Научная статья на тему 'УРОКИ ФИРДОУСИ. ИЛИ ИДЕЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОПОЗНАНИЯ В РОМАНЕ "ФИРДОУСИ" САТЫМА УЛУГЗАДЕ'

УРОКИ ФИРДОУСИ. ИЛИ ИДЕЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОПОЗНАНИЯ В РОМАНЕ "ФИРДОУСИ" САТЫМА УЛУГЗАДЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
37
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЧЕСКИЙ / САМОПОЗНАНИЕ / ИССЛЕДОВАНИЕ / СУДЬБА / ИЗОБРАЖЕНИЕ / КУЛЬТУРА / ХУДОЖЕСТВЕННОСТЬ / ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТЬ / ПРАВДА / ИСТИНА / ЛЕТОПИСАНИЕ / ЖИЗНЕОПИСАНИЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бакозода Сайрам Абдусаттор

Великий таджикский писатель Сатым Улугзаде был верен своему творчеству, исторической тематике, постоянно дополняя и используя свой богатый опыт исторических литературных размышлений. Такая оценка, историчности творчества писателя, на наш взгляд была не полной. Мы до сих пор, не достаточо знаем о его мастерстве и специфики размышлений, как писателя который так глубоко вникает в суть истории и с таким земледелием описывает исторические личности. И даже сейчас мы осознали его привязаннсоть и своеобразный подход к отдельным истрическим событиям и личностям, что тоже является плодом его размышлений в изучении и познании исторических процессов. Проблемам художественного постижения истории на примере создания творческого портрета Фирдоуси в одноименном романе Сатима Улуг -заде посвящена реферируемая статья. В ней обосновывается мнение о том, что, воплощая в своем романе образ Фирдоуси, устод Улуг- заде остался верным своему способу изображения исторической темы - реалистичности и достоверности. Основу этого метода изображения составляют верное использование исторических фактов, а не искажение художественной писательской фантазии над тем, что стало объектом творческого осмысления. При этом Сатим Улуг -заде обращается к методу собеседования с оппонентом.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FIRDAVSIS LESSON. OR NATIONAL IDENTITY IN SOTIM ULUQZODAS NOVEL FIRDAVSI

Famous Tajik writer Sotim Ulughzoda through his historical thinking remained true- hearted for the historical themes. To talk about historically creations of the writer is not still enough. Now we don’t know about thought of Sotim Ulughzoda as a writer who shawed the historical faces from the heart of the history in whole. Expect it we do not know more tha his merciful attention to the historical events and individual persons was the result of his historical thinking in recognizing of history process. Historical historical, self- cognition, research, destiny, image, culture, artistic, reality, truth, truth, chronicles biography. The abstracted article is devoted to the problem of artistic comprehension of history on the example of creating a creative portrait of Ferdowsi in the novel of the same name by Satim Ulug-zade. It substantiates the opinion that, while embodying the image of Ferdowsi in his novel, Ulug-zade remained faithful to his way of portraying the historical theme - realism and reliability. The basis of this method of depiction is the correct use of historical facts, and not a distortion of the writer's artistic fantasy over what has become the object of creative comprehension. At the same time, Satim Ulug-zade turns to the method of interviewing an opponent.

Текст научной работы на тему «УРОКИ ФИРДОУСИ. ИЛИ ИДЕЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОПОЗНАНИЯ В РОМАНЕ "ФИРДОУСИ" САТЫМА УЛУГЗАДЕ»

Сведение об авторах:

Шозиёева Гулмо Парвонашоевна - кандидат филологических наук, ведущий научный сотрудник Института изучения проблем стран Азии и Европы НАНТ, , 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки 33, Тел: (+992) 935477893, E-mail: dr.shoziyoevag@gmail.com

Исхоков М. - соискатель, научный сотрудник Института изучения проблем стран Азии и Европы НАНТ, 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки 33, (+992) 907703255

About the authors:

Shoziyoeva Gulmo Parvonashoevna - Candidate of Philology Faculty, Leading Specialist of the Institute of the issues of Asian and European countries of the National Academy ofSciences of Tajikistan, 734025, Dushanbe city, 33 Rudaki avenue, Phone: (+992) 935477893,

Ishoqov М. - Research Specialist of the Institute of the issues of Asian and European countries of the National Academy of Sciences of Tajikistan, 734025, Dushanbe city, 33 Rudaki avenue, Phone: (+992) 907703255

САБАМИ ФИРДАВСЙ Ё ^УВИЯТШИНОСИИ МИЛЛЙ ДАР РОМАНИ «ФИРДАВСЙ» -И СОТИМ УЛУГЗОДА

Бацозода С.А.

Донишкадаи давлаии молия ва ицтисоди Тоцикистон

Пайванди ботинии хунари нависандагии Сотим Улугзода бо шахсияти инсонй ва хайсияти хунарии Абулкосим Фирдавсй масъалаи бунёдии зебоишинохтй ва хуввиятшиносии миллиро дар заминаи дарёфтх,ои гоявй ва бадеии ин нависандаи шахир ба миён мегузорад, ки мутаассифона, улугзодашиносон сари ин мавзуъ чандон таваччух накардаанд.

Сотим Улугзода борхо доир ба арзиши таърихй ва хунарии «Шохнома»- и Фирдавсй, накш ва чойгохи ин шоири бузург дар дарки эхсоси созандаи миллй ва инкишофи тафаккури таърихй ва худшиносию худогохй сухан гуфтааст. Ба ифодаи дигар, то навиштани романи «Фирдавсй» зехнияти нависанда барои шинохти дакик ва амики чехраи маънавии ин шоири бузург омада будааст. Фирдавсй барои Улугзодаи нависанда факат чехраи таърихй набуд, балки гузаштаро бо имруз ва фардо мепайваст, ба зиндагии муосирону ояндагон ворид мешуд ва василаи ташаккули тафаккур ва андешаи созандаи худнигарию худсозй буд.

Дахои Фирдавсй барои Улугзода хамчун намунаи олии шинохт ва дарки маънавиёт ва рухияи инсон, ки хар замоне ба тарзу тарики худ дар назди инсоният мегузорад, хидмат мекунад. Нависанда дакик дарк карда буд, ки «Шохнома» достони хамосии пурфарозу нишеби зиндагии эронй аст бо хама хубихо, бадихо, пирузихо, шикастх,ову дигаргунихояш ва Фирдавсй озодмарде аст, ки ривояти ин достони пурмочароро бар ухда гирифтааст ва таърифу тавсифи у аз миллат дар заминаи ривоятхои катбй ва шифохй, таърихй ва афсонавии хоссе татбик мешавад. Вале арзиши кори Фирдавсй танхо дар ин нест, ки достонхоеро ба назм медарорад ва чун Исои масех мурдагони ба ному беномро зинда месозад. Улугзода бо таваччух ба консепсияи хунарии Фирдавсй аз ошз сахех дарк карда буд, ки азамати аслии кори ин озодмарди таърих чустучу, кашф ва хифзи достонхое будааст, ки шаклгирии тамаддуни ориёй ва хадафхои тамаддунсозон ва таърихофаринони пурмуковимат ва мутафаккири ориёиро нишон медихад ва корномаи хастии миллате кухнаро, ки гуйй дар маркази чахон истодааст ва хар рузи умрашро бо мачмуае аз мушкилот рубару будааст, ба ояндагон менамояд. Бинобар ин хам боре нависанда ба суоли он ки «ба кадом суханхо ру меоред?» - бе истихола чунин чавоб дода буд: -Фирдавсй! Нависанда Фирдавсиро хамчун идеали худ низ ном бурда буд [2].

Адабиёти миллии точикй барои Сотим Улугзода аз Фирдавсй ва «Шохнома» - и у огоз меёбад, зеро махз у ба осори хунар сифатхои тоза бахшид. Суханро ба минбар овард ва ин минбар мартабаи хунармандро баланд бардошта, уро ёри файласуф, паёмбар ва мубаллиги адолат кард.

Сотим Улугзода мохияти анъанаро ба талаботи вакт, хиссиёти доимй ба хаводиси замонию таърихй, ки таклидро сокит карда, рохи чустучу ва бозофариниро мекушояд, вобаста медонад. Суннатх,ои неки адабй вакте зинда ва созанда хастанд, ки хисси хакшиносй ва адолатпарвариро таквият бахшанд. Барои Улугзода Фирдавсй ва суннатхои эчодии у дар хама холатхои зиндагй коршоям ва барангезандаи тозакорй ва навчуиянд. Мухдккики осори УлуFЗOда шодравон М.Рачабй ба тасвирх,ои реалистй гароиши хос доштани устод Сотим УлуF30дар0 махсус таъкид намудааст: «Ба С.Улугзода лозим омад, ки ба офаридани вазъияту мущти мушаххас ва хдлату шароити мукаррарй ру ба х,асгии Фирдавсй оварад, образи Фирдавсиро аз маснади романтики дар пояи реалистй чилва дихдд».

Зиндагй дар як чо намеистад. Агар дар тули беш аз хазор сол, ки таърих моро аз Фирдавсй чудо медорад, панч хисси инсонй, ки хадяи табиат аст, тагйир наёфта бошад, вале тафаккури одамон, пайванди онхо бо якдигар дар чахони имруз ба тарзи шинохтанашаванда тагйир ёфт. Ин хама

дигapгyниpo нaмeгaвoн бa x^o6 нaгиpифт. Дap aдaбиëт Ba xyнapи имpyз xaмoн мacъaлaxoи эътикрду бeэътикoдй, зулму бeдoдй вa aдoлaтy бaшapдycтй 6o oxarnxo вa paнгxoи гyнoгyн x,aллy фacл мeшaвaнд. X,aTro мyндapичaи xaëгии ин мушкишт низ дигapгyнa шyдaacт. Barçr 6o дacти Taxp^ дидгoxxopo бa вoкeият тaFЙиp мeдиxaд. Аз ин нaзap oн чи дap як oинa дидa мeшaвaд, 6o oинaи дигap нaмeгaвoн oнpo aндoзaгиpй ^д, xarro бyзypгx,aчм бoшaд xaм.

Бapoи xaмин xaм УлyF30дa пeш гз xaмa, нa бa пoэтикaи ocop вa caбки нигopиши Фиpдaвcй, бглки бa тaмoюлxoи зиндaгиcoз, фapxaнгcoз вa oяндaдopи capнaвишти шoиp вa ocopи y, фaлcaфaи xyнapи y тaвaччyx кapдaacт. Бинoбap ин вaктe ки мo дap бopaи ин ду cимoи aдaбй мeaндeшeм, нaмeгaвoнeм пaйвaнди мaънaвй вa кapoбaти тaъpиxии ora,opo фypy гyзopeм. Axaмияги ин бaxш aз кopи УлyF30дa вaктe бa нeкй oшкop мeшaвaд, ки мeбинeм имpyз биcëpe aз мaнoбeъи acnm xyдoгoxй вa xyдшинocии мo Tarräp xypдaacт ë бa бoдияи фapoмyшй paфтaacт. Barçr, cиëcaтxo вa xoкимoн дap тули acpxo дacти дaxoлaт бa capнaвишти фapxaнгии миллaти мo вopид кapдaaнд.

Бeш aз xaмaи ин, cyлтaи бeгoнaгoн бa capнaвишти фapxaнгии миллaти мo тaъcиpи зиëнбope pacoнидa, xaTTo гoxo cyннaтxoи даки фapxaнгии миллиpo xaдшaдop кapдaacт.

Сoтим УлyF30дa дap пocдopии фapxaнги вoлoи миллй кopepo, ки Фиpдaвcй дap ибтидoи тacaллyти apaбxo кapдa буд, дap зaмoни дигap бa тapзи дигap aмaлй coxT. Фиpдaвcй 6o тaълифи «Шoxнoмa» фaкaт якe aз aнocиpи мухими фapxaнги миллй - зaбoнpo зиндa нaдoштaacт, бaлки тaвoниcтaacт бa вacилaи ин acapи бeзaвoл бyнмoяxoи мухим вa мycбaти фapxaнгии paфтopй вa бopизтapин xyre^ra миллии мopo дap чyFpoфиëи вycъaтнoк вa тaъpиxи пypxoдиca вa пypфapoзy нишeби ин миллaт тacвиp кapдa, to бa мo интик0л диxaд. Aap «Шoxнoмa» нaмeбyд, чyнoнки имpyз мeбинeм биcëpe aз мaнбoeъи acлии кopи y aз дacт paфтaacт, capнaвишти дocтoнxoи acoтиpй, xaмocй вa тaъpиxии мo бa чй мeaнчoмид. Шинoxти pyxй вa мaънaвии yнcypи миллй aз xилoли чй мaтнe, чй capчaшмae мyяccap мeшyд.

Acpи бист дap тaчзияи тaъpиx вa capнaвишти фapxaнгии миллaтxo бepaxмгapин дaвpaи тaъpиx acr, бa xycyc бapoи милтати точик. Дap xe4 зaмoнe aoorara фapxaнгии ин миллaт бa ин дacтyp, бa ин бepaxмй Tarräp нaxypдaacг. Ин дaвpapo фaкaт aз бaъзe ^Mxarxo бa зaмoни тaxoчyми apaб мeгaвoн мyкoиca кapд. Aз ин ^MxaT, хифзи apзишxoи фapxaнгй вa ичтимoиe, ки ин ду шaxcияти aдaбй дap зaмoнxoи гушгун бap душ дoштaaнд, мoxиятaн xaмcoн acr. Фиpдaвcй A^awpo бa фopcй зиндa кapд. УлyF30дa capнaвишти пypифтиxopи ин мapди тaъpиxpo чун ^paT бapoи мyocиpoнaш вa oяндaгoн шмуд. Шaxcияти инcoнй вa xaйcияги xyнapии Фиpдaвcй бapoи нaвиcaндa capмaншaи xyдcoзй вa xyднигapй вa вacилaи эxëи opмoнxoи миллй буд.

Сoтим УлyF30дa ибтидoи coлxoи нaвaдyм вaзъи зaбoни TC^mpo тaшвишoвap xoндa, гyфтa буд, ки «coлxoи coл шapoиги ичтим0ии м0 чун0н буд, ки зaбoнxoи миллй oxиcтa-oxиcтa н^иб aз эътибop шк;ит шaвaнд. Aap г^м, ки бapoи дap xaëти вaceъ кapдaни дoиpaи иcтeъмoл вa бaлaнд

бapдoштaни poли зaбoнxoи миллй ^иб яг0н кушиш нaбyд, xaTo нaмeкyнeм». УлyF30дa дap вaкти нaвиштaни poмaни «Фиpдaвcй» xaм мoнaндии вaзъи зaбoни фopcии тoчикиpo дap зaмoни Фиpдaвcй вa зaмoни xyдaш бa xyбй дapк кapдa буд. Нaвиcaндaи бyзypг бa дypycтй эxcoc кapдa буд, ки дap кушишу мyбopизa бapoи xифзи зaбoни мoдapй вoбacтa бa aнъaнaю oинxoи миллй бa м0 Фиpдaвcй caбaки нaмyнaвй мeдиxaд.

Бa aндeшaи нaвиcaндa шoиpи бyзypг «ними yмpaшpo capфи 0н кapд, ки зaбoни мoдapиaшpo aз бeэътибop шyдaн вa кaм- кaм мaxв гашган нигax дopaд. Дap зaмoни y xaм пpoблeмaи aз мaxв шyдaн Xимoя кapдaни зaбoни миллй вучуд д0шт. 3epo зaбoни apaб бa oбpyи дини иcлoм тaкя шмуд^ мaмлaкaтxoи иcлoмиpo пaxш кapдa буд. Чндин зaбoнxoи Faйpиapaб бa 0н фишopи шaдиди зaбoни apaбй to6 нaoвapдa, aз бaйн paфтaнд. Чун0нчи, зaбoнxoи xaлкxoи Сypия, M^cp вa чaндин дaвлaтxoи дигap apaбй шуд. Бa тoлeъи фopcинaжoдoн фиpдaвcиxo бyдaнд, ки нaгyзoштaнд зaбoни мoдapиaшoн тaмaддyни миллиaшoн aнъaнaxoи ниëгoнaшoн мaxв шaвaд. Apap Фиpдaвcии бyзypг вa «Шoxнoмa» - и бeзaвoли y нaмeбyд, ш0яд зaбoни фopcй, aз бaйн pyфтa мeшyд».(5,23).

Чун0нки ишopa кapдeм, дap coлxoи caлтaнaтии Шypaвй вaзъи зaбoни точикй чунин буд. Хaтapи бa зaбoн вa фapxaнги миллй oмaдapo нaвиcaндaи бyзypг эxcoc ^д вa дap poмaни oxиpинaш чи гута бa xифзи зaбoни мoдapиaш мyбopизa кapдaни Фиpдaвcиpo ниш0н д0д to дapce бapoи мyocиpoн бoшaд.

Огoxии УлyF30дa aз тaъpиx, фapxaнг вa тaмaддyни гyзaштaи xarn^, aз capнaвишти тaъpиxй вa фapxaнгии Фиpдaвcй бa y имк0н д0д, ки дилбacтaгии xиpaдмaндoнa вa шигapфи ш0^и бyзypгpo бa кишвapaш, бa capнaвишти мapдyми 0н тaчaccyм кyнaд. Дap poмaн чexpaи Фиpдaвcй xaмчyн мyaллими фapxaнги м0 вa xoфизaи зиндaи ^вми эpoнй тaчaccyм ëфтaacт. УлyF3oдa бa вocигaи чexpaи тaъpиxй вa фapxaнгии Фиpдaвcй мacъaлaи acлy aoorara Baтaн вa кyдcй бyдaни 0н бapoи coxибoнaшpo бa миëн мeгyзopaд. Дap ин зaминa нaвиcaндa бa тapxи ин кззия мeпapдoзaд, ки coxибoни ин кишвapи к;aдимa вa coxибтaмaддyн б0яд дopoи чй cиpиштxo вa xyлкy xyxoe бoшaнд, ки вapocaти тaъpиxию фapxaнгй вa cyбoти шaънy эътибopи xyввияги ин миллaтpo зaмoнaт бидиxaд.

С0тим УлyF30дa дap зaминaи capнaвишти Фиpдaвcй мyвaффaк шyдaacт, ки xyввияги ин миллaтpo aз умки тaмaддyн, тaъpиx вa paфтopи xyдaш иcтиxpoч кyнaд вa o^o дap бapxypд 6o дигap фapxaнгxo

apзëбй кyнaд. Хдмин диди дaкик;и нaвиcaндa caбaб мeшaвaд, ки y aмaлaн бa кaшфи xyввияти миллй вa шинoxти мeъëpxoи 0н тaвфик; ëбaд.

Рaвиши кopи С0тим УлyF30дa дap зaминaи xyввиятшинocии миллиpo мeгaвoн aз чaнд з0вия бoзxoнй кapд.

1. Дap тaкя бa ocopи тaъpиxй мaтpax кapдaни дидгoxxoи чaxoншинocии Фиpдaвcй вa дap зaминaи вoкeaxoи тaъpиxию pивoй ниш0н дoдaни чaнбaxoи мycбaт вa мaнфии aфpoди миллaт, ки вoбacтa бa aъмoлaшoн бa cyбoти шaънy эътибopи xyвияти миллй тaъcиpгyзop xacтaнд. Сим0и Бибик0лияи «^шки xaвoбaлaнд» дap poмaн б0згуи нaзapи xaм Фиpдaвcй вa xaм УлyF30дa дap шинoxти мacoили xoccи фapxaнгиecт, ки вoкyнишxoи мyтaфoвигepo caбaб мeшaвaд. Хдмчун0н ки Фиpдaвcй Чaмшeдpo 6o xaмa шyкyxaш мутта^ нaмeдoнaд, УлyF30дa низ 6o чaшми xaк;бин бa чexpaи б0тинии pyxoниëн, a3 чумга Aбyлкocими Гypгoни мeнигapaд. Тacвиpи бaxcи ш0^ 6o cyxaнвapи apaб низ пaдидoвapaндaи xyввияти тaъpиxй вa фapxaнгиcт, ки мapбyт бa миллaтxo мeшaвaд. Бa ифoдaи чoмeътap, xaмчyн Фиpдaвcй УлyF30дa низ дap нaмyдaни xy^^ëra xaмвaтaнoни xeш дoдгap вa бoинcoф acr. нaвиcaндa бa дyшмaнoни кишвap вa бeгoнaгoн низ чунин нaзap дopaд. Тacвиpи вoкeaxoи caфapи БaFдoд, 3^pa™ Т0ки Киcpo, мapocими ^тазм Фиpдaвcй гиpexxoи xyввияткoвии ин poмaн xacтaнд.

2. Нaвиcaндa xe4 як a3 кaxpaмoнoни acapaшpo мутта^ тacвиp нaмeкyнaд, бaлки зиpaкoнa xaмaи вижaгиxoи иншнии ornopo вoкeъбинoнa вa мaтpax мecoзaд вa бa xaмин ^MxaT ши^кти фapxaнг, xyn^ëT вa мaнишxoи aфpoд дap poмaн бap мaбнoи вoкeиягe acr, ки xoнaндa xyд дap xилoли cyжaи acap ornopo шинoxтaacт. Дap ин paвиш poмaни УлyF3oдa бa кигoбe pyшaнгap бaдaл мeшaвaд, ки oзмyдaxoи зyлoлpo мaтpax мeкyнaд вa ora,opo мeъëpи к;aзoвaт rçapop мeдиxaд вa xe4 мacъaлaи мyбxaм ë нaëзмyдaepo шиopгyнa мaтpax нaмecoзaд. Дap ин зaминa кoфиcт, ки бaxcи шoиpи бyзypгpo 6o Myтaввaъй дap б0би зaбoн ëдoвap шaвeм. УлyF3oдa cимoи шaxcepo тacвиp мeкyнaд, ки acлaн эpoнигaбop acr, вaлe xyввияти миллй нaдopaд. дap идoмaи бaxcи зaбoн нaвиcaндa xapфxoи 3epmpo бa зaбoни шoиpи бyзypг мeгyзopaд, ки a3 мaтни зaмoни тaъpиxй вa фapxaнгй бepyн oмaдaacт. Фиpдaвcй мeгyяд: «Eaxc нa дap бopaи нaжoд, бaлки дap бopaи зaбoн acr. ^yp^o^o xaм бa мден кaшидaн бeмaвкeъ acr. шyмopo зaбoни мoдapии xyдaтoн xyш acr, мapo зaбoни мoдapии xyдaм. Дap apaбй мaн xe4 бapтapиe бap фopcй нaмeбинaм. Бa бaлoFaтy фacoxaт вa бaëни мaъниxoи бopикy бaлaнд фopcии дapй a3 apaбй xe4 гамй нaдopaд, инpo P^arä, дaк;ик;й, Aбyшaкypи бaлxй вa aмcoли инxo шyapoи бyзypги фopcизaбoн coбиг кapдaaнд(4,150).

3. Дap тacвиpи С0тим УлyF30дa вaтaни Фиpдaвcй бa унв0ни як чyFpoфиë ëд нaмeшaвaд. Бaлки дap тacвиp вa aндeшaи xyнapии нaвиcaндa вaтaни Фиpдaвcй вaтaни фapxaнг, мaънaвиëт вa тaмaддyни миллaтecт, ки шинoxтaшyдa acr. Бa xaмин дaлeл, нaвиcaндa тaвoниcтaacт, ки киг0би xyдpo бa шм0ди ин фapxaнг тaбдил кyнaд. УлyF30дa 6o тacвиpи зиндaгии шoиpи бyзypгpo, ки чузъи зиндaгии миллaтxoи эpoнй acr, тaъpиx, ифтиxopoт, cyннaтxoи дилбacгaнй, имгиëзoти paфтopй, axлoк;ии мapдyми o^o б0згу мeкyнaд. Дap бapoбapи ин oфaтxoи Fypyp, xyдбинй, фиpeб, истибд0д, xaвacбoзй вa гyмpoxиxoи фapдй вa ичтимoиpo бapмeшyмopaд вa тaъcиpи ин aвoмилpo бa capнaвишти тaъpиxии милтат тaъйид мeкyнaд. A3 ин ^nxaT, poмaни «Фиpдaвcй» 6o кaшфи apзишxo вa зидди apзишxoe, ки дap бaк;oи фapxaнгй, ичтим0й вa cиëcии чoмeaи миллй coxибcaxм xacгaнд, xyшëpии миллй вa инcoниpo тaлaб мeкyнaд. Рoмaни «Фиpдaвcй» 6o F0я вa opмoнxoи coзaндaи нaвиcaндaaш, ки peшa дap тaъpиxи гyзaштaи кaвмxoи эpoнй дopaд, acapи миллaтcoз acr. Нaвиcaндa 6o иpoaи вoкeoти тaъpиxии мapбyг бa capнaвишти Сoмoниëн вa Фиpдaвcии шoиp xaммилaтoнaшpo xy^op мeдиxaд, ки a3 xyдxoxй, xacoдaт, пaймoншикaнй, инxиpoфи axno^ бapxaзap бoшaнд вa бa п0кй, дoдгapй, ш0дй, мypyвaт, мexpyбoнй вa anorn^ xoнaвoдaгй вa миллй гapoянд.

4. Он чи дap TanaH^ УлyF30дa мyxим acr 0н acr, ки вaй низ чун Фиpдaвcии бyзypг xaммилaтoнaшpo 030ду oзoдa вa кишвapaшpo мaxди 030дй вa oзoдaгй дидaн мexoxaд.

5. Рoмaни УлyF30дa ифoдaгapи opмoнxoи миллии xaraecr, ки дap тули xaзopcoлaxo шaкл г^ифт^ to бa имpyз pacидaacг. Дap cимoи Фиpдaвcй нaвиcaндa opмoнxoи миллиpo мaтpax мecoзaд, ки бaкoи миллaт вa зиндaгии ocyдaвy 0б0ди oнpo фapoxaм мeoвapaд. Дap ин paвиш нaвиcaндa cyннaти Фиpдaвcиpo дунб0л кapдaacг. A3 «Шoxнoмa» бapмeoяд, ки Фиpдaвcй дap xaнгoми бa TaxT нишacгaни бapxe a3 шoxoн вa п^увш^ 0н0н фypcaтe мeëбaд to бa тapxи opзyxoи бyзypг вa умумии мapдyми Эpoн бипapдoзaд вa xocги мapдyмoни xap дaвpa, ниëзxo вa мacoили oнoнpo мaтpax кyнaд. Дap xyôaxoe, ки Тaxмypac, Ч,aмшeд, Maнyчexp, Гapшocп, Кaйкyбoд вa бapxe дигap a3 шoxoни Эpoн эpoд мeкyнaнд, cигoиши xyдoвaндy дoдгapй, д0ду дexиш, xyшмaндй, xyнapпapвapй, aмнияг, кутс^ кapдaни дacги бaдoн, чэзби дoнoëн, xиpaдмaндй вa диф0ъ a3 xиpaдмaндoн, дaфъи нoбиxpaдoн, xимoяг a3 шaън вa эътибopи фapзoнaгoн, poйзaнй вa дacггиpй a3 мycгaмaндoн, тapвичи pocrn вa napxe3 a3 ^pyF, инcoндycгй, мyxaббaт вa мexpyбoнй, xидoяги мapдyм бa poxи гак, дaфъи дyшмaнoни 0н0н вa ниxoят ш0дии xaмaи aфpoди чoмea, тapвичи чaшнxo вa cyннaтxoи чaмъии чoмeъa мaвpиди тaвaччyx rçapop мeгиpaд вa мaтpax мeшaвaд. A3 ин 40 нa Tarn,o мeгaвoн тapxи куллии чoмeaи opмoнии миллиpo б03 шинoxт, бaлки шккши aмaлкapди фapдй вa xyлкy aтвopи шaxcиpo дap чoмea мyaйян кapд.

Coтим УлyFЗOдa чexpaи бaдeии Фиpдaвcиpo дap кoнтeкcти opмoнxoи миллй Ba ичтимoии шoиpи бyзypг тacвиp кapдaacт. ^Œaxcrara Фиpдaвcй дap poмaн ифoдaгapи opмoнxoи миллй, ичтимoй Ba фapxaнгии нaвиcaндa acт, ки as мaтни зиндaгй Ba кopнoмaи шoиpи бyзypг бepyн мeoяд. Дap poмaн УлyFЗOдa xyгбaи шoxoнpo нaмeoвapaд, Bane дap мaтни зaмoни фapxaнгй тaлк;ини Фиpдaвcии x^^po бa нaдимaш Бoбaк мeoвapaд. Шс^и бyзypг бa Бoбaк тaлк;ин мeкyнaд, ки aB дax cифaти axpимaнй aB ниëз, paшк, xamH, шнг, кинa, нaммoмй, нoпoкдилй, нocипocй, бeдoнишй, ки дax дeвaнд дap тaни инcoн, ичтинoб вapзaд. Дap poмaн шaxcияти Фиpдaвcй xaмчyн тимcoли мaънaвияти oлй, paмви ХУввияти миллию фapxaнгии xara^ мo бa тacвиp oмaдaacт. Шoиpи бyзypг чopaгapи бeчopaгoн ad, нoкoмepo дacтгиpй мeкyнaд, бoфaндaи бaдбaxтepo, ки гиpифтopи тyxмaт myдaacт, paxoй мeбaxшaд, бa XOким нoмa швишта aз xan; дoдxoxй мeкyнaд Ba Faйpa. Шapoфaти инcoнй, тaъpиxй Ba фapxaнгии шoиpи бyзypгpo нaвиcaндa дap xизмaти имpyз Ba фapдo мeгyзopaд, ки мoxиятaш инcoнcoзй Ba миллaтcoзиcт. Бo тacвиpи cимoи ^м^и Фиpдaвcй нaвиcaндa бa дифoъ Ba тapвичи cyннaгxoи нeки фapxaнгии гyзaштaгoн мeпapдoзaд, ки тaъpиxи миллaтpo дoниcтaн, зaбoни мoдapиpo пoк нигox дomтaн, бa кaдpи xyнapмaндoн pacидaн, бa бeчopaгoн дacти ëpй дapoз кapдaн aз чyмлaи oнxocт.

6. «Шoxнoмa» aз чyзъитapин тo кyллитapин мacoили дapyнй Ba бepyнии чoмeaи миллиpo дap aдвopи мyxтaлиф бa тaмoшo мeгyзopaд Ba aлopaFми шapoити тaъpиxй Ba ичтимoию фapxaнгии зaмoни зиндaгии мyaллифoни Вaтaн Ba миллaт xaмeшa дap мaъpaзи тaxoчyмaг, paк;oбaтx,o, чaнгxoи дoxилй Ba xop^^ xaвacpoниxo, xyдxoxиxoи кyдpaтмaндoн ;apop дomтaacт, aз бyнмoяxoи мycбaти paфтopy киpдop Ba xy^^ëra даки миллй дифaъ кapдaacт. Фиpдaвcй дap «Шoxнoмa» шнч acли фapxaнгиpo oмили бaкoи миллaт мeдoнaд, ки ибopaт aв: xyдoпapacтй, xиpaдвapзй, дoдгapй, шму шoдй. Caгим УлyFЗOдa cифoти кaxpaмoнoнaшpo дap мaтни xaмин acoлaти фapxaнгй, ки peшa дap тaъpиxи ин миллaти кaдимa дopaд, apзëбй кapдaacт. Нaвиcaндa тaвoнмaндии бaгинй Ba дapyнии чoмeaи миллиpo бa xифoзaт Ba pyшди aнocиpи зикpmyдaи acoлaти фapxaнгй вoбacтa мeдoнaд Ba бa тapзи xyдoгox aв apзиmxoи xyлк;иëтe дифеъ мeкyнaд, ки xaзopy чaнд шл пeш Фиpдaвcй пoягyзopй кapдa буд.

7. Дap кoнтeкcти зaмoни фapxaнгиe, ки Фиpдaвcй мaтpax кapдaacт Ba УлyFЗOдa бa oн иcтинoд кapдaacт, yнcypxoи coзaндaи xиpaдвapзй, дoд Ba шм мaвкeи кaлидй дopaнд. Дap aндeшaи Фиpдaвcй Ba тaфcиpи бaдeии УлyFЗoдa, xиpaд Ba xиpaдвapзй acora xaмaи xapaкaгxoe acт, ки иншн дap зиндaгии ичтимoй Ba фapдй зoxиp мeкyнaд. Нaвиcaндa дap тacвиpи cимoи Фиpдaвcй дap тaкя бa китoбxoи aдaбй Ba тaъpиxй, xaмчyнин pивoятx,o бa итминoни xoнaндa ниcбaти oн ки Фиpдaвcй xиpaдвapзтapин шoиpи миллии мo мeaфзoяд. Дap cax^ax^ poмaн xaгтo Ba^re мo шoиpи бyзypгpo 6o дymмaнoни имoниaш pyëpy мeбинeм, эxcocaгaш py нaмeзaнaд, aмaлy киpдopи вaй 6o xиpaдмaндй, paмздoнй, xикмaгxoи фaлcaфии xoким 6ap фи^ Ba мaниши вaй тaвъaм acn Дap тacвиpи нaвиcaндa Фиpдaвcй x^aApo ми^ Ba мeъëpи шинoxти xa^orn^ зиндaгй Ba мoяи эътилoи шoни инcoнй мeшинocaд, ки oмили acлии бaкoи мaънaвй Ba мoдии милтат acт.

Дap тaфcиpи aнocиpи фapxaнгии xyra^ëra дoд низ Caгим УлyFЗOдa 6a дacтypи xaкимoнaи Фиpдaвcй тaкя дopaд. Бинoбap ин xaм дap тaфcиpи фapxaнгй нaвиcaндa дoдpo нишoни лутф, paxмaт, pиъфaти илoxй дoниcтa, бeдoдpo чи дap фикp чи дap aмaли инcoнxo мoяи xaшм, Faвaби xyдoвaнд Ba oмили пapeшoнии зaмин Ba бacтa myдaни дapxoи paxмaт Ba лутфи илoxй тaъбиp мeкyнaд. Дap ин зaминa УлyFЗOдa чун Фиpдaвcй 6a к;иcмaти xyкyмaти зoлимoн мeгиpяд. Ärap нaвиcaндa дap ин paвияи ишopaxoи capexe 6a myмкaдaмй Ba бeшaфкaтии xoкимoни зaмoни Фиpдaвcй мeкyнaд, 6a ^ax^ xyшкcoлй тaлмex мeзaнaд, 6a oн ки 6a кacoфaти ин rypyx мox 6a шoиcтaгй нaмeтoбaд, дap пиcтoнxo шиp xymк мeшaвaд, зинo Ba p^ oшкop мeшaвaд Ba дилxoи нapм caнr мerapдaд, гypr мapдyмoнpo мeдapaд, ин aз xypoфaгпapacтии y нecт. Ин aмaли нaвиcaндapo, 6a нaxвe, тaкя 6a cyннaти фapxaнгии дepyмpи миллии мo мeтaвoн тaъ6иp кapд. УлyFЗOдa xap якe aз aввaлин тaдк;икaгaш pиcoлaи «Äxмaди Дэниш» 6a ин yнcypи фapxaнrии тaфaккypи миллй, ки зaминaи илмй низ дopaд, тaвaччyx кapдa, шшгуии Ax^a^ Дoнишpo дap бoби зaвoли xoкимияти мaнFития мeoвapaд, ки бaъди дapгyзaшти Äxмaди Дoниш вoк;eият ëфт.

8. ^Œ^ox™ нoм дap тaфaккypи бaдeии УлyFЗOдa вacилaи apзëбии xyвияти иншнй Ba миллй acт. Дap poмaн улгуи кoнceпcияи фapxaнгии нaвиcaндa шaxcияIxoи 6a нoм Ba бeнoми тaъpиxй, pивoй Ba тaxaйyлиaнд. Аз capнaвишти шaxcиятx,oи 6a нoми poмaн мeтaвoн дapc гиpифт, ки нoм ш тaнxo мexвapи шaклгиpй Ba тaдoвyми xoнaвoдa, ;a6ana Ba миллaт Ba пaйвacтaгии вифoк;и xaмвaмoнoн ad, 6anm oмили пaйвaнди гyзamтaroн 6o oяндaгaн низ xad. ^мин нoм Ba нoмxo xacтaнд, ки (миcли Фиpдaвcй, миcли УлyFЗOдa Ba Faйpaxo) бapгyзидaтapин Ba мyмгoзтapин мepocxoи фapxaнгй, axлoк;й Ba чexpaи мaънaвии миллaтpo чoвидoнa xacтй мeбaxшaнд.

Зинда аст номи фаррухи Нушинравон ба адл,

Гарчи басе гузашт, ки Нушинравон намонд.

АДАБИЁТ

1. Уcтoд Олим Улу^^ «Худшишши миллй дoниcтaни миллaт aCT тaъpиxи xyдpo» // ГaзeIaи мyaллимoн, 1 янвapи coли 1983.

2. Coтим Улу^^ Aлифбo - rnftapn тaмaддyн / СУлу^^ // Тoчикистoни coBem, 14 oктябpи (юли 1989)

3. С.Улугзода. Фирдавсй. - Душанбе: «Адиб», 1991. - 138с.

4. Сотим Улузода. Алифбо пайкари тамаддун / С.Улугзода.// Точикистони совегй, 14 октябри соли 1989.

5. Рачдбй ММ. Сотим Улугзода абармарди набард ва андеша. / ММ. Рачдбй - Душанбе, Деваштич, 2004. - 134с.

УРОКИ ФИРДОУСИ. ИЛИ ИДЕЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОПОЗНАНИЯ В РОМАНЕ «ФИРДОУСИ» САТЫМА УЛУГЗАДЕ

Великий таджикский писатель Сатым Улугзаде был верен своему творчеству, исторической тематике, постоянно дополняя и используя свой богатый опыт исторических литературных размышлений. Такая оценка, историчности творчества писателя, на наш взгляд была не полной.

Мы до сих пор, не достаточо знаем о его мастерстве и специфики размышлений, как писателя который так глубоко вникает в суть истории и с таким земледелием описывает исторические личности.

И даже сейчас мы осознали его привязаннсоть и своеобразный подход к отдельным истрическим событиям и личностям, что тоже является плодом его размышлений в изучении и познании исторических процессов.

Проблемам художественного постижения истории на примере создания творческого портрета Фирдоуси в одноименном романе Сатима Улуг -заде посвящена реферируемая статья. В ней обосновывается мнение о том, что, воплощая в своем романе образ Фирдоуси, устод Улуг- заде остался верным своему способу изображения исторической темы - реалистичности и достоверности. Основу этого метода изображения составляют верное использование исторических фактов, а не искажение художественной писательской фантазии над тем, что стало объектом творческого осмысления. При этом Сатим Улуг -заде обращается к методу собеседования с оппонентом.

Ключевые слова: исторический, самопознание, исследование, судьба, изображение, культура, художественность, действительность, правда, истина, летописание, жизнеописание.

FIRDAVSIS LESSON. OR NATIONAL IDENTITY IN SOTIM ULUQZODAS NOVEL FIRDAVSI

Famous Tajik writer Sotim Ulughzoda through his historical thinking remained true- hearted for the historical themes. To talk about historically creations of the writer is not still enough.

Now we don't know about thought of Sotim Ulughzoda as a writer who shawed the historicalfaces from the heart of the history in whole.

Expect it we do not know more tha his merciful attention to the historical events and individual persons was the result of his historical thinking in recognizing of history process.

Historical historical, self- cognition, research, destiny, image, culture, artistic, reality, truth, truth, chronicles biography.

The abstracted article is devoted to the problem of artistic comprehension of history on the example of creating a creative portrait of Ferdowsi in the novel of the same name by Satim Ulug-zade. It substantiates the opinion that, while embodying the image of Ferdowsi in his novel, Ulug-zade remainedfaithful to his way of portraying the historical theme - realism and reliability. The basis of this method of depiction is the correct use of historical facts, and not a distortion of the writer's artistic fantasy over what has become the object of creative comprehension. At the same time, Satim Ulug-zade turns to the method of interviewing an opponent.

Keywords- historical, self- cognition, research, fate, description, culture, artistic, reality, truth, chroniclism, biography.

Сведение об авторе:

Бакозода Сайрам Абдусаттор - доцент кафедры гуманитарные науки Таджикского государственного финансово-экономического университета E-mail: sbakozoda@mail.ru

About the author:

Bakozoda Sairam Abdusattor - Associate Professor of the Department of Humanities of the Tajik State University of Finance andEconomics E-mail: sbakozoda@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.