Научная статья на тему 'Ижтимоийҳимоягамуҳтожёки - тарбияси оғир ёшларнинг ғоявий сиёсий маданиятини шакллантириш муаммолари'

Ижтимоийҳимоягамуҳтожёки - тарбияси оғир ёшларнинг ғоявий сиёсий маданиятини шакллантириш муаммолари Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
1059
153
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оила / ижтимоий ҳимоя / ғоявий-сиёсий маданият / интернет / тарбия / жамият / ғоя / ижтимоий-ҳуқуқий муҳофаза / мафкура / педагогик билим / имконият / қадрият / family / ideological-political culture / healthy and full-developed generation / education / society / ideology / pedagogical science / opportunity

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Давронова Дилдора Саидовна

Мақолада ижтимоий ҳимояга муҳтож ёки тарбияси оғир ёшларнинг ғоявий-сиёсий маданиятини шакллантиришнинг муаммолари таҳлил қилинган. Бола шахси жамият учун ижтимоий хавфли, ижтимоий ҳимояга муҳтож ёки тарбияси оғир бўлиб туғилмаслиги, балки у тарбия жараёнини тўғри ташкил этилмаганлиги натижасида шундай гуруҳга мансуб бўлиб қолиши педагог ва психолог олимлар асарлари таҳлили, муаллифнинг изланишлари асосида олинган натижалар орқали ифодаланган. Оила тарбиясида ғоявий-сиёсий маданиятни ёшлар онгига сингдириб бориш ва шу асосда тарбияси оғир болалар билан тарбиявий тадбирларни ташкил этиш борасидаги илмий ёндашувлар таҳлил этилган ва ота-оналар педагогик билим даражаларини бойитиш долзарб аҳамият касб этиши эътироф этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF IDEOLOGICAL AND POLITICAL CULTURE FORMING AMONG YOUNG PEOPLE WITH ASOCIAL BEHAVIOR OR NEEDING SOCIAL DEFENCE

In the article are analysed pedagogical opportunities of improving ideological-political culture of youth in family, developing the system of protection of mothers and children, educating healthy and full-developed generation. There are discussed scientific approaches of different researchers to family’s education. It is noted the necesity of parents education in that regards.

Текст научной работы на тему «Ижтимоийҳимоягамуҳтожёки - тарбияси оғир ёшларнинг ғоявий сиёсий маданиятини шакллантириш муаммолари»

Давронова Дилдора Саидовна,

Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети «Педагогика ва психология» кафедраси таянч докторантура катта илмий ходим-изланувчиси

ИЖТИМОИЙ ХИМОЯГА МЩОЖ ЁКИ ТАРБИЯСИ ОГИР ЁШЛАРНИНГ ГОЯВИЙ-СИЁСИЙ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МУАММОЛАРИ

ДАВРОНОВА Д.С. ИЖТИМОИЙ ЦИМОЯГА МУЦТОЖ ЁКИ ТАРБИЯСИ О¥ИР ЁШЛАРНИНГ ¥ОЯВИЙ-СИЁСИЙ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МУАММОЛАРИ

Маколада ижтимоий х,имояга мух,тож ёки тарбияси 0Fир ёшларнинг Fоявий-сиёсий мада-ниятини шакллантиришнинг муаммолари тах,лил килинган. Бола шахси жамият учун ижтимоий хавфли, ижтимоий х,имояга мух,тож ёки тарбияси 0Fир булиб туFилмаслиги, балки у тар-бия жараёнини туFри ташкил этилмаганлиги натижасида шундай гурух,га мансуб булиб колиши педагог ва психолог олимлар асарлари тах,лили, муаллифнинг изланишлари асосида олинган натижалар оркали ифодаланган. Оила тарбиясида F0явий-сиёсий маданиятни ёшлар онгига сингдириб бориш ва шу асосда тарбияси 0Fир болалар билан тарбиявий тадбирларни ташкил этиш борасидаги илмий ёндашувлар тах,лил этилган ва ота-оналар педагогик билим даражала-рини бойитиш долзарб ах,амият касб этиши эътироф этилган.

Таянч суз ва тушунчалар: оила, ижтимоий х,имоя, F0явий-сиёсий маданият, интернет, тарбия, жамият, F0я, ижтимоий-х,укукий мух,офаза, мафкура, педагогик билим, имконият, кадрият.

ДАВРОНОВА Д.С. ПРОБЛЕМЫ ФОРМИРОВАНИЯ ИДЕЙНО-ПОЛИТИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ ТРУДНОВОСПИТУЕМОЙ ИЛИ НУЖДАЮЩЕЙСЯ В СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЕ МОЛОДЁЖИ

В статье анализируются проблемы формирования идеолого-политической культуры трудновоспитуемой и нуждающейся в социальной защите молодёжи в семье. На основе анализа трудов педагогов, учёных-психологов и результатов проведённых автором исследований, сделан вывод о том, что дети не являются от рождения социально опасными, нуждающимися в социальной поддержке или трудновоспитуемыми, а становятся такими вследствии неправильной организации процесса воспитания. Приведен анализ научных подходов к семейному воспитанию, направленному на формирование идейно-политической культуры, и организации на этой основе воспитательных мероприятий. Отмечена также актуальность и важность обогащения педагогических знаний родителей.

Ключевые слова и понятия: семья, социальная защита, идейно-политическая культура, гармонично развитое поколение, интернет, воспитание, общество, идеология, социально-правовая защита, педагогическое знание, возможность, ценность.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 11

DAVRONOVA D.S. PROBLEMS OF IDEOLOGICAL AND POLITICAL CULTURE FORMING AMONG YOUNG PEOPLE WITH ASOCIAL BEHAVIOR OR NEEDING SOCIAL DEFENCE

In the article are analysed pedagogical opportunities of improving ideological-political culture of youth in family, developing the system of protection of mothers and children, educating healthy and full-developed generation. There are discussed scientific approaches of different researchers to family's education. It is noted the necesity of parents education in that regards.

Keywords: family, ideological-political culture, healthy and full-developed generation, education, society, ideology, pedagogical science, opportunity.

Узбекистонда тарацциётнинг «узбек модели»ни амалга ошириш ва замонавий давлат барпо этиш борасидаги стра-тегик тамойилларни давом эттириб, барча соцалар, жумла-дан, сиёсий, ицтисодий ва ижтимоий ривожланишни таъмин-лаш мацсадида «2017-2021 йилларда Узбекистон Республика-сини янада ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Царакатлар стратегияси» ишлаб чицилди ва унда ёшларга оид давлат сиёсатини такомиллаштиришнинг асосий йуналишлари цаторида жисмонан соплом, руцан ва ацлан ривожланган, мустацил фикрлайдиган, Ватанга содиц, цатъий цаётий царашларга эга ёшларни тарбиялаш, демо-кратик ислоцотларни чуцурлаштириш ва фуцаролик жамия-тини ривожлантириш жараёнида уларнинг ижтимоий фаол-лигини ошириш1 муцим вазифа сифатида курсатиб утилди.

Мазкур масалаларни хал этиш учун Прези-дентимиз Ш.М.Мирзиёевнинг Узбекистон Рес-публикаси Президенти лавозимига киришиши-даги тантанали маросимига баFишланган Олий мажлис палаталарининг к,ушма мажлисидаги нутк,ида «Ёшларимизнинг мустацил фикрлайдиган, юксак интеллектуал ва маънавий салоциятга эга булиб, дунё мицёсида уз тенг-дошларига цеч цайси со^ада буш келмайди-ган инсонлар булиб камол топиши, бахтли булиши учун давлатимиз ва жамиятимиз-нинг бор куч ва имкониятларини сафарбар этамиз»2, деган Fоят асосли фикр билдирилди.

Таълим тизимини ислох килиш аслида мус-такилликнинг илк кунларидан бошланган эди. «Таълим туFрисида»ги Конун ва Кадрлар тайёр-лаш миллий дастурининг кабул килиниши бу-нинг асосли исботидир. Миллий моделимизда

1 Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси туFрисида»ги ПФ-4947-сон фармони. // «Халк, сузи», 2017 йил 8 февраль сони.

2 Мирзиёев Ш.М. Эркин ва фаровон, демократик Узбекистон давлатини мард ва олижаноб халкимиз

билан бирга курамиз. // «Халк сузи», 2016 йил 15 декабрдаги сони.

келажак авлод хакида к1аЙFуриш, соFлом бар-камол наслни тарбиялаб етиштиришга интилиш миллий хусусиятларимиз сифатида эътироф этилган. Ёшларни фан, техника, технологиялар, ривожланган инновацион таълим тизими кенг кулланилаётган, глобаллашув, а^елерация жа-раёнлари шиддат билан кечаётган бир пайтда, ижтимоий фаол, хукукий жихатдан билимли, сиёсий-мафкуравий томондан сергак, Ватани-миз ва хорижда булаётган вок,еа-ходисаларни тахлил кила олиш, мантик,ий хулоса чик,ариш куникмасига эга этиб тарбиялаш, уларни ёт ва бегона «хуружлар»дан асраб-авайлаш бирин-чи галдаги вазифамиз эканлиги Биринчи Пре-зидентимиз Ислом Каримовнинг «Юртимизда хар бир оила, хар бир ота-она уз фарзандлари киёфасида, униб усиб келаётган ёш авлод тим-солида билимли, иймон-иродали ва фидойилик фазилатларини намоён этишга кддир булган ин-сонларни куради»3, деган таъкидида куришимиз мумкин.

Давлатимиз рахбари Ш.М.Мирзиёев ёшлар хак,ида, айник,са бугунги Узбекистоннинг шон-шухратини кутариш, мустак,илликни мустахкам-

3 Каримов И.А. Ёшлар бугунги ва эртанги хаётимизнинг хал килувчи кучидир. - Т.: «Маънавият», 2015, -41-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 11

лаш, жамиятнинг сиёсий янгиланиш жараёнида мамлакатимиз ах,олисининг 32 фоизи, яъни 10 миллионини 30 ёшгача булган ёшларимиз таш-кил этишини эътироф этиб, «Ёшларимиз х,ак,ли равишда Ватанимизнинг келажаги учун жавоб-гарликни зиммасига олишга кодир булган, бугун-ги ва эртанги кунимизнинг х,ал этувчи кучига ай-ланиб бораётгани барчамизга Fурур ва ифтихор баFишлайди»1, дея таъкидлайди. Бу сох,ада олиб бораётган кенг микёсли ишларимиз, мамлака-тимизда ёшлар тарбияси умуммиллий, умум-давлат сиёсати даражасида эътиборда эканлиги, юртбошимизнинг: «Биз ёшларга доир давлат сиёсатини к,еч огишмасдан, цатъият билан давом эттирамиз. Нафацат давом эттирамиз, балки бу сиёсатни энг устувор вазифамиз си-фатида бугун замон талаб цилаётган юксак даражага кутарамиз»2, деган карашлар билан х,ам белгиланади.

Мамлакатимизда олиб борилаётган кучли ижтимоий х,имоя сиёсатининг пойдевори оила х,исобланади. Оила, оналик ва болалик манфа-атлари давлат томонидан мух,офаза этилар экан, бу мамлакатнинг келажаги порлок, оилалари баркарор, оналари бахтиёр, фарзандлари бар-камол булиши кафолатидир.

Халкимизда «Гуруч курмаксиз булмайди» деган ажойиб накл бор. Бугунги кунда жамия-тимизда ижтимоий хавфли ёки тарбияси кийин ёшларнинг учраши ачинарли х,олдир, албатта. Оилада ижтимоий хавфли болаларнинг пай-до булишининг олдини олиш, шу гурух,га ман-суб болаларни психологик куллаб-кувватлаш, улар уртасида олиб бориладиган Fоявий-сиёсий тарFибот ишларнинг самарадорлигини ошириш оила, ёшларни ижтимоий х,имоялашнинг асоси-дир. Педагогик-психологик адабиётлар тах,лили шуни курсатадики, инсон боласи жиноятчи ва ёзувликка мойил булиб тугилмайди. Айрим ёшларнинг жиноятчилик йулига кириб, х,ар хил ёвуз, экстремистик гурух,лар таъсирига тушиб колиши вайронкор Fоялар асирига айланиши-нинг объектив ва субъектив сабаблари бор.

Ёзувчи Тох,ир Маликнинг «Алвидо болалик» асарида айнан тарбияси оFир болалар х,аёти, турли ёшдаги усмирларнинг билиб-билмай

1 Мирзиёев Ш.М. Эркин ва фаровон, демократик Узбекистан давлатини мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз. // «Халк сузи», 2016 йил 15 декабрь сони.

2 Уша жойда.

жиноят йулига кириб колганлиги х,акида х,икоя килинади. Асар х,аётий вокеаларга асосланган-лигига эътибор каратадиган булсак, х,акикатан х,ам республикамизнинг Бухоро, Самарканд, ФарFона, Навоий вилоятларида олиб борган тажриба-синов ишларимиз жараёнида турли оилалар билан сух,бат ва анкета суровномалари утказишга туFри келди. Анкета суровномалар утказишда биз ота-оналаримизга куйидаги са-воллар билан мурожаат этишни лозим топдик:

1. Оилада ёшлар Fоявий-сиёсий маданияти-ни шакллантиришга куйиладиган ^озирги замон талаби кандай?

2. Оилада ота-оналаримиздан фарзанд кур-курона «оммавий маданият» гирдобига тушиб колмасликлари учун нималар талаб этилади?

3. Сизнинг оилангизда Узбекистан х,аётига оид кайси мавзуларда сух,батлар уюштирилади?

3.1. Ижтимоий-иктисодий (таълим, фан, соFликни саклаш, ижтимоий х,имоя).

3.2. Сиёсий (ички ва ташки сиёсат).

3.3. Маданий (адабиёт ва сиёсат).

3.4. Яна кандай?.

4. «Ота-оналар университети» жамоатчилик тузилмаси томонидан кандай мавзуларда купрок укув машFулотлари булишини таклиф этасиз?

5. Ёшлар Fоявий-сиёсий маданиятини шакл-лантириш кандай йуналишларда олиб бори-лади?

6. Оилада ёшлар Fоявий-сиёсий маданиятини шакллантириш тизимига инновацион ёнда-шув жараёнининг асосий максади нималардан иборат?

6.1. Ёшларга уз халкига садокат, Ватан тари-хи ва анъаналарига чукур х,урматда булиш хис-латларини шакллантириш.

6.2. Ёшларни мамлакатимизда кабул кили-наётган конунлар ва конуности хужжатларига сузсиз риоя этиш ру^ида тарбиялаш.

6.3. Ватан ва миллат олдидаги фукаролик бурчига содиклигини намоён этишга доимо тайёр туриш.

6.4. Ёшларни маънавий меросимизга эх,тиром рух,ида тарбиялаш ва Ватанга содикликни шакл-лантириш.

6.5. Диний экстремизм ва фундаментализм, «Одам савдоси», наркомания, ОИВ/ОИТСга карши онгли кураш х,иссини тарбиялаш.

7. Оилада ёшлар Fоявий-сиёсий маданиятини шакллантириш тизимига инновацион ён-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 11

дашув жараёни ота-оналар зиммасига кандай вазифаларни юклайди?

7.1. Фарзандларимизда миллий истиклол Fояси ва мафкураси, умумбашарий кадриятлар, демократик тамойилларга асосланган дунёка-рашни шакллантириш.

7.2. Озодлик ва мустакиллик Fояларига садокат, ватани, махалласига мехр-мухаббат, озод ва обод Ватан барпо этишдек улуF ва оли-жаноб максадга эътикод, жасурлик, мардлик, фи-дойилик рухини янада чукур сингдириш.

7.3. Миллий кадриятларимиз ва улуF мута-факкирларимиз меросидан, хадис илмидан ва ислом динининг инсонпарварлик Fояларидан болаларимиз тарбиясида фойдаланишга эри-шиш.

7.4. Мустакил диёримизда булаётган янги-ликлар, иктисодий, ижтимоий, сиёсий, хукукий, таълим ислохотларининг мохиятини англаб етган холда унинг фаол иштирокчисига айла-ниш, тафаккурни шакллантириш вазифалари куйилади.

7.5. Сизнинг фикрингиз. Фарзандингиз кайси ижтимоий тармокдан фойдаланади?

Савол-жавоблар ва сухбат жараёнида аксари-ят ота-оналаримиз бундай мавзуларда жуда кам ва айрим оилаларда умуман сухбат утказишга беэътибор эканликларининг гувохи булдик.

Тажриба-синов ишлари жараёнида тарбия-си оFир ёшларимиз хаёти билан хам кизикиб, бундай омилларнинг келиб чикиш сабабла-рини ургандик. Оиладаги носоFлом психологик мухит, ёшлардаги билимсизлик, аклий фаолиятнинг сустлиги, иродасизлиги, узок муд-дат ишсиз юриш, вактини бекорчи ишларга сарфлаш, экстремистик ёлFон ваъдаларга кур-курона ишониш, диний окимлар тарFиботи, интернет тармокларидан ноурин фойдаланиш, ота-оналаримизнинг бола тарбиясига беэъ-тиборлиги, айрим оилаларда ота ёки онанинг бошка давлатларда мехнат килаётганлиги ва бошкалар. Хакикатда «Одам савдоси», «Ватан-сизлик» Fояси мафкуравий кураш арсеналида энг хавфли куроллардан хисобланиб, бугунги тахликали замонда айрим оилаларимизда уз юртидаги хаётдан коникмайдиган тоифа ва ким-салар учраб туради ва бу жараён ёшлар тарбиясига сезиларли таъсир курсатади. Шунингдек, миллати, дини, ёшидан катъий назар ёшлар бугун ижтимоий тармоклардан мумкин кадар барча фаолиятларида фойдаланишмокда.

Ижтимоий тармоклардаги айрим тарFибот, хориждаги «гузал хаёт» рекламаси Fоявий-сиёсий саводхонлиги етарли булмаган, онги тарбияланмаган ёшларимизга уз таъсири-ни утказмокда. Кейинги йилларда сиёсий-ижтимоий хаётда «сиёсий маданият», «сиёсий маданиятнинг миллий моделлари» тушунчала-рининг матбуотда, илмий тадкикотларда мун-тазам тилга олинаётганини кузатишимиз мумкин. Шу уринда, сиёсий маданият тушунчасига эътибор каратадиган булсак, бу тушунча кенг камровли булиб, «Сиёсат» ва «маданият» ту-шунчаларининг уЙFун холда талкин этилиши билан характерланади.

Сиёсий маданият давлат ва жамият бош-каруви жараёнларида фукароларнинг ишти-роки, урни уларнинг умумсиёсий маданият да-ражаси, хулк-атвор нормалари, кадриятлари, анъаналарига булган миллий негизлари билан хамоханг эканлигини билдиради1. Бугунги кун-да, миллий-маънавий хавфсизликни таъмин-лаш хар бир юртдошимиз онгида ватанпар-варлик туЙFусини шакллантириш, уз оиласи, махалласини хурмат килиш, она Ватаннинг чегара дахлсизлигини асраш, халкпарварлик, уз халки, Ватани манфаатлари йулида фидойи-лик, унинг баркарорлиги, нуфузини асрашда масъуллик, ^урур, ифтихор, ёшларимизни ёвуз Fоялар тажовузидан химоя килиш мамлакати-мизда маънавий-рухий юксакликни таъминлаш зарурлигини англаб етишдек мухим вазифаларни хал килиш имконини беради. Умумсиёсий маданият даражаси, хулк-атвор нормалари, кадриятлари, анъаналарига булган миллий негизлари кашшок инсон рухан тушкунликка мубтало булган, узгаларга итоаткор, уларнинг оркасидан юрадиган булиб колади.

Fояларни амалга ошириш куп таъсир этувчи омилларга боFлик булиб, булар орасида давлат томонидан чикарилган конунлар, карорлар асосида кафолатланган коидалар булиши шарт. Ушбу коидалар жамият азолари учун уз хукуки ва вазифаларини англаш, химоя килиш учун пойдевор вазифасини бажаради. Хар бир ижтимоий борликда Fоялар мамлакат, жамият, ин-сонлар онгини узгартиришга асос булади. Ижтимоий Fоялар бевосита ижтимоий жараёнга таъ-

1 Мухаммадиев У.Н. Узбекистонда сиёсий маданият ва миллий маънавиятнинг узаро муносабати муаммоси. Сиёсий фанлар номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган дисс. - Т., 2002. -14-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 11

сир этади. И.Эргашев масъул мухаррирлигида чоп этилган дарсликда ижтимоий Fоялар ким-нинг манфаатига хизмат килишига боFлик экан-лиги, шу билан бирга ижтимоий ривожланиш-да Fояларнинг урни инсоннинг акл-заковати, иймон-эътикоди ва ижодий мехнати билан бошка барча тирик жонзотлардан фарк килиши, инсон тафаккури вокеликни идрок этиш мо-байнида турли фикрлар, карашлар, Fоялар ва таълимотлар яратилиши мустакил хаётга кадам куяётган янги авлод, жамиятда мавжуд Fоялар таъсирида тарбияланиши айтиб утилган булиб, <^оя - инсон тафаккури махсули, Fоя бу олдин мавжуд булмаган узида янгилик ташувчи фикр, Fоя олдиндан пайдо булади, кейин Fоя асоси-да мафкура ва мафкура асосида тизим, сиёсат пайдо булади...»1; «^ояларнинг оддий фикрлар-дан фарки яна шундаки, булар гарчи тафак-курда пайдо булса-да, кенг жамоатчиликнинг максадларини ифода этади. Уларнинг ишончи ва эътикодига айланиб, эътироф этилганлигини билдиради, инсон (ва жамият) рухиятига, хатто туб катламларига хам сингиб боради. Fоя шун-дай кувватга эгаки, у одамнинг ички дунёсигача кириб бориб уни харакатга келтирувчи, максад сари етакловчи рухий-аклий кучга айланади. Уларни муайян максадга йуналтиради, сафар-бар этади. Уларни жипслаштиради, х,амжих,ат ва хамкорликка ундайди»2, деб таъкидланган.

Хакикатан хам ёшларнинг Fоявий-сиёсий маданиятини шакллантиришда оила маънавия-ти мухим роль уйнайди ва унда камол топаётган фарзанднинг турмуш тарзини белгилайди. Мил-лати, оиласи, ватани, жамияти, урф-одатлари, анъаналари, маданиятидан Fурурланиш, уз х,ак-х,укукларини билиш, конунларга х,урмат, давлатимиз рамзларига садокат Fоявий-сиёсий тарбиянинг махсулидир. Ижтимоий химояга мухтож ёки тарбияси оFир болалар гурухи билан олиб бориладиган тарбиявий ишларни мазмунан, шаклан х,амда методик жихатдан ташкил этиш бошка тоифа болалар билан олиб бориладиган тарбиявий ишларга нисбатан бир-мунча масъулиятли ёндашувни такозо этади. Бу гурух болаларини комил инсонлар килиб тар-биялашда ота-оналаримизнинг фарзанд тар-

1 Миллий истиклол Fояси. (Узбекистон Республикаси Олий таълим бакалавриат боскичи учун дарслик). / Масъул мухаррир И.Эргашев. - Т.: Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги давлат ва жамият курилиши академияси, 2005. -23-б.

2 Уша жой, 24-б.

биясига талабчан булиши, уларда инсонийлик хислатларини шакллантириш, ён атрофдаги вокеаларга нисбатан дахлдорлик хиссини оши-риш, баFрикенглик, бунёдкорлик каби сифатла-рини тарбиялаш Fоят мухим ва зарурдир. Зеро, хозирги даврда айрим ёшларимизнинг Fоявий-сиёсий маданиятининг сустлиги, турли гурух ва окимларга билиб-билмай кушилишига сабаб булмокда.

Бу сохадаги тарбиянинг етарли эмаслиги Fоявий бушликнинг пайдо булиши, бирор шахс ёки ижтимоий гурухнинг онги ва калбига муайян максад сари етакловчи фикрнинг йуклиги, Fоясизликни келтириб чикармокда. Шу уринда, ёшларнинг Fоявий-сиёсий маданиятини шакл-лантириш факат оилада олиб бориладиган жа-раён булмай, балки жамиятдаги барча инсти-тутларнинг узаро алокаси хамда хамкорлигини такозо этади. Ушбу хамкорлик куйидаги занжир асосида амалга оширилади: оила-махалла -боFча-мактаб тизими - олий таълим - мустакил таълим - мехнат ва касбга тайёрлаш - мактаб-дан ташкари муассасалар - ижтимоий-хукукий мухофаза ташкилотлари - мутасадди ташкилот ва идоралар - кенг жамоатчилик. Мазкур зан-жирнинг биронтасида узилиш ёки тарбиявий ишларда сусткашликка йул куйилса, жамиятда ижтимоий химояга мухтож болаларнинг пайдо булиши учун мухит вужудга келади. Бундай холатнинг олдини олишда юкоридаги хамкорлик занжири субъектларидан баркамол шахсни тарбиялашнинг куйидаги тамойиллари-га амал килиш такозо этилади:

- зарарли мафкураларга бахо беришда Fояга карши Fоя, жахолатга карши маърифат билан курашиш зарурлиги;

- инсонпарварлик ва демократик кадрият-ларнинг бир бутунлиги;

- Fоявий онг ва тафаккур, сиёсий савод-хонлик асосидаги дунёкарашни шаклланти-риш узлуксиз жараён эканлиги;

- оилаларда миллий-маънавий кадрият-ларни урганишга булган эхтиёжни хисобга олиш;

- хукукий сохадаги узгаришлар, наза-рий билим ва тушунчаларни амалда куллай олишга доир семинарлар ташкил килиш.

Шунингдек, бугунги кун ёшлари тарбияси-да таълим жараёнида кулланилаётган медиа, интернет, телевидение, радио, кино, видео, телефон ва бошка алока воситалари хам уз

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 11

caMapacumu KypcaTMoKga. MeflMacaBoflxoHnuK KyHuiKManapura эгa 6ynraH ewnapga MeguaMaTH-napHU Ka6yn Kunuw, Tax,nun Kunuw, 6ax,onaw Ba apaTuw Ko6unMaTnapu waKnnaHaflu.

Fap6 Mefluaneflaroraapu «MefluacaBOflxoH-nuiK» (media literacy) TywyH^acumu KyMuAanuma u3Ox,aawaflu: «MefluacaBOAxOHnuK» - yKyB^u Ba Tana6anapra Megua 6unaH MynoKOTga, ynap-Humr x,aeTMAaru Megua Ma3MyHUHU TywyHuwga TaHKuguM HyKTau Ha3ap 6unaH Kapawra epgaM 6epagu. MeguacaBOflxoH yKyB^u eKU Tana6a MeguaMaTHnapra 6ax,o 6epuwga TaHKMflutf Ba Tax,numurn eHgawyBu, OMMaBuM MaflaHuaT 6unaH MyHOca6aTga TaHKuguM Maco^aga 6ynuwu, Ma-нuпyaaцuaгa KapwunuiK Kunuwu KepaK1.

MefluacaBOflxoHauK — MefluaMaTHnapHU wapx,naw, Tax,nun этuw Ba apaTuw Ko6uauaTu2.

MefluacaBOflxoHauK — Typnu waKnnapflanu ax6opoTnapHu onuw, Tax,nun этuw, 6ax,onaw Ba y3aTuw Ko6unuaTM3.

MefluacaBOAxOHnuK — MeguacaBOflxoH ogaM-hu 3aMOHaBuM gyHegarM, Kognu Ba penpe3eHTa-цuoн ™3MMnap,ga ^aonuaT fopuiTaeTraH Megua-Humr uxTuMouM-MaflaHuM, cuecuM KoHTeKcnumu TywyHuw, MefluaMaTHnapHM ugpoK этuw, apa-tuw, Tax,num этuw, 6ax,o 6epuwra TaMepnaw xa-paeHu4.

MefluacaBOAxOHnuK — uHcOHnapra ayfluoBu-3yan Ba 6ocMa MaTHnapHurnr MagaHuM ax,aMua™, Ma3MyHuHu TywyHuwra, apaTuwra Ba 6ax,onawra epgaM 6epuwra yHgoB^u x,apaKaT. x,ap 6up uh-coh MeguacaBOflxoH 6yna onagu5.

EwnapHurnr KaTTa x,aeTra KagaM KyMuw 6unaH 6oFnuK acocuM uxtumoum MyaMMonap TatnuiM onuw, ouna Kypuw, Mex,HaT ^aonuaTUHU 6ow-naw, Kac6uM Max,opaT Ba unrapunaw, KaTtuM uxTuMouM-cuecuM HyKTau-Ha3apra эгa 6ynuwra MHTurnuwAaH u6opaT. fOKopuga KaMg этuaгaн Tap6uacu ofup ewnapHurnr MXTMMoMtfnawyB Ba

1 Duncan, B. (Ed.) (1989). Media Literacy Resource Guide. Toronto: Ministry of Education of Ontario, Publications Branch, the Queen's Printer, p. 232.

2 Worsnop, C. M. (1994). Screening Images: Ideas for Media Education. Mississauga: Wright Communication, p. 179.

3 Kubey, R. (1997). Media Education: Portraits of an Evolving Field. In: Kubey, R. (Ed.) Media Literacy in the Information Age. New Brunswick London: Transaction Publishers, p.2.

4 International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, 2001, p. 494.

5 Aufderheide, P., Firestone, C. (1993). Media Literacy: A Report of the National Leadership Conference on Media Literacy. Queenstown, MD: The Aspen Institute, p.1.

мослашуви мазкур жамият, ижтимоий жамоа, гурух,га тегишли булган умуминсоний ва мил-лий кадриятлар, коидалар, тартиблар, одоб-ахлок намуналарини индивид томонидан эгал-лаши ва урганиши, шахснинг шаклланиш жа-раёнини узида намоён этади. Ушбу муаммолар уз ичига зарурий равишда ёшларнинг жамиятга кушилиши, уларнинг ижтимоий ва иктисодий муносабатларга мослашуви х,амда ижтимоий тараккиёт бунёдкорларига айланиши каби масалаларни камраб олади. Ёшларнинг ижти-моийлашуви бир томондан ижтимоий муноса-батларга таъсир курсатади, иккинчи томондан эса ёшлар ана шу муносабатларга кириб борар экан, уларнинг таъсири остида узгара боради. Ана шу икки томон жамият х,аётининг барча даврларида мух,им урин эгаллайди.

Ушбу тамойиллар асосида амалга ошири-ладиган тарбиявий ишларнинг самарадор-лиги бола шахсини педагогик ва психологик жих,атдан урганиш натижаси асосида ташкил этиш билан боFлик. Урганиш махсус дастур асосида ташкил этилиши ва унда бола шахсининг тарбияси ва такдирининг омиллари, инсон-лар билан мулокот тажрибаси, атроф-мух,ит, булаётган вокеа-х,одисалар, мех,натга муноса-бат, ички ва ташки дунёси, х,атти-х,аракати, онги ва тафаккури даражаси, ахлок-одоби акс этиши лозим. У бола шахсининг маданияти, идрок ва тафаккури, эх,тиёжлари, кизикишлари, харак-тери ва темпераменти, одатлари, фикрлаш ху-сусиятлари, мулокоти, муносабатида намоён булади. Шундагина боланинг кайси гурух,га мансублиги ёки майлини билиш ва тарбиявий таъсир йулларини аниклаш мумкин.

Тарбияда ноанъанавий усуллар, педагогик технология, педагогика ва психология-даги илFор миллий хамда халкаро тажрибага асосланиш, х,аётдаги шахсий намуна, уз фао-лиятини режалаштириш, соFлом турмуш тарзи коидаларига риоя этиш, эх,тиёж ва имконият-нинг мослиги, натижани олдиндан кура бил-ган х,олда максадни куйиш, педагогик мах,орат ва техника мух,им роль уйнайди. Илмий ман-баларда баён этилганидек, х,ар бир тарбиячи - педагог, масъул ходим, ота-она фаолиятла-рини ахлок коидаларига монанд ёки уз мам-лакатининг талабларига таянган х,олда ижтимоий ходим сифатида амалга оширмоFи ло-зим. Урганишлар шундан далолат берадики, бу борада баъзи узига хос ечимини кутаётган

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 11

мacaлaлap мaвжyд. Жyмлaдaн, arap оилaдa ижтимоий химоя^ мухтож, ижтимоий xaвфли rypyxra мaнcyб болaлap мaвжyд бyлca, бyндaй болaлapнинг тapбияcи, тaълими, ижтимоий мyхофaзa килиш мacaлaлapи билaн aкcapият Xоллapдa онaлap шyFyллaнaдилap. Oтaлap эca бу ишлapни онaлapнинг вaзифaлapи дeб билa-дилap ёки бyндaй холлapдa онaлapни aйбдоp Xиcоблaйдилap. Вaхолaнки, оилaдa тapбиялa-нaётгaн x,ap биp болaнинг ижтимоий-мaънaвий химоя^ учун отa Ba онa биpдeк мacъyл Ba жa-вобгapдиp.

Хyлоca килиб aйтгaндa, мaмлaкaтимиздa ижтимоий химоя^ мухтож ёки тapбияcи оFиp бо-лaлap ^ухининг cон жихaтдaн кyпaйишининг олдини олиш, уни бapтapaф этишдa хaмкоpлик Ba тapбия мacaлacигa бeвоcитa хaмдa бил-воcитa мacъyл шaxcлapнинг мaмлaкaтимиздa aмaлгa ошиpилaётгaн ижтимоий химоя ^ё-caтигa оид билимгa эга 6Улиши мухим pоль yйнaйди. Шу билaн биp кaтоpдa мaмлaкaти-миздa бapчa фyкapолapнинг мaзкyp мyaммогa оид мaвжyд конyнлap, xaлкapо х,укук ноpмaлa-pи, Узбeкиcтон Pecпyбликacи Пpeзидeнти фap-мон Ba кapоpлapи, хyкyмaт кapоpлapини xaë^a тaтбик этишнинг мeтодологик aœcnap^ кон-цeпцияcи, aмaлгa ошиpиш aндозacи, хaмкоpлик дacтypи яpaтилмоFи лозим.

Бугунги кyндa pecпyбликaмиздa ёшлap мил-лaти, xaлки, Узи Ba оилacи мaнфaaтлapи учун эpкин мeхнaт килиш имконияти^ эгa э^нли-ги дaвлaтимизнинг acоcий Кому^ - Конcти-тyциядa, Узбeкиcтон Pecпyбликacининг Oилa Кодeкcи, Мeхнaт Кодeкcи, Фyкapолик Кодeкcи Ba pecпyбликaмиздa ^бул килинaётгaн биp кaнчa кapоp Ba фapмойишлapдa мycтaхкaмлaб кУйилгaнини yнyтмacлигимиз дapкоp. Бyлap-нинг бapчacи ёшлapдa янгичa тaфaккyp, мил-лий, ижтимоий-cиёcий онгни шaкллaнтиpишгa xизмaт килaётгaни, ижтимоий химояга мухтож ёки тapбияcи оFиp ёшлapнинг Fоявий-cиёcий мaдaниятини шaкллaнтиpиш, aтpофдaгилap би-лaн мyомaлa килишни Уpгaтиш, х^ёт мaзмyни Ba мaкcaдини aнглaб eтиш, fypyp, мycтaкиллик, yз-yзигa ишонч хи^ини yЙFотиш билaн бeлги-лaнaди. Бунинг учун эca тapбия жapaёнидa отa-онaлapимиздaн:

- фapзaндлapимиз мycтaкил дyнёкapaши Ba эpкин фикpлaшини шaкллaнтиpиш;

- миллий тотyвлик, хaмжихaтликни тинчли-гимиз йyлидaги энг кaттa Fоялapдaн хиcоблaб, ноcоFлом иллaтлapдaн холи этиш;

- ёшлap мaмлaкaт Ba миллaтгa хaётбaxшлик бaFишлaб, дaвлaтни кyч-кyввaтгa тyлдиpиб, Xapa^^a кeлтиpyвчи, янгилaб тypyвчи кaттa ижтимоий кaтлaм экaнлигини кaлбaн хиc этишлapини тapбиялaшгa эpишиш.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбeкиcтон Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2G17 йил 7 фeвpaлдaги «Узбeкиcтон Pecпyбликacини янaдa pивожлaнтиpиш бyйичa Xapaкaтлap cтpaтeгияcи тyFpиcидa»ги ПФ-4947-cон фapмони. II <^лк cy3^>, 2Gl7 йил 8 фeвpaль гони.

2. Миpзиёeв Ш.М. Эpкин Ba фapовон, дeмокpaтик Узбeкиcтон дaвлaтини мapд Ba олижaноб xaлкимиз билaн биpгa кypaмиз. II <^лк cyзи», 2G16 йил 15 дeкaбpь cони.

3. Миpзиёeв Ш.М. Эpкин Ba фapовон, дeмокpaтик Узбeкиcтон дaвлaтини мapд Ba олижaноб xaлкимиз билaн биpгa кypaмиз. II <^лк cyзи», 2G16 йил 15 дeкaбpдaги cони.

4. Кapимов И.А. Ëшлap бугунги Ba эpтaнги хaётимизнинг хaл килyвчи кyчидиp. - T.: «Мaънaвият», 2G15.

5. Мyхaммaдиeв У.Н. Узбeкиcтондa cиёcий мaдaният Ba миллий мaънaвиятнинг Узapо мyноcaбaти мyaммоcи. Сиёcий фaнлap номзоди илмий дapaжacини олиш учун ёзилгaн диcc. - T., 2GG2.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Миллий и^иклол Fояcи (Узбeкиcтон Pecпyбликacи Oлий тaълим бaкaлaвpиaт боcкичи учун дapcлик). I Мacъyл мyхappиp И.Эpгaшeв. - T.: Узбeкиcтон Pecпyбликacи Пpeзидeнти хyзypидaги дaвлaт Ba жaмият кypилиши aкaдeмияcи, 2GG5.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ I СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2G17, 11

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.