Научная статья на тему 'Ўқувчи мaънaвиятини шaкллaнтиришдa ўқитувчи мaсъулияти ёки зaмoнaвий ўқитувчининг мaънaвий қиёфaси'

Ўқувчи мaънaвиятини шaкллaнтиришдa ўқитувчи мaсъулияти ёки зaмoнaвий ўқитувчининг мaънaвий қиёфaси Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1185
107
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўқувчи / ўқитувчи / маънавият / шахсий сифатлар / касбий фазилатлар / тарбия узлуксизлиги / teacher / student / morality / personal qualities / continuous of breeding

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Вaлиев Э., Бeрдинaзaрoв Ш.

Мақолада ўқувчи маънавияти ўқитувчининг маънавий қиёфасига узвий боғлиқлиги ҳамда ўқитувчининг шахсий сифатлари катта аҳамиятга эгалиги кўрсатилган. Ўқитувчи устоз сифатида қандай касбий фазилатларга эга бўлишлигига урғу берилган. Ўқувчиларнинг тарбия жараёнида узлуксизликнинг таъминланиши зарурлиги тўғрисида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RESPONSIBILTY OF TEACHER FOR THE STUDENT’S MORALITY ITHER MORAL MAKE-UP OF MODERN TEACHER

There is exhibited in the article mutual connections of morality of student and teacher’s moral make-up, as well presented a big significance of private quality of teacher. There is paid attention that the professional qualities have to posses’ teacher as coacher. As well is demonstrated necessity of continuous education.

Текст научной работы на тему «Ўқувчи мaънaвиятини шaкллaнтиришдa ўқитувчи мaсъулияти ёки зaмoнaвий ўқитувчининг мaънaвий қиёфaси»

Валиев Э., Бердиназаров Ш.,

Сурхондарё вилояти педагог кадрларни к,айта тайёрлаш ва малакасини ошириш институти катта ук,итувчилари

УКУВЧИ МАЪНАВИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА УКИТУВЧИ МАСЪУЛИЯТИ ЁКИ ЗАМОНАВИЙ УКИТУВЧИНИНГ МАЪНАВИЙ КИЁФАСИ

ВАЛИЕВ Э., БЕРДИНАЗАРОВ Ш. ЩУВЧИ МАЪНАВИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА УКИТУВЧИ МАСЪУЛИЯТИ ЁКИ ЗАМОНАВИЙ УКИТУВЧИНИНГ МАЪНАВИЙ К,ИЁФАСИ

Маколада укувчи маънавияти укитувчининг маънавий киёфасига узвий боFликлиги х,амда укитувчининг шахсий сифатлари катта ах,амиятга эгалиги курсатилган. Укитувчи устоз сифатида кандай касбий фазилатларга эга булишлигига урFу берилган. Укувчиларнинг тарбия жараёнида узлуксизликнинг таъминланиши зарурлиги туFрисида фикр юритилган.

Таянч суз ва тушунчалар: укувчи, укитувчи, маънавият, шахсий сифатлар, касбий фа-зилатлар, тарбия узлуксизлиги.

ВАЛИЕВ Э., БЕРДИНАЗАРОВ Ш. ОТВЕТСТВЕННОСТЬ УЧИТЕЛЯ ЗА ФОРМИРОВАНИЕ ДУХОВНОСТИ УЧЕНИКА ИЛИ ДУХОВНЫЙ ОБЛИК СОВРЕМЕННОГО УЧИТЕЛЯ

В статье показана взаимосвязь духовности ученика и духовного облика учителя, а также большое значение личных качеств учителя. Обращено внимание на то, какими профессиональными качествами должен обладать учитель как наставник. Продемонстрирована необходимость обеспечения непрерывности воспитания.

Ключевые слова и понятия: ученик, учитель, духовность, личные качества, профессиональные качества, непрерывность воспитания.

VALIEV Е., BERDINÂZÂROV SH. RESPONSIBILTY OF ТЕАСНЕЙ FOR THE STUDENT S MORALITYITHER MORAL МАКЕ-UP OF MODBRN TEACHER

There is exhibited in the article mutual connections of morality of student and teacher's moral make-up, as well presented a big significance of private quality of teacher. There is paid attention that the professional qualities have to posses' teacher as coacher. As well is demonstrated necessity of continuous education.

Keywords: teacher, student, morality, personal qualities, continuous of breeding.

Жамият маънавиятини юксалтириш давлат сиёсати-нинг устувор йуналиши цисобланади. Бу ишни амалга оширишда уцитувчиларнинг урни бециёс ва масъулият-лидир.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 11

Шу муносабат билан, Узбекистон Республикаси «Таълим тyFрисидa»ги Конунининг 5-моддасида педагогик фао-лият билан шуFуллaниш х,ук,ук,ига эга булиш шартлари куйидаги тартибда белгилаб куйилган: «Тегишли маълумоти, касб тайёргарлиги бор ва юксак ахлокий фазилатларга эга булган шахслар педагогик фаолият билан шуFуллaниш хукукига эга»1.

Тегишли маълумоти булмаган киши сифатли таълим бера олмайди, касбий тайёргарликка эга булмаса, бола билан ишлай олмайди, юксак ахлокий фазилатларга, юксак маънавиятга эга булмаса, укувчи маънавиятини юксак даражада шакллантира олмайди. Бу инкор этиб булмайдиган х,акикатдир. Тарихдан маъ-лумки, инсон тараккиёти даврида, ёзув пайдо булиши билан таълим олиш, таълим бериш, тарбиялашга булган эх,тиёж кучая борган. Шу эх,тиёжлар асосида «Устоз-шогирдлик» анъаналари шакллана борган. Хамма замонларда х,ам таълим-тарбия жараёнлари конун йули билан тартибга солинмаган булса-да, таълим-тарбия ишига кизикиш ва эх,тиёж кучая борган. Таълим-тарбия, устознинг урнига ва ах,амиятига юксак бах,о берилган. Турли даврларда яшаган донишмандлар, мутафаккирлар таълим-тарбия хусусида маъно-мазмун жих,атидан бир-биридан фарк килмайдиган куйидагича таърифларни ёзишган:

- И.Гёте: «Инсон дунёни канчалик билса, узлигини х,ам шунчалик англайди»;

- Сенека: «Билимсизлик - кулфатдан кутулишнинг ёмон воситаси»;

- Р.Эмерсон: «Муваффакиятли тарбия-нинг сири - укувчига х,урматда»;

- В.О.Дистервинг: «Нокобил укитувчи х,акикатни шунчаки айтади-куяди, яхшиси эса уни топишга ургатади»;

1 Узбекистан Республикасининг 1997 йил 29 августдаги «Таълим тyFрисидa»ги 464-1-сонли Крнуни. // Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1997 й., 9-сон, 225-модда.

- И.Песталоцци: «Мактабнинг максади - тарбия ва факат тарбиядир»;

- А.Сент-Экзюпери: «Тарбия таълимдан устун туради. Инсонни тарбия вояга етка-зади»;

- Ж.Ж.Руссо: «Тарбиядаги энг катта хато - ута шошкалокликдир»2.

Тарбия масаласи х,озирги даврда янада купрок долзарб масалага айланиб бор-мокда. Айникса, укувчилар маънавиятини шакллантириш ва юксалтириш тарбиянинг кечиктириб булмас йуналишидир.

Президентимиз таъбири билан айтганда: «Маънавият - инсонни рух,ан покланиш, калбан улFайишга чорлайдиган, одамнинг ички дунёси, иродасини бакувват, иймон-эътикодини бутун киладиган, виждони-ни уЙFотадиган бекиёс куч, унинг барча карашларининг мезонидир»3.

Маънавият - узлуксиз х,аракатдаги жа-раён. Маънавияти юксак шахслар юрт-ни танитади. Маънавият тарбиядан бош-ланади. Таълим-тарбиясиз маънавиятнинг булмаслиги барчага аён. Президентимиз эсга олган ва мушох,ада килган, миллий педагогика асосчиларидан бири Абдулла Авлонийнинг «Тарбия биз учун ё х,аёт -ё мамот, ё нажот - ё х,алокат, ё саодат -ё фалокат масаласидир»4, деган сузлари фикримизга далилдир.

Бу вазифани амалга оширишда уки-тувчи-тарбиячилар зиммасига катта масъулият юклатилади. Чунки укитувчи таълим-тарбия бериш жараёнининг асосий иштирокчисидир.

Шунинг учун х,ам, укитувчининг тарбия сох,асидаги сaлмoFигa бах,о бериб, Президентимиз шундай деган эди: «Биз юртимизда янги авлод, янги тафаккур сох,ибларини тарбиялашдек масъулиятли вазифани адо этишда биринчи галда ана шу машаккатли касб эгаларига суянамиз

2 Укувчи маънавиятини шакллантириш. - Т., «Шарк,», 2000. -89-94-б.

3 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: «Маънавият», 2008. -19-б.

4 Уша асар, 62-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 11

вa тaянaмиз, эpтaгa урнимиз^ кeлaди-гaн ëшлapнинг мaънaвий дyнëcини шaкл-лaнтиpишдa yлapнинг хизмaти нaк1aдap бeкиëc экaнини yзимизгa яхши тacaввyp килaмиз. ... Myхтacap aйтгaндa, мaктaб дeгaн yлyF дapгox1нинг инcoн вa жaми-ят тapaккиëтидaги x^cca^ вa тaъcиpини, нaфaкaт ëшлapимиз, бaлки 6УТУН хaлкимиз кeлaжaгини х^л килaдигaн укитувчи вa мypaббийлap мex1нaтини х^ч нapca билaн Улчaб, киëcлaб бyлмaйди»1.

Иcлox1oтлapнинг caмapaдopлиги, aввaлo, xaлк мaънaвиятининг тиклaниши, бoй тapиxий мepocимизнинг кeнг уртнилиши, aнъaнaлapимизнинг caклaниши, мaдaният вa caнъaт, фaн вa тaълим pивoжи билaн узвий бoFликдиp.

Рecпyбликaмиз x1yкyмaти тoмoнидaн мycтaкилликнинг илк йиллapидaнoк, жи^ мoнaн coFлoм, мaънaн eтyк шaxc яpaтишгa эътибop бepилa бoшлaнди. Бу бopaдaги ишлapни aник мaкcaдли aмaлгa oшиpиш учун дaвлaт ax1aмиятигa мoлик дacтypлap, peжaлap ишлaб чикилди. Биpгинa yтaëтгaн йиллapнинг aтaлишидa х^м бунинг иcбo-тини куришимиз мумкин,

Xoзиpги дaвpдa тaълим мyaccacaлapи тaълим-тapбия жapaëнидa aмaлгa oши-риши лoзим бyлгaн мaънaвий-мaъpифий ишлap кyлaми кeнгaйди, мaзмyни cифaт жиx1aтидaн янгилaнди. Бу, уз нaвбaтидa, тaълим-тapбия cox1acидa фaoлият кур^-тaëтгaн инcoнлapдaн ижoдий излaнишни, ишгa янгичa ëндaшишни, фидoйиликни, мacъyлият x1aмдa уз кacбининг х^к^ний ycтacи вa жoнкyяpи булишни тaлaб этaди.

Укувчи мaънaвиятини шaкллaнтиpиш дoимий тизимлилик, узвийликни, дaвoмий-ликни тaлaб этaди. Шунинг учун мaънaвий, мaъpифий ишлapнинг янги шaкл вa мaзмyнини бoйитиб бopиш тaлaб этилaди. Maънaвият x,ap кaндaй вaзиятдa буюк тapиxимиз, мaдaниятимиз, кaдpиятимиз, ypф-oдaтлapимиз, мycтaкиллигимиз Foя-

1 Кapимüв И.А. Юк^к мaънaвият - eнгилмac куч. - Т.: «Maънaвият», 2008, 130-131-6.

лapи acocидa шaкллaниши, pивoжлaниши ^pa^

Maънaвият тyшyнчacи жaмият x1aëтидaги Foявий, мaфкypaвий, мaъpифий, мaдaний, диний вa axлoкий кapaшлapни yзидa тyлa мyжaccaм этaди.

Шунинг учун х^м Укyвчилap мaънa-виятини шaкллaнтиpиш yлapнинг фикр-лaш кoбилиятини ycтиpиш, диний тушун-чaлapини тapтибгa coлиш, yлapни илм oлишгa кизиктириш, дyнëкapaшини шaкл-лaнтиpиш, фaлcaфий-мaнтикий фикpлa-шини шaкллaнтиpиш, кийиниш, мyoмaлa мaдaниятини ycтиpиш, oдoбли, axлoкли бyлишигa эришиш, жиcмoний бapкaмoл, мex1нaтceвapлик кaби хиcлaтлapни шaкл-лaнтиpиш, тapиxини билиш, миллий мaдaниятини эгaллaшлapигa эришиш, oтa-oнacи, oилacи, Вaтaнигa мex1p-oкибaтли бyлишгa Уpгaтиш кaби кeнг кaмpoвли жapaëнни уз ичигa oлaди.

Укитувчининг мaънaвий тapбиячи cифaтидaги шaxcий вa кacбий cифaтлapи тapбиявий ишдaги тaъcиpчaнликни тaъ-минлoвчи oмиллapдиp. Чунки Укyвчилap кyпинчa Укитyвчилapгa тaклид килaди, yлapдaги ижoбий ëки caлбий жиx1aтлapни Узлaштиpaди.

Укyвчилapгa мaънaвий тapбия бepишдa, aйникca, укитувчининг шaxcий cифaтлapи жyдa ax1aмиятлидиp.

Улap кyйидaгилapдaн ибopaт:

- биpинчидaн, миллий мaфкypaвий oнглилик, миллий oдoблилик. Бyндa укитувчи мaфкypacининг тoзaлиги, миллий oнглилиги, миллий oдoб вa axлoк мeъëpлapигa кaтъий pиoя килиши, мил-лaтимиз мaънaвий мepocини кaнчaлик эгaллaгaнлик дapaжacи, пeдaгoгик oдoби тyшyнилaди;

- иккинчидaн, фapocaтлилик, хyшмyo-мaлaлик, caмимийлик, тyFpиcyзлик;

- yчинчидaн, миллaтлapapo мyлoкoт мaдaнияти, aдoлaтпapвapлик, бeFapaзлик, x,ap кaндaй вaзиятдa узини идopa килa билиш;

ЗАMОНАBИЙ TАЪЛИM / C0BPEMEHH0E ОБPАЗОBАНИЕ 2014, 11

- туртинчидан, ватанпарварлик, миллий Fурур ва келажакка ишонч;

- бешинчидан, кийиниш маданияти, озодалик.

Кадимдан болага билим берувчи, тар-бияловчи ва хунар ургатувчи кишилар «Устоз» деган ном билан шарафлаб келин-ган. Хозир хам шундай.

Хамма замонларда «Устоз» деган ша-рафли ном болага узининг хунари, били-мини бера олган, сингдира олган, махсус конун-коидалар, урф-одатлар, маданият, ишлаб чикилган миллий анъаналар, хулк-атвор коидаларига катъий амал килган ва уз зиммасидаги вазифаларини шараф билан уддалаган, бажарган инсонларгагина насиб этган. Устозларнинг шахсий ва кас-бий фазилатларининг уз мезони булган. Шу мезон асосида устозларга бахо берилган. Ота-оналар хам фарзандини таълим олиш учун бирор устоз кулига беришда унинг юкорида айтилган мезонга мослиги, шу мезон талабларига жавоб бера олиш дара-жасини урганиб чикканлар.

Устозларнинг шахсий сифатлари билан бирга касбий фазилатларининг хам катъий мезонлари булган. Жумладан, шахсий сифатлари мезонлари сахийлик, одоб, мехр-шафкатлилик, мархаматлилик, очиклик, ширин муомалалик, сабрлилик, талабчанлик, иффатлилик, итоатлилик, каноатлилик, тyFрисyзлик, поклик, муло-йимлик каби фазилатларни уз ичига олган булса, устозларнинг касб маданияти хамда унинг куйидаги ижобий ва салбий хусусиятларига алохида эътибор кара-тилган:

- билимни бойлик орттириш максадида эмас, балки жамият тараккиётига хисса кушиш максадида урганиш;

- халкимиз анъанасига эхтиромда булиш;

- нопок кишилар билан алокада бул-маслик;

- бошкаларга нисбатан адоватда бул-маслик;

- факат бойлик орттириш максадини кузламаслик;

- журъатсизлик, дангасалик, ялковлик, такаббурлик, ёлFoнчилик килмаслик.

Уз касбига кизикиши, чукур билим бериш, хунар ургатиши, билимига янгиликлар киритиш, яхши шогирдлар тайёрлаш каби фазилатлар устознинг касбий фазилатлари каторига киритилган. Устоздаги ушбу сифатлар кадрланган. Халк ана шундай фазилатлар асосида «Устоз» сиймосини курганлар.

Буюк мутафаккир Алишер Навоий ибораси билан айтганда: «Инсон зеби-зийнати билим ва одобдир. Буларни шогирдларига сингдирган устозларгина чинакам устозлардир»1.

Укитувчининг аждодларимиз маънавий меросини янада чукуррок билиши, тарбия жараёнида куллай олиш, мушохада килиши укувчи маънавиятини шакллантиришда янада мухим ахамият касб этади. Хозирги замон укитувчисининг маънавий киёфа-сини белгилайдиган омиллар каторига куйидаги хусусиятларни киритиш мумкин:

- сиёсий онглилик;

- дунёкарашнинг кенглиги;

- фикр билан амалдаги холатнинг мос-лиги;

- огохлик, сергаклик;

- келажакка ишонч.

Тарбия жараёнида баъзан узилиш булиб колган холатлар учрайди. Баъзан укувчи турли хил окимлар, ножуя харакатларга берилиши ёки унинг шахсий сифатларида салбий узгаришлар содир булганлигини кузатиш мумкин. Биз шу холатларнинг сабабларини куйидагилар деб биламиз:

- жамоадаги мухит;

- укитувчилар орасидаги фикр ва хара-катнинг бир хил эмаслиги;

- маънавий тарбия ишларини факат те-гишли фанлар укитувчиларининг вазифаси деб тушуниш;

1 Булатов С. Устознинг шахсий ва касбий фазилатлари. // «Халк таълими» журнали, 1998, 1-сон. -64-67-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 11

- «тарбиялаш - бу, синф рахбарларининг вазифаси» деган нoтyFри карашлар;

- тарбиявий ишларни режалаштириш-даги бир хиллик ёки укувчиларнинг ёш хусусиятларини хисобга олмаслик;

- режалаштирилган тарбиявий ишларни амалга оширишда сусткашлик, локайдлик;

- баъзи укитувчиларнинг кийиниш ма-даниятига бефарклиги;

- тарбиявий дарсларда берилаётган маълумотларнинг саёзлиги;

- укитувчи баёнининг таъсирчан, ишончли эмаслиги, укувчиларга такдим этилаётган маълумотларнинг ноаниклиги, тасдикланмаганлиги;

- укитувчилар уртасида мулокот мада-ниятига етарлича эътибор бермаслик;

- ота-оналар билан мунтазам алоканинг булмаслиги;

- махалла, жамоатчилик билан хамкор-ликнинг етишмаслиги;

- олиб борилаётган тарбиявий ишлар-нинг тахлил килиб борилмаслиги;

- мафкуравий профилактика ишлари-нинг етарлича олиб борилмаслиги;

- миллий Foя туркумидаги фанлар, айникса, тарбиявий масалалар билан купрок бoFлaнгaн фанларни укитадиган укитувчилар хамда синф рахбарларини танлашда масъулиятсиз ёндашув;

- тарбиявий ишларни олиб боришда купрок шахсий намуна курсатишга эмас, балки панд-насихатларга берилиб кетиш.

Буларнинг барчаси укитувчининг шахси билан бoFлик булган масалалардир. Тар-бияда укитувчининг шахси ва шахсий намуна курсатиши мухимдир. Шунинг учун хам педагог олимлар, буюк мутафаккир-лар, донишмандлар инсонни тарбиялашда урнак булиш ва шахсий намуна курсатиш-нинг ахамияти хакида кимматли фикрларни билдиришган. Масалан, А.С. Макаренко-нинг фикрича, тарбиявий жараёнда панд-насихатлар 3 фоиз самара берса, шахсий намуна курсатиш 97 фоизлик самарани таъминлайди.

Хакикатдан хам, yFлигa yFрилик, хиё-нат, тухматнинг салбий окибатларини тушунтирган ва ундан яхши булишни талаб килган отанинг шу харакатларини узи томонидан содир этиши окибатида панд-насихатнинг канчалик «самарали» булиши хаммага аён.

Тажриба шуни курсатадики, турли синфларда укувчиларнинг тарбияланган-лик даражаси бир-биридан фарк килади. Фаркнинг асосий сабаби эса синфга рахбарлик килаётган укитувчининг фао-лияти, унинг билими, маънавий даражаси, кай даражада масъулиятли эканлигидир.

Бу фикримизнинг тaсдиFи сифатида 1998 йил Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги Давлат ва жамият курилиши академияси ва Т.Н. Кори-Ниёзий номидаги Узбекистон педагогика фанлари илмий-тадкикот институти томонидан хам-корликда утказилган тадкикотлар нати-жаларини келтириш мумкин.

Тадкикот натижасида синф рахбарининг миллий тарбия борасидаги фаолиятининг самарадорлиги, биринчидан, синф рахбарининг миллий тарбиявий ишларни олиб боришга назарий, услубий йунал-тирилганлик; иккинчидан, касбий ва шахсий зарурий сифатларнинг шакллан-ганлиги; учинчидан, ижодийлик каби омилларга бoFлик эканлиги тyFрисидa хулоса килинган.

Фаолияти юкори ва яхши даражада бахоланган синф рахбарларида миллий мафкуравий, фаол ахлокийлик, ижтимоий фаоллик, ижтимоий тафаккур, педагогик одоб, виждонийлик, адолатпарварлик, тадбиркорлик, узини идора кила олиш, кутаринки рух, болаларга мехрлилик каби сифатларнинг узаро чамбарчарс бoFлик эканлиги кузатилган. Мазкур касбий ва шахсий сифатларнинг yЙFунлaшуви ижо-дий натижага эришиш имкониятини берганлиги алохида кайд этилган.

Фаолияти коникарсиз ва паст даражада бахоланган синф рахбарларида эса узла-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 11

pидa миллий тapбиянинг нaзapий вa ycny-бий acocлapи x1aкидaги билимлapнинг бyшлигидaн тaшкapи, интeллeктyaл чeклaнгaнлик, Укyвчилapнинг миллий фaзилaтлapигa бeфapклик, бyшaнглик, Укyвчилap билaн мyлoкoтгa киришиб, yлapни yзигa эpгaштиpa oлмacлик, oдaм-oвилик, иpoдacизлик, Укyвчилapгa зapдa килиш, cyзгa, нacихaтгa opтикчa бepил-гaнлик, бaъзи хoллapдa пeдaгoггa нoмy-нocиб cифaтлap кyзaтилгaн1.

Укитувчит зapyp бyлгaн фaзилaтлapдaн янa бири - yзoкни ^pa билиш, кeлaжaкни тacaввyp килa oлиш. Бyндa acocaн, тyFилиш 6OP э^н - хaëт бapдaвoм, хaëт бapдaвoм экaн тapбия иши тyгaнмacдиp, x,ap зaмoн-дaги инcoнлap учун х^м тapбия зapyp, биз-нинг бугунги бepaëтгaн тapбиямиз кaндaй шaxcлapни шaкллaнтиpиши кepaк, бизнинг тapбиямиз билaн шaxc булиб шaкллaнгaн aвлoд yзидaн ^йинги aвлoдлapгa кaндaй тaъcиp килa oлиш имкoнигa эгa бyлaди,

дeгaн caвoллapнинг жaвoбини тoпa oлиш, тacaввyp килa билиши тyшyнилaди.

Укувчи мaънaвиятини юкcaлтиpишдa, тapбиявий ишлapнинг caмapaдopлигини oшиpишдa укитувчи мaънaвий киëфacи-нинг aхaмияти хaкидa гaпиpилap экaн, yндaги бapчa шaxcий вa кacбий фaзилaтлap Kaтopидa зaмoн тaлaбини тyFpи хиc этиш, зaмoн рухи билaн хaмнaфac булиш, фaoлиятдa тapaккиëт билaн хaмoхaнг булиш, axбopoт-кoммyникaциoн тexнoлo-гиялapни кУллaй oлиш, иктишдий би-лимгa эгa булиш, узининг вa бoлaнинг хyкyклapини яхши билиш, чeт тиллapини билиш хaм укитувчи мaънaвий киëфacини бeлгилoвчи энг зapyp oмиллap экaнини хиc этиш лoзим. Зaмoннинг мaънaвий ^ë-фacи укитувчи мaънaвий киëфacигa куп жихaтдaн бoFлик.

Адабиётлар:

1. Кapимoв И.А. Юк^к мaънaвият - eнгилмac куч. - Т.: «Maънaвият», 2008.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Kypбoнoв Ш., Сaидoв X., Aхлиддинoв Р. Бapкaмoл aвлoд opзycи. - Т.: «^ap^, 1999.

3. Kypoнoв M., Бypaнoв M. Mиллий дacтyp укитувчи пpoфeccиoгpaммacидa. II «Xaлк тaълими» жypнaли, 1998, 1-шн. -42-45-б.

4. Бyлaтoв С. Уcтoзнинг шaxcий вa кacбий фaзилaтлapи. II «Xaлк тaълими» жypнaли, 1998, 1-шн. -64-67-б.

1 Куринсв M., Бypaнoв M. Mиллий Aacïyp укитувчи пpoфeccиoгpaммacидa. II «Хaлк тaълими» жypнaли, 1998, 1-еон. -42-45-б.

ЗАMОНАBИЙ TАЪЛИM I C0BPEMEHH0E ОБPАЗОBАНИЕ 2014, 11

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.