Научная статья на тему 'ИСТОРИОГРАФИЯ ИСТОРИИ КАРАТЕГИНА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ И ПУТЕШЕСТВЕННИКОВ ПЕРИОДА КОНЦА XIX И НАЧАЛО ХХ ВЕКОВ'

ИСТОРИОГРАФИЯ ИСТОРИИ КАРАТЕГИНА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ И ПУТЕШЕСТВЕННИКОВ ПЕРИОДА КОНЦА XIX И НАЧАЛО ХХ ВЕКОВ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
181
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АНАЛИЗ / КНИГА / СТАТЬИ / РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ / ЭТНОГРАФИЯ / ИСТОРИЯ / КАРАТЕГИН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мудабиров Зафарджон Бадридинович

В данной статье автор анализирует статьи и работы русских исследователей периода конца XIX и начало XX века, в которых авторами исследовались этнографические и исторические хроники Каратегина. Автор в хронологическом порядке показывает год издания, объем страниц и краткое содержание работ и вместе с этим отмечает их научную значимость для современных исследователей. В статье также указывается на труды военных исследователей в изучение истории и этнографии Каратегина, которые внесли большой вклад в развитие этих наук относительно данного региона. В данной статье автор также приводит библиографический анализ научного наследия русских исследователей Каратегина периода конца XIX и начало XX века. Определены основные научные труды русских исследователей Каратегина в которых авторы отражают этнографию и историю данного региона. Также в статье выявлены основные характеристики трудов русских исследователей Каратегина и указано их научное значение для современных исследователей в области этнографии Раштского региона. Вместе с этим в данной статье автор указывают на методологическое значение трудов русских исследователей Каратегина при исполнение научно-исследовательской деятельности современными исследователями.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HISTORIOGRAPHY OF HISTORY OF KARATEGIN IN RESEARCHS OF RUSSIAN SCOLARS DURING THE PERIOD OF THE END OF XIX AND EARLY ХХ CENTURIES

In this article author analyze of articles and researches of Russian scientists, which contribute in research of history and ethnography of Karategin during the period the late of XIX and early of XX centuries. Author after chronological order show the year of publish, short content of works and note the significance of work for contemporary researchers. Author also note the role of militaries researches for study of history and ethnography of Karategin during the period the late of XIX and early of XX centuries. Also in this article authors give attention to analyses of science legacy of Russian scientists, and about ethnography of people of Karategin region. Authors note the methodological signification of bibliography of Russian scientists, about ethnography of people of Karategin period of late XIX and early XX century for contemporary scientists during their scientifically research in ethnography of of people of Karategin .

Текст научной работы на тему «ИСТОРИОГРАФИЯ ИСТОРИИ КАРАТЕГИНА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ И ПУТЕШЕСТВЕННИКОВ ПЕРИОДА КОНЦА XIX И НАЧАЛО ХХ ВЕКОВ»

ЛИТЕРАТУРА

1. Бахриев Б.Х. «Мягкая сила» и публичная дипломатия: возможности для независимого Таджикистана//Вестник Томского государственного университета. 2018. №436. С.97-105

2. Баротов И.И. Место и роль дипломатии в формировании международного имиджа государства//Вестник Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики. 2019. №2 (79) С.2-11

3. Выступление Президента Таджикистана Эмомали Рахмона по случаю открытия нового здания МИД Республики Таджикистан. Душанбе. 13 марта 2013 г. URL:http://www.prezident.tj/ru/mde/4114

4. 4.Гребенкина Е.В. Трансформация дипломатии в рамках сетевой структуры мира // Вестник Томского государственного университета. -2016. - № 3 (35). - С. 138-144.

5. Исмоилзода З.М. Государственный суверенитет в системе международных отношений в условиях глобализации (опыт Республики Таджикистан): дисс. на соискание ученой степени кандидата политических наук Душанбе, 2019. -154 с.

6. Путин В.В. Россия и меняющийся мир // Московские новости. 2012. 27 февраля https://www.mn.ru/politics/78738

7. Сафаров С. Перспективы развития сотрудничества между государствами Центральной Азии в контексте роста влияния внешних факторов / С. Сафаров // Влияние внешних факторов на безопасность и развитие в Центральной Азии. - Алматы: РЦПДЦА, 2016. - С. 166-167.

ВКЛАД ТРАДИЦИОННОЙ ДИПЛОМАТИИ В УКРЕПЛЕНИЕ НЕЗАВИСИМОСТИ

РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

В материалах данной статьи рассмотрен вклад традиционной дипломатии в укрепление независимости Таджикистана. В настоящее время под влиянием политических изменений традиционная дипломатия все больше стала подчиняться правилам ведения борьбы невоенными средствами. При помощи методов и инструментов традиционной дипломатии руководство Таджикистана разрабатывает и осуществляет стратегию по совместному развитию с соседними странами в долгосрочной перспективе и создает новые возможности для укрепления стабильности, безопасности и суверенитета государства.

Ключевые слова: традиционная дипломатия, суверенитет, национальные интересы, политическая ситуация.

CONTRIBUTION OF TRADITIONAL DIPLOMACY TO STRENGTHENING THE INDEPENDENCE OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

The materials of this article consider the contribution of traditional diplomacy to strengthening the independence of Tajikistan. Currently, under the influence of political changes, traditional diplomacy has increasingly become subject to the rules of fighting by non-military means. Using the methods and tools of traditional diplomacy, the leadership of Tajikistan develops and implements a strategy for joint development with neighboring countries in the long term and creates new opportunities to strengthen the stability, security and sovereignty of the state.

Keywords: traditional diplomacy, sovereignty, national interests, political situation

Сведение об авторе:

Низомзода Хамидахон — соискатель Института философии, политологии и права имени А. Баховаддинова Национальной академии наук Таджикистана, E-mail: nizomzoda1991@mail.ru

About the author:

Nizomzoda Hamidakhon - graduate of the Institute of Philosophy, Political Science and Law named after A. Bahovaddinov of the National Academy of Sciences of Tajikistan, E-mail: nizomzoda1991@mail.ru

ТАЪРИХНИГОРИИ ТАЪРИХИ ^АРОТЕГИН ДАР ТАДЦЩОТХРИ ОЛИМОН ВА САЙЁ^ОНИ РУС ДАВРАИ ОХИРИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ АСРИ ХХ

Мудабиров З.Б.

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши Академиям миллии илмуои Тоцикистон

Дар омузиши таърихи то давраи инкилобии Осиёи Миёна ва махсусан Точикистон хизмати олимон ва сайёх,они рус хеле калон аст. Тадкикот^ои ин минтака тадричан баъди х,амрох,шавии Осиёи Миёна ба Россия ошз гардиданд. [11,32] Мух,имтарин маълумотх,ои олимони рус се самти асосиро дар бар мегиранд: мавкеи чугрофиявии минтака, шумораи ах,олй ва машFулияти ах,олй.

Лввaдин мaълyмaгxo дap acpи XIX дap бopaи вoдии ^aparer™ coли 1849 дap «Maъ.лyмaгнoмaи xoнигapии ^канд» нaшp гapдидaид, ки муаллифи он нoмaълyм 6уд. Дap ин мaълyмaгнoмa гyфтa шуд, ки ^apOTer™ дap 6олоо6и Aмyдapë чой^ шyдaacт вa мapдyми он 6о точ^они Куканд xaмeшa доду гиpифт мeкyиaнд[18,212]. Сокинони ^apoтeгин мaблaFи молхои точ^о^о бо тилло xapидopй мeкapдaид, ки oнpo as coxKnxo® дapëи Сypxoб мeëфтaид [19,130-131]. Соли 1868 аввалин мaълyмoтxoи oмopй дap бopaи coкинoии води ^aparer™ даcтpаc гapдидaид. Дap ин дaвpa гeнepaд гyбepнaтopи Сaмapкaид K.A. Aбpaмoв аз бeки ^apoтeгин Myзaффapxoн мактуб мeгиpaд, ки дap он чунин маълумотхо чой дода шуданд:

-шyмopaи xoчaraxoи мapкaзи Fapм -S00;

- шyмopaи ахолии K;apoтeгин -100 xaaop нaфap;

-артиши xoн - 2000 нaфap;

-шyмopaи дexaxo - 400 дexa[22,10].

Дap аввали coлxoи 70-уми acpи XIX олими pyc A.n. Фeдчeнкo дap бopaи ^aparer™ маълумот чaмъoвapй мeкyнaд. Вай бо caбaби вазъияти cиëcй ба ин минтака caфap кapдa наметавонад, аммо аз cyxarao^ мapдикopoии ^parera™, ки дap ^канд ва дигap шaxpxoи води ФapFOнa кop мeкapдaид, xapитaи ин мингaкapo тартиб мeдиxaд. Maълyмaгxoи A.n. Xopomxm, ки coли 1876 нaшp гapдидaид, аз p^ cyxaнoни мapдикopoни водии ^apaгeгин тартиб дода шуданд [21,503-504]. Соли 1875 маколаи Apандаpeнкo r.A. бо номи «Kapaгeraн» нaшp гapдид, ки дap он маълумоти мухим оиди калъахои ин минтака маълумот дода мeшaвaд. Лз он чумла шyмopaи xoчaraxopo муаллиф 63672 -то нишон мсдшдд. Apaидapeикo A.r. то6сияти пyppaи ^apaгeгинpo дap шли 1875 ба xoнигapии Бyxopo таоди; мeкyиaд. Maълyмaгxoи Apaидapeнкo A.r. дap мачмааи xapбии pyc coли 1878 нaшp мeшaвaид (№5 cax.115-136), ки бeштap xapaктepи этнoгpaфй доштанд [22,10]. Соли 1876 Ошанин В.Ф. аввалин шуда, аз миёни тадкикотчиёни pyc ба ^aparer™ cафаp мeкyнaд. Aî^o дap caфapи аввалини xyд олими pyc таж,о то capxaди шapкии ин минтака мepacaд ва таш,о дap coли 1878 дap xaмpoxй бо xapигacoзoн Руднсв ва Нсвсжий вай ба минтакаи ^apOTer™ мepacaд. Haтичaxoи экcпидитcияи Ошанин В.Ф. дap coли 1882 дap мачаллаи Чдмъияти чyFpoфии pyc чоп гapдидaид. Вобаста ба мaълyмaгxoи чyFpoфиявии минтака инчунин маводи И.П. Mинаeв ва Peren низ axaмияти мyxимии илмй дopaнд, ки дap coдxoи 70-уми acpи XlX чaмъoвapй гapдидaид. Peren шли 1881 ба ^aparer™ caфap мeкyнaд ва xapитaи миигaкaxoи ^apaгeгинy Дapвoзpo тapтиб мeдиxaд. Соли 1882 П.Е. Kocœrn ба ^apaгeгииy Дapвoз caфap мeкyиaд ва нaтичaxoи тадкикоги чyFpoфии xyдpo дap мaкoлaxoи мачаллаи чyFpoфии pyc нaшp мeкyиaд [23,589-613]. Дap oxиpи coдxoи 80-ум ва аввали coдxoи 90-уми acpи XIX ба мингакаи ^aparer™ мyxaидиcи кyxй Д.Л. Иванов, чyFpoфияшинoc Г. Гpyм-Гpижимaйлo, Покотило, Юxнгoвcкий ва дигap тадкикогчиёни pyc caфap мeкyиaид ва дap натичаи ин тaдкикaIXO маълумоти ЧyFpoфиявй ва этнологии мyxтаcаp оиди мингакаи K^apaгeraн ба таcвиб pacoнидa мeшaвaд [24,209252]. Дap кaтopи тaдкикoтxoи дaвpaи oxиpи acpи XlX мaxcycaн фаъолияти капитан Вacилeв ва капитан Кyзнeтcoв axaмияти калон дopaид, зepo дap мaълyмaгxoи oиxo axбopи coxaxoи муэталиф ба монанди иктиоэд, oмop, xoчaгидopй, poxxo ва инфpacoxтopи минтака ва дж^ caмгxoи xaëги минтака иньтою гapдидaacт [6,8-52].

Сoдxoи 1898-1901 ба мингакаи Дapвoзy Вакиё экcпeдигcиями фаф Бoбpинcкoй A.A. caфap мeкyиaд, ки oнpo Ссмснов ва Бoгoявлeнcкий xaмpoxй мeкapдaид. Maвкeи чoйгиpшaвии кyxиcтoн ва poxxoи acocии мyиocибaти тичopaтии байни Дapвoз, ^apOTer™ ва Пoмиppo Бoбpинcкoй A.A. чунин тaxлил мeкyиaд: «Дapвoзи Шимолй, ки дap coxили pocrn дapëи Панч чoйгиp шудаает, нишс6ии Fapбии пaxнкyxи Пoмиppo ташкил мсдшдд. У ба дapaи дapoзи дapëxoи Хингоб, Ванч, ЯзFyлoм ва Панч бypидa шуда, тaкcим мeшaвaд. Ду кaтopкyxи баланд - Дapвoзy Ванч байни вoдиxoи мувозии дapëxoи Ванчу ЯзFyлoм (шoxoбxoи Панч) ва ин ду кaтopкyx ба кaтopкyxи геюм - Пëгpи 1 - po xaмpox намудан лозим аст, ки мapзи шимолии Дapвoзpo ташкил дода, водии Xmrc^po аз водии ^apoгeгини Сypxoб чудо мeкyнaд. X,ap геи ин кaтopкyxxoи тyлкaшидa ба як нуктаи азими табиат дap болооби Ванч бо xaм омада, ба Пом^ омсзиш мeëбaд».[5,14] Сoдxoи 1874 - 1880 геолог И.В. Myшкeтoв дap xaмpoxй бо Г.Ф. Poмaнoвcкий ба мингакаи Пoмиp-Олoй caфap намуда, capxaди ^apaгeгинpo то пиpяxxoи Зapaвшoн тaxкжк кapдaид. Соли 1879 aигpoпoлoги pyc В.Ф. Ошанин ва xapитacoзи xapбй аз cитoди Тypкиcтoн штaбc-кaпитaн Г.Е. Родионов мингакаи Xpcop, ^aparer™ ва Олoйpo то болооби Myrcy ва Сypxoб аз ин чо pox ба таpафи пиpяxи Фeдчeнкopo тaxкжк мeкyнaид. Тобиетони coли 1889 Б.Л. Гpoмбчecкий бо aгpяди ^opa! аз 6 caвopa, аз тapaфи Олой ба ^apaгeгин caфap мскушнд. Aß ин чо aгpяди Гpoмбoчeвcкий ба ^алъаи Хумб ва ба таpафи Ванч xapaкaт мeкyнaид. Ба нoxияи Рушон нapacидa, бо фишopи aфFOиxo Гpoмбчeвcкий мaчбyp мeшaвaд, ки боз ба ^aparer™ баpгаpдад ва аз он чо ба MypFoб caфap намояд[9,5].

Maълyмaгxoи олимони pyc инчунин аз ч^ати маълумоти oмopй аxамияти калон доштанд, зepo имкон мсдш^нд, ки инкишофи axoлй ва cy^rara миигaкapo бо дaвpaи имpyзa мyкoиca нaмoeм. Myвoфикж маълумоти штаб капитан Вacилeв мaвзeи ^aparer™ дap к^мата шимолу шapкжи

бекигарии Кулоб ва Х,исор чойгир шудааст. Масохати умумии онро Василев 9800 кв. верст (9800 км.кв.) муайян кард. [6,23] Ахолии Каротегинро вай 51 хазор нафар нишон медихад. [6,24] Ин маълумотх,ои Василевро маълумотхои Н. Юхновский тасдик мекунанд ва Юхновский ахолии Каротегин ва Дарвозро дар якчоягй 100 хазор нафар нишон медихад. [9,4]

Ошанин В.Ф. дар роххои Каротегин панч агбахоро номбар мекунад - Ягноб, Пакшиф, Вадиф, Паобрут, Ярхич ки самти онхо дар рохи тарафи Заравшон чойгир аст. Танхо ду агба - Пакшиф ва Ярхич барои кашондани бори асп мувофик мебошанд, дар дигар агбахо танхо пиёда рафтан мумкин аст. Наврузов Г. дар рисолааш маълумот овардааст, ки тавассути Пакшиф аз Каротегин ба Зарафшон галла мекашонданд.[17,18] Дар чануби Каротегин дар каторкухи Пётри I, дар сохили чапи дарёи Сурхоб рох ба тарафи агбаи Сарган то Дарвоз чойгир аст. Ба воситаи агбахои Камчирог ва Яфуч рох ба тарафи Чилдара, Тавилдара, Сагирдашт ва Дарвоз мерафт. [17,18]

Рохи дигар тавассути агбахои Гардани Кафтар ва Люли Харф ба тарафи Хатлонзамин мерафт. Дар тарафи гарбй инчунин рох ба суи Хисор ва Оби Гарм чойгир буд. Мувофики маълумоти Наврузов Г. Аз ин чо то Бухоро мусофирон дар 35 руз мерасиданд. Дар тарафи шаркии минтакаи Рашт рох ба тарафи Турпи, Хоит ва Чрргатол равона мешавад.

Арандаренко Г.А. дар хусуси харитасозии минтакаи Каротегин чунин менависад: «Азбаски сокинони махаллй ба системаи куххо номи дарёхои аз онхо чоришударо медиханд, дар идомаи тадкикотхои топографии Ошанин, Смирнов ва Регел мехостем характери умумии куххои болооби Амударёро аник намоем». [1,429] Хамин тавр Арандаренко Г.А. муайян кардани топонимикаи мавзеъхо, шохобхои дарёхо ва куххои Каротегинро мавриди тахкики аник бо харитасозии онхо карор медихад. Арандаренко Г.А. менависад, ки топонимикаи Каротегин аз номи аввалин хокимони киргизи ин минтака Каро ва Тегин гирифта шудааст. Арандаренко Г.А. дар бораи ин чунин менависад: «То соли 1868 ин минтакаро шохони махаллй идора мекарданд ва шохшаванда хеле зиёд буд. Хар даъфа баъди марги шох байни онхо барои ишголи шохигарй чанг сар мезад. Ин чангхо ба сустшавии шохони Дарвозу Каротегин овард ва амирони Куканду Бухоро бо хар бахона мехостанд ин сарзаминро ишгол намоянд ва чунин бахона пайдо гардид. Соли 1868 Сарахон - шохи Кулоб ба шохи Дарвозу Каротегин Музаффар мактуб навишта, уро барои муттахид шудан бар зидди амири Бухоро даъват мекунад. Аммо шохи Дарвозу Каротегин Музаффаршох мактуби Сарахонро ба амири Бухоро Музаффархон мефиристад. Баъди ин вокеа Сарахон ба Каротегин хучум карда, Музаффаршохро асир мегирад. Аммо баъди розигии ба хайати давлати шохи Кулоб дохил шудани Каротегин ва Дарвоз, Сарахон Музаффаршохро аз сари нав ба хокимияти ин сарзамин мешинонад. Аммо дар ин маврид ба Каротегин гурухи харбиёни хони Куканд хучум мекунанд ва Сарахон ба тарафи Кулоб акибнишинй мекунад. Сарбозони хони Куканд Музаффаршохро асир мегиранд ва ба назди хони Куканд Худоёрхон мефиристанд. Намояндаи хони Куканд Шерали Понсад волии Каротегин эълон мешавад. Аммо дар хамин давра урдуи амири Бухоро Кулобро ишгол карда, ба тарафи Каротегин харакат мекунанд. Намояндаи хони Куканд Шерали Понсад тавассути агбахо ба Куканд фирор мекунад ва хокими Каротегин воли амири Бухоро Мухаммад Рахим ПЩук таъин мешавад»[1,447].

Умуман ба фикри Арандаренко накши мавзеъхои Каротегин ва Дарвоз дар муборизахои сиёсии амирон он кадар зиёд набуд, ба чуз он, ки дар ин чо фирориёни водихои Амударё ва Яхсу дар давраи чангхо барои худ панохгох пайдо мекарданд. Аммо ба андешаи Арандаренко дар ин минтака авлодхои Искандари Макдунй низ мушохида мешуд ва яке аз онхоро муаллиф Шох Авлоди Искандар ном мегирад[1,44].

Як фикри Арандаренко Г.А. бахснок аст, ки менависад: «.. .гуфта метавонем, ки мардуми Дарвоз ва Каротегин дар таърихи умумии минтакаи Осиёи Миёна ширкати бевосита надоштанд. Дар дарахои касногузар кабилахои кадимаи форсизабон, дорои маданияти Зардушт ва бокимондаи лашкари Искандари Макдунй, ки барои онхо унвони Шох авлоди Искандарро бокй гузоштааст аз хучуми халкхои гуногуни кучманчй пинхон шудаанд» [2,443]. Ин комилан нодуруст аст, зеро хизмати асосии ин халкхо барои таърих махз нигохдории маданияти кадима, забон ва фарханги миллй буд, ки ин вазифаро онхо ба сомон расонда, аз маданияти горатгарон хифз намуданд.

Ахолии минтакаро олимони рус дар охири асри XIX ва аввали асри ХХ аник муайян накарданд ва ин маълумотхо характери тахминй доштанд, зеро хар як сайёх шумораи ахолиро аз руи шумораи хочагихо муаян мекард. Аввал шумораи хочагихоро аник карда, баъд онро ба шумораи аъзоёни хонавода, ки тахминан гирифта мешуд, зарб мекарданд ва бо хамин усул ахолии ин ё он мавзеъро мебароварданд. А.Е. Снесарев дар соли 1906 шумораи ахолии Каротегинро 120 хазор нафар нишон медихад. [8,73] Дар манбахои дигар ахолии Каротегин 100 хазор нафар точикон ва 15 хазор киргиз ёдрас мешавад[10,362]. Кисляков бошад ба ин маълумоти Снесарев илова мекунад, ки дар ин давра зичии ахолй ба як км кВ. 18-20 нафар дар пастихо ва баландихо шумораи замин камтар буда, зичии ахолй зиёдтар буд[12,117]. Бояд гуфт, ки ба шумораи ахолй мухочирати мехнатй таъсир мерасонид.

13 Ченаки русй то давраи Шуравй. Баробар ба 500 сажен ё 1,0668 км.

Чунончи AH. Фсдчснко ва Наливкин В.П. дap бopaи тартиби идopaкyиии мингака навишта, кайд мeкyиaид, ки шapoити вазнини pyзгop мapдyмpo мaчбyp мeкyнaд, ки ба шaxpxoи калон - ФapFOнa ва Тошкант ба мyxoчиpaти мexнaтй paвoнa гapдaид. [16,53] Haвpyзoв F. шyмopaи oиxopo дap дaвpaи coдxoи 1900-1920 то 20 xaзop нaфap нишон мeдиxaд. [17,23]

MaшFyлияти acocии axoлии минтакаи Kдpaгeгин зиpoaткopй буд. Логофет шакли зaмиидopиpo тaxлил кapдa, зaмииxoи мaxaдлиpo ба ce кдом зaмииxoи мулки cym^^ замиш,ои xyppи xoлиc ва зaмииxoи вакфй тaкcим мeнaмoяд. [13,13] Д.Н. Логофет якчанд намуди aидoзxoи илoвaгиpo низ ëдpac мeшaвaд, ки аз дaвpaи бeкигapии Xyдoйнaзap бокй мондаанд: «Куш-пулй» - дap дaвpaи OFOЗи кишти бaxopй дexкoн мeбoиcг аз xap чopвoи кopй аз 4 то 8 танга бapoи acп 4 танга 60 коп., бapoи бapзaгoв - S танга андоз cyпopaд. «:Кaфcaи» - як батман ба фоидаи aмлoкдop аз xocили pyëнидaгии дexкoн. «Обчувозпулй» - андоз аз майда кapдaни б^инч ва гандум аз 20 то 100 танга ба фоидаи 6ск. «Mиpoбoнa» - xaw миpoб аз як бapзaгoви кopй як батман xocили з^оата Faдлaдoнaгй ё пули он. «Кaфcaн-тapaкa» - Иcкaидapoв Б. oнpo xaмчyн тудаи xocили Fa^a мсдонад, ки xaкки aмлoкдoppo ташкил мeдиxaд. [9,5]

Apaндapeнкo дap xycycи идopaкyиии мингака мeнaвиcaд, ки «минтакаи ^apaгeгин аз 7 усзд ибopат ает ва дap xap яки oиxo якс аз xeшoии 6ск мaъмyp таъин мсшавад. Ба Faйp аз ин аз байни axoлй нaвкapxo таъин мсшаванд, ки чaмьиятpo нaзopaт мскунанд. Сapдopи нaвкapoн -бий дap як шл 100 батман (400 пуд) ва нaвкapи оддй 48 батман Fa^a музд мeгиpaд. Ин мaблaF низ аз xиcoби мapдyми мaxaллй дap шакли андоз чaмъoвapй мсшавад. Дap мачмуъ дap Кapaгeгин 4000 нaвкap xизмaти бeкpo адо мс^д, ки ин бapoи мapдyм гapoни зиёд мeoвapд. Илова бap музд, бapoи xap як нaвкap мapдyм бояд xoчaгии нaвкappo бо xeзyм ва алафи чopвo таъмин мeкapдaнд. Arap нaвкap аз xyдyди Kapaгeгин бepyн фиpиcгoнидa мсшуд, xap як xoчaгй мaблaFи 20 копсйк танга бapoи вай caфapпyлй чaмъoвapй мс^л». [l,449]

Лндoзxopo aмлoкдop аз мapдyм чaмъoвapй мeкapд ва тартиби ож,о чунин буд: аз 10 як xиccaи X0cил аз тамоми наму^ои зиpoaт ва мсвачот ва як ^фанд, новобаета аз шyмopaи чopвo дap xoчaгй. Xoчaгиxoe, ки дap дapëxoи мaxaдй бо чустучуи тилло шугл доштанд, дap як шл 5 pyбл ондоз мсдоданд. Умуман андози бeкигapии ^apoгeгин 43700 pyблpo ташкил мсдод. Дap якчоягй аз тамоми бeкигapиxoи минтака - ^aparem^ Дapвoз, Балчувон ва Кулоб xoкими ин зaмииxo Xyдoнaзap Дeвoнбeгй бapoи xaзинaи aмиp ба мaблaFи 300 000 pyбл андоз чaмъoвapй мс^д. [1,450]

Тичopaт дap минтакаи Kдpaгeгин ба миcли дигаp миигaкaxoи кyxиcгoн ба тaвpи мубодилаи мол cypaт мeгиpифт. Лммo чунонс ки Apaндapeнкo ва гpaф Бoбpинcкoй низ кайд мскунанд, дap Fapм бoзopи фypyши мoдxo ва дyкoиxoи доимй фаъолият доштанд, ки ин xoлaт дap миигaкaxoи Дapвoз ва Пoмиp дида намсшуд. Ин нишон мeдиxaд, ки дap ин мингака мyиocибaтxoи i^opam тapaк;и кapдa буданд, зepo ин мингака аз мaвзeъxoи кyxиcгoни xaмcoя ниcбaтaн аз Fa^a ва маводари Fизoгй xyдкифo буд.

Aзбacки ^apaгeгин бeкигapии aмopaти Бyxopo мaxcyб мсшуд, дap ин чо чeнaкxoи aмopaт амал мeкapдaид. Холов ин чeнaкxopo тaxлил ^да, oиxopo чунин муайян мскунад:

-85,5 миcкoли Бyxopo бapoбap ба 1 фунти pycй;

-1 ми^ол бapoбap ба 409,512 : 85,5 = 4,79 г^амм. [26,67]

Нсбольшн П.И. мeнaвиеaд, ки «батмани Бyxopo ба 7 пуд 32 У фунт ва ё 8 пуд бapoбap ает. Ханвсй бaтмaнpo чунин тaкcим кapд:-7 батман бapoбap ба 16 диpxaм яънс дyнимcиp, 1375 миcкoл ё 16 фунги pycй яънс - 6,6 кг бapoбap acг.Xpcoби манн ва батман доимо вобаста ба замон ва макон тaFиp мeëфт.Чyиoн чи дap аввали acpии XVIII як манн бapoбap ба 8 пуд x^o6 мсшуд. Сoдxoи 1900-1905 манн ба 16 пуди pycй 262,088 кг x^o6 мсшуд. Дap Kдpaгeгин манн ба 4 пуди pycй - 65,52 кг ё 16 табак (xap кадомаш 3 токй) бapoбap ба 48 токй буд.

Aндpeeв M.С. оиди чснкунии замин дap миигaкaxoи кyxиcгoн xaминpo кайд мскунад, ки xaчми зaминpo аз p^ xaчми тукмии он муайян мeкapдaнд. Зaмииxoи аз xaмa калон 90 кг тукмй доштанд, ва замини аз xaмa xypд 4-5 кг тукмй талаб мeкapд.[3,25]

Дap бapoбapи чeнaкxoи мaxaдлй aкcapияти мo.лxopo аз p^ чeнaкxoи aмopaти Бyxopo ва баъзан чeнaкxoи pycй xиcoб мс^данд. Чунончи: 128 кг бapoбap ба 8 кг, 20 кг бapoбap ба 1,25 кг, 16 пуд бapoбap ба 1 пуд (16,38 кг) , ва 0,5 пуд бapoбap ба 8,19 кг x^o6 мсшуд. [26,43]

Бoбpинcкoй A.A. poxxoи тичopaти мapдyми кyxиcгoнpo нишон дода мeнaвиcaд: «:Кyxнaкoлaи xoнaгй, дсг, кумтон, зapфxoи миcииy чубин аз Балчувону Кулоб, колину намад аз к^манч^н, aшëxoи opoишй, зapy зeвapи занона, oвeзaxoи иyкpaгин, гyшвop, aнгyштapин, дастпона, гapдaнбaид, матову pyймoдxoи шoxй, pecмoиxoи шoxй аз шaxpxoи калони ФapF0нa ва ^доман аз тapaфи кyxиcгoниëн аз ^apaгeгин (pecмoиxoи aбpeшимй ва pyймoдxoи шoxй) аз Кулобу Балчувон xapидopй кapдa мсшаванд». [5,13]

Тaxлили китоби H.A. Киcлякoв - «Очepкxoи тaъpиxи Кapaгeгин» (Очepки иcгopии ^parerera) нишон дод, ки муаллиф о^о бо cyпopиши базаи Точикистонии AH ИIтиxoди Шypaвй ичpo кapдaacг. Дaвpaи xpoнoлoгии ин тадкиког аз oxиpи acpи XVIII 0F0З шуда, то coдxoи 30 -уми acpи XX-po дap бap

мегирад. [12,19] Инчунин хулосахои Н.А. Кисляков дар асоси ривоятхои киргизхо, ки гуё аввалин зироаткорони ин минтака буданд, нишон медиханд, ки муаллиф объективизми илмиро хангоми ичрои кор истифода накард. [17,10]

Соли 1903 А.А. Семенов китоби аввалини худро бо номи «Этнографические очерки Заравшанских гор, Каратегина и Дарваза» ки дар он натичахои тадкикоти экспедитсияи соли 1893 чамъоварй шудааст. Дар ин асар Семенов А.А. инчунин маълумотхои чугрофиявй оиди кухистони Заравшон, Каротегин ва Дарвоз, дин, урфу одат, эчодиёти маънавии мардуми минтака ва дигар маълумотх,ои таърихй ва этнографиро чой медихад. Дар хусуси сохти сиёсии ин минтака вай хаминро кайд мекунад, ки Шохони Каротегину Дарвоз , Шугнон, Рушон ва Вахон, насаби худро бо Искандари Македонй пайваста медонистанд. Иклими ин минтакаро (Каротегинро) тахлил карда, вай онро дар мукоиса бо дигар мавзеъхои Туркистон хуб мехисобад ва онро «Кунчи шукуфони кухистони Осиё» меномад. [7,5] Вай миллати мардуми кухистонро ба эронихо мансуб медонад: «Хато намекунем, агар сокинони ин минтакаро эронй хонем». [7,19] Сайёхони рус, ки ба минтакахои кухистони Каротегин, Дарвоз ва Помир сафар мекарданд, аз суханони мардуми мукимии ин минтака фахмиданд, ки онхо худро «точик» меномиданд.

Ахамияти экспидитсияхои олимон, сайёхон ва харбиёни рус ба монанди граф А.А. Бобринской, Арандренко, Путята, Кисляков, Семенов А.А., Андреев ва дигарон дар он зохир гардид, ки дар давоми сафархои худ онхо харитаи топографии дарахои водии Каротегин ва роххои кухии гузаштан аз каторкуххои Зарафшон ба тарафи каторкуххои Каротегинро тартиб дода, самти роххои кадимаи мардуми махаллиро бори аввал харитасозй намуданд. Тахлили таърихнигории Каротегин дар асархои тадкикотчиёни рус охири асри XIX ибтидои асри ХХ нишон медихад, ки олимон ва саёхони рус аввалин шуда сахифахои омузиши васеи таърихи минтакаро ба рох монданд ва аз хамин лихоз ин тахлилхо дар таърихнигории Точикистон чои сазоворро ишгол мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Арандаренко Г.А., Досуги в Туркестане, Санкт Петербург 1889, В горах Дарваза и Каратегина (на верховье Амударьи).-С.429

2. Арандаренко Г.А. В горах Дарваза и Каратегина //Арандаренко Г. А. Досуги в Туткестане 1874-1889. - СПб.,1889. - С.443.

3. Андреев Таджики долины Хуф, -Сталинабад 1958.-С.25 (521 с.)

4. Бобринской АА.. Горцы верховьев Пянджа.- М.., 1908.-С.52

5. Бобринской АА. Накшу нигори точикони кухистони Дарвоз (Бухорои шаркй).- Москва 1900 , Душанбе 2014.- бо тахрири Чурахон Зоир (125 с.) С. 13-28

6. Василев кап. Краткое описание Каратегина, сборник мат.по Азии, 1888, том 33, стр.8-58; Кузнетсов кап Дарвоз, Новый Маргелан, 1898.Д ш. капитан Васильев. Сборник материалов по Азии.

7. Семенов А.А. Этнографические очерки Зерафшанских гор, Каратегина и Дарваза. - М.,1903.

8. Снесарев А.Е. Восточная Бухара - СПб., 1906. - С. 73 - 74.

9. Туркестанские ведомости, 8(20) сентября 1894, №65.

10. Камуса-л-Алам. - Т.^ - Стамбул, 1308 г. хиджры - С. 3623.

11. Котюкова Т.В. На рубежах Российской империи,.-Всероссийский НИИ документоведения и архивного дела,- Москва 2017.

12. Кисляков НА. Очерки по истории Каратегина Издание второе дополн. - Сталинабад, 1954. - С.10.

13. Логофет Д.Н. В забитой стране. - СПб., 1912. - С. 65.

14. Масов Р.М Становление и развитие исторической науки в Таджикистане. - Душанбе, 2015, 32 стр.

15. Маджлисов А. Каратегин накануне установления Советской власти. - Сталинабад, 1959. - С. 13.

16. Наливкин В.П. Краткая история Кокандского ханства. - Казан,1886. - С. 22.

17. Наврузов Г. История образования и развития Гармской области (солхои 1921-1956), диссертатсия барои гирифтани унвони номзади илми таърих, шифр 07.00.02.-Таърихи ватанй, - Душанбе 2015.-С.23

18. Обозрение Кокандского ханства, №№1, С.212

19. Веляминов Зернов В.В. Сведения о Кокандском ханстве,- Вести географ.общ. 1856, XVII, С.130-131

20. Кисляков НА.Дисарчик А.К. Душанбе «Дониш»,-1966, том 1.-С.10

21. Хорошхин А.П. Сборник статей касающихся Туркестанского края, СПб, 1876.-С.503-504

22. Кисляков НА.Дисарчик А.К. Душанбе «Дониш»,-1966, том 1.-С.10

23. Косяков П.Э. Путевые заметки по Каротеегину и Дарвазу,- РГО, 1884,том.20 вып.6.-С.589-613.

24. Иванов Д.Л. Путешествие на Памир, Изместия РГО, 1884,том 20, вып.3, с.209-252; Г. Грум-Грижимайло, Очерки Припамирских стран, Известия РГО, 1886, том 22, с.81-100; ПокотилоДутешествие в Центральную и Восточную Бухару в 1886 году, Известия РГО, 1889, том 2, с.480-502; Юхнговский, Несколько слов об условиях жизни в горах Дарваза и долине реки Ванджа,- Туркестанские вендомости, 1894, №Й5.

25. Хакназаров А. Нусратулло Махсум государственно-политический деятель. - Душанбе: Ирфон, 2001. - С. 17.

26. Холов М.Ш., Меры веса Бухарского эмирата в конце XVIII - начале XX века//Холов М.Ш. Меры веса Бухарского эмирата в конце XVIII - начале XX века.- ciberleninka.ru/-16 апреля 2020 года-С.67

ИСТОРИОГРАФИЯ ИСТОРИИ КАРАТЕГИНА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ И ПУТЕШЕСТВЕННИКОВ ПЕРИОДА КОНЦА XIX И НАЧАЛО ХХ ВЕКОВ

В данной статье автор анализирует статьи и работы русских исследователей периода конца XIX и начало XX века, в которых авторами исследовались этнографические и исторические хроники Каратегина. Автор в хронологическом порядке показывает год издания, объем страниц и краткое

содержание работ и вместе с этим отмечает их научную значимость для современных исследователей. В статье также указывается на труды военных исследователей в изучение истории и этнографии Каратегина, которые внесли большой вклад в развитие этих наук относительно данного региона.

В данной статье автор также приводит библиографический анализ научного наследия русских исследователей Каратегина периода конца XIX и начало XX века. Определены основные научные труды русских исследователей Каратегина в которых авторы отражают этнографию и историю данного региона. Также в статье выявлены основные характеристики трудов русских исследователей Каратегина и указано их научное значение для современных исследователей в области этнографии Раштского региона. Вместе с этим в данной статье автор указывают на методологическое значение трудов русских исследователей Каратегина при исполнение научно-исследовательской деятельности современными исследователями.

Ключевые слова: анализ, книга, статьи, русских исследователей, этнография, история, Каратегин.

THE HISTORIOGRAPHY OF HISTORY OF KARATEGIN IN RESEARCHS OF RUSSIAN SCOLARS DURING THE PERIOD OF THE END OF XIX AND EARLY ХХ CENTURIES

In this article author analyze of articles and researches of Russian scientists, which contribute in research of history and ethnography ofKarategin during the period the late ofXIX and early of XX centuries. Author after chronological order show the year of publish, short content of works and note the significance of workfor contemporary researchers. Author also note the role of militaries researches for study of history and ethnography of Karategin during the period the late of XIX and early of XX centuries.

Also in this article authors give attention to analyses of science legacy of Russian scientists, and about ethnography ofpeople of Karategin region. Authors note the methodological signification of bibliography of Russian scientists, about ethnography of people of Karategin period of late XIX and early XX century for contemporary scientists during their scientifically research in ethnography of of people of Karategin.

Kew words: analyze, articles, book, researches, Russian scientists, history, ethnography, Karategin .

Сведения об авторе:

Мудабиров Зафарджон Бадридинович докторант (PhD) Института истории, археологии и этнографии им. Ахмади ДонишаНАНТ, E-mail: zafar.mudabirov.92@mail.ru, 992 93 180 26 46.

About the author:

Mudabirov Zafarjon Badridinovich doctoral student (PhD) at the Institute of History, Archeology and Ethnography named after Akhmadi Donisha NANT, E-mail: zafar.mudabirov. 92@mail.ru, 992 93180 26 46.

УДК: 72.7277 ББК: 85,1

РУШДИ САНЪАТИ КАНДАКОРЙ, МЕЪМОРЙ ВА ^УНАРМАНДЙ ДАР ТОЧИКИСТОН ВА ОСИЁИ МИЁНА АЗ АСР^ОИ МИЁНА ТО ИБТИДОИ АСРИ ХХ

Ёкубов А.А., Сафаралиев Ф.С.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А.Рудакй

Кандакорй як навъи санъати ороишиву орнамента буда, тавассути кандану буридани чуб, устухон, гач ва гил ба амал оварда мешавад. Кандакориро барои зебу зинат додани ашёи рузгор, чузъхои меъморй ва мучасамасозй истифода мебаранд. Кандакорй яке аз кадимтарин навъи санъати ороишиву амалй буда, намудхои гуногунро дар бар мегирад: кандакории барчастаи мукарнасй, барчастаи нисбатан хамвор, ангора, умки, дутарафа (туршакл, панчара, аррашуда) ва руйбаст. Ороиши руи мебел ва дигар маснуоти аз чуб сохташуда, таърихи дурудароз дорад. Сифатхои ороишии чуб имкон медиханд, ки доираи кандакориро аз ёдгорихои хурд ва зебу зинати масочиду макбарахо васеъ кунем. Ба монанди хамин санъати кандакории руи чуб гуногунранг ва бо имкониятхои зиёд вучуд дорад.

Коркарди чубу тахтаро одамони кадим хам медонистанд. Бинобар акидахои бостоншиносй машхури рус П.И. Борисовский, воситахои чубй (калтак, найза, воситахо барои кабули оташ) дар байни мардуми ибтидой аз замонхои кадим вучуд дошт. Чуб хамчун воситаи кабули сунъии оташ ба воситаи соиш, маводи сохтмони хангоми истехсоли намудхои ибтидоии наклиёти заминй (чигина, курсии занбар) ва наклиёти обй (танаи дарахт, гирех аз хезум ва тугай барои убур кардани монеахои

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.