Научная статья на тему 'Глобаллашув даврида ёт ғоялар ва мафкуравий хуружларнинг зарарларини очиб бериш ҳамда уларга қарши курашиш йўллари'

Глобаллашув даврида ёт ғоялар ва мафкуравий хуружларнинг зарарларини очиб бериш ҳамда уларга қарши курашиш йўллари Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
5717
621
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глобаллашув / инсон / фаровон ҳаёт / толерантлик / оммавий маданият / субмаданият / урф-одат / ахлоқ / қадрият / маънавият / тараққиёт / ғоявий тарбия / омил / дин / ахборот. / globаlaziation / human / wellbeing life / tolerance / mass culture / subculture / customs / ethics / spirituality / development / ideology education / factor / religion / information

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Акиева Х. Х., Саидова Н.

Мазкур мақолада ижтимоий, сиёсий, демократик жараёнларга алоҳида эътибор қаратиш, толерантлик ўзбек халқининг менталитетига хос хусусиятлардан бири экани, мутафаккирларнинг қарашлари ҳамда Президентимизнинг бузғунчи ғоялар ва мафкуравий хуружларнинг зарарлиги ҳақидаги фикрлари, инсонга ғоявий таъсир кўрсатиш омиллари, ғоявий таъсир йўналишлари, шакллари, услублари, ғайриинсоний ғояларнинг оқибатлари, кўринишлари, унга қарши кураш йўллари батафсил баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE WAYS OF EXPOSURE OF STRANGE IDEAS AND CONSEQUENCES, INFLUENCES OF ENEMY IDEOLOGY, IN GLOBOLAZIATION AGE AND THOSE OWERCOMING.

In the article attention is payed to social, political and democracy processes, being distinctive features of Uzbek people’s mentality as tolerance. There is discussed Uzbec Republic President’s position in regards of strage and destructive edeas and attacs, expressed factors directions forms, methods and subsequeses, instigating illigal edeologies, as well ways of fight with those.

Текст научной работы на тему «Глобаллашув даврида ёт ғоялар ва мафкуравий хуружларнинг зарарларини очиб бериш ҳамда уларга қарши курашиш йўллари»

Акиева ^.Х.,

Сурхондарё вилояти халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти «Ижтимоий-иктисодий фанлар» кафедраси укитувчиси; Саидова Н.,

Термиз давлат университети талабаси

ГЛОБАЛЛАШУВ ДАВРИДА ЁТ ГОЯЛАР ВА МАФКУРАВИЙ ХУРУЖЛАРНИНГ ЗАРАРЛАРИНИ ОЧИБ БЕРИШ ДОМДА УЛАРГА КАРШИ КУРАШИШ ЙУЛЛАРИ

АКИЕВА Х.Х., САИДОВА Н. ГЛОБАЛЛАШУВ ДАВРИДА ЁТ €ОЯЛАР ВА МАФКУРАВИЙ ХУРУЖЛАРНИНГ ЗАРАРЛАРИНИ ОЧИБ БЕРИШ ЦАМДА УНГА КАРШИ КУРАШИШ ЙУЛЛАРИ

Мазкур маколада ижтимоий, сиёсий, демократик жараёнларга алох,ида эътибор каратиш, то-лерантлик узбек халкининг менталитетига хос хусусиятлардан бири экани, мутафаккирларнинг карашлари х,амда Президентимизнинг бузFунчи Fоялар ва мафкуравий хуружларнинг зарарли-ги х,акидаги фикрлари, инсонга Fоявий таъсир курсатиш омиллари, Fоявий таъсир йуналишлари, шакллари, услублари, Fайриинсоний Fояларнинг окибатлари, куринишлари, унга карши кураш йуллари батафсил баён этилган.

Таянч суз ва тушунчалар: глобаллашув, инсон, фаровон х,аёт, толерантлик, оммавий мада-ният, субмаданият, урф-одат, ахлок, кадрият, маънавият, тараккиёт, Fоявий тарбия, омил, дин, ахборот.

АКИЕВА Х.Х., САИДОВА Н. ПУТИ РАЗОБЛАЧЕНИЯ ВРЕДА И ПОСЛЕДСТВИЙ ЧУЖДЫХ ИДЕЙ И ИДЕОЛОГИЧЕСКИХ ВЫЛАЗОК В ПЕРИОД ГЛОБАЛИЗАЦИИ, А ТАКЖЕ МЕТОДЫ БОРЬБЫ ПРОТИВ НИХ

В данной статье уделено внимание социальным, политическим и демократическим процессам, являющимися одними из своеобразных качеств, присущих менталитету и толерантности узбекского народа. Изложены мысли Президента Республики Узбекистан о вреде чуждых и разрушающих идей и вылазок, изложены факторы, направления, формы, методы и последствия противозаконных идеологий, а также пути борьбы с ними.

Ключевые слова и понятия: глобализация, человек, благоустроенная жизнь, толерантность, массовая культура, субкультура, традиции и обычаи, нравственность, ценность, духовность, развитие общества, идейное воспитание, фактор, религия, информация.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 3

V_/

AKIYEVA KH.,KH., SAIDOVA N. THE WAYS OF EXPOSURE OF STRANGE IDEAS AND CONSEQUENCES, INFLUENCES OF ENEMY IDEOLOGY, IN GLOBOLAZIATION AGE AND THOSE OWERCOMING.

In the article attention is payed to social, political and democracy processes, being distinctive features of Uzbek people's mentality as tolerance. There is discussed Uzbec Republic President's position in regards of strage and destructive edeas and attacs, expressed factors directions forms, methods and subsequeses, instigating illigal edeologies, as well ways of fight with those.

Keywords: globalaziation, human, wellbeing life, tolerance, mass culture, subculture, customs, ethics, spirituality, development, ideology education, factor, religion, information.

Узбекистонда таълим-тарбия соцасини ислоц цилишнинг асосий омилларидан бири шахс маънавияти ва таълим усту-ворлиги цисобланади.

Узбекистан Республикаси Президенти И.А.Каримов бу борада куйидаги фикрларни билдирган: «Бугунги кунда бир оддий хакикат барчамиз учун аён булиши керак: олдимизда турган энг эзгу максадларимиз - мамлакатимиз-нинг буюк келажаги хам, эртанги кунимиз, эркин ва фаровон хаётимиз хам, Узбекистоннинг XXI асрда жахон хамжамиятидан кандай урин эгал-лаши хам - буларнинг барча-барчаси аввалам-бор янги авлод, униб-усиб келаётган фарзанд-ларимиз кандай инсонлар булиб вояга етишига боFликдир»1.

Бу эса бизнинг ижтимоий, сиёсий, демократик жараёнларга алохида эътибор каратишимизни такозо этади.

Глобаллашув даврида ёшлар орасида толе-рантлик мухим роль уйнаши шубхасиздир. Чун-ки, бир томондан, ёшларнинг дунёнинг турли худудларида яшаб, узаро алока килишга интилиш-лари хамда уларнинг турмуш тарзи, хулк-атвори, одатлари, хис-туЙFулaри, фикр-мулохазалари, Fоялaри ва эътикодларига нисбатан чидамлилик, иккинчи томондан, замонавий педагогик техно-логияларни таълим жараёнига жорий этиш, дарс-ларда инновацион услубларни куллаш, укитувчи ва укувчиларда турли Fоялaр окимини шакллан-тириш, педагогик хамкорлик масалалари таълим жараёнида толерантликни кузда тутади. Аслида толерантлик узбек халкининг менталитетига хос хусусиятлардан биридир.

Бугунги кунда мустакил ривожланиш йулидан бораётган мамлакатимизга нисбатан Faрaз ният билан каровчилар оз эмас, бу ёвуз кучлар террорчилик йули билан тараккиёт йулидан

1 Каримов И.А. «Камолот» ёшларимизнинг чинакам су-янчи ва таянчи булсин. // «Халк сузи» газетаси, 2001 йил 25 январь.

чaлFитишгa, бизни карамликка солишга булган интилиши укувчи-ёшлардан узлигини англаш, онгли, хушёр ва мустакил фикрга эга булишни такозо этади.

Узбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов таъкидлагандек, «Глобаллашув жараёнининг яна бир узига хос жихати шундан иборатки, хозирги шароитда у мафкуравий таъ-сир утказишнинг нихоятда уткир куролига ай-ланиб, хар хил сиёсий кучлар ва марказларнинг манфаатларига хизмат килаётганини соFлом фикрлайдиган хар кандай одам, албатта, кузати-ши мукаррар»2.

Хавфсизлик ва баркарорликни таъминлаш, фукароларнинг тинчлигини асраш, худудий ях-литлик тушунчаси, акидапарастлик, диний экстремизм ва терроризмга карши кураш, озод ва обод Ватан, фаровон хаёт барпо этиш, тинчликни асраш Fоялaрини миллий Fоя туркумига кирувчи фанлар режасидаги мавзулар оркали укувчилар онги ва калбига сингдириш максадга мувофик хисобланади.

БузFунчи Fоялaр ва мафкуравий хуружлар-нинг зарарларини «Миллий истиклол Fояси ва маънавият асослари» фанидан 7-синф учун мулжалланган дарсликнинг «Fоягa карши Fоя, фикрга карши фикр», «Маънавиятга тахдид -узлигимиз ва келажагимизга тахдид» бобларида, 9-синфдаги «Дунёнинг мафкуравий манзараси», «Мафкуравий полигон», «Мафкуравий иммунитет», <^оявий бушлик» каби мавзуларида кенг ёритиш, очиб бериш катта самара беради.

Faйриинсоний, ёт Fоялaрни келтириб чикарувчи омиллар куйидагилардан иборат:

- маънавий кашшоклик;

2 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: «Маънавият», 2008. -113-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 3

- диний экстремизм, бегона ва сохта диний акидалар, жангариликни тарFиб килиш;

- акидапарстлик;

- узликни англамаслик;

- локайдлик;

- халкаро терроризм;

- наркобизнес;

- ноконуний курол-яроF савдоси.

Fоявий таъсир йуналишлари - аклий, ахлокий, мехнат, эстетик таълим-тарбия, оммавий ахбо-рот воситалари.

Fоявий таъсир шакллари - индивидуал, жа-моавий, оммавий.

Fоявий таъсир услублари - тушунтириш, ишонтириш, Fоявий тарбиялаш, уюштириш, Fоявий иммунитетни шакллантириш.

Бугунги кунда ёшларни Fоявий тарбиялаш, уларда мафкуравий иммунитетни шаклланти-риш, кадрият, урф-одат, анъаналарга хурмат уЙFотишда улуF мутафаккир-олимларимиз сама-рали ижодининг урни бекиёс ва ёшлар тарбия-сидаги роли каттадир.

Хаттоки, улуF мутафаккирларимиздан Фаро-бий хам узининг фалсафий карашларида одам-нинг тузилиши, рухияти, моддий ва маънавий оламини урганишга ахамият берган. Абу Райхон Беруний билим умуминсоний кадриятларни урганишнинг калити эканлигини таъкидлайди. Ахмад Югнакий эса «Билим хакида сузлайман, сузимга кулок сол, илмли кишига узингни якин тут. Билим билан саодат йули очилади, шунга кура илмли бул, бахт йулини изла. Билимли киши (киммат) бахоли динордир, илмсиз жохил киши кимматсиз емишдир (мевадир)» дейди.

Этика ва ахлокий тарбия масалаларини фалсафий-педагогик асосда ёритиб беришга харакат килган, айникса, оила тарбиясида ота-онанинг урнига алохида тухталган Абу Али ибн Сино инсоний муносабатлар, унинг энг катта маънавий-рухий бойлиги хакида узининг «Куш тили» асарида батафсил баён этади. Асарда ин-сонларга хос булган характер хислатлари, улар-нинг ижобий ва салбий томонлари ёритиб бе-рилган. Масалан, иккиюзламачилик, ёлFончилик, хоинлик каби хислатлар кораланади, инсон усти-дан хар кандай зуравонликлар инкор этилади.

Узбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов таъкидлаганидек: «Бу хакда фикр юритганда, бизнинг улуF аждодларимиз уз даврида комил инсон хакида бутун бир ахлокий мезонлар мажмуини, замонавий тилда айтганда, шаркона ахлок кодексини ишлаб чикканликларини эслаш уринли, деб биламан.

Ота-боболаримизнинг онгу тафаккурида аср-лар, минг йиллар давомида шаклланиб, сайкал топган ор-номус, уят ва андиша, шарму хаё, ибо ва иффат каби юксак ахлокий туЙFу ва тушун-чалар бу кодекснинг асосий маъно-мазмунини ташкил этади, десак, уйлайманки, хато килмаган буламиз»1.

Ибн Сино инсон хулклари хакида куйидагича фикр билдиради: «Хулкларнинг барчаси уз та-биати билан гузал, ёмон хулк-атворларга эса кейин эришилган булади».

Афсуски, жамиятда учраб турадиган мил-лий Fояга зид, салбий холатлар - бефарклик, мактанчоклик, хушомадгуйлик, хасадгуйлик, манманлик, хакикатни менсимаслик, носоFлом таниш-билишчилик, махаллийчилик, мансабпа-растлик ва хоказоларнинг мавжудлиги ачинарли холат хисобланади. Бу хакда гапирар эканмиз, уларни бартараф этишнинг куйидаги йулларини айтиб утиш мумкин:

- жамиятда эркин фикр ва фикрлашлар, Fоялар хилма-хиллиги, танкид, уз-узини танкид мухитини яратиш;

- демократия ва ошкоралик мухитини кучай-тириш;

- соFлом ва эркин ракобат мухитини яратиш;

- жамиятда илм-маърифатнинг мавкеини оширишга эришиш.

Республикамизда маданий-маърифий ишлар-нинг ахамияти катталигини инобатга олган холда Узбекистон Республикаси Президенти томони-дан 2006 йил 25 августда «Миллий Fоя тарFиботи ва маънавий-маърифий ишлар самарадорлиги-ни ошириш туFрисида»ги ПК-451-сонли карори кабул килинди. Мазкур карор билан Миллий Fоя ва мафкура илмий-амалий маркази ташкил этил-ди. Бугунги кунда амалга оширилаётган давлат сиёсатининг устувор йуналишлари, кенг куламли ислохотларнинг мохияти, кабул килинган ко-нун хужжатлари ва давлат дастурларининг аха-миятини атрофлича шархлаш ва тушунтириш, юртимизга карши каратилган Fоявий ва ин-формацион хуружлар, уларнинг ортида турган кучларнинг Fаразли максадларини фош килиш, одамларни хушёрлик ва огох,ликка даъват этиш, олимлар сиёсатини ва мутахассислар, ижодкор-лар, зиёлилар иштирокида жойларда самарали тарFибот тизимини йулга куйиш ушбу Марказ-нинг асосий вазифалари деб белгиланди.

1 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: «Маънавият», 2008. -118-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 3

V_/

Бунда хар бир фукаро Fайриинсоний ёт Fоя-ларнинг зарарли окибатларини билиши талаб этилади. Улар куйидагилардан иборатдир:

- инсонни табиатга зид, салбий томонга узгартиради;

- носоFлом турмуш тарзини шакллантиради;

- фикрлар хилма-хиллигини чеклайди;

- карамлик, тобелик мухитини яратади;

- тафаккур тарзини уз негизларидан бегона-лаштиради;

- бегона урф-одат ва анъаналарни тарFиб килади, уларнинг кириб келишига шароит яратади;

- мамлакатни, халкни уз миллий кадрият-ларидан, охир-окибат тараккиёт йулидан бего-налаштиради;

- жамиятда халклар ва миллатлараро тотув-лик, динлараро баFрикенгликка рахна солиб, ички ихтилофлар, парокандаликка олиб келади.

Узбекистан Республикаси Президенти И.А.Каримов таъкидлаганидек: «Хозирги вактда ахлоксизликни маданият деб билиш ва аксин-ча, асл маънавий кадриятларни менсимас-дан, эскилик саркити деб караш билан боFлик холатлар бугунги тараккиётга, инсон хаёти, оила мукаддаслиги ва ёшлар тарбиясига катта хавф солмокда ва купчилик бутун жахонда бамисоли бало-казодек таркалиб бораётган бундай хуруж-ларга карши курашиш накадар мухим эканини англаб олмокда»1.

Уларнинг бу хатоси дунёда «бой берилган ав-лод» - «lost депегаЫоп» (бекарорлик, депрессия шароитида туFилган, худбин, локайд, жамиятга фойдаси тегмайдиган, шафкатсиз, аламзада, ич-киликбозликка ружу куйган, жиноий ишларга кул урган, кулидан иш келмайдиган, ахлоксиз кишилар тоифаси) иборасини пайдо килди.

Шундай экан, зарарли Fояларнинг олдини олишда куйидагиларга эътибор каратишим шарт ва зарур:

- оилада ёшларга соFлом тарбия бериш;

- фукароларнинг иймон-эътикодини мустах-камлаш;

- миллий ^урур ва ифтихор билан яшашлари-га эришиш;

- хар томонлама комил инсонлар килиб тар-биялаш;

- мафкуравий иммунитетни кучайтириш;

- фукаролар онгида миллий Fояни шакллан-тириш.

1 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: «Маънавият», 2008. -117-б.

Шу уринда мафкуравий таъсир ва тахдидлар, хозирги замонда инсон онги ва калби учун ку-раш хакида гапирар эканмиз, куйидаги тушунча-ларнинг мазмун-мохиятини ёритиш зарур:

1. Мафкуравий иммунитет - шахс, ижтимоий гурух, миллат, жамиятни турли зарарли Fоявий таъсирлардан химоялашга хизмат килувчи ти-зим.

2. Мафкуравий бушлиц - Fоявий тарбия олиб борилмаслик, эътибордан четда колиш натижа-сида вужудга келадиган Fоясизлик, мафкуравий вакуум холати.

3. Мафкуравий профилактика - зарарли Fоялар кириб келишининг олдини олишга каратилган чора-тадбирлар мажмуаси.

4. Мафкуравий тарбия тизими - тарбиянинг алохида тизими булиб, миллий Fоянинг ахоли, айникса, ёшлар онги ва калбига чукур сингди-риш механизмини назарда тутади.

Узбекистан Республикаси Президенти И.А. Каримов таъкидлаганидек: «... маънавий-маърифий тарFибот ишларининг таъсирчанлигини таъмин-лайдиган замонавий информацион ва компьютер технологияларини кенг жорий этиш, жамияти-мизнинг мафкуравий иммунитетини кучайтириш-га каратилган самарали усул-услубларни ишлаб чикиш, давлат ва жамоат ташкилотлари учун те-гишли тавсия ва кулланмаларни тайёрлаш бугунги кунда мухим вазифамизга айланиб бораётга-нини чукур тушуниб олишимиз зарур»2.

Мафкуравий иммунитет тизимини шакллан-тиришда мафкуравий профилактиканинг урни катта. Зеро, у уз мохиятига кура, ёт Fоялар кириб келишининг олдини олиш ва уларни йукотишга каратилган чора-тадбирлар мажмуини уз ичига олади. Демак, мафкуравий профилактика ижтимоий институтлар томонидан амалга ошири-ладиган хилма-хил Fоявий-тарбиявий, сиёсий, иктисодий, ижтимоий, маънавий ишлар мажмуини, бир суз билан айтганда, бу сохада туFри ташкил этилган таълим-тарбия тизимини камраб олади.

Ёт Fайриинсоний Fояларнинг куринишлари:

- коммунистик мафкура;

- космополитизм, буюк давлатчилик шови-низми;

- диний экстремизм ва акидапарастлик;

- иркчилик Fояси;

- фашизм, неофашизм;

- агрессив миллатчилик;

- сепаратизм;

2 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: "Маънавият", 2008. -127-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 3

- панисломизм;

- пантуркизм;

- субмаданият;

- оммавий маданият ва хоказолар.

Айникса, «оммавий маданият» махсулотлари

жахон буйлаб кенг таркалаётган бугунги кун-да улар ёшлар орасида турли норасмий харакатларнинг шаклланишига сабаб булибгина колмай, жамият хаётини издан чикариш, успирин ёшларни йулдан уриш воситасига хам айланмокда. Бошка жихатдан, уларнинг хаёти эгоистик майллар - узини хаддан зиёд яхши куриш, шахсий манфаатини хамма нарсадан устун куйиш тамойилига таянади.

«Оммавий маданият» ёки «субмаданият»ни бир-биридан фарклаш жуда кийин. Чун-ки улар бир-бири билан уЙFунлашиб кетган. Уларнинг фалсафаси уз «Мен»ини жамоанинг «биз»ига карши куядиган индивидуализм билан суFорилган. Бундай ёндашув узгалар хис-туЙFуси, кизикишини хурмат килиш, жамоага кулок солиш урнига шахсий манфаатни мутлаклаштиришга олиб боради.

Бугунги кунда, «Одноклассники», «Фейсбук», «В контакте» ижтимоий тармоклари ёшлар-га янги-янги Fоялар «улашмокда». Энди улар уз Ватанига эмас, хориж хаётига купрок дахл-дор булиб колишмокда. Ёшлар уз халкининг кахрамонларига эмас, «оммавий маданият»нинг кахрамонларига таклид килишмокда.

Юкоридаги каби ёт Fоялардан укувчи-ёш-ларни асраш, уларда миллийликка хос хусуси-ятлар - мехнатсеварлик, саранжом-саришталик, хакикатгуйлик, камсукумлилик, андишалилик, мехр-мурувватлилик, янгиликка интилиш, узини ва узгаларни кадрлаш, мехмондустлик, катталар-га хурматда, кичикларга иззатда булиш кабилар-ни таркиб топтириш зарур.

Узбекистан Республикаси Президенти И.А.Каримов таъкидлаганидек: «Эндиликда ол-димизда турган энг мухим вазифа - ана шу юк-сак тушунчалар билан бирга миллий Fоямизнинг узвий таркибий кисмларини ташкил киладиган комил инсон, ижтимоий хамкорлик, миллатлар-аро тотувлик, динлараро баFрикенглик каби та-мойилларнинг маъно-мохиятини бугунги кунда мамлакатимизда олиб борилаётган маънавий-маърифий, таълим-тарбия ишларининг марка-зига куйиш, уларни янги боскичга кутариш, ёш авлодимизни хар томонлама мустакил фикрлай-

диган етук дунёкараш эгалари килиб тарбиялаш-дан иборат»1.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бунда маънавий-маърифий тадбирларнинг урни бекиёсдир. Мустакиллик куни, Конституция кабул килинган кун, Ватан химоячилари куни, Укитувчилар ва мураббийлар куни, Навруз, Ра-мазон, Курбон хайитлари, Хотира ва кадрлаш куни, Янги йил, Халкаро хотин-кизлар куни, Халкаро болалар куни, Шахидлар куни (31 август) каби байрам кунлари фукаролар уртасида миллий бирдамлик, миллий кутаринкилик, миллий ва умуминсоний кадриятлар уЙFунлиги, юрт-га садокат, ватанпарварлик, фидойилик, мехр-мухаббат тушунчаларини шакллантиради.

Вилоят халк таълими ходимларини кайта тай-ёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш инсти-тутлари Маънавият тарFибот марказлари билан хамкорликда миллий кадрият ва анъаналари-мизни тарFиб киладиган «Миллий Fоя - келажа-гимиз пойдевори», «КароFида кадрин асраган элим», «Узбекистон - ягона Ватан» ва ёшлар-ни хушёрлик ва огохликка даъват этувчи «Огох ва хушёр булайлик!», «Огохлик - давр талаби», «Оммавий маданият» тушунчаси ва унинг ёшлар тарбиясига таъсири» каби мавзуларда тадбирлар ташкил этилса, максадга мувофик булади.

«Миллий Fоя ва маънавият асослари» фанини укитиш назарияси режа ва дастурида фанга оид хукукий-меъёрий хужжатларни урганиш кузда тутилган, хусусан, фармонлар ва карорларнинг мазмун-мохиятини урганишга 2 соат ажратил-ган. МашFулотда Узбекистан Республикаси Президентининг 2006 йил 25 августдаги «Миллий Fоя тарFиботи ва маънавий-маърифий иш-лар самарадорлигини ошириш туFрисида»ги ПК-451-сонли карорининг мазмун-мохиятини урганишда интерфаол усуллардан суратли диктант, шархлаш, тушунтириш, савол-жавоб ва Fоявий, маънавий уйинлардан фойдаланиш хам яхши самара беради. Карор тингловчиларга укиб эшиттирилади. Сунгра уларга: «Карорда нималар уз аксини топган?», «Карорни хаётга татбик этиш йулларини айтинг», «Муассасангизда утказилган тадбирнинг вакти ва мавзусини айтинг» каби са-воллар берилади.

Тингловчилар жавоблари тинглангач, улар билан суратли диктант утказилади. Бунда ва-танпарварликни тарFиб киладиган бирор шеър, хикоя, эртак, ривоят айтилади. Тингловчилар эса тасаввурларида гавдаланган тасвирни ^озга ту-

1 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: «Маънавият», 2008. -75-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 3

шиpaдилap. Бyндa paccoм 6УЛИШ шapт эмacлиги, ran yлapнинг нимaни тacвиpлaмoкчи бyлгaнидa э^ни тyшyнтиpиб yтилaди. Сyнгpa yлapдaн чиз-гaн cypaтлapини шapx1лaш cypaлaди.

Ëшлapнинг oнгини зax1apлaб, мaънaвий жи^^н к1apaм этишгa кapaтилгaн мaфкypaвий ^apara^apra ^ши caмapaли кypaш oлиб 6o-pиш лoзим. БУ эca бapчaмиздaн вoкeликкa oчик КУЗ билaн, peaл Ba x1yшëp кapaшни, жax1oндa Ba ён-aтpoфимиздa мaвжyд бyлгaн, тoбopa кyчaйиб бopaётгaн мaънaвий тaxдид Ba хaтapлapни тyFpи бax1oлaб, yлapдaн тeгишли хyлoca Ba ca6o^ap чикapиб яшaшни тaлaб этмoкдa. Шу бoиc rop^ дoшлapимиз, aйникca, ёш aвлoд oнгидa мypaк-габ Ba тax1ликaли х^ёт x1aкидa, унинг шaфкaтcиз yйинлapи тyFpиcидa биpёклaмa Ba coхтa тacaввyp бyлмacлиги кepaк. Xoзиpги вaктдa куз yнгимиздa дунёнинг reo^ë^, иктиcoдий Ba ижтимo-ий, aхбopoт-кoммyникaция мaнзapacидa чyкyp yзгapишлap pyй бepaëтгaн, тypли мaфкypaлap тopтишyви кecкин тyc oлaëтгaн биp вaзиятдa, бapчaмизгa aëнки, фикpгa кapши фикp, Foягa ^ши Foя, жax1oлaтгa кapши мaъpифaт билaн ку-paшиш x,ap кaчoнгидaн «ypa мух,им ax1aмият кacб этмoкдa.

Шyндaй экaн, arap ëшлap aхбopoт иcтeъмoли мaдaниятигa эгa бyлca, caлбий Ba нoхoлиc ax6o-poтлap тaъcиpигa тушиб кoлмaйди, чунки yлapдa бyндaй ax6opo^apra ниcбaтaн муащ^м мaф-<ypaвий иммyнитeт шa<ллaнгaн бyлaди.

Бугунги кyндa Укyвчи-ëшлap кaлбидa мил-лий тaфaккyp, coFлoм дyнëкapaш acocлapини мycтaxкaмлaш, yлapни oнгли яшaшгa, уз фи^и-гa эга бyлишгa, тypли мaънaвий тaжoвyзлapгa ^ши coбит тypa oлишгa кoдиp булган иpoдaли, фидoйи Ba вaтaнпapвap инcoнлap этиб тapбия-лaшгa йyнaлтиpилгaн тapбиявий ишлapни aмaл-гa oшиpиш тaлaб килинaди.

Укитyвчи дapc утиш жapaëнидa, тaдбиpлap-дa, Укyвчилap билaн як^ тapтибдa ишлaгaндa,

cинфдaн тaшкapи укиш дapcлapидa, тapбиявий coaтлapдa, Укyвчилap oтa-oнaлapининг пeдaгo-гик Укишлapидa, oтa-oнaлap йиFилишлapидa Ba x1oкaзoлapдa ëт-Fapaзли Foялap, yлapнинг xaB-фи, yндaн ëшлapимизни кaндaй acpaб-aвaйлaш x^^Aa, oилa, мax1aллa, мaктaб x1aмкopлигидa бу мaкcaдгa эpишиш caмapa бepишини aйтиши, ту-шуниши, aнглaши жoиз. Укитyвчилap дapcлapни caвoл-жaвoблap тapзидa oлиб бopиши янaдa яхши caмapa бepaди. Мacaлaн:

- Дунёнинг мaфкypaвий мaнзapacи дeгaндa нимaни тyшyнacиз?

- Ин^н кaлби Ba oнгигa тaъcиp этиш кaндaй йyллap opкaли oлиб бopилмoкдa?

- Нeгa бaъзи биp oкимлapгa aйнaн мaнкypтлap кepaк?

- Бугунги ëшлap кaндaй килиб мaнкypтлapгa aйлaнтиpилмoкдa?

- «Оммaвий мaдaният» Ba унинг мaкcaди нимa?

- Цинизм, вaндaлизм, кибepлyдoмaния1 ту-шyнчaлapигa изox1 бepинг.

- Индивидyaлизм Ba эгoцeнтpизм нимa? Ba x1oкaзoлap.

Шу ypиндa «Миллий иcтиклoл Foяcи Ba мaъ-нaвият acocnapm> фaнидaги «Юк^к мaънa-вий мeзoнлap», «Миллий Foя Ba мaънaвий х^ёт yЙFyнлиги», «Мaънaвиятнинг мух,им iuap™ap^>, «Мaънaвият - жaмият Ba миллaт paвнaкининг бoш oмили», «^ктни кaдpлaш - мaънaвият мeзoни», «НaвpУз - энг aзиз, энг миллий бaй-paм», «Tapихий xo^pa» «Миллий Ba yмyмбa-шapий кaдpиятлap yЙFyнлиги», «Мaънaвиятнинг му^х^м тaянчлapи», «Энг буюк жacopaт» нoмли бoблapини утиш жapaëнидa yзбeк хaлки мeнтaлитeтигa xoc булган тyшyнчaлapни кeнгpoк ëpитиш Ba yлapни Укyвчилap oнгигa cингдиpиш х^м мух,им ax1aмиятгa эгaдиp.

Адабиётлар:

1. Кapимoв И.А. Юкcaк мaънaвият - eнгилмac куч. - Т.: «Мaънaвият», 2008.

2. «Миллий Foя Ba мaънaвият acocлapи» фaнидaн кoмплeкт-кУpгaзмaлap.

3. «Ëшлapдa юкcaк мaънaвий-мaдaний, axлoкий кaдpиятлapни Ba бaFpикeнгликни шaкллaнтиpиш мyaммoлapи» мaвзycидaги Рecпyбликa илмий кoнфepeнцияcи мaъpyзa-лapи. ^ш^нт, 2009 йил 11-12 мaй.

4. Tyxлиeв Б., Aбдypax1мoнoвa Б. Aдaбиëт. I Aкaдeмик лицeй 1-бocкич yкyвчилapи учун мaжмya. - Т.: Чyлпoн нoмидaги нaшpиëт-мaтбaa ижoдий уйи, 2012.

ЗАMОНАВИЙ ТАЪЛИM I CОВРЕMЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 3

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.