Научная статья на тему 'Ўқувчи-ёшлар маънавий-маърифий билимларини такомиллаштиришнинг долзарб муаммолари'

Ўқувчи-ёшлар маънавий-маърифий билимларини такомиллаштиришнинг долзарб муаммолари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1599
158
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маънавият / маърифат / миллий ғоя / мафкура / маънавий-маърифий тадбирлар / маданий тарғибот ишлари / оммавий тарғибот. / spirituality / enlightenment / national idea / ideology / spiritually-educational measures / work on cultural propaganda / of mass agitation

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Бегижонова Ҳ.

Ушбу мақолада ёшлар онгига миллий ғояни сингдириш орқали уларнинг дунёқараши, шахсиятини шакллантириш бугунги кунда таълим муассасалари олдида турган энг долзарб вазифалардан бири эканлиги ҳақида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ACTUAL PROBLEMS OF PERFECTION OF STUDENTS SPIRITUAL­ EDUCATIONAL KNOWLEDGE

The article is devoted to the fact that most important task to be deliver today to educational institutions is the formation of attitudes and personality of young people by instilling national idealogie.

Текст научной работы на тему «Ўқувчи-ёшлар маънавий-маърифий билимларини такомиллаштиришнинг долзарб муаммолари»

-\

21

_/

Бегижонова

Сурхондарё вилояти

халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти маънавий-маърифий, илмий ишлар буйича проректори

УКУВЧИ-ЁШЛАР МАЪНАВИЙ-МАЪРИФИЙ БИЛИМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ

БЕГИЖОНОВА X УК.УВЧИ-ЁШЛАР МАЪНАВИЙ-МАЪРИФИЙ БИЛИМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ

Ушбу маколада ёшлар онгига миллий Fояни сингдириш оркали уларнинг дунёкараши, шах-сиятини шакллантириш бугунги кунда таълим муассасалари олдида турган энг долзарб вазифа-лардан бири эканлиги х,акида суз юритилган.

Таянч суз ва тушунчалар: маънавият, маърифат, миллий Fоя, мафкура, маънавий-маърифий тадбирлар, маданий тарFибот ишлари, оммавий тарFибот.

БЕГИЖАНОВА Х. АКТУАЛЬНЫЕ ПРОБЛЕМЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ДУХОВНО-ПРОСВЕТИТЕЛЬСКИХ ЗНАНИЙ УЧЕНИКОВ

В статье речь идёт о том, что самой актуальной задачей, стоящей на сегодняшний день перед образовательными учреждениями, является формирование мировоззрения и личности молодых людей путём внедрения в их сознание национальной идеи.

Ключевые слова и понятия: духовность, просветительство, национальная идея, идеология, духовно-просветительские мероприятия, работы по культурной пропаганде, массовая пропаганда.

BEGIJANOVA KH. ACTUAL PROBLEMS OF PERFECTION OF STUDENTS SPIRITUAL-EDUCATIONAL KNOWLEDGE

The article is devoted to the fact that most important task to be deliver today to educational institutions is the formation of attitudes and personality of young people by instilling national idealogie.

Keywords: spirituality, enlightenment, national idea, ideology, spiritually-educational measures, work on cultural propaganda, of mass agitation.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 4

Илм-фанимизнинг цозирги замондаги долзарб вазифала-ридан бири ёшларни маънавий-маърифий ва мафкуравий жицатдан тарбиялаш, миллий гоямизни назарий жицатдан янада такомиллаштиришдан иборат.

Талаба ёшлар, тингловчи укитувчилар онги-га, миллий Fояни сингдириш оркали ёшларнинг дунёкараши, шахсиятини шакллантириш бу-гунги таълим муассасаларининг олдида турган долзарб масаладир.

Таълимтизимидамаданий-маърифийтадбир-лар ташкил килиш, уларни маънавий-маърифий ва ахлокий тарбияга йуналтирилаётганини таъ-минлаш таълим муассасалари рахбарлари, боFча, мактаб рахбарлари, мактаб маънавий-маърифий ишлар буйича директор уринбосар-ларининг вазифаси хисобланади.

Таълиммуассасаларидамаънавий-маърифий ва мафкуравий ишларнинг ташкил этилиши ва унинг тарбиявий ахамиятини тадкик этиш, ав-вало, шу атамаларни ва унга турдош булган «маънавий-маърифий тадбирлар», «маданий тарFибот ишлари», «бадиий-оммавий тадбирлар», «оммавий тарFиботлар» каби атамалар-нинг мазмуни доираси ва мохиятини аниклашни такозо этади.

Мамлакатимиз ёшларининг катта бир кис-мини камраб олган соха - умумий урта таълим укув тизимида маънавият масаласини окилона ва максадга мувофик ташкил этиш умумдавлат сиёсати микёсидаги вазифадир. Узбекистон мустакиллиги тамойилларига садокатли хамда жамият тараккиётига муносиб хисса кушишга кодир шахсни шакллантириш максадида таълим муассасалари ота-оналар, оила, махалла оксоколлари,маx1аллакумиталари,жамFармалар билан узаро пухта хамкорлик киладилар.

Буларнинг барчаси боFча ва мактабларда таълим олаётган тарбияланувчи ва укувчиларнинг маънавий-ахлокий тарбиясига хукумат микёсида катта ахамият берилаётганидан да-лолат беради. БошланFич синф укувчиларига маънавий ва ахлокий тарбия беришда миллий кадриятлар билан умуминсоний кадриятлардан хам самарали фойдаланиш, айни пайтда, уларга умумтараккиётнинг замонавий ютукларини хам пайвандлаш талаб килинади. Маънавий барка-мол ёш авлод уз халки, Ватан тарихи, буюк сий-молари, миллий ва тарихий кадриятлари, урф-одатлари, расм-русумлари, туй-маракалари, уларнинг мохиятини чукур билган холда жахон

адабиёти, санъати, маданияти дурдоналари билан яхши таниш булмоFи, кишилик жамияти тараккиёти тарихи давомида кулга киритилган ютуклар билан ошно булмоFи даркор. Бунда укувчи-ёшларга маънавий ва ахлокий тарбия беришни ташкил этиш, калбига чукур сингдириш ва уларни режалаштириб, доимо намуна-ли олиб бориш талаб килинади.

Табиийки, шу уринда «Буларнинг барчаси-ни урганиш учун вакт хам, имконият хам ет-маса керак?», «Аудиовизуал техника тараккий этиб кетган бир замонда буларни урганишга бошланFич синф укувчиларида хохиш ва мойил-лик буладими?» кабилидаги саволлар туFилиши табиий. Хамма гап хам ана шунда! Укувчи-ёшлар билан маънавий ва ахлокий тарбия олиб боришни ташкил этишда буларнинг барчасини хисобга олиш керак. Укувчи-ёшларнинг маънавий ва маданий тарбияси масаласига комплекс тарзда ёндашиш талаб килинади.

Укувчи-ёшлар орасида олиб бориладиган маънавий ва ахлокий ишларнинг методикасини яхши билиш мазкур сохадаги муваффакиятли фаолият олиб боришнинг гаровидир. Билим масканларида олиб бориладиган маънавий-маърифий ишларнинг самараси, энг аввало, туFри тузилган режа ва тадбирларга боFликдир. Таассуфки, айрим таълим муассасалари фао-лиятини урганиш жараёнида улар тузган режа-ларнинг аксариятида утказиладиган тадбирлар кадимдан нишонланиб келинадиган байрамлар, спорт мусобакалари, ота-оналар йиFилиши ва кисман сухбатлар утказишдан иборатлигининг гувохи булдик. Режаларда маърифий ва тарбиявий ишлар эътиборга олинган булса хам, маънавий тарбия сохасидаги ишлар етарли хисобга олинмаган. Шу боис биз билим масканлари укитувчи ва укувчилари уртасида олиб бориладиган маънавий-маърифий ишларнинг тахми-ний режа ва тадбирлари, режадаги вазифалар-ни бажаришда нималарга эътибор берилиши лозимлиги хакида уз фикр-мулохазаларимизни айтиб утишни лозим деб топдик.

Маънавий-ахлокий ва маърифий тарбия во-ситалари ва усулларига келганда шуни алохида кайд этмок лозимки, бунда хар бир халкнинг

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 4

шaкллaнгaн x1aëтий-тapиxий тaжpибaлapи, ypф-oдaтлapи, кaдpиятлapи, aдaбий, мaдaний мe-pocи вa aнъaнaлapигa тaянмoк кyпpoк caмapa бepиши мумкин. Мaънaвий-мaъpифий вa мaф-кypaвий тapFибoт ишлapи хeч кaчoн хoзиpгидeк дoлзapб мacaлaгa aйлaнмaгaн.

Мaънaвий-axлoкий, pyхий-жиcмoний eтyк вa фaoл шaxcгинa жaмиятнинг тapaк1к1иëт мaз-муни, дaвлaтнинг иcтикбoл йули, шaxc, жaмият-дaвлaт мaнфaaтлapининг биp бутунлиги, y3apo ички бoFликлигини тyшyнaди. Мaънaвий-axлoкий ишлapни тaшкил этишдa мухим вaзи-фaлap кyйидaгилapдaн ибopaт:

- Укyвчилapдa axлoкий cифaтлapни Luaicn-лaнтиpиш вa уни жaмият тapaккиëтидaги po-лини ëшлap oнгигa cингдиpишнинг aхaмиятини oчиб бepиш;

- мaънaвий-axлoкий ишлapнинг янaдa тaкo-миллaшyвини ^^тиш вa бу мacaлaдa aмaлгa oшиpилгaн ишлapни yмyмлaштиpиш;

- мaънaвий-axлoкий ишлapни тaшкил этиш-дa мaънaвият, мaъpифaт, мaфкypa тyшyнчaлa-pининг y3apo бoFликлиги, aлoкaдopлиги, биpи иккинчиcини инкop килмacлиги, тapбиявий жapaëндa yлapдaн yмyмлaшгaн x1oлдa фoйдaлa-ниш мумкинлигини тyшyнтиpиш вa хoкaзo.

Мaънaвий иcлoхoтлap дaвлaт cиëcaтининг ycтyвop йyнaлиши бyлгaни, мaфкypaвий тax1дид вa axбopий xypyжлap кyпaйиб бopaëтгaни, oдaмлap oнги вa кaлбини эгaллaш йyлидaги кypaш жapaëнлapи кyчaйгaни учун хaëтнинг бapчa жaбхaлapи, ишлaб чикapишнинг хaммa coхaлapи, aхoлининг хaммa кaтлaмлapи opa^-дa мaънaвий-мaъpифий вa мaфкypaвий coхaдa жaдaл ишлapни aмaлгa oшиpиш тapFибoтчи oл-дидaги энг мухим вaзифa хиcoблaнaди. Шунинг учун х^м мaънaвий-мaъpифий тapFибoт ишлa-pи кaндaй дacтyp вa йyнaлиш, кaйcи кypcaтмa вa кУллaнмa, кaнaкa peжa acocидa, кaй ^вия-дa, кимлap тapaфидaн oлиб бopилaëтгaни Foят мухим мacaлa 6Ули6 тypибди.

Шapкoнaмaънaвий-axлoкийкaдpиятлapимиз юкcaк мaдaният capчaшмacи хиcoблaнaди. Бу-гунги кyндa бoлaлapимизни шapкoнa oдoб-axлoк, миллий кaдpият, ypф-oдaт вa aнъaнaлa-pимиз acocидa тapбиялaш кaттa aхaмият ^c6 этaди. Бoзop иктиcoдиëти дaвлaтимизгa xopи-жий мaмлaкaтлapнинг capмoяcи, янги тexнo-лoгияcи, зaмoнaвий бoшкapyв ycyллapи билaн биp кaтopдa yлapнинг мaдaнияти, тypмyш тap-зи, дyнëкapaши кaбилapни хaм oлиб кeлмoкдa.

Шунинг учун биз бoлaлapимизни миллaтимиз-нинг иззaт-нaфcи, Fypypигa тeгaдигaн aйpим нoмaъкyл хoллapдaн acpaшимиз, уни фapзaнд-лapимизгa тyFpи тyшyнтиpишимиз вa хaëтгa peaл куз билaн кapaшни ypгaтишимиз 3apyp.

Тaълим жapaëнидa укитувчининг oбpУcидaн oкилoнa фoйдaлaниб, Укyвчидa yюшкoклик, мeхнaтceвapлик, Укишгa ниcбaтaн ижoбий му-нocaбaт, диккaтни бoшкapиш, xyлкни иpoдa килиш, уз-узини кУлгa oлиш, бaFpикeнглик, œ-чиpимлилик, инcoнийлик фaзилaтлapини шaкл-лaнтиpиш вa интилиш, фaoллик тyЙFyлapини вyжyдгa кeлтиpиш юкopи caмapa бepaди.

Тapбиявий жapaëнни aмaлгa oшиpишдa Faмxypлик билaн биp кaтopдa яxши тapбия кypишгa acocлaнгaн интизoмгa ^тъий pиoя килиш зapypдиp. Бу бoлa билaн дoимий мyлoкoт, тyшyнтиpиш, мyхoкaмa килиш, aгap бoлaнинг xyлк-aтвopи шуни тaлaб килca, oFзaки тaнбeх бepиш, яxши xyлк-aтвop учун тaкдиpлaшни нa-зapдa тyтaди.

Тaълим-тapбия aйни пaйтдa oдaмлap ëши, ycиш дapaжacигa ^pa6 мaълyм йyнaлиш хaмдa мeзoнлapгa э^ бyлaди. Бу тaълим-тapбиянинг aндoзaгa бул^н эхтиëжини хaм бeлгилaйди. Дeмoкчимизки, тaълимнинг хaм, тapбиянинг хaм мeъëpи, мaзмyн мyндapижacи, йyнaлиш тypлa-pи, микдopи бyлaди. Одaмзoд узини тaний бoш-лaгaндaн бepи тaълим-тapбиягa эхтиëж ceзaди. Уз-yзидaн мaълyмки, xaлк вa Вaтaннинг ^лгу-cи иcтикбoли, тaкдиpи бугун мaктaбдa тaълим oлaëтгaн aвлoдгa бoFлик. Тaълим-тapбиянинг мaзмyни, caвияcи мaмлaкaт иктиcoдиëти, ^ë-caтининг иcтикбoлини бeлгилaйди. Шунинг учун уз кeлaжaгини yйлaгaн миллaт, мaмлaкaт мaънaвий-мaъpифий иcлoхoтлap opкaли мaъ-нaвий eтyк aвлoдни вoягa eткaзиш, yлap учун зaмoнaвий шapт-шapoитлap яpaтишни биpин-чи нaвбaтдa хaл этилиши зapyp бyлгaн вaзифa дeб билaди.

Тapбияли булиш - бу, xyлк-aтвopни нaзopaт килишдaн ибopaтдиp. Бyндaй нaзopaт инcoнгa ëмoн xaтти-хapaкaтлapдaн caклaниш имшнини бepaди. Агap шaxc xyлк-aтвopи вa axлoкийлиги хaкидa кaЙFypca, y ижтимoийлaшyвгa эpишгaн бyлaди. Тapбия уз мoхиятигa кypa ижтимoий жихaтдaн ижoбий cифaтлapни хocил килиш Xиcoблaнaди. Тapбия мaxcyc фaoлият cифaти-дa мyaйян дacтyp, aнглaб oлингaн мaкcaднинг мaвжyдлиги билaн тaъcиp кypcaтишнинг мaxcyc ишлaб чикил^н вa acocлaб бepилгaн вocитaлa-

ЗAMОНAВИЙ TAЪЛИM / COBPEMEHHOE ОБPAЗОВAНИЕ 2015, 4

/- 24 ТАЪЛИМ МУАССАСАСИДАГИ ТАРБИЯ / \

ВОСПИТАНИЕ В ОБРАЗОВАТЕЛЬНОМ ЗАВЕДЕНИИ

ри, шакллари хамда методларининг тасодифий ёки стихияли таъсирларидан ажралиб туради. Маълумки, тарбиянинг энг мухим вазифаси ёш авлодда мустахкам эътикод ва x1ис-туЙFулар хамда уларга асосланган маънавий хулк,-атворни хосил килишдир. Бу вазифани фаол ва муайян максадни кузлаш билан бир каторда боланинг индивидуал хусусиятларини хисобга олиш йули билангина хал этиш мумкин.

Маънавият инсоннинг инсонийлик мохияти, инсон шахсида таркиб топган ижобий фази-латлар мажмуи хисобланади. Шахсдаги ижобий фазилатлар жамиятда тарихан шаклла-нади. Шундай экан, улар ижтимоий тараккиёт махсулидир. Маънавият яхшиликка мойиллик, ёмонликдан тийилиш, жамиятнинг ахлокий, хукукий, маърифий-маданий мезонларига амал килиш хиссидир. Гарчи яхшилик ва ёмонлик-нинг миллати булмаса-да, хар бир миллатнинг уз маънавияти бор.

Маълумки, Шарк УЙFониш даврида маъна-вий-маърифий сохада асосий масала инсон муаммоси булган. Шунинг учун хам таълим-тарбия масалаларига катта эътибор берилган. Инсонийлик, инсонни улуглаш Fояси таълим-тарбияга оид яратилган асарларнинг асосий узаги саналган. Бу Fояни, яъни инсонпарварлик Fоясини амалга оширишнинг асосий воситала-ри сифатида юксак ахлокий одатлар, инсоний муносабатлар ва хислатларни таркиб топти-ришга олиб келувчи таълим-тарбияни амалга ошириш мухим масала килиб куйилган. Зеро, инсонийлик Fоясида юксак ахлокий хислатлар ифодалангани учун хам Шарк уЙFониш даври фалсафаси, психологияси ва педагогикасида таълимий-ахлокий йуналиш мухим ахамият касб этади. Ахлок масаласи файласуфларнинг хам, буюк мутафаккирларнинг хам, тарихчи-ю шоир, хатто адибларнинг хам диккат маркази-

да булди. Таълимий-ахлокий рисолалар пайдо булиб, ахлокнинг хам назарий, хам амалий ма-салалари тах,лил этилди.

Асрлар мобайнида халкимизнинг юксак маънавияти, адолатпарварлик, маърифатсе-варлик каби эзгу фазилатлари Шарк фалсафаси ва ислом дини таълимоти билан узвий равишда ривожланди. Бизнинг келажаги буюк давлати-миз шу фалсафага уЙFун холда шаклланмокда. Янгидан барпо этаётган жамиятимизнинг ижтимоий-маънавий асосларини белгилашда юкоридаги Fояларга суянсак хато булмайди.

Одатда инсон шахсидаги ижобий фазилатлар авлодлардан авлодларга утиши, эъзозла-ниши билан кадриятга айланади. Кадриятлар уз навбатида инсон акли, тафаккури, характе-ри, хис-туЙFуларини шакллантиради. Шу асно-да маънавиятнинг жамиятдаги етакчи Fоялар билан хам боFликлиги англашилади. Жамияти-мизда келажаги буюк хукукий демократик дав-лат куриш даврнинг етакчи Fояси саналади ва бу максадни амалга ошириш учун маънан етук, ахлоки юксак, рухан ва жисмонан соFлом ав-лодни тарбиялаш хаётий эхтиёж хисобланади.

Тарбия узлуксиз давом этадиган жараёндир. Унинг тарихи узок-узокларга бориб такалади. Агар утмиш билан маданий меросимизга назар ташласак, бобокалонларимиз бу борада жонку-ярлик билан узларининг кимматли фикрларини баён этганларини курамиз. Ана шу мерос неча-неча асрлардан бери ёшларни хар томонлама баркамол инсон килиб тарбиялашда мухим ахамият касб этмокда. Демак, биз узимизнинг миллий анъаналаримиз, урф-одатларимиз, те-ран аклу заковат билан битилган алломалари-мизнинг угитларидан уз урнида фойдалансак, албатта, фарзандларимиз вазмин, хушфеъл, одобли булиб тарбия топадилар.

Адабиётлар:

1. Каримов И.А. Маънавий юксалиш йулида. - Т.: «Узбекистон», 1998.

2. Каримов И.А. Ватан саждагох каби мукаддасдир. 3-жилд. - Т.: «Узбекистон», 1996.

3. Кодиров У. Ёшларни диструктив таъсирлардан химоялашнинг психологик жихат-лари. / Монография. - Т.: «Фан ва технологиялар», 2014.

4. www.ziyonet.uz

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 4

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.