Научная статья на тему 'УРОВЕНЬ ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ ЖИЗНИ НАСЕЛЕНИЯ ПАМИРА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ XIX ВЕКА'

УРОВЕНЬ ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ ЖИЗНИ НАСЕЛЕНИЯ ПАМИРА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ XIX ВЕКА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
27
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПАМИР / УЧЕНЫЕ / КУЛЬТУРА / ОБЫЧАИ / ТРАДИЦИИ / СПРАВЕДЛИВОСТЬ / ЧЕСТНОСТЬ / НАУКА / ИССЛЕДОВАНИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Дарвозиева Ханифа

В данной статье автор рассматривает основные вопросы традиционной жизни таджиков Памира в трудах русских дореволюционных исследователей. Вклад российских ученых в изучение традиционного быта таджиков Бадахшана огромен. Благодаря их усилиям, в короткие сроки научному сообществу стали доступны многие научные материалы о традиционной жизни таджиков Бадахшана. Российские исследователи установили, что жители Памира сохранили древние таджикские обычаи и языки. Русские дореволюционные ученые целенаправленно изучали и писали о быте народа, культуре, обычаях и традициях. Цель статьи: исследование проблем и роль русских дореволюционных исследователей в изучении традиционной жизни таджиков Памира. По результатам исследования выявлено, что русские дореволюционные исследователи внесли огромный вклад в изучение традиционного быта таджиков Бадахшана, они целенаправленно изучали и писали о быте народа, культуре, обычаях и традициях.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Дарвозиева Ханифа

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION LEVEL OF TRADITIONAL LIFE POPULATION OF PAMIR IN THE WORKS OF RUSSIAN RESEARCHERS OF THE XIX CENTURY

In this article, the author considers the level of reflection of the traditional life of the Pamir Tajiks in the works of Russian pre-revolutionary researchers. The contribution of Russian scientists to the study of the traditional life of the Tajiks of Badakhshan is enormous. Thanks to their efforts, many scientific materials about the traditional life of the Tajiks of Badakhshan became available to the scientific community in a short time. Russian researchers have established that the inhabitants of the Pamirs have preserved ancient Tajik customs and languages. Russian pre-revolutionary scientists purposefully studied and wrote about the life of the people, culture, customs and traditions. The purpose of the article: to study the role of Russian pre-revolutionary researchers in the study of the traditional life of the Pamir Tajiks. According to the results of the study, it was revealed that Russian pre-revolutionary researchers made a huge contribution to the study of the traditional life of the Tajiks of Badakhshan, they purposefully studied and wrote about the life of the people, culture, customs and traditions

Текст научной работы на тему «УРОВЕНЬ ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ ЖИЗНИ НАСЕЛЕНИЯ ПАМИРА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ XIX ВЕКА»

ТДУ 9(575.32) ТКБ 63.3 (2 точикй) Д-23

ДАРА^АИ ИНЪИКОСИ ^АЁТИ АНЪАНАВИИ АХОЛИИ ПОМИР ДАР АСАРХОИ МУ^АВДЩОНИ РУС ДАР АСРИ XIX

Дарвозиева Х

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Сарсухан. Асри XIX дар таърихи Осиёи Миёна паи худро бо масъалаи ракобати Россия ва Англия дар ин минтака гузошт, ки дар р афти он омуз иши илмии Помир низ сар мешаад. Аз он чумла дар омузиши хаёти анъанавии мардуми минтака олимони рус сахм гузоштанд. Масъалаи тахкики сахми олимони рус дар омузиши Помир дар з амони Шуравй ба тавр и васеъ сар шуд а, оид ба он як катор олимони соха, аз кабили Б. Искандаров, Н. Арамов, О. Боккиев, Х. Пирумшоев, Н. Давлатбеков ва дигарон асархои мухимро аз нашр бароварданд. Новобаста ба ин, масъалаи мазкур х л х х . Д кл л к л х

оид ба масъалаи мазкур тахкикоти назарр асро анчом д одаанд.

Д ш к л й х лх

истифодабурдаи олимони точик, аз кабили Б. Искандаров, О. Бокиев, Х Пирумшоев, Н. Давлатбеков ва гайра истиф ода гардиданд.

Ахамияти амалии тахкикот аз он ибор ат аст, ки натичахои он мумкин дар р афти омузиши хаёти анъанавии точикони Бадахшон мавриди истиф ода кар ор гирад.

Кисми асосй. 6-уми августи соли 1845 дар Россия - Ч,амъияти географ ии рус таъсис дода шуд, ки он дар омузиши Помир накши асосиро ичр о карда буд. Пас аз 3 соли таъсисёбии он маколаи махаккик П. С. С авелев «Осиёи Миёна» аз нашр баромад, ки дар он муаллиф омузиши илмии Помирро ба миён мегузорад. С оли 1851 бошад П. Ф. Самарин дар асоси маводи дастраснамуд а «Очерки Б адахшон»-ро менависад [8, с.189].

Дар давр аи маз кур макоми махсуср о дар омуз иши Помир геогр афи рус Н. А. Свертсов ишгол менамояд, ки дар вакти сафархояш ба минтака муайян мекунад, ки вожаи «Помир» решаи ориёй

. Б к хш х у , ч х л х ч ух

ба сар меб аранд, ки мо метавонем истиф одабар ии з индаи вожаи Помирро дар забонхои кадимаашон пайдо намоем [6, с. 39-40].

С оли 1882 тавассути Балчувон табиб ва набототшиноси рус А. Э. Регел ва топограф П. Е. Косяков ба Помир сафарбар шуданд. П. Е. Косяков бемор шуда, дар водии Ванч аз рохи сафар

г . А. Э. Р г л ш х л к к

нахуст ба Рушон ва Шугнон мерасад [9, с. 193]. А. Э. Регел ба хаёти анъанавии сокинони минтака таваччух зохир намуда, мухтасаран дар бораи язгуломихо ва шугнонихо маълумот дода, муайян менамояд, ки онхо расму русум ва з абонхои кадимаи точикиро нигох д оштаанд.

Дар ин давра оид ба этнографияи дарвозихо Г. А. Арандаренко асари худро менависад. У , ух х л п й , г й ч х

ш , х л х х х ъл

мешавад. Дар асархои у оид ба андоз ва намудхои он, намуди антропологй ва лахчахои мардуми Дарвоз, Ванч ва Язгулём маълумот дода мешавад. Г. Арандаренкоро масъалаи заминкорию заминдории дарвозихо ба худ чалб намуда, мазкур инчунин оид б а савд о ва макоми он дар хаёти мардуми Дарвоз низ маълумот медихад. Хулоса дар асархои Г. А. Арандаренко оид ба Дарвоз ъл л ш .

Ибтидои солхои 80-ум тавассути Помир ба Шугнон, Рушон ва Вахон экспедитсияи капитан Путята омада мерасад. Путята ва Б ендерский ба омуз иши В ахон ва Д. Л. Иванов б ошад ба тахкики болооб и Шугнон ва Рушон машгул мешаванд. Дар натичаи фаъолияти ин э кспедитсия оид ба тарз и зисти точикони Помир маводе чамъоварй карда шуд, ки то хозир хам кимати илмии худро гум накардааст.

Д. Л. Иванов муайян мекунад, ки д ар Помир намояндагони ду нажод: ор иёй - точикон ва мугулй - киргизхо з индагй мекунанд. У кайд менамояд, ки дар вакти вохурй бо точикони Помир хис , п ш ш ж ёй ш , х г

бисёр дилбастагй дор ад [6, с. 48].

У чамъияти кухистониёнро бо диккат мушохида намуда, менависад, ки дар ин гушаи дури ч х л х л , чй пуш . И у , к

ч ъ ч П л , к х й эъ

мешавад. Дар байни киргизхо бошад баръакс, зан аз рузи таваллуд то мурдан ба мехнати вазнин

мaшFyл бyдa, as ин pai^ зиёд мeкaшaд [6, c . 48].

Идхс> вa MapoOTMx^ xypcaндии кyxиcтoниён низ aB мaдди ин caйёx nyp нaмoндaaнд. У ;aíw мeнaмoяд, ки точикон ид^и зиёдp o ^шнй дop aнд.

Ин oлими ^^aca^p o cypynxo вa oxaffl^M pyшoниён б a xyд бж^ чaлб кapдa, y oxarnn oiix,op o бa cepeнaдaxoи итaлянй мoнaнд дoниcтaacт. ЧУН oлими мaзкyp aз Рyшoн вa ШyFнoн дидaн кapдa 6уд, зaбoнxoи pyшoнй вa шyFнoниpo низ тaxкик нaмyдa, бa xynocae oмaдaacт, ки ин зaбoнxoи кaдимaи точикон бyдa, чй xeлe, ки зaбoни pycй aз мaлopycй (ycpamm) ф ap; д opaд xaMrni тap и; ожс aз фopcии точикии xoзиp a ф ap; Дop aнд. Кaлимaxoи тоз aи ин ду зaбoн бoшaд aз 4Mxara coxra xyд бa кaлимaxoи pycй, aнглиcй, итaлянй вa Faйpa мoнaнд мeбoшaнд [4, c. 155; 6, c. 49].

Чуно^ ки mo ^йд кapдeм д ap ин вaкт Пyтятa тaдкикoти xyдp o дap д map минта^и Пoмиp . У л ч лй ч ъ , ъл

п ш ш x ш П . С й лл э г В x

муф accaл мaълyмoт мeд иxaд. Пyгятa мeнaвиcaд, ки дap В axoн зaмин ниxoят xocилxeз aCT, киштyкop aз aпpeл OFœ мeёбaд вa xocилFyндopй дap мoxи aвгycт шypyъ мeшaвaд. Тoчикoни Вaxoн гaндyм, чoшч, лaшaк, мош, paвaнд вa Faйpap o мeкopaнд [6, c. 54].

Т ; ш x y л й , x ллй

шлиф oдa бypд a мeшaвaд. Зaминpo зaнxo TCea мeкyнaнд, онхо инчунин тaмoми кopxoи xoнapo i^p о мeкyнaнд. Mapдxo бoшaнд бa шикop вa чapoндaни xaйвoнaг мaшFyл мeбoшaнд. ^йвонхои xorarn aз KyToc (бо зaбoни pyшoнй хахгов. - Д. Х.), гов, г^^ндсн, acn вa xap ибopaт мeбoшaд. Aндoзaи xaйвoни кaлoни шoxдop xeлe бyзypг бyдa, гycф a^^ з оти Maíw a дopaнд, aMMo думб aaшoн кaлoн вa бapoи мaтoъбoфй тшми нaFЗ мeдиxaнд. Пyтятa ^йд мeнaмoяд, ки aз pyи нaмyди зoxиpии xyд ч x й ч лй ш . x л x x

x , й x л ш . A ч x п л гй

В x x ш . M ;й , x ш л ;й

pyймoл мeмoнaнд. Mapдyми ин чойхо либ ooi мaxcycи бa Maxan xocpo Men^a^i, ки xyдaшoн тaйёp Me^rn^i. Бa xyлocaи Пyтягa мapдyми В axoн aз 4Mxara cиннy шл xaMWjmappo биcёp олй эxтиpoм мeнамoянд. Дap вaкти вoxypй xypдcoлoн !acrn aз xyд кaлoнcoлp о шpифтa мeбycaнд [6].

Д x ё ъ П ё x п л Б. Л.

Гpoмбчeвcкий низ чой дopaнд. У бa мapдyми Дapвoз тaвaччУx raM^a ^йд мeнaмoяд, ки ожс opиёй бyдa, cимoaшoн нш,оят зeбo мeбoшaд. Maзкyp инчунин оид бa xoнaxoи дyoшёнaи Дapвoз

ъл . Т л Д лл ш , л x

!map точикони Б aдaxшoн ф aparara чиддй нaдop aнд. Тибки Mymoxw^ y дap вoзиxo тоб истон бо як

г , п ;, x ё л . З x л x

Рушон, Шутнон вa В axoн озод бyдa, !ap чaмъият pyи xyдpo пинxoн нaмeдopaнд [1].

Инчунин мaвoдxoи чолиб и д шк^ф о Гpoмбчeвcкий оид бa мapдyми В aií4 вa Я гулём чaмъoвapй нaмyдaacт. А чуммга y оид бa racp кapди oxaн дap В aií4 мaълyмoт дод aacт [1].

Оид бa этнoгpaф ияи Рушон б oшaд мaвoди чaмъкapдaи кaпигaн С. П. В aннoвcкий KjiMara aввaлиндap a4a дopaнд. У coли 1893 б a Рушону Дap воз caф apбap мeшaвaд вa оид бa тaacypaги caфapaш x^o6oto мyфaccaлpo нaшp мeнaмoяд. У низ зшф кapдaacт, ки дap Рушон - нaмoяндaroни axoлии тaxчoии Оcиёи Миёш точикон з индaгй кapдa, mйpaви мaзxaби xaзpaти Алй мeб oшaнд вa бapoи xaмин xyдpo точикони naííp aви Алй мeнoмaнд [6, c. 69].

Тибки мyшoxидaи y мapдyми Рушон бо як лaxчaи зaбoни фopcй (зaбoни pyшoнй) xapф мeзaнaнд. В aннoвcкий оид бa мaвчyд бyдaни мaктaбxo низ !ap Рушон мaълyмoт дoдaacт [5].

A Ma!! и нaзap и y нaмyд вa тapзи либocxoи pyшoниён низ дyp нaмoндaacт. У б aён дoштaacт, ки pyшoнй кypтap о мeпyшaд, дap cap токй, болои кypтa гилими шшмин пушищ, зимшлон пycтинp о бa бap мeнaмoяд. Бa Faйp aз токй дap cap ягон чиз нaмeпyшaд. Либocxoи зaнoнa низ кapиб xaMrni xeл бyдa, тaнxo бa чои гилими кyшoдa, з aнxo кypтaxoи дapoз мeпyшaнд.

MyxaKKjiK мeнишpaд, ки aз pyи xapaicrep pyшoнй тофд^, aдoлaтmpвap, поквичдон вa мexнaтдycт мeбoшaд, зaнxoи Рушон б о axлoки биcёp нaмyнaвии xyд aз д игapoн ф ap; мeкyнaнд [5; б, c. 72]. Ин caйёxp о xyнapи волои cacara Mycrnjni pyшoниён низ бeтapaф нaгyзoштaacт. Б a ^вли y pyшoниён д юткушии xyдpo тaвaccyти pa;cy муш^ вa ^штанг^й mcи cap мeнaмoянд.

Д x ч г Р ш лл , x л г ч

Пoмиp бо кишoвapз й, бoFдopй вa чopвoдopй мaшFyл мeб oшaнд. Тaмoми тaъминoти xoнaвoдapo иcтexcoлoти xyдй тaъмин мeкyнaд. Рушони^о xyдaшoн либoc вa диrap нaмyди бapoи зин^т зapypиp о тaйёp мeнaмoянд.

Дap oxиpи acpи XIX дap омузиши этнoгpaфияи Бaдaxшoн ш;ши А. Г. Сepeбpeнникoв xeлe кaлoн acт. У дap якчaнд acapaш тaмoми mxлyxoи xaёти кyxиcтoниёнpo чой дoдacт. У aз ну^и aнтpoпoлoгй xyлoca мeбapop aд, ки дap xyни точикони Пом^ yмyмaн yнcypxoи тypию мутулй чой нaдop aд [6, c. 77]. Ож,о ниxoят зeбo вa з axмaткaш мeбoшaнд. Myxaккик ^йд мeнaмoяд, ки тaмoми зaминxoи кopaми точикон обй бyдa, aз nopy xaмчyн нepy бapoи xocилxeзй иcтифoдa мeнaмoянд.

Тавассути омочи чубин бо чуфти барзагов заминро шудгор намуда, барои дарави хосил досро истиф ода менамоянд ва кишоварз они сохили дарёи Панч хосили хуб ба даст меоваранд. У инчунин х ух ё ъл х .

Дар асархои у оид ба богдорию чорводории точикони Помир хам маводи зиёд гирд оварда ш . М , П х ъ й, л лг й, пу

боруттайёркунй рушд ёфтааст.

Мисли дигар олимони рус у низ зикр намудааст, ки ба хунари кулолгарй бисёртар занхо машгул мебошанд ва хунари волои онхоро нихоят кадр мекунад.

Фарханги маънавии кухистониёнро кайд карда менависад, ки кудакон ба тахсил аз синни 8-12 л гй г ш хй 15 л гй к ш ,

х лх к к л х ш . Л п л ч ух у

иньикос намудааст. У сохти хонахои Бадахшонро ба калам додааст.

А. . С у ш к П х . У ,

ух ё х ё х кй к лп . Б х у

рузхои ид мегарданд.

У хам мисли Путята кайд менамояд, ки дар вакти вохурй бо хамд игар хурдсолон д асти калонро г , у , х л л ш х х . А. .

Серебренников муфассал оид ба масъалахои эътикоди мардуми Помир маълумот додааст, ки к х ё ч ъ к й . Ахл к ч П х л ч

ё , г , ч ч х ш , й, к ,

тасоддуф ан б а миён меоянд ва чазо бар ои он хеле сахт таъин карда мешавад, хиёнати зану шавхар ба хамдигар ба назар дида намерасад ва наслкушй бошад умуман ба мардум маълум нест, хатто калонсолон хам оид ба он тасаввурот надор анд. Дар масъалаи нушид ани шар об у мегуяд, ки дар байни мардуми Помир он мушохида намешавад [6, с. 82].

Тобистони соли 1898 б а Помир эъзомия дар хайати А. Бобринской, Н.Богоявленский, А.А. Семёнов фиристонда шуда, дар натичаи ин экспедитсия оид ба намуди гулдузй ва чуроббофии ч ух , х х г к ъл х .

Б ъ х э г Д х Л п ч ш . У г

ух ё х г , к ё г к х О ё М ё л

гузоштааст. Мазкур инчунин оид ба зироаткорй ва асосан намудхои растанихои киштбоб, ки

х ъл , ъ г п хл х ш Б хш

худдорй кардааст [6, с.91].

Хулоса, хамин тарик, асри XIX дар таърихи Осиёи Миёна паи худро бо масъалаи ракобати Р А гл к г ш , у ш л П ш . А

чумла дар омузиши хаёти анъанавии мардуми минтака олимони рус сахм гузоштанд. Мутахассисони тоинкилобии рус ба омузиши максадноки минтака шуруъ намуда, маводи гаронбахор о барои доир ахои илмии Россия ва чахон чамъоварй кардаанд.

АДАБИЁТ

1. Акрамо в Н. М. В опро сы истории архео ло гии и этнографии народо в Памира и Припамирья в трудах / Б. Л. Громбчевского. - Душанбе, 1974. - 131 с.

2. Бобринской А. А. Орнамент горных таджиков Дарваза (Нагорная Бухара). / А. А. Бобринской - М., 1900. - 60 с.

3. Богоявленский Н. В. В верховьях р. Аму - Дарьи (Долины р. Хингоу и Ванджа) // Землевладение. Книга I - II. СПб., 1901. С. 1 - 26.

4. Иванов Д. Л. Путешествие на Памир // Известия Императорского Русского географического общества. Т. XX. СПб., 1884. С. 209 - 252.

5. В анно вский. Извлечение из отчёта капитана В анно вско го о по ездке в Рушане и Дарвазе // Сборник географических, топографических и статистических материалов по Азии. Выпуск LVI. СПб., 1894. С. 73 - 125.

6. Сайнаков С. П. Вклад дореволюционных русских исследователей в изучении этнографии Горного Бадахшана (Памира). Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. Душанбе, 2015. - 206 с.

7. Таджикистан в трудах дореволюционных русских исследователей (вторая половина XIX - начало XX в.). Душанбе, 1990. - 304 с.

УРОВЕНЬ ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ ЖИЗНИ НАСЕЛЕНИЯ ПАМИРА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ XIX ВЕКА

В данной статье автор рассматривает основные вопросы традиционной жизни таджиков Памира в трудах русских дореволюционных исследователей. Вклад российских ученых в изучение традиционного быта таджиков Бадахшана огромен. Благодаря их усилиям, в короткие сроки научному сообществу стали доступны многие научные материалы о традиционной жизни таджиков Бадахшана. Российские исследователи установили, что жители Памира сохранили древние таджикские обычаи и языки. Русские дореволюционные ученые целенаправленно изучали и

писали о быте народа, культуре, обычаях и традициях.

Цель статьи: исследование проблем и роль русских дореволюционных исследователей в изучении традиционной жизни таджиков Памира.

По результатам исследования выявлено, что русские дореволюционные исследователи внесли огромный вклад в изучение традиционного быта таджиков Бадахшана, они целенаправленно изучали и писали о быте народа, культуре, обычаях и традициях.

Ключевые слова: Памир, ученые, культура, обычаи, традиции, справедливость, честность, наука, исследования.

REFLECTION LEVEL OF TRADITIONAL LIFE POPULATION OF PAMIR IN THE WORKS OF RUSSIAN RESEARCHERS OF THE XIX CENTURY

In this article, the author considers the level of reflection of the traditional life of the Pamir Tajiks in the works of Russian pre-revolutionary researchers. The contribution of Russian scientists to the study of the traditional life of the Tajiks of Badakhshan is enormous. Thanks to their efforts, many scientific materials about the traditional life of the Tajiks of Badakhshan became available to the scientific community in a short time. Russian researchers have established that the inhabitants of the Pamirs have preserved ancient Tajik customs and languages. Russian pre-revolutionary scientists purposefully studied and wrote about the life of the people, culture, customs and traditions.

The purpose of the article: to study the role of Russian pre-revolutionary researchers in the study of the traditional life of the Pamir Tajiks.

According to the results of the study, it was revealed that Russian pre-revolutionary researchers made a huge contribution to the study of the traditional life of the Tajiks of Badakhshan, they purposefully studied and wrote about the life of the people, culture, customs and traditions.

Key words: Pamir, scientists, culture, customs, traditions, justice, honesty, science, research.

Сведения об авторе:

Дарвозиева Ханифа - соискатель кафедры всеобщей истории и международных отношений Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 938061993

About the author:

Darvozieva Hanifa - Applicant for the Department of General History and International Relations of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Phone: (+992) 938061993.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.