАЗОВАНИИ В ОБУЧЕНИИ ЕСТЕСТВЕННЫХ НАУК //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. CSPI conference 1. - С. 1303-1305.

19. Джураев, Р. Х., & Карахонова, Л. М. (2022). ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ СОПРОВОЖДЕНИЕ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫМИ УЧРЕЖДЕНИЯМИ. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(4), 66-70.

20. ДЖУРАЕВ Р. Х., КАРАХАНОВА Л. М. Модель организации исследовательской деятельности учащихся 10 классов при преподавании физики и биологии

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

//International journal of discourse on Innovation, integration and education. - 2021. - T. 2. - №. 1. - C. 295-299.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.