Научная статья на тему 'УСТОЗ САНЪАТКОР ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ ҲОФИЗИ МАЪМУРЖОН УЗОҚОВ ҲАЁТИ ВА ИЖОДИГА БИР НАЗАР'

УСТОЗ САНЪАТКОР ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ ҲОФИЗИ МАЪМУРЖОН УЗОҚОВ ҲАЁТИ ВА ИЖОДИГА БИР НАЗАР Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
377
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳофиз / овоз / талаффуз / маданият / халқ сайллари / санъат / қўшиқчилик / олтин хазина.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — М.Мўминов

Ушбу мақолада бўлган халқ эл олқишига сазовор ҳофизларидан бири Маъмуржон Узоқов ҳаёти ва ижоди ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «УСТОЗ САНЪАТКОР ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ ҲОФИЗИ МАЪМУРЖОН УЗОҚОВ ҲАЁТИ ВА ИЖОДИГА БИР НАЗАР»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 2 / June 2022 ISSN 2181-063X

УСТОЗ САНЪАТКОР УЗБЕКИСТОН ХАЛК ХОФИЗИ МАЪМУРЖОН УЗОРОВ ХАЁТИ ВА ИЖОДИГА БИР НАЗАР

М.Муминов

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада булган халк эл олкишига сазовор хофизларидан бири Маъмуржон Узоков хаёти ва ижоди хакида хдкоя килинади.

Калит сузлар: Х,офиз, овоз, талаффуз, маданият, халк сайллари, санъат, кушикчилик, олтин хазина.

TEACHER ARTIST PEOPLE'S HOFIZ OF UZBEKISTAN MAURJON UZOKOV A LOOK AT THE LIFE AND WORK

M.Muminov

Fergana regional branch of ШЬекшкефт State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article tells about the life and work of Mamurjon Uzokov, one of the most popular singers in the country.

Keywords: Hafiz, voice, pronunciation, culture, folk festivals, art, singing, golden treasure.

Инсоннинг маънавий камолотида, унинг рухдн покланишида, асосий мезонлардан бири, бу мумтоз мусика санъатидир. Шодон дамларда хам, бошга ташвиш тушган чогларда хам дилбар навони тинглаб, ором топишимизнинг боиси аслида шу. Асрлар давомида шаклланиб, сайкал топган, халкимиз маънавий хаётининг ажралмас кисмига айланган мумтоз ашулалар, уларнинг таргиботчилари булмиш улуг хофизларнинг ижоди эзгуликка каратилгани туфайли хамиша эътиборга, эътирофга муносибдир. Устоз санъаткорларнинг ижодий меросини урганиб, уни янада кенг таргиб этиш, ёш авлод калбига сингдириш масъулиятли ва шарафли вазифа булиб колаверади. Халк орасида: «Яратган томонидан хушнаво, гузал овоз ато этилган киши ярим шохдур», деган хикмат юради. Дархакикат, хушсадо овозли хонандаларни бутун халк ардоклайди, уйининг турида мехмон килиб, унинг хонишларидан бахраманд булади. «Ярим шохлик»нинг хурмат, иззати хам шудир. Хонандалар «Элимизда хар доим туй, тинчлик-хотиржамлик булсин» дея ният килишади. Сабаби, халк туй, байрамлар килса, демак, бу юртда туклик ва фаровонлик хукм сураётган булади. Обод ва фаровон заминда байрамлар купаяди, улар эса уз навбатида

яхши санъаткорларни элга танитади. Зеро, улар орасида йиллар давомида халк ардоклаган хонандалар бисёр. Хрзирги дориломон кунлар айнан фаровонлик хукм сураётган дамлардир. Шу боис эндигина санъат йулига кадам куяётган ёшлар ашула айтиш билан бирга узбек санъати, хонандалар, уларнинг овоз имкониятлари, хаётидаги ибратли вокеалар хакида маълумот олишса, фойдадан холи булмайди. Ушбу маколада эл олкишига сазовор булган халк хофизларидан бирининг хаёти, ижоди, устозлари, шогирдлари хакида кискача маълумот бериш билан биргатовоз имкониятлари ва турлари борасида ахборот беришга харакат килдим. Улардан Ота Жалол Носиров, Х,ожи Абдулазиз Абдурасулов, Мулла Туйчи Тошмухамедов, Леви Бобохонов, Домла Х,алим Ибодов, Журахон Султонов, Х,ожихон Болтаев, Комилжон Отаниёзов, Ориф Алимахсумов каби хофизлар устозлар каторида Маъмуржон Узоков хаёти ва ижоди хакида хикоя киламиз.

Х,офизлик санъати йулида фидокорона мехнат килган устозлар хакида хар канча гапирсак, уларнинг босиб утган йулидан хар канча ибрат олсак, шунча кам. Зеро, ёшлар маънавиятини бойитишда, асл санъатимизнинг бекиёс кирраларини дунёга танитишда етук хофизларнинг махорати бекиёс манба булиб хизмат килади. Биринчи Президентимиз И.А.Каримовнинг «Юксак маънавият -енгилмас куч» асарида таъкидланганидек, «Бизнинг миллий анъаналаримизга, ахлок-одоб коидаларига мутлако тугри келмайдиган клиплар, турли тиллардаги сузларни кориштириб ёки талаффузни атайлаб бузиб айтиш каби номуносиб харакатларни айрим ёш ижрочилар узи учун кандайдир янгича услуб деб билаётгани, менимча, санъатни, унинг мохияти ва ахамиятини тушунмасликдан бошка нарса эмас. Маданий жамоатчилигимиз, авваламбор, мусикашунос олимлар, устоз санъаткорлар, композиторлар, ёзувчи ва шоирлар, журналистлар, куп сонли санъат ихлосмандлари бундай масалалар юзасидан уз фикрини очик билдириб бориши, шу тарика ёшларимизга тугри тарбия беришимиз хам карз, хам фарз, дея уйлайман». Яна шуни айтишимиз мумкинки, айнан узбекона ижро хонанданинг юз, куз ифодаси, айрим холларда кул харакати билангина кушик матнини шархлашга кодир. Сахнага чикиб, йиртик-ямок кийимлар кийиб, менталитетимизга маъкул булмаган хатти-харакатлар билан асарни шархлаш -бу санъатнинг асл мохиятини тушунмаганликдандир. Бундан ташкари янги яратилаётган ва замонавий эстрада намунаси деб талкин килинаётган турли усуллар хамда товушлар йигиндисини мусика, деб булмайди. Чинданам миллий санъат узининг чукур фалсафий шеърлари. Инсон калбининг туб-тубига кириб бориб, дарди-фироки билан уни ларзага келтирувчи гузал охангдир. Шундай мазмун-мохиятга бой мусикий асарларимизни келажак авлодга тушунтириб бориш, мумтоз оханглар огушида тарбиялаш устозлар зиммасидадир. Бунга, нафакат, мусикашунос олимлар, санъаткорлар, бастакорлар, ёзувчилар ва

шоирлар, балки куп сонли ихлосмандлар хам бефарк булмасликлари керак, албатта.

Яна шуни таъкидлаб утмокчиманки, булажак санъаткор ёшларимизга устозларни танитиш, уларнинг килган ишлари, басталаган асарларини ургатиб, умид киламизки, келажак авлодга хам уларнинг ишлари хакида хикоя килиб беришади. "Агар биз санъатни, маданиятни юксакларга кутармоцчи булсак, аввало, мумтоз мацом санъатини юксакларга кутаришимиз керак. Мацом оуанглари, мацом рууи ва фалсафаси уар бир инсон цалбидан, аввало, униб-усиб келаётган ёш авлодимизнинг онги ва юрагидан чуцур жой олиши учун бор имкониятларимизни сафарбар этишимиз зарур", дея таъкидлаган эди Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев.

Давлатимиз рахбарининг 2022 йил 26 майдаги "Маданият ва санъат сохасининг жамият хаётидаги урни ва таъсирини янада ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги фармони миллий мусикий мерос ижтимоий мавкеини юксалтириш борасида мухим ахамият касб этиши шак-шубхасиздир. Зеро, аввалги карорларда белгиланган мухим вазифаларнинг мантикий ривожи ва табиий давомидир. Узбекистон давлат консерваториясининг Узбек маком санъати факультети хамда Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг тегишли таълим йуналишлари ва мутахассисликлари негизида Юнус Ражабий номидаги Узбек миллий мусика санъати институти ташкил этилди. Институтга маком мулкининг султони, академик Юнус Ражабийнинг номи берилиши хам хар жихатдан асосли ва адолатлидир.

Маъмуржон Узоков 1904 йилда Маргилон шахрида ишчи оиласида таваллуд топди. Ёшлигидан халк кушикларига мехр куйган хонанда Маматкул хофиз, Болтабой Ражабов, Х,амрокул кори каби хофизлар таъсирида куйлашни бошлаган. Хдсан коридан дутор чалиш сирларини, Журахон Султоновдан катта ашуланинг мураккаб йулларини урганган. 1925 йилдан Худойберган хофиз Максимов, 1926-1932 йилларда Хдсан кори, 1933-1962 йилларда Журахон Султоновлар билан хамнафасликда куйлаган. Айникса, унинг етук хонанда булиб, шаклланишида устози Узбекистон халк хофизи Журахон Султоновнинг хиссаси жуда катта. Маъмуржон Узоковнинг ижро махорати, ширадор, жарангдор овози ва умуман, санъатига койил колмасдан иложимиз йук. Уни ёнида хар хил овоз кучайтиргичларсиз эшитган устоз санъаткорлар «Маъмуржон Узоковнинг овози етти махаллага эшитилган, жуда баланд овоз эди», дейишади. Гарчи, биз бундай бахтга мушарраф булмасак-да, магнит ёзувларидан шуни англаш мумкинки, Европа овоз улчамларида «лирик тенор» деб номланади, яъни овознинг рухияти енгил, жозибадор, эгилувчан (лирик) булиб, кулам жихатидан кенгдир. Овозининг пастки ва урта регистрлари тулик, юкори регистри эса

юмшок эшитилишли, нисбатан нозик ва жарангдордир. Дастлаб туй ва халк сайиллари хамда чойхоналарда хизмат килган.

1939 йилларда Тошкентдаги Мукимий номли мусикали драма ва комедия театрида ишлаган. «Тохир ва Зухра» драмасида Жарчи, Парпи хофиз каби турли образлар яратган. 1939-1950 йиллари Узбекистон радиосида, 1950-1952 йиллари Узбек Давлат филармониясида яккахон хонанда сифатида ижод килган. Баланд, ширадор ва ута таъсирли овоз сохиби булган. Маъмуржон Узоковнинг ижро дастуридан халк кушиклари ва патнисаки ашулалар урин олган эди. «Ул кун жонон», «Келдим», «Жонон келур», «Кузларинг», «Пайдо этиб кет», «Калам кошинг», «Айладинг», «Ёлгиз» каби асарлар шулар жумласидандир. У бастакор Мухаммаджон Мирзаев билан жуда самарали ижод килиб, «Якка бу Фаргонада», «Суръатинг», «Догман». «Ёр истаб», «Бахор», «Качон булгай ким», «Бир келиб кетсин» каби ашулалари боис шинавандалар калбидан чукур жой олган. Шунингдек, мумтоз асарлардан -руз», «Баёт», «Мустахзод» ва бошка ашулаларни йиллар давомда маромига етказиб куйлаган. Устоз санъаткор Фаргона хонандалик мактаби анъаналарини муносиб давом эттириб, унинг ривожига бекиёс хисса кушган хамда узбек мусика маданиятида чукур из колдирган хофизлардан хисобланарди. Бугунги кунда унинг ижросидаги мусикали ёзувлар Узбекистон радиосининг олтин хазинасида, бирканча пластинка ва замонавий дискларга мухрланган булиб, ёш хонандалар устоз услубига таянишларида сарчашма булиб хизмат килмокда. Маъмуржон Узоков йулини Улмас Саиджонов. Дилнура Кодиржоновага ухшаган купчилик санъаткорлар давом эттиришган. Маъмуржон Узоков 1963 йилда Маргилонда уз шинавандалари учун хониш килаётган пайтида юрак хасталиги туфайли оламдан утган. Маъмуржон Узоковнинг якка узлари ижро этган асарлари жуда куп, аммо Узбекистон радиосининг олтин хазинасида куйидаги кушиклари хамон сакланиб келмокда:

1. «Айрилмасин»

2. «Ёр истаб»

3. «Бебокча»

4. «Мустахзод»

5. «Баёт»

6. «Туриб хар эрта»

7. «Бир келиб кетсин»

8. «Жонон буламан деб»

9. «Бир тараххум айламас»

10. «Кузим шахлога тушди»

11. «Догман»

12. «Кузларинг»

13. «Феруз»

14. «Насихат»

15. «Фигонким»

16. «Улмасун»

17. «Келдим»

18. «Парво этиб кет»

19. «Суратинг»

20. «Шайдо булибман»

21. «Эй дилбари жаноним»

22. «Бухоро тулкини»

23. «Согиниб»

24. «Содирхон Ушшоги»

25. «Келсун»

26. «Зор этдинг»

27. «Ёлгиз»

28. «Чаман ялла»

Шеърият мулкининг султони Мир Алишер Навоий ёзади:

Майхонада кимки майдан ибо килгай,

Най уни бир дилкаш Наво била ани расво килгай.

Гижжак Мадди ноласи била анга ёлборур.

Агар киши май хавосун бошидан чикарур,

Ва чанг зорлиг била бугзин тортар

Ва уд висонинг нагмасининг таргиби чангдин хам ортар

Андаким рубоб бошин йерга куйиб ниёз кургузгай

Ва кобуз кулок тутиб айшга таргиб охангин тузгай.

Чун конун ва чагона ноласи кулокка тушгай.

Асрлар давомида шаклланиб, сайкал топган, халкимиз маънавий хаётининг ажралмас кисмига айланган мумтоз ашулалар, уларнинг таргиботчилари булмиш улуг хофизларнинг ижоди хамда узбек халк макомчилик санъати асарлари хам бир хофиздан иккинчи хофизга утиб келгани сингари, узбек маком санъати хам отадан-угилга, устоздан-шогирдга утиб миллий макомчилик санъатимиз ривож топиб бораверади, деган умиддамиз.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Р.Юнусов. "Фахриддин Содиков". Тошкент-2005 й.

2. О.Матёкубов. "Макомот". Тошкент-2004 й.

3. К.Аваз. "Олис оханглар". Тошкент - 1997 й.

4. Й.Норбутаев маколаси "Миллий сознинг янги садоси" Тошкент - 2006 й.

5. Б.Мирпаязов маколаси "Санъат йули" журнали. Тошкент -2007 й.

6. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

7. Talaboev, A. (2021). O'ZBEK XALQ MUSIQA IJROCHILIGI SAN'ATIDA MAQOM JANRINI TIKLASH VA RIVOJLANTIRISH OMILLARI. Oriental Art and Culture, 2(4), 325-333.

8. Nabijonovich, T. A. (2022). RAJABIYLAR SULOLASIGA BIR NAZAR. Oriental Art and Culture, 3(1), 633-642.

9. Talaboyev, A. N. (2021). MAQOM SAN'ATI. MAQOM SAN'ATINI O'RGANISHDA VA UNI YOSH IJROCHILARGA O'RGATISHDA ETIBOR QARATILISHI LOZIM BO'LGAN JIHATLAR. Oriental Art and Culture, 2(4), 149155.

10. Talaboyev, A. N. (2021). Methods of Effective use of Teacher-Discipleship Traditions in Learning the Art of Makom. International Journal of Culture and Modernity, 11, 389-393.

11. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

12. Ahmedov, R. (2021). SAN'ATGA BAXSHIDA UMR. Oriental Art and Culture, 2(4), 50-56.

13. Ahmedov, R. (2021). Murodjon Ahmedov-Fergana Valleys Singer. International Journal of Culture and Modernity, 11, 412-418.

14. Yunusov, G. Y., Parpiev, A., & Ernazarov, Z. An International Multidisciplinary Research Journal. An International Multidisciplinary Research Journal.

15. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A look at the regional seasonal folklore and their origin. The role and importance of folklore in the development of dance art. European Journal of Arts, (1), 121-124.

16. Shermatova, X. (2021). MAKTABLARDA O 'QITILAJAK MUSIQA TA'LIMIGA BIR NAZAR: MUSIQA TA'LIMINING SHAKLI VA USULLARI. Oriental Art and Culture, 2(4), 156-163.

17. Tursunov, B. (2021). «DOIRA» CHOLG'USINING PAYDO BO'LISHI. Oriental Art and Culture, 2(4), 83-87.

18. Ismailova, M. (2021). SHOGIRDLARI QALBIDAN CHUQUR JOY OLGAN USTOZ YULDASHEV AHMADJON MIRZAEVICH. Oriental Art and Culture, 2(4), 27-33.

19. MaMaroB, (2021). CAHLAT MYTAXACCHCTAPHHH TAHEP^Am^A ^HPH^EP^HK. Oriental Art and Culture, 2(4), 353-360.

20. Mamatov, J. (2022). Parameters of the Connection between Art and Culture. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(3), 69-76.

21. Madaminov, S. (2021). MUSIQA VOSITASIDA O'QUVCHILARNI MILLIY RUHDA TARBIYALASHGA DOIR TARBIYAVIY ISHLARNI TASHKIL ETISH MASALALARI. Oriental Art and Culture, 2(4), 361-369.

22. Madaminov, S. (2021). The Importance of Music Education in Out-of-School Education. International Journal of Culture and Modernity, 11, 371-377.

23. Yuldashyev, A., & Boboyev, V. (2022). CHOLG'UCHI-SOZANDA TALABALARNI O 'ZBEK XALQ KUYLARI VA BASTAKOR-KOMPOZITORLAR IJODIDAN NAMUNALAR IJRO QILISHLARIDA IJODIY YONDOSHUVCHANLIKKA O 'RGATISH. Oriental Art and Culture, 3(1), 219-225.

24. Юлдашев, С., & Азизов, С. (2022). ХАЛК ОЕЗАКИ ИЖОДИ СУЗ САНЪАТИ. Oriental Art and Culture, 3(1), 726-734.

25. Yuldashev, A. M., Ortiqov, N. M., & Mirzaev, H. A. (2021). Methods of teaching students to work independently in performing musical instruments. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 656-560.

26. Yuldashyev, A. (2021). "ORKESTR SINFI" FANIDA O 'ZBEK XALQ CHOLG 'ULARI O 'QUV ORKESTR GURUXLARI BILAN ISHLASHNING IJROCHILIK MAXORATINI OSHIRISHDAGI O 'RNI. Oriental Art and Culture, 2(4), 346-352.

27. Yuldashev, A., Azizov, S., & Boboyev, V. (2021). A LOOK AT THE GENRE OF UZBEK FOLK MUSIC. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(10), 226-232.

28. Yuldashev, А., & Azizov, S. (2021). MI Glinka's Place in Music History. International Journal of Culture and Modernity, 11, 228-234.

29. Yuldashev, A., & Akbarov, T. (2022). A Look at the Work of Composer Franz Schubert. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(3), 20-25.

30. Boboyev, V. (2022). The Multifaceted Creative Artist Chokariy-Matyusuf Kharratov. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(3), 77-80.

31. Davlatjon, T. (2022). ESTRADA VA BOLALAR QO'SHIQLARI IJROCHISI, BASTAKOR SH. RAMAZONOV. Oriental Art and Culture, 3(1), 331333.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.