Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРДА БАҲОЛАШГА ОИД МАСАЛАЛАР БИЛАН ИШЛАШ КЎНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ'

ЎҚУВЧИЛАРДА БАҲОЛАШГА ОИД МАСАЛАЛАР БИЛАН ИШЛАШ КЎНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
99
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ихтисослашган мактаб / баҳолашга оид масала / чегаравий қиймат / физик модел / альтернатив катталик / физик ечим / кўникма. / Specialized school / assessment tasks / limit value / physical model / alternative value / physical solution / skills.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — У. С. Бабохужаев, К. У. Бобохужаев, И. Ш. Эгамберганов, Г. Б. Туримбетова

Ушбу мақолада ўқувчиларга физика фанидан баҳолашга оид масалалар ишлаш кўникмаларини ҳосил қилиш учун эътибор берилиши керак бўлган жиҳатлар ва бундай масалаларни ишлашга ўқувчиларда кўникмаларни шакллантириш усуллари таклиф қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — У. С. Бабохужаев, К. У. Бобохужаев, И. Ш. Эгамберганов, Г. Б. Туримбетова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS OF FORMATION OF STUDENTS 'ASSESSMENT SKILLS

This article proposes methods for the development of students' navigation for solving, physical problem-assessment, as well as ways to prepare students for solving such problems.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРДА БАҲОЛАШГА ОИД МАСАЛАЛАР БИЛАН ИШЛАШ КЎНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ»

УКУВЧИЛАРДА БАХОЛАШГА ОИД МАСАЛАЛАР БИЛАН ИШЛАШ КУНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ

У. С. Бабохужаев К. У. Бобохужаев И. Ш. Г. Б. Туримбетова

Эгамберганов

Наманган давлат Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада укувчиларга физика фанидан бахолашга оид масалалар ишлаш куникмаларини хосил килиш учун эътибор берилиши керак булган жихдтлар ва бундай масалаларни ишлашга укувчиларда куникмаларни шакллантириш усуллари таклиф килинган.

Калит сузлар: Ихтисослашган мактаб, бахолашга оид масала, чегаравий киймат, физик модел, альтернатив катталик, физик ечим, куникма.

METHODS OF FORMATION OF STUDENTS 'ASSESSMENT SKILLS

U. S. Babokhujaev K. U. Bobukhujaev I. Sh. G. B. Turimbetova

Egamberganov

Namangan State Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

University

ABSTRACT

This article proposes methods for the development of students' navigation for solving, physical problem-assessment, as well as ways to prepare students for solving such problems.

Keywords: Specialized school, assessment tasks, limit value, physical model, alternative value, physical solution, skills.

КИРИШ

Маълумки таьлим тарбия, илм-фан жамиятимизда ишлаб чикариш, техника ва технологияларни ривожланишини асоси хдсобланади шунинг учун мамлакатимизда сунгги йилларда таълимга янада катта эътибор каратилмокда. Фикримиз исботи тарикасида Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 30 октябрдаги видеоселектор йигилишининг 86-сонли баёни, Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 6 ноябрдаги ПФ-6108-сонли "Узбекистоннинг янги тараккиёт даврида таълим-тарбия, илм-фан сохаларини ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги Фармони хдмда "Таълим-тарбия

TH3HMHHH AHaga TaKoMuggamTupumra oug KymuMna nopa-TagSupgap TyrpHCHga"rH n^ 4884-coHgu KapopgapuHu KegTupum MyMKuH. EyHgaH TamKapu 2020 fiugga xyKyMaraMro TOMoHugaH MaTeMaraKa, khmö Ba SuogoruA ^aHgapuHu xap TOMoHgaMa puBo^gaHTupumra axaMuAT SepuguS, 6y ^aHgapra oug AHru aBgog gapcguKgapu, TatguM TexHogoruAgapu Ba oguS SopugaeTraH ugMufi umgapHu ^yHgaMeHTag acocgapuHu Aparam fiygra Kyfiuggu. YmSy umgapHu MaHTuKufi gaBOMH cu^arnga npe3ugeHTHMH3HHHr Ogufi Ma^guc Ba Y3SeKucTOH xagKura fiyggaraH Mypo^aaraga 2021 fiugga ^rouKa Ba xopu^ufi TuggapHu puBo^gaffrapum, ^yHgaMeHTag acocgapuHu umgaS nu^umHu 3uegugap oggura Ba3u$a KuguS Kyfiuggu.

Ä^ABHET^AP TA^^H^H

HKTugopnu emgapHu capagaS ogum тнзнмннн puBo^gaHTupum, ygapHu KyggaS KyBBaTnam ynyH 3apyp mapouTgap Aparam, ygFafiuS KegaeTraH em aBgogHuHr ugM ^aHra SygraH uHTugumgapuHu paFSaraaffrapum, uHTegeKTyag Ba u^ogufi cagoxuAraHu pyeSra nuKapum Sopacugaru ucgoxaraapHu TrouMgu aMagra omupuga SomgaHgu. PecnySguKa Пpeзнgeнтннннг 2020 fiug 3 geKaSpga "HKragopgu emgapHu capagaS ogum тнзнмн Ba aKageMuK gu^figap ^aoguAraHu TaKoMuggamrapum nopa-TagSupgapu Typpucuga^ru n^-4910-coHnu Kapopgapuga Sy fiyHagumgaru MyxuM Ba3u$agap SegrugaS SepugraH. ^yMgagaH, Kapopga aManra omupugumu KepaK SygraH umgap Karopuga Kyfiugarugap caHaS yragraH:

- uKTugopgu emgapHu aHuKgam, ygapHu aKageMuK gu^figapra capagaS ogum, nyKypgamrapugraH TatguM gacTypgapu acocuga yKuram;

- yKyBHu emgapga KeHr gyHe Kapam, uHTegeKTyag cagoxuAT u^ogufi Ba Taxgugufi ^uKpgamHu puBo^gaHrapum, ugM $aHra SygraH KrouKumuHu oprrapum, ygapHu ^aH oguMnuagagapugaru umTupoKuHu KeHrafiTupum;

- yKyBHugapHu aMagra omupugaeTraH ucgoxoTgapHuHr $aog umrapoKHucura afigaHTupum, BaTaHnapBapguK, rogaHyBnaHguK Ba ApaTyBnaHguK pyxuga TapSuagam;

- aKageMuK gнцefigapga TatguM cu^araHu Axmugam, 3aMoHaBufi axSopoT-кoммyннкaцнA Ba TatguM TexHogoruAgapuHuHr MycTaxKaM ннтeгpaцнACннн TatMuHgam, yKyBnugapHuHr axSopoT TexHogoruAgapu Syfiuna coBogxoHguruHu omupum, ygapHu «ycTO3-morupg» тнзнмн acocuga Terumgu coxaga WKopu Hara^agapra эpнmгaн MagaKagu MyTaxaccucgapra SupuKTupum;

- TatguM ^apaeHuHu Ma3MyHgu Ba caMapagu TamKug этнm ynyH negarorgap MagaKacuHu omupum, ygapHu Moggufi Ba MatHaBufi paFSaraaHTupuS Sopum

тнзнмннн ucgox Kugum;

- 3aMoHaBufi TatguM uH^pa^ugMacu TagaSgapugaH KeguS hukuS, aKageMuK gнцefigapgaгн MaB^yg Moggufi-TexHuK Sa3aHu MycTaxKaMgaS Sopum, SuguMgapHu MycTaKug maKggaHTupum ynyH mapouT Ba uMKoHuATgapHu KeHrafiTupum.

Бу вазифаларни амалга ошириш учун аник фанларга ихтисослашган йуналишли таълим муассасаларида физика фанини укитишда янгича ёндашувлар зарур. Бундай ёндашувлардан бири физикадан амалий машгулотларда бахолашга доир масалалар ишлашга эътиборни янада кучайтиришдир. Бунинг асосий сабабларидан бири аник фанлар йуналиши битирувчилари асосан университетларнинг физика-математика ёки техника олий укув юртларининг турли йуналишларида укишни давом эттириб, келажакда илмий тадкикот ишлари билан шугуланишлари мумкин. Илмий тадкикотда эса олиниши кутилаётган натижани бахолаш нихоятда зарур. Масалалар ечимини бахолаш янги гоя ва лойихаларни тахлил килишда катта ахамият касб этиб, купгина холларда масалани аник ечими томон йул бошлайди. Шунингдек аник ечимни куллаш чегараси имкониятини яратиб, кулланиш чегарасидан ташкарида кандай узгаришлар киритиш зарурлигини курсатади бу эса интуициядан ташкари ижодий фикрлашни ва мантикий тахлилни устиради. Укувчиларда мантикий тафаккурни устириш оркалигина фаннинг аник мохиятини тушунтириш мумкин.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Бахолашга оид масалаларни ечишда масалани физикавий маънода куйиш, ходиса ёки жараённи физик моделини куриш ва танлаш асосий бугин хисобланади. Физик жараён моделини яратишда унинг юзага келишига сабабчи булган асосий ва асосий булмаган физик параметрларни танлаш, асосий булмаган физик параметрлар кандай шароитда содир булаётган физик жараёнга таъсир килиш чегарасини аниклаш керак булади. Чунки анъанавий масалалар чукур тахлилни талаб килмай, деярли укувчиларда асосан физик параметр ва формулалардан фойдаланиш куникмаларини шакллантиради холос.

Юкоридагилардан ташкари физик параметрлар уртасидаги богланишни топиш учун физик конунлар ва тушунчалардан тугри фойдаланиб уларни узаро боглаш керак булади. Бахолашга оид масалаларни [1,2,3] каби кулланма ва илмий журналларда берилган. Аммо хозирда республикамизда ихтисослашган мактаблар ва академик лицейларга фойдаланишга тавсия килинган масалалар тупламида [4,5,6] бундай масалалар деярли берилмаган. Шуни эътиборга оладиган булсак укувчиларда деярли бахолашга оид масалаларини ишлаш куникмалари шаклланмаган. Бундан ташкари юкорида келтирилган фикрлардан куриниб турибдики, бахолашга оид масалаларни ечиш учун амалий машгулотларни физика курсини кайсидир булимини асосий кисми тугагандан сунг ташкил этиш максадга мувофик. Яна шуни алохида таъкидлаш жоизки укувчиларда хали куникмалар шаклланмай туриб бахолашга оид масала такдим этиш кузлаган максадга олиб келмайди. Ишни аввал бахолашга олиб келувчи анъанавий масалалардан бошлаш лозим. Демак, анъанавий масалаларни ишлаш куникмаси хосил килингач,

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

жараённи бахолаш оркали укувчиларда бахолашга оид масалаларни ечишга ургатиш самарали хисобланади.

Намуна сифатида механика булимига оид масалани келтирамиз. Олинган кийматини керакли ифодага куйиб натижа олиш, олинган натижа реалликка канчалик якинлигини тахлил этиб содир булаётган жараён учун албатта физик модел тузилишига олиб келинишини куриш мумкин. Масалан, "СоЬак" енгил автомобили жойидан кузгалиб 1=4с да уз тезлигини vi=36 км\соат, v2=72 км\соат, v3=120 км\соат гача орттирса, унинг тезланишини топинг?

Ушбу масалани ечишда хам оддий г=а1 формуладан фойдаланиб тезланишни топамиз.

V О С \ 2

а = - а1=2.5 м\с

t 1

а2=5 м\с2

л

а3=8.3 м\с

Масалани тахлилида эътиборни охирги топилган натижага каратамиз. Автомобил 8.3 м\с тезланиш билан харакатлана оладими? Бу харакат кайси физик параметрларга боглик, енгил автомобил тезланиши чегараланганми ёки тортиш кучими? Тезланишни чегараланишига сабаб нима? Тахлил давомида "Cobalt" енгил автомобилини максимал тезлиги спидометрни курсаткичи буйича 220 км\соат булади. Унда сабаб нима? Тортиш кучими? Автомобил харакатини юзага келтирувчи кучни кайси нуктага куямиз? Бу каби саволларга жавоб излаш давомида харакатлантирувчи куч, асфальт томонидан автомобил шинасига таъсир килувчи тинчликдаги ишкаланиш кучи ва автомобилнинг двигателини кувватига богликлиги келиб чикади.

Тинчликдаги ишкаланиш кучини максимал киймати эса сирпаниш ишкаланиш кучига тенг эканини хисобга олиб автомобил эришиши мумкин булган максимал тезланишни топа оламиз

md^=^mg => а=№

Агар ишкаланиш коэффиценти ¡=0,75 эканлигини хисобга олсак а=7,5 м\с га эга буламиз. Тезланишни максимал кийматидан биз эга булган а3=8,3 м\с2 натижа физик нуктаи назардан берилган масала жавоби хисобланмайди деган хулоса чикади.

Демак, биз юкорида тезланишга кушилган чегаравий кийматни топиш учун масала шартида берилмаган катталикдан, яъни ишкаланиш коэффициентида фойдаландик. Бу бахолашга оид масалалар ишлашни асосий шарти хисобланади.

Шунингдек, укитувчи томонидан укувчиларга куйидаги мазмундаги саволларнинг берилиши, уларда ушбу жараённи чукур тахлил килиш, хар бир элементларни инобатга олишга ургатади:

- Тортиш кучи Fx ишкаланиш FH кучидан катта булиши мумкинми?

- Агар тортиш кучи Fx ишкаланиш FH кучидан катта Ft> Fh булса харакат тенгламаси кандай булади?

- Нима учун енгил автомобилларнинг тезлиги юкоридан чегаралланган?

- Ишкаланиш кучи билан харакатга каршилик кучини фарки нимада?

- Автомобил харакатига каршилик кучини ва каршилик коеффицентини кандай килиб тажрибада аниклаймиз?

- Топилган катталиклардан фойдаланиб "Cоbalf, автомобилини кувватини бахоланг.

-Масалани жавобидаги хатоликни аниклай оласизми?

- "Cоbalt" автомобилини дивигателини Ф.И.К ни бахолай оласизми?

Юкоридаги масала мухокамасидан куриниб турибдики, хаттоки оддий масалани атрофлича тахлил килиб унга ижодий ёндашиб механика булимини деярли барча конунлари ва тушунчаларини тадбик килиш имкони мавжуд. Бундай амалий дарс машгулотларини академик лицейлар ва ихтисослашган мактабларда ташкил этиш учун укитувчи ва укувчилардан куйидаги куникма ва малакаларни талаб килинади:

- кийинлик даражаси уртачадан юкори булган масалаларни ишлай олиши ва кайсидир параметрини чегаравий кийматини бахолай олиши;

- кийинлик даражаси уртачадан паст булган масала туза билишни ва бу масалани кайсидир чегаравий кийматини бахолай олиши;

- физикага оид жадваллар ва керакли катталиклар билан ишлай олиш ва керакли коеффициент бирликларни танлай олиши.

ХУЛОСА

Юкоридагилардан хулоса киладиган булсак, бахолашга оид масалаларни ишлаш учун укувчиларни доимий равишда бундай масалалар билан ишлашга ургатиб бориш керак. Бунинг учун физика фани укитувчиларидан:

- физик конунлар ва тушунчаларни атроф-мухитдаги жараёнлар билан боглаш;

- фойдаланилаётган ёки янги киритилган физик параметрларни кийматини узгариш чегарасини бахолаб бериш;

- курилаётган масалада берилган физик катталиклардан ташкари жараёнда яна кандай катталиклар иштирок этиши мумкинлиги, аммо нима учун хисобга олинмаганлигини изохлаб бериш;

- амалий машгулотларда ишланган масалалардаги берилган катталикларни альтернатив катталиклар билан алмаштириб олинган натижани реал вокелик билан солиштириб бериш;

- уйда хужалик жихозлари воситасида руй берадиган ёки кундалик хаётда узи катнашадиган доимий вокеаларда ишлатилиши мумкин булган физик катталикларни аниклаб бериш каби куникмалар талаб этилади.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

Уйлаймизки юкоридаги таклифлар асосида хар бир амалий машгулотга ижодий ёндашган холда таёргарлик куриш ва ижодий ёндашиш оркали олдимизга куйилган вазифани бажаришимиз мумкин.

REFERENCES

1. Л.А.Сена "Сборник вопросов задач по физике", Москва. "Великая школа" 1986 г

2. В.С. Димитриев "Физикие задачи оценки" Потенциал 2008 №12 стр 26-30.

3. Г.В.Меледин "Задачи - оценки". "Квант". 1983 №7 стр.55.

4. А.П.Римкевич. Физикадан масалалар туплами. Урта мактабнинг 10-11-синфлари учун кайта ишланган еттинчи нашри Тошкент "Укитувчи" 2003.

5. К.А.Турсунметов, А.А.Узоков, И.Бурибоев, Физикадан масалалар туплами. Академик лицей ва касб-хунар коллежлари учун укув кулланма 4 - нашр. "Укитувчи" 2005

6. М.М.Усмонов. Физикадан савол ва масалалар туплами. Тошкент. "Навруз" 2014.

7. А.А Узоков. Физикадан тестлар туплами (1996-2003) Тошкент. 2010.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.