Научная статья на тему 'УРУҒСИЗ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МЕХАНИК ВА БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ'

УРУҒСИЗ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МЕХАНИК ВА БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Ключевые слова
Узум / кишмиш / шингил / узум боши / ғужум / нав / нордонлиги / ошловчи моддалар.

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Дехқонова Шаҳноза Юлбарсовна, Хурматов Йўлдашали Эргашалиевич

Узумнинг уруғсиз навларининг механик ва биокимёвий таркибини ўрганиш бўйича тажриба натижалари таҳлил қилинган. Натижада кишмишбоп узумларни механик ва биокимёвий таркиби бўйича муҳим бўлган кўрсаткичлари тадқиқ қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Дехқонова Шаҳноза Юлбарсовна, Хурматов Йўлдашали Эргашалиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «УРУҒСИЗ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МЕХАНИК ВА БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ»

"CHALLENGES OF STORAGE AND PROCESSING OF AGRICULTURAL PRODUCTS AND THEIR SOLUTIONS BASED ON MODERN TECHNOLOGIES" INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND

PRACTICAL CONFERENCE OCTOBER 22, 2024

УРУГСИЗ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МЕХАНИК ВА БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ

1Дехконова Шах,ноза Юлбарсовна, 2Хурматов Йулдашали Эргашалиевич

1 Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти ассистенти 2Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти катта укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.13960155

Аннотация. Узумнинг уругсиз навларининг механик ва биокимёвий таркибини урганиш буйича тажриба натижалари та^лил цилинган. Натижада кишмишбоп узумларни механик ва биокимёвий таркиби буйича мущм булган курсаткичлари тадциц цилинган.

Калит сузлар: Узум, кишмиш, шингил, узум боши, гужум, нав, нордонлиги, ошловчи моддалар.

Аннотация. Проанализированы результаты опытов по изучению механического и биохимического состава бессемянных сортов винограда. В результате были изучены важные показатели механического и биохимического состав винограда.

Ключевые слова: Виноград, изюм, черепица, головка винограда, гроздь, сорт, кислинка, ароматизаторы.

Abstract. The results of experiments on the study of the mechanical and biochemical composition of seedless varieties of grapes were analyzed. As a result, important indicators of the mechanical and biochemical composition of young grapes were studied.

Keywords: Grape, raisin, shingle, grape head, bunch, variety, sourness, flavoring agents.

Кириш

Х,озирда жах,онда х,ар йили 73 млн тоннага якин узум етиштириладиди. Етиштириш хджми буйича Хитой Халк Республикаси, Италия ва Испания давлатлари дунёда етакчилар булиб, бу мамлакатларда х,ар йили мос равишда 11,2 млн, 8,1 млн ва 6,1 млн тоннадан узум х,осили олинмокда. Шунингдек, А^Ш, Франция, Туркия, Х,индистон каби давлатлар хдм куп микдорла узум етиштирувчилар каторида туради. Узбекистонда х,ам х,ар йили 1,7 млн тоннадан ортик узум етиштирилмокда. Уларнинг барчасидан окилона фойдаланиш учун истеъмол, экспорт ва саноат учун мулжалланган навлар етиштиришни йулга куйиш керак.

Тадкикотнинг максади ва муайян масалалари

Узумнинг уругсиз навлари х,осилини куритишда тайёр махсулот сифатини ошириш учун хом ашёнинг технологик хусусиятлари ва биокимёвий таркибининг ахдмиятини урганиш иборат.

Материал ва методлар

Изланишлар учун узумнинг "Кишмиш белый", "Кишмиш Ботир", "Кишмиш розовый", "Кишмиш Согдиана", "Кишмиш чёрный" каби уругсиз навлари танлаб олинди.

Тадкикотни олиб бориш услуби куйидагича:

Етиштирилган кишмишбоп узум навлари гужумининг сони, гужумлардаги бутун ва шикастланган доналари, гужумларининг ва гужум бандларининг улуши, массаси хдкида тадкикотлар олиб борилди.

^уритиш учун мулжалланган уругсиз узум навлари буйича бир бош узумнинг механик таркиби хдмда узум навлари таркибидаги эриган курук модда ва канд микдори

"CHALLENGES OF STORAGE AND PROCESSING OF AGRICULTURAL PRODUCTS AND THEIR SOLUTIONS BASED ON MODERN TECHNOLOGIES" INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND

PRACTICAL CONFERENCE OCTOBER 22, 2024

буйича тажрибалар олиб борилди.

Тадкикот натижаси ва мух,окамаси

Узумнинг узум боши - шингил ва узум гужуми донасидан иборат булади. Узум бошининг шакли цилиндирсимон, цилиндр-конуссимон, конуссимон, шохланган булади. Улар зич, жуда зич, буш, жуда буш булиши мумкин.

Катта кичиклигига караб узум бошлари катта, уртача ва кичик булади. Навига ва парвариш килишга караб, Fужумлар юмалок, овал, чузик, узунчок ва х,акозо шаклли, улчамига кура йирик, уртача ва майда булади.

Пустда навга хос ранг берувчи буёк моддалар булади ва унинг калинлиги ва пишиклиги х,ар хил булади, куритишга, узок вакт саклашга ва ташишга чидамли навлар (кишмиш ва бошкалар) мевасининг пусти калин булади.

Пишган гужум навига караб х,ар хил рангли: ок, пушти, кизил, кулранг, кора булади. Узумнинг х,ар хил нави гужумнинг ранги турлича булишига пуст каватларида турли рангда буялган антоциан пигментлари борлиги сабаб булади.

Узумнинг таъми этининг каттик-юмшоклиги (консистенцияси) сершакарлиги ёки нордон булишига, унда ошловчи моддалар, шунингдек пустлок таркибидаги буёк ва ароматик моддаларга боглик. Баъзи навларнинг меваси узига хос мазали ва хушбуй мускат ва бошка х,идли булади.

Узум мевасининг кимёвий таркиби хилма-хилдир. Узум меваси таркибида сув, углеводлар ва унинг мах,сулотлари, органик кислоталар фенолли, азотли, минерал, пектин, ошловчи, хушбуй х,идли ва буёк моддалар, усимлик елими, витаминлар, ферментлар, ёг ва мой булади.

^уритиш учун мулжалланган уругсиз узум навлари буйича бир бош узумнинг механик таркибини 2020-2022 йиллар давомида урганиш ишлари Андижон вилояти Булокбоши тумани Дуланалик богбон меваси фермер хужалиги худудларида етиштирилган кишмишбоп узум навлари гужумининг сони, гужумлардаги бутун ва шикастланган доналари, гужумларининг ва гужум бандларининг улуши, массаси хдкида тадкикотлар олиб борилди.

Унга кура, Кишмиш Ботир навида узум гужумидаги жами доналари сони 2020-2022 йиллар кесимида 203-213-225 тадан купайиб, бутун узум доналари уртача 193,3 та (90,5 %), шикастланганлар сони эса 20,3 тани (10,5 %) ташкил килди. Худди шу навда узум гужумининг массаси йиллар кесимида уртача 366,3 донани ташкил килган булса, бир донасининг огирлиги уртача 1,9 гр ни, узум боши бандининг улуши уртача 9,2 донани ташкил килиб, умумий улушнинг уртача 2,5 фоизини ташкил килди.

Кишмиш Розовый навида эса йиллар кесимида 204-216-210 тани ташкил килган булса, уртача 210 та жами булиб, бутун доналар сони 184,7 ни хамда шикастланганларнинг уртача сони 25,3 тани, фоиз х,исобида 13,7 ни курсатди. Йиллар кесимида олганда натижада шу навнинг узум гужуми массаси уртача 400 донани ташкил килди ва бир донасининг уртача огирлиги 2,2 гр ташкил килиб, улуш хисобида эса узум боши банди уртача 10,1 донани курсатди. Улушнинг умумий уртачаси 2,5 фоизини ташкил килди.

Урганилган кишмишбоп узум навларидан Кишмиш Чёрный навида 2020-2022 йиллар кесимида узум гужумининг жами доналари 256-262-269 тани ташкил килиб, бутун доналар йиллар кесимида 253-257-261 доналарни ташкил килиб, уртача 257 донани ташкил килиб, бу 97,9 фоизни ташкил килди.

"CHALLENGES OF STORAGE AND PROCESSING OF AGRICULTURAL PRODUCTS AND THEIR SOLUTIONS BASED ON MODERN TECHNOLOGIES" INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND

PRACTICAL CONFERENCE OCTOBER 22, 2024

a

4

ra *

JS 5K

CM (N О CM

I

о

CM О CM

X 1С x

US

c.

л

bi s

X

03 X

о

>4

PI

3

о vo

c-s

VC

cd

у

К

зЯ

:>ч

Ю Я С. 2

во я X

2

со

о и*

с.

X

л

X

03

а s

з>к S

X >.

У

>>

Э х

к ч X га ю

сп оо in о СП Т)" in о ON cn см ON, oo чо г- in in

1 <п ГО in ЧО см <с СП in ЧО. ^

х ri (N СМ (N CN rl сч" <N ci CN (N (N см" CM" (N см" CN сч" CN см"

5 о >-

а VC -J

о ю

S s" I о о О О (N О ЧО о о о о (N о о о — © ЧО © in © 00 СП © © © 00 © о in

со >. го го m и я — оС ON о-' оГ ON" о" о — On" СП 1—1 Г-" oo" oo" oo СП —н -г in NJ

я

и п га

к" га g вазни *

X со с ^ Cf К — fc з>> X ON 00 о OS (N — CN <N Г-; о — ON in <n in (N оо m

га ш а. о 1 —' см" «N ri (N <N см" см" '— ^ Tf-* -г -f

Я S

а а,

о <и

ю -&1

- Я Я о га ш о чО оо m СП О in in оо ЧО 00 00 ON On cn ЧО ON г- cn

Я эе m Tt- ON о О ON о c" см СП — CM 00 in см ш r^

со сп сп СП 'vO СП тГ о тГ in in ON cn СП cn ш in NO о

> сп "5J- cn m

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2

X св ix X о ю чо in On тГ On ON о оо NO оо СП 13,7 ON ш ON WH © © 00 in ON чо ЧС г- cn

и. X о оо" ©" -- (N СП in —Г —Г СП CN CN cn Tf" cn —Г сп •те" СП

я ю

п Ьй я

сЗ н о

X о ч га « Я а дона ч га Я га с? ЧО СМ <N 20,3 СМ (N NO <N оо «N 25,3 СП in 00 cn in" ЧС — ©^ oo" см ш ЧО сп тг"

X X

СС

о

0 2 1 я я — — СП in (N Г-; с* 00 — © ЧО сп 00„ 00

га см" О ы о On оо" чо" оо" оо' t-" Г-" к Г-" in чо" оо" чо" in" чо"

я 2 р С\ ON ОС ON 00 ОС 00 00 ON ON On ON ON, On ON ON ON ON. ON ON

£ я

ю га hp Э г- <N cn (N о CS г- СП г- ©^ чо ON cn оо СП чо ©

со о о оо On о сп оо ON оо ш in чо CM см CM in сп сп ON

и е* ю — (N On WH 00 CN| (N m CM CM CM CM — -- ^^ CM

>> ЬсГ О ' 1 CN CM

ч >.

я -— сЗ U3 NO чо ON cn cn СП

X Н 05 О ч сп сп Ш о CM r- СП © © ОС СМ

2 ЙН о — (N cn о с" ш чо NO см" CM СП СП см СП Tf СП

га * W ч п СМ (N Cn) (N п CN CM п tN П NO CM (N CI (N сп CN сп

£ я аз ra га ra га га

п м Я о о _ <N я га О ___ CN У га о CN У ra © __ CN У га © ._ CN У га

* > •г* * СМ CM <N н OJ Г| <N н 04 <N см H OJ см см н СМ Г 1 CM н

— >5 о О О й О о О а о о о © © © а © © © &

я ч п CM (N (N п <N см CM CM CM CM CM см см CM

я

<

га X

сЗ с; Э а 5Я а :x = э

— я я я X JX я га

сЗ 2 Сч 2 а 2 s 2 я

ЭС а Я н а о со а X Си я IS <u э

я с S о я ■rj я о

И « CU Й ПГ Ш и

% _ (N сп 'sT in

"CHALLENGES OF STORAGE AND PROCESSING OF AGRICULTURAL PRODUCTS AND THEIR SOLUTIONS BASED ON MODERN TECHNOLOGIES" INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND

PRACTICAL CONFERENCE OCTOBER 22, 2024

Узум бошларининг механик таркибини Кишмиш Белый навида давом эттириб, унга кура йиллар кесимида узум гужумининг жами доналари 227-233-240 тани ёки уртача 233,3 ташкил килди. Бутун доналарини урганиш давомида 221-226-229 доналарни ташкил килганлигини кузатдик, бу уртача 225,2 донадан иборат булиб, 96,6 фоизни ташкил килди. Шикастланган доналар уртача 8 тани ташкил килиб, фоиз х,исобида эса 3,5 фоизни ташкил килиб, узум гужуми массасидаги доналар сони 318-329-389 тадан усиб борган, уртача 345,3 тани ташкил килиб, уртача бир донасининг массаси 1,4-1,5-1,7 граммни ташкил килиб, уртача 1,5 граммдан иборат булди. Узум боши бандининг улушига эътибор берсак, массаси 2020 йилда 7,6 гр, 2021 йилда 8,5 гр, 2022 йилда эса 8,8 грамм билан уртача 8,3 грамм билан усиб борди. Уларнинг улуши уртача 2,4 фоизни ташкил килди.

"Дуланалик богбон меваси" фермер хужалигида етиштирилаётган кишмишбоп узум навларидан Кишмиш Согдиана навида 2020-2022 йиллар кесимида узум гужумининг жами доналари 120-138-142 тани ташкил килди. Бутун доналар йиллар кесимида 118-133136 доналарни, уртача 129 донани ташкил килиб, бу 96,8 фоиз х,осил олиниб, шикастланган доналар сони фоиз х,исобида 3,3 фоизни ташкил килди. Тах,лилимизни узум гужуми массаси ва бандига нисбатан давом эттирдик, унга кура узум гужуми массаси жами доналар сони 526-559-647 тадан жадал усиб борган, уртача 577,3 тани ташкил килди. Бир дона гужумнинг массаси 4,5-4,2-4,8 граммни ташкил килиб, уртача 4,5 граммни ташкил этди. Узум боши бандининг улушига эътибор берсак, массаси 2020 йилда 10,5 гр, 2021 йилда 11,2 гр, 2022 йилда эса 11,5 грамм билан уртача 11,1 грамм ташкил этиши кузатилди. Уларнинг улуши уртача 1,9 фоизни ташкил килди.

Дуланалик богбон меваси фермер хужалигида етиштирилаётган кишмишбоп узум навларидан Кишмиш Согдиана навида 2020-2022 йиллар кесимида узум гужумининг жами доналари 121-135-141 тани ташкил килди. Бутун доналар йиллар кесимида 117-126131 доналарни, уртача 124,7 донани ташкил килиб, бу 94,0 фоиз х,осил олиниб, шикастланган доналар сони фоиз х,исобида 6,3 фоизни ташкил килди. Тах,лилимизни узум гужуми массаси ва бандига нисбатан давом эттирдик, унга кура узум гужуми массаси жами доналар сони 526-538-612 тадан жадал усиб борган, уртача 558,7 тани ташкил килди. Бир дона гужумнинг массаси 12,9-13,5-14,6 граммни ташкил килиб, уртача 13,7 граммни ташкил этди. Узум боши бандининг улушига эътибор берсак, массаси 2020 йилда 2,45 гр, 2021 йилда 2,51 гр, 2022 йилда эса 2,39 грамм билан уртача 2,4 грамм ташкил этиши кузатилди.

Эриган курук модда микдори эриган каттик моддалар масса улушининг энг юкори микдори Кишмиш Розовый навида - 18 % ва Кишмиш Ботир навида кузатилди 16,2 %. Бу курсаткич Кишмиш Согдиана навида - 15,6 %, Кишмиш Белый навида 16,4 % ва Кишмиш Чёрный навида - 16,0 %ни ташкил этди. Эриган курук моддаларнинг асосий кисмини канд х,исобланади.

^анднинг масса улуши буйича урганилган навлар буйича куйидагича курсаткичлар намоён булди: Кишмиш Розовый навида -16,9 г/100 см3. Кишмиш Белый навида 15,1 г/100 см3, Кишмиш Ботир навида - 14,9 г/100 см3, Кишмиш Чёрный навида - 14,6 г/100 см3,Кишмиш Согдиана навида - 14,2, г/100 см3.

"CHALLENGES OF STORAGE AND PROCESSING OF AGRICULTURAL PRODUCTS AND THEIR SOLUTIONS BASED ON MODERN TECHNOLOGIES" INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND

PRACTICAL CONFERENCE OCTOBER 22, 2024

Тажриба олиб борилган узум навлари таркибидаги эриган курук модда ва канд микдори (2020-2022 йй.)

Титрланадиган кислота микдори буйича энг паст курсаткич Кишмиш белый навида кузатилган булиб, 6.6 г/дм3 ни ташкил этди. Энг юкори курсаткич Кишмиш Розовый навида булиб, 9,2 г/дм3 ни ташкил этди. Шунингдек, Кишмиш Ботир навида- 7,8 г/дм3, Кишмиш Согдиана навида - 7,2 г/дм3, Кишмиш Белый навида- 6,9 г/дм3, Кишмиш Чёрный навида - 7,7г/дм3 ни ташкил этди.

Навлар буйича C витамини микдори хам бир-биридан фарк килди. Энг юкори курсаткич Кишмиш Розовый - 5,9 мг % навида намоён булган булса, энг паст курсаткич Кишмиш Ботир навида кузатилда ва 5,4 мг % ни ташкил килди. Тажриба натижаларига кура, бу курсаткич Кишмиш Розовый навида- 5,5 м%, Кишмиш Согдиана ва Кишмиш Чёрный - 5,6 мг%, Кишмиш Белый -5,7 мг% ни ташкил этди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. 1.Азизов А.Ш., Юсупов Н.Ш., Тошматов Б.А. Узумни табиий усулда саклаш технологияларини такомиллаштириш // "Агро кимё-химоя ва усимликлар карантини" Илмий-амалий журнал. - Тошкент, 2020. - № 1. - Б. 22-24. (06.00.00, №1).

2. 2Азизов А.Ш., Юсупов Н.Ш., Дехконова Ш.Ю. Analysis of mechanical composition of different varieties of grapes grown in Fergana and Andijan regions in the process of storage // Novateur publications Journal NX - A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal (November 2020). - Samarkand, Uzbekistan, 2020. - Volume 6. - Issue 11. - P. 304-307 (Impact Factor: 7.223).

3. 4.Umidov Sh.E., Buriev X.Ch. Recommendations for storage and extraction of juicy squash varieties. - Tashkent, Editorial and Publishing Department of Tashkent State Agrarian University, 2019. - 16 p.

4. 5.Polegaev V.I. Method otsenki quality of fruits and vegetables (Metodicheskie razrabotki). M .: - 1978.- 66 p

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.