Научная статья на тему 'УЗУМНИНГ ХЎРАКИ РИЗАМАТ ВА КАТТА КУРГАН НАВИНИ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧИ ВА ҲОСИЛ СИФАТИГА ХОМТОК ҚИЛИШНИ БОҒЛИҚЛИГИ'

УЗУМНИНГ ХЎРАКИ РИЗАМАТ ВА КАТТА КУРГАН НАВИНИ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧИ ВА ҲОСИЛ СИФАТИГА ХОМТОК ҚИЛИШНИ БОҒЛИҚЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
18
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хўраки / илдиз / ток тупи / хомток / куртак / навда / барг / ғужум / кислоталилик / қандлилик / ҳосилли / ҳосилсиз / ҳосилдорлик.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Камолитдин Султонов, Пулатжон Эгамбердиев, Файзи Хужақулов

Ток тупларига шакл берилгандан сўнг яна бир агротехникалардан бири хомток ҳисобланиб, ток тупларини касалликлардан ҳамда узум ғужумининг кимёвий таркибига ижобий таъсир кўрсатади. Ток тупларини 0,25% ҳосилсиз новдалардан 100 % ҳосилсиз новдалар хомток қилинишигача бўлган жараён кузатилди. Энг яхши натижа 50% ҳосилсиз новдалар қолдирилган ток тупларидаги узум ғужумларнинг кимёвий таркиби ва хосилдорлик кўрсаткичлари яхши бўлиши билан ажралиб турди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Камолитдин Султонов, Пулатжон Эгамбердиев, Файзи Хужақулов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «УЗУМНИНГ ХЎРАКИ РИЗАМАТ ВА КАТТА КУРГАН НАВИНИ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧИ ВА ҲОСИЛ СИФАТИГА ХОМТОК ҚИЛИШНИ БОҒЛИҚЛИГИ»

УЗУМНИНГ ХУРАКИ РИЗАМАТ ВА КАТТА КУРГАН НАВИНИ ^ОСИЛДОРЛИК КУРСАТКИЧИ ВА ^ОСИЛ СИФАТИГА ХОМТОК ЦИЛИШНИ БОГЛЩЛИГИ *Камолитдин Султонов 2Пулатжон Эгамбердиев 3Файзи Хужакулов

1Тошкент давлат аграр университети Тошкент, Узбекистон 2Гулистон давлат университети Сирдарё, Узбекистон 3Гулистон давлат университети Сирдарё, Узбекистон

https://doi.org/10.5281/zenodo.10085187

Аннотация. Ток тупларига шакл берилгандан сунг яна бир агротехникалардан бири хомток уисобланиб, ток тупларини касалликлардан уамда узум гужумининг кимёвий таркибига ижобий таъсир курсатади. Ток тупларини 0,25% уосилсиз новдалардан 100 % уосилсиз новдалар хомток цилинишигача булган жараён кузатилди. Энг яхши натижа 50% уосилсиз новдалар цолдирилган ток тупларидаги узум гужумларнинг кимёвий таркиби ва хосилдорлик курсаткичлари яхши булиши билан ажралиб турди.

Калит сузлар: хураки, илдиз, ток тупи, хомток, куртак, навда, барг, гужум, кислоталилик, цандлилик, уосилли, уосилсиз, уосилдорлик.

Кириш. Хомток кузги ва бах,орги ток кесишнинг давоми х,исобланади. У ток тупига керакли шакл беришга, новдаларни сури ва симбагазларга бир текис жойлаштиришга, шунингдек, тупнинг усиши ва ривожланишига, озицланишига, физиологик жараёнларнинг нормал кечишига, тупгулларнинг яхши чангланиб, мева тугилишига ёрдам беради. Шунинг учун хомток бах,ор ва ёзда утказиладиган мух,им ва масъулиятли агротехника тадбирлардандир. Кузда ва бах,орда кесилган ток тупларида цолдирилган х,осил новдалар, асосан хомток вацтида аницланиб тарбияланиб борилади. Хомток цилинганда барг орцали хдмда илдиздан келадиган озиц моддалар х,осилга, х,осилли новдаларнинг ривожланишига ва уларнинг яхши пишишига сарф булади. Хомток цилинган ток хдво, ёруглик ва иссицликдан самарали фойдаланади, айницса, замбуруг касалликларига кам чалинади.

Узбекистон шароитида устириладиган токнинг хураки хдмда кишмишбоп навларида баъзан куртакларнинг ривожланмай цолиши ва х,осилсиз (эркак) новдаларнинг куплаб пайдо булиши х,оллари учрайди. Хураки ва кишмишбоп навларнинг х,осил тугиш цобилияти винобоп навларникига нисбатан паст булади. Хомток жараёнида х,осилсиз, суст усган, кераксиз новдалар олиб ташланади. Натижада новдаларнинг усиши ва ривожланиши жадаллашади, тупгуллар яхши чангланади, новдаларда х,осил куртаклари куплаб шаклланади, келгуси йили мул х,осил учун замин яратилади [1].

Токда шуралар пайдо булиши билан х,осил новдалар билан х,осилсиз новдалардан фарц цилиш ва ортицчасини юлиб ташалаш мункин. Новдаларнинг узунлиги 40-45 см га етганда улар симбагазга богланади. Агар тупгул урнига жингалак чицса, бу новда ^осилсиз булади. Х,осил цилмаслига аниц булган новдаларни эрта хомток цилиш цушимча мицдорда новдалар, шу жумладан х,осил цилидиган новдаларнинг ривожланишига ёрдам беради. Хомток вацтида новдаларни хаддан ташцари куп олиб ташлаш ярамайди. Бу тупнинг ер устки цисмини ва илдиз тизимининг кучсизланишига, барг сатх,ининг камайишига, усимлик ер устки ва ер остки цисимларнинг ушиши ва ривожланиши уртасидаги мутоносибликнинг бузулишига сабаб булади [2].

Хомток асосан икки босцичда утказилиб биринчиси "шура хамток" иккинчиси "гура хомток", деб аталади. Шура хомток апрелъ охирлари май бошларида ток новдаларида шура чицариб х,осилли ва ^осилсиз новдалар аницланганда утцазилади. Бу даврда янги яшил новдалар 25-30 смга етган дастлабки жингалаклар чицарган булади. Гура хомток вацтида

узум гуралари катталашиб, уларнинг бандлари мустахкамлашиб колади, гуралар тукилиб кетмайди [3].

Х,осилсиз новдаларнинг роли ва уларни кесиш улчами борасида тадкикотчилар турли фикрлар билдиришади. Х,осилсиз новдалар, намликни куп сарфлаб ва тупни калинлаштириб, х,осилни пасайтириши мумкин, аммо новдалар кам ривожланганда улар зарур деб х,исоблайди. У кузда куртакларнинг катта зах,ирасини колдиришни, кесиш пайтида эса барча х,осилсизларини олиб ташлашни тавсия килган. Х,осилдор новдалар х,осилсизлари х,исобига озикланади деб тахмин килган. Шу сабабли х,ар йили х,осилсиз новдаларни кесиб ташлаш тупларнинг вегетатив ва генератив кувватини пасайтиради [5].

Тадкикотнинг усуллари. Х,осилдорлик курсаткичларини аниклаш яъни ривожланмаган куртаклар, х,осилсиз ва х,осилли (1 ва 2 узум бошли) новдаларни х,исоблаш В.Ф. Моисейченко [9; 21-28-б.] услуби буйича бажарилди.

Куртакларнинг усиб чикишини аниклаш. Бир новдада колдирилган умумий микдори, бир новдада усиб чиккан сони ва уларнинг навдаларда жойлашиши, усиб чикмаган ва усиб чикиб новда отмаганларининг сони, усиб чикканларининг новдада кодирилган умумий сонига нисбати фоизда аникланди. Мазкур х,исоблар 8-15 апрел кунларида янги новдалар узунлиги 7-10 см булганда олиб борилган. Бир йиллик новдаларни аниклаш. Х,исобга киритилган новдалардаги х,осилдор янги новдаларнинг сони х,осилсиз новдалардан ажратилиб аникланган. Новдаларнинг х,осилдорлиги ва новда х,осилдорлик коэффиценти умумий кабул килинган усул билан аникланди.

Х,исоблашлар х,осилсиз навдаларни кесиб ташлашдан олдин 20-30 апрел кунлари ва узум гуллаб булгандан кейин 10-15 июн кунлари олиб борилди.

Узум боши гужуми шарбатининг кимёвий таркибини аниклаш. Узум боши таркибининг механик тах,лили профессор А.Н. Простосердов тавсия этган усул хдмда узумчиликда умумкабул килинган услублар асосида олиб борилди.

Узум бошининг механик тузилишини тах,лил килиш учун навга хос 5 та узум боши олинди, х,ар бир узум боши огирлиги торозида тортилади (г), х,ар бир узум бошидаги гужумлар сони саналади (дона), узум бошидаги жами гужумлар огирлиги тортилади (г), шингилининг огирлиги аникланади (г), узум бошига нисбатан гужумлар ва шингилининг нисбати топилади (узум бошининг умумий огирлигига нисбатан %).

Гужум пусти, уруги ва шарбатининг огирлигини аниклаш учун олинган гужумлар мато копчага солинади (энг яхшиси буз мато) ва ундан шарбат сикиб олинади. ^опчада колган колдик фильтр когозига тукилади, ундан уруг ажратиб олинади ва огирлиги торозида тортилади. Сунгра пуст ва эт кисми колдигининг огирлиги тортилади. Шарбат огирлигини топиш учун гужум огирлигидан рудимент уруг ва пуст огирлиги чикариб ташланади.

Гужум шарбатининг канддорлиги шарбатнинг солиштирма огирлигини курсатувчи ареометр билан аникланди.

Кислоталиликни аниклашда узум шарбатига индикатор сифатида фенолфталеин кушилган х,олда 0,1 Н ишкор эритмасида (№ОН) титрлаш усули ёрдамида аникланган.

Тадкикот натижалари: Таржрибалар назарий амалий тадкикотлар 2018-2020 йилларда Тошкент давлат аграр университети "Мевачилик ва узумчилик" кафедраси ва Тошкент вилояти Тошкент туманида жойлашган 2009 йил ташкил этилган "Карима Мурувват Агро" фермер хужалигида олиб борилди. Лобаратория тахлиллари Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий тадкикот институтида

тахлил килинган. Булардан ташкари, ток тупи махсулдорлигини аниклашда унинг хосилдорлик коэффиценти ва новдалар хосилдорлиги энг мухим нав белгиларидан хисобланади. Таъкидлаш жоизки, агротехника шароитлари, хусусан, узум навларининг хакикий хосилдорлик курсаткичига юкори даражада таъсир курсатувчи мухим омил хисобланади. Узумни хураки навлари хосилдорлик курсаткичларига хомтокнинг таъсирини урганиш юзасидан утказилган тажриба натижалари шуни курсатдики, Узумнинг хураки Ризамат навида хомток меъёрини хосилли новдаларга таъсири урганилганда куйидаги курсаткичларга эришилди. Ток тупи 25 % хосилсиз новдалар хомток килинмаган (назорат) вариантда битта хосилли новдалар сони 30,0 %, иккита хосилли новдалар сони 6,0 % ва жами хосилли новдалар сони 36,0 % ни ташкил этиши аникланди. Ток тупининг 50 % хосилсиз новдалар хомток килинганда битта хосилли новдалар назорат вариантдан 2,3 %, иккита хосилли новдалар 1,3% ва жами хосилли новдалар 3,6 % юкори булиши кайд этилди. Ток тупида 75% хосилсиз новдалар хомток килинганда битта хосилли новда назорат вариантда 0,6 %, иккита хосилли новда 0,8 % ва жами хосилли новдалар 1,4 % юкори булиши кузатилди. Ток тупини 100% хомток килинганда битта хосилли новдалар фози назорат вариантдан 1,8 % кам, иккита хосилли новдалар 0,3 % куп ва жами хосилли новдалар 1,5 % кам булиши аникланди. Узумнинг хураки Катта Кургон навида хомток меъёрини хосилли новдаларга таъсири урганилганда куйидаги курсаткичларга эришилди. Ток тупининг 25% хосилсиз новдалар хомток килинган (назорат) вариантда бир новдага тугри келадиган узумбошлар сони 33,2 %, иккита хосилли новдага тугри келадиган узум бошлар 6,4 % ва жами хосилли новдалар 39,6 % булиши кайд этилди. Ток тупининг 50 % хосилсиз новдалар хомток килинганда битта хосилли новдалар назорат вариантдан 2,3 %, иккита хосилли новдалар 0,3 % ва жами хосилли новдалар 2,6 % юкори булиши кузатилди.

1-жадвал Хомток меъёрини узумнинг хураки навлари хосилли новдалар курсатгичларига таъсири, 2018-2020 йиллар

Т/р Вариант Х,осилли новдалар % хисобида Х,осилли новдадаги узум бошлар сони Барча новдага тугри келувчи узум бошлари сони

битта хосилли иккита хосилли Жами

Ризамат нави 160-200 та куртак

1 25 % хосилсиз новдалар хомток килинган (назорат) 30,0 6,0 36,0 1,2 0,4

2 50 % хосилсиз новдалар хомток килинган 33,0 7,9 40,9 1,2 0,5

3 75 % хосилсиз новдалар хомток килинган 31,9 7,1 39,0 1,2 0,4

4 100 % хосилсиз новдалар хомток килинган 27,3 7,3 34,6 1,2 0,4

Катта Кургон нави 160-200 та куртак

1 25 % хосилсиз новдалар хомток 33,2 6,4 39,6 1,3 0,6

KH.HHraH (Ha3opaT)

2 50 % x,och.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 35,5 7,7 43,2 1,2 0,7

3 75 % x,och.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 33,8 7,2 41,0 1,3 0,6

4 100 % x,och.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 31,4 6,7 38,1 1,2 0,5

Tok TynHHH 75% xomtok KH.HHraHga GuTTa x,och..h HOBga.ap $O3H Ha3opaT BapuaHTgaH 0,6 %, HKKHTa x,och..h HOBga.ap 0,8 % Ba ^aMH x,och..h HOBga.ap 1,4 % roKopu Gy.gu. Tok TynHHH 100% xomtok KH.HHraHga Gmra x,och..h HOBga.ap $O3H Ha3opaT BapuaHTgaH 0,8% KaM, HKKHTa x,och..h HOBga.ap 0,3 % Kyn Ba saMH x,och..h HOBga.ap 1,5 % KaM Gy.Hmu aHHK.aHgu (1-^agBan).

Y3yMHHHr xypaKH Pu3aMaT HaBHHHHr KHMCBHH TapKuGu ypraHH.raHga KyKugaru KypcaTKHH^apra эгa Gy.gu. Tok TynHHH 25 % x,och.ch3 HOBga.apu x,omtok KH.HHraH (Ha3opaT) BapuaHTgaH KaHg.H.Hru 19,2% gaH roKopu, KHC.OTa.H.nHrH эсa 4,6 r/. KaM Gy.Hmu Kang этн.пgн.

1-pacM. Pn3aMaT habmhh khmcbmh TapKii6nHii x0MT0KKa SoF^HK^Hrn, (2018-2020

H.H.).

Tok TynHHH 50 % x,och.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraHga KaHg.H.HrH Ha3opaT BapuaHTgaH 4,3 % roKopu, KHC.OTa.H.Hru 0,6 r/. KaM Gy.umu Ky3aTH.gH. Tok TynHHH 75 % x,och.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraHga KaHg.H.uru Ha3opaT BapuaHTgaH 3,9 % Kyn, KHC.OTa.H.Hru 0,5 r/. KaM Gy.gu. Tok TynHHH 100% x,och.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraHga KaHg.H.uru Ha3opaT BapuaHTgaH 3,4 %, KHC.OTa.H.Hru 0,4 r/. KaM Gy.gu (1-pacM).

Катта Кургон нави

21,7 22,6 22,4 21,9

6 3,1 1 3,2 3,7

Ток тупи 25% Ток тупи 50% Ток тупи 75% Ток тупи 100%

х,осилсиз новдалар х,осилсиз новдалар х,осилсиз новдалар х,осилсиз новдалар

хомток килинган хомток килинган хомток килинган хомток килинган (назорат)

^андлилик ■ Кислоталилик

2-расм. Катта Кургон навини кимёвий таркибини хомтокка боFликлиги, (20182020 й.й.).

Узумнинг хураки Катта Кургон навининг кимёвий таркиби урганлиганда куйидаги курсаткичларга эга булди. Ток тупини 25 % х,осилсиз новдалари хомток килинган вариантдан кандлилиги 21,7 %, кислоталилиги эса 3,6 г/л булиши кайд этилди (2-расм).

Ток тупини 50 % х,осилсиз новдалар хомток килинганда кандлилиги назорат вариантдан 0,9 % юкори, кислоталилиги 0,5 г/л кам булиши кузатилди. Ток тупини 75% х,осилсиз новдалар хомток килинганда кандлилиги назорат вариантдан 0,7 % куп, кислоталилиги 0,4 г/л кам булди. Ток тупини 100% х,осилсиз новдалар хомток килинганда кандлилиги назорат вариантдан 0,7 % кам, кислоталилиги 0,1 г/л куп аникланди.

Ток тупининг яшил кисмида килинадиган агротехник тадбирлар, жумладан, хомток килиш меъёрлари узумнинг хураки навлари х,осилдорлигига, хусусан тупдаги узум бошлар сони ва уларнинг уртача огирлигига сезиларли таъсир курсатди. Тажриба натижаларининг курсатишича, узумнинг хураки Ризамат нави ток тупи юкламси 160-200 та колдирилилиб 25 % х,осилсиз новдалар хомток килинганда узум бошининг огирлиги 380,4 г, тупдаги х,осил 14,4 кг ва х,осилдорлик 159,9 ц/га булиши кузатилди. Ток тупини 50 % х,осилсиз новдалар хомток килинганда узум бошининг огирлиги назорат вариантдан 40,1 г, тупдаги х,осил 3,2 кг ва х,осилдорлик 34,6 ц/га юкори булиши кайд этилди. Ток тупини 75 % х,осилсиз новдалар хомток килинганда узум бошининг огирлиги назорат вариантдан 12,2 г, тупдаги х,осил 1,9 кг ва х,осилдорлик 21,2 ц/га юкори булиши кузатилди. Ток тупини 100 % х,осилсиз новдалар хомток килинганда узум бошининг огирлиги назорат вариантдан 2,0 г кам, тупдаги х,осил 0,3 кг кам ва х,осилдорлик 3,3 ц/га кам булиши аникланди.

2-жадвал Узумнинг хураки навлари х,осилдорлигига хомток меъёрининг таъсири, 2018-2020 йиллар

Т/р Вариантлар Узум бошининг уртача огирлиги, г Тупдаги х,осил, кг Х,осилдорлик, ц/га

Ризамат нави 160-200 та куртак

1 25 % х,осилсиз новдалар хомток килинган (назорат) 380,4 14,4 159,9

2 50 % х,осилсиз новдалар хомток килинган 420,5 17,6 195,5

3 75 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 392,6 16,3 181,1

4 100 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 378,4 14,1 156,6

ЭKOo5 3,1 0,5 1,6

Sx 0,4 0,08 0,26

KaTTa KyproH HaBH 160-200 Ta KypTaK

1 25 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH (Ha3opaT) 444,3 15,7 174,4

2 50 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 448,6 17,9 198,8

3 75 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 435,7 16,8 186,6

4 100 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraH 431,1 15,8 175,5

ЭKOo5 3,3 0,5 5,4

Sx 0,51 0,51 0,90

Y3yMHHHr xypaKH Karra KyproH HaBH 160-200 Ta KypTaK KO.gupuG Kecu.raHga tok Tynuga 25 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraHga y3yM GomuHHHr OFup.uru 444,3 r, Tyngaru xoch. 15,7 Kr Ba xocu.gop.HK 174,4 ^ra TamKH. KH.raH Gy.ca, tok TynHHH 50 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraHga y3yM GomuHHHr OFHp.uru Ha3opaT BapuaHTgaH 4,3 r, Tyngaru xoch. 2,2 Kr Ba xocu.gop.HK 24,4 ц/гa roKopu Gy.umu KaMg этн.gн. Tok TynHHH 75 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraHga y3yM GomuHHHr OFup.uru Ha3opaT BapuaHTgaH 8,7 r KaM, Tyngaru xoch. 1,1 Kr Kyn Ba xocu.gop.HK 12,2 ^ra roKopu Gy.gu. Tok TynHHH 100 % xoch.ch3 HOBga.ap xomtok KH.HHraHga y3yM GomuHHHr OFup.uru Ha3opaT BapHaHTgaH 13,2 r KaM, TyngarH xoch. 0,1 Kr Kyn Ba x,ocH.ngop.nHK 1,1 ц/гa roKopu Gy.umu aHHK.aHgu (2-:®agBa.).

Y3yMHH BOHm ycy.uga eTHmTHpHmga xypaKH HaB.apHH xomtok KH.HmHHHr HKTHCogHH caMapagop.uru Y3yMHHHr xypaKH HaB.apuHH eTHmTHpHmga Ky..aHH.raH xap xh. xomtok KH.um MetepuHHHr HKTHcoguM caMapagop.uru Y3GeKHCTOH PecnyG.HKacu KHm.OK xy«a.Hru Ba3up.Hru TOMOHHgaH TaBcua этн.raн "2016-2020 Mu..ap ynyH ^um.OK xy^a^uru экнн.apннн napBapum.am Ba Maxcy.OT eTHmTupum GyMuna HaMyHaBHH TexHO.oruK KapTa.ap" GyMuna y3yM HaB.apuHHHr xocH.gop.uru, aHru Maxcy.OTra Gy.raH gaB.aT xapug Hapx.apu, xaK Ty.am th3hmh xaMga y3yMHH.HKKa HXTHCOC.amTHpu.raH xy^a.HK.apga KaGy. KH.HHraH MexaHaTra xaK Ty.am Ba aMa.ra omupu.raH arpoTexHHK um.apHHHr xapa^aT.apu acocuga xhcoG-khtoG KH.HHgu. YmGy TexHO.oruK KapTara MyBO^HK xoch. eTHmTupum ynyH ^aMH xapa^aT.ap 31 115 717 cyM Ge.ru.aHraH, myHgaH ^aMH eTHmTupum xapa^aT.apu 29094334 cyM, 120 ц/гa xoch.hh hhfhG TepuG o.um Ba Tamum xapa^aT.apu 2 021 383 cyM xucoG.aHagu.

^eMaK, y3yMHHHr xypaKH HaB.apuHH eTHmTupum xapa^aT.apu xap xh. Metepga o.HHraH xomtok KH.um xaMga ymGy arpoTexHO.orua Tatcupuga eTHmTupu.raH KymuMna xocu.gop.HKKa Gof.hk xo.ga y3rapgu.

3 -^agBa. Y3yMHHHr xypaKH HaB.apHHH xap xh^ Metepga XOMTOK KH^nmHHHr nKTncognii caviapagop.inrn, 2018-2020 HH..ap

Вариантлар Х,осилни йигиб олиш харажатла ри, минг сум Х,осил-дорлик , ц/га Махсул от таннарх и, минг сум/ц Махсул от-нинг реализа ция бахоси, сум Ялпи дарома д, минг сум/га Соф фойда минг сум/г а Рента белик дара- жаси, %

Ризамат нави 160-200 та куртак

25 % хосилсиз новдалар хомток килинган (назорат) 31147,7 159,9 231926, 4 5200 69836, 0 38688 ,2 115,7

50 % хосилсиз новдалар хомток килинган 31482,9 195,5 198755, 9 5200 82368, 0 50885 ,1 148,9

75 % хосилсиз новдалар хомток килинган 31846,7 181,1 161576, 7 5200 102492 ,0 40645 ,2 120,8

100 % хосилсиз новдалар хомток килинган 31504,8 156,6 227800, 6 5200 71916, 0 40411 ,1 119,4

Катта Кургон нави 160-200 та куртак

25 % хосилсиз новдалар хомток килинган (назорат) 32035,4 174,4 183479, 0 5700 99522, 0 67486 ,5 192,9

50 % хосилсиз новдалар хомток килинган 32372,3 198,8 166353, 2 5700 110922 ,0 78549 ,6 220,3

75 % хосилсиз новдалар хомток килинган 32714,2 186,6 152230, 3 5700 122493 ,0 69778 ,7 217,1

100 % хосилсиз новдалар хомток килинган 32180,3 175,5 175656, 7 5700 104424 ,0 72243 ,6 204,8

Хомток меъёри оширилган вариантларда ишлаб чикариш харажатлари хам мос

холда ошганлиги кайд этилди. Бундай тажриба вариантларида хомток килиш меъёрига богли; равишда хосилдорлик юкори булганлиги сабабли мос холда кушимча хосилни йигиб териб олиш хисобига умумий харажатларнинг ошганлиги аникланди.

Узумларнинг реализация нархлари Тошкент вилояти Тошкент туманининг узумни етиштиришга ихтисослашган "Карима Мурувват Агро" фермер хужалигида сотиш бахоси буйича хисоб килинди. Унга кура Хусайне белый нави 4000 сум/кг, Ризамат нави 5200 сум/кг ва Катта Кургон нави 5700 сум/кг хисобидан хисоб килинди.

Жадвал маълумотлари шуни курсатадики, узумнинг хураки навларида хам хомток меъёрининг энг макбул меъёрда (хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган) кулланилган вариантда энг юкори хосил олинганлиги туфайли ялпи даромад энг юкори Ризамат навида

70645,2 минг сум ва Катта Кургон навида 78549,0 минг сумни ташкил этди. Энг кам ялпи даромад ва соф фойда кам хосил олинган хомток энг кам меъёрда (ток туплари 25 % хомток килинган) кулланилган вариантда кайд этилди. Ушбу хомток килиш меъёрида хосилини реализация килишдан олинган ялпи даромад ва соф фойда навлар буйича мос холда Ризамат навида 65520,0 минг сум ва Катта Кургон навида 61698,6 хамда 18507,2 ва 93879,0 минг сумни ташкил этди (3-жадвал).

Тахлиллар шуни курсатдики, хар хил меъёрда хомток килинган тажриба вариантларида хураки узум ишлаб чиккаришнинг рентабеллик даражаси хосилдорлик ва ялпи даромадга богли; равишда хосилсиз новдалар 50 % хомток килинган вариантда кайд этилди. Ушбу хомток ;илиш меъёрида махсулот етиштиришнинг и;тисодий рентабеллиги Узумнинг хураки Ризамат навида энг паст рентабеллик 25 % хосилсиз новдалар хомток килинган (назорат) вариантда 115,7 % ни ташкил этган булса, энг юкори рентабеллик 50% хосилсиз новдалар хомток килинганда 148,9 % булиши кайд этилди. Долган вариантларда рентабеллиги 115,7% дан 120,8 % оралигида булиши аникланди.

Узумнинг хураки Катта Кургон навида энг паст рентабеллик 25 % хосилсиз новдалар хомток килинган (назорат) вариантда 192,9 % ни ташкил этган булса, энг юкори рентабеллик 50% хосилсиз новдалар хомток килинганда 220,3 % булиши кайд этилди. Долган вариантларда рентабеллиги 192,9% дан 220,3 % оралигида булиши аникланди (3-жадвал).

ХУЛОСА

1. Х,осил берган новдаларга тугри келувчи узум бошлар хосилсиз новдалар 50 % хомток килинганда назорат вариантда Ризамат навида, 28,9% ва Катта Кургон навида 18,9 хосилли новдалар куп булиши кузатилди.

2. Ток тупларининг хомток килишни кимёвий таркибига таъсири ургалилганда Ризамат навида кандлилик назорат вариантга нисбатан 4,6% юкори кислоталилик эса 0,9 г/л кам булиши кузатилди. Катта Кургон навида назорат вариантга нисбатан кандлилик 3,3% юкори, кислоталилик эса 0,7 % кам булиши аникланди.

3. Узумнинг хураки навлари хосилдорлигига хомток меъёрининг таъсири урганилганда олиб борилган тажрибалар шуни курсатдики 50 % хосилсиз новдалар хомток килинганда назорат вариантга нисбатан Ризамат навида хосилдорлик 29,1 % юкори ва Катта Кургон навида 15,1% хосилдорлик юкори булиши аникланди.

4. Узумнинг хураки навларини хар хил меъёрда хомток килишнинг иктисодий самарадорлиги буйича олиб борилган тадкикотларда энг юкори рентабеллик Ризамат навида 41,5 % ва Катта Кургон навида 19,9 % рентабеллик даражаси юкори булиши кайд этилди.

REFERENCES

1. Абдуллаев Р.М., Мирзаев М.М., Набиев У.Я., Аброров Ш.М., Бекчанов У. А.,Махмудов F.F., Узум етиштириш ва майиз куритишнинг замонавий технологияси. Т-2013. 29- б.

2. Темуров Ш. «Узумчилик» маъруза матнлари Тошкент -2004.-138-б.

3. Маматов У.И. Узум етиштириш. Тошкент -2021.-53-55-б.

4. Простосердов Н.Н. Изучение винограда для определения его использования. М.: Пищепромиздат, 1963. - 63 с.

5. Турянский Г.Ф. Об обломки побегов винограда. // Садоводство, виноградарство и винодели Молдавии. - Кишинев, 1954. - №2. - С. 20-21.

6. Egamberdiev P. et al. Dependence of Bud Loads on Yield Indicators When Growing Grapes White Hussein Variety by Voish Method //Texas Journal of Agriculture and Biological Sciences. - 2022. - T. 5. - C. 1-3.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Egamberdiev, P., Abdurayimov, D., Khojakulov, F., & Farangiz, N. (2022). Dependence of Bud Loads on Yield Indicators When Growing Grapes White Hussein Variety by Voish Method. Texas Journal of Agriculture and Biological Sciences, 5, 1-3.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.