Научная статья на тему 'УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ В КНИГЕ «ЭЛИКСИР СЧАСТЬЯ» МУХАММАДА ГАЗАЛИ'

УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ В КНИГЕ «ЭЛИКСИР СЧАСТЬЯ» МУХАММАДА ГАЗАЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
80
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ЛЕКСИЧЕСКАЯ СТРУКТУРА / АРАБСКИЙ ЯЗЫК / ЗАИМСТВОВАНИЯ / ТЕРМИНЫ И ТЕРМИНОЛОГИЯ / ЯЗЫКОВЫЕ ПРАВИЛА / СТРУКТУРА СЛОВА / РЕЛИГИОЗНЫЕ ТЕРМИНЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рахмоналиев Джовидон Худоёрович

В данной статье рассматривается вопрос заимствования арабских терминов в таджикском языке на примере ценнейшего источника таджикской классической литературы «Эликсир счастья» изместного мыслителя Мухаммада Газали. Автор подчеркивает, что одним из средств и источников обогащения языка является использование слов и терминов из других языков, что характерно для всех современных языков. Таджикский язык в процессе своего развития, в рамках различных исторических событий и явлений, усовершенствовал свою лексическую структуру, то есть в соответствии с требованиями общества были заимствованы слова и термины из разных языков в таджикский язык. Одним из таких языков является арабский язык, были заимствованы большое количество слов и терминов этого языка на таджикский язык. Анализ показывает, что существуют различные способы и средства заимствования арабских слов в лексическую структуру таджикского языка, которые стали важными и получили приоритет в связи с историческими процессами и событиями. Важным способом заимствования арабских слов в таджикский язык является их использование в трудах таджикских и персидских мыслителей. Развитие и совершенствование лексической структуры любого языка связано с социальной и исторической жизнью, с произведениями ученых и мыслителей. Одним из таджикских и персидских мыслителей, использовавших в своих трудах большое количество арабских слов, является Мухаммад Газали. Использование арабских слов в «Эликсир счастья» является интересным явлением, и каждое из них используется в жизненно важных областях. Заимствоания слова были адаптированы и постепенно потеряли свою первоначальную форму и исконное значение в соответствии с грамматическими правилами таджикского языка. Однако для обозначения исходного языка термина или фразы используется ряд показателей. Фонетические, грамматические и семантические символы используются для обозначения арабских слов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF ARABIC BORROWNED TERMS IN THE ELIXIR OF HAPPINESS BY MUHAMMAD GAZALI

This article examines the issue of borrowing Arabic terms in the Tajik language using the example of «Elixir of Happiness». The author emphasizes that one of the means and sources of language enrichment is the use of words and terms from other languages, which is typical for all modern languages. The Tajik language in the process of its development, within the framework of various historical events and phenomena, improved its lexical structure, that is, in accordance with the requirements of society, words and terms were borrowed from different languages into the Tajik language. One of these languages is the Arabic language, a large number of words and terms of this language were borrowed into the Tajik language. The analysis shows that there are various ways and means of borrowing Arabic words into the lexical structure of the Tajik language, which have become important and given priority in connection with historical processes and events. An important way of borrowing Arabic words into the Tajik language is their use in the works of Tajik and Persian thinkers. The development and improvement of the lexical structure of any language is associated with social and historical life, with the works of scientists and thinkers. One of the Tajik and Persian thinkers who used a large number of Arabic words in their works is Muhammad Ghazali. The use of Arabic words in «Elixir of Happiness» is common, and each of them is used in vital areas. Borrowed words have been removed from their original form and meaning in accordance with the rules of the Tajik language. However, a number of indicators are used to indicate the original language of a term or phrase. Phonetic, grammatical and semantic symbols are used to denote Arabic words.

Текст научной работы на тему «УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ В КНИГЕ «ЭЛИКСИР СЧАСТЬЯ» МУХАММАДА ГАЗАЛИ»

About the author:

Imamberdieva Salomat Menglikulovna — senior teacher of chair of method of teaching Tajik language and literature of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Address: 45Rudakiavenue, Tel.: (+992) 904415100, Email: SalomatI1966@mail.ru

КОРБУРДИ ВОЖАХ,ОИ ЩТИБОСИИ АРАБЙ ДАР «КИМИЁИ САОДАТ»-И МУХДММАДИ ГАЗЗОЛЙ

Ра^моналиев Ц.Х.

Донишгощ давлатии Дангара

Таркиби лугавии хар як забон дар раванди инкишофи таърихй, бо роху воситахои гуногун, тадричан мукаммал мегардад. Тагйирпазирй ва такмили таркиби лугавии забон ба фаъолияти мухталифи одамон ва махсусан равобити байнизабонии онхо марбут аст, ки дар он инкишофи хаёти иктисодй, ичтимой, сиёсй ва фархангии халк тачассум мегардад.

Дар ин самт, яке аз воситахо ва сарчашмахои мукаммал ва ганй гардидани забон корбурди вожа ва истилохот аз забонхои дигар ба хисоб меравад, ки хоси тамоми забощои муосир аст. Тахлилх,о нишон медиханд, ки тахкими иктибоси вожа ва истилохот ба рушди фаъолияти одамон дар сохаи алохида ва кувват гирифтани муносибат ва хамкорих,о дар байни халку миллатх,ои мухталиф алокаманд аст. Аз тарафи дигар, гасб ва тобеъ намудани миллату халкиятх,ои алохида боиси ворид гардидани истилоххои нав ба таркиби лугавии ин миллату халкиятх,о гардидааст.

Забони точикй, низ дар раванди инкишофи худ, дар доираи ходисаву падидахои мухталифи таърихй, фархангиву сиёсй таркиби лугавии худро такмил додааст, яъне мувофики талаботи рушди чомеа, вожа ва истилохот аз забонхои гуногун ба забони точикй иктибос гардидаанд. Яке аз чунин забонхо - забони арабй ба хисоб меравад, микдори зиёди вожа ва истилохоти он ба забони точикй иктибос гардидаанд.

Равобити забониву фархангии беш аз хазорсолаи мурдуми точику форс бо мардуми араб боиси таъсиргузории ин забон ба забони адабии муосири точик гардидааст. Тахлилхо нишон медиханд, ки роху воситахои мухталифи ворид гардидани калимахои арабй ба таркиби лугавии забони точикй мавчуд аст, ки вобаста ба раванду ходисахои таърихй мух,им гардида, афзалият пайдо намудаанд. Дар ин самт метавон истилои зарзамини точику форсро аз чониби арабхо махсусан кайд намуд, ки боиси иктибос гардидани микдори зиёди калимахои арабй ба забони точикй гардад. Аз тарафи дигар, ахли илму санъат дар фаъолияти касбии худ барои ифода намудани маънавиёти худ аз забони арабй васеъ истифода менамуданд. Забоншиноси точик дар асоси тахлили раванду ходисахои ин давра чунин кайд намудааст, ки «дар муддати ду асри баъди истилои Мовароуннахр аз чониби арабхо забони давлатдории арабй буд. Арабхо дар ин муддат кушиши зиёд ба харч доданд, ки забонхои махаллй, аз чумла, форсии дариро аз байн баранд, вале дар ин самт муваффак нагардиданд. Баръакс, аз аввалхои асри IX забони форсй-дарй тадричан кувват мегирад ва дар ахди Сомониён ба авчи рушду нумуи худ мерасад. Аз хамин сабаб, дар аввал, микдори калимахои иктибосй аз забони арабй нисбатан камтар буд» [10, с.106].

Тахлили сарчашмахои илмй нишон медихад, ки дар вокеъ, дар ибтидо микдори махдуди калимахои арабй ба забони точикй ворид гардидаанд. Лекин, бо рушди адабиёти классикии точику форс, мустахкам гардидани муносибатхои ичтимоиву фархангй дар асрхои минбаъда микдори калимахои иктибосии арабй дар таркиби лугавии забони точикй меафзояд. Хдмин тарик, мувофики як катор сарчашмахо микдори калимахои иктибосии арабй дар таркиби лугавии забони точикй дар ибтидои асри ХХ 60-70% -ро ташкил менамуд [11, с.21].

Яке аз роххои мухими ворид гардидани калимахои арабй ба забони точикй, истифода гардидани онхо дар осори мутафаккирони точику форс ба хисоб меравад. Инкишоф ва такмили таркибии лугавии хар як забон ба хаёти ичтимой, таърихй ва осори олимону мутафаккирон алокаманд аст. Б. Гафуров кайд менамояд, ки дар таърихи мардуми точику форс, дар асрхои IX - X осори пургановати мутафаккирон пайдо шуд, ки бо лахчахои Хуросону осиёимиёнагй асос ёфта буд. Забони адабии точик ташаккул ёфта, шохасархои оламшумули адабиёти точику форс офарида шуданд [4, с.500].

Хамин тарик, зарур аст, ки осори мутуфаккирони точику форс дар самти омузиш ва тахлили таркиби лугавии забони точикй мавриди баррасй карор дода шавад. Зеро, махз бо омузиши осори мутаффакирони точики форс имконият пайдо мешавад, ки ба масъалаи иктибоси калимахои арабй ба забони точикий равшанй андохта шавад. Аз тарафи дигар, омузиш ва тахкики осори мутафаккирони точику форс имконият медихад, ки масаъалхои мухталифи забонй, вазъият ва рушди он, холати имрузаи он аз нуктаи назари забоншиносй дарк карда шавад.

Зикри ин нукта мухим аст, ки дар инкишофи таркиби лугавии забони точикй, дар иктибос гардидани микдори зиёди калимахои арабй ба забони точикй сахми мутафаккирон бузург аст. Аз ин

xornp, даp шapoити имpyзa oмyзиш, тax,дил вa тax,к;ик;и acopи мyтaфaккиpoни точику фopc г^мияти 6УЗУРГИ идмиpo ^C6 нaмyдaacг.

Якe aß мyгaффaкиpoни точику фopc, ки дap ocopи xyд микдopи зиёди кaлимax,oи apaбиpo бaco cyxaнвapoнa вa ^yнapмaндoнa иcгифoдa нaмyдaacг, Myx,aммaд Faззoдй бa х,игоб мepaвaд. Кopбypди вoжax,oи иктибocии apaбй дap «Кимиёи caoдaт» зиёд бa нaзap мepacaнд, ки x,ap яки orap дap cox,ax,oи хдёгш мух,им иcгифoдa гapдидaaнд. Meтaвoн ^йд нaмyд, ки кaлимax,oи apaбии дap «Кимиёи caoдaт» иcгифoдaшyдa, бa зaбoни точикй и^гибго гapдидaaнд. Лeкин, кaлимax,oи иктибocшyдa мyвoфики тaъcиpи кoидax,oи зaбoни точикй as шaкл вa мaънoи acдии xyд дур гapдидaaнд.

Лeкин бa ин нигох, нaкapдa, бapoи мyaйян нaмyдaни зaбoни acди иетию^ вa ё ибopa як KaTOp нишoнax,o иcгифoдa кapдa мeшaвaнд. Бapoи мyaйян нaмyдaни кaлимax,oи apaбй нишoнax,oи caвтй, capфй вa мaънoй иcгифoдa мeшaвaнд.

Кушиш мeнaмoeм, ки мyвoфики ин нишoндиx,aндax,o кaлимax,oи apaбии дap «Кимиёи caoдaт» иcгифoдaшyдapo мyaйян нaмoeм.

1. Нишoнax,oи caвтй, ки дap oн мaвчyдияти x,aмcaдoи зичи хдлкии caктa (ъ) бa нaзap мepacaд, мacaлaн мaъдум, рубъ, бидъaт, муътaзил, мaшъaл, эътизор, мaъдуд, тлълиф, тaбъ, тлълиф, He^a^ мaъруф, блъд, ^мъ, муъмин, тaърих вa вoжaгoни дигapи aмcoди ин. Бapoи мyaйян нaмyдaни x^ara иcгифoдaи ин кaлимax,o aз «Кимиёи caoдaт» мишл^ мeopeм: Masxß6u мaшxyp мuёнu фур^ ea мymaкaллuмoн oн œm, xu yonu oдaмй 6a мapг миъдум шавад [5, с.40]; ....;ap кaдoм маз;аб якдыгappo ба кyфpy 6udbam мymma;aм мecoxmaнд. [5, с.13]; ....xupaдгapoыu муьтaзuлuёнpo дap paààu a^uàa^ou oн;o ва rn6omu мaвцeu xyд ucmuфoдa намуданд [5, с.14]; ....amo мaшьaлu nypфypyгы aндeшaaш дap xampu ornpu фapoвoнy ap^^œ, ku аз xyд 6ovfi гyзoшma, ^минутн фypyзoн 6apyoü мoнд [5, с.43]; ...аз caлoмu Дopy-л-Xuлoфa имтинаь наша^н кapд [5, с.49]; лeкын дap мyцoбaлaы oн зыёдam эътмюр œm [5, с.53].

2. X,aмcaдoи тapкиби кaлимa дap xyд oмeзиши x,aмcaдoи apaбии ¿ (эйн) вa « (xa^a^po тaчaccyм кapдaacг вa тaнx,o дap мoбaйн вa oxиpи кaлимa зox,иp мeшaвaд, aммo дap мaвкeи aввaли кaлимax,o, ки тaъpиxaн ин oвoзpo дoштaнд, oдaтaн тaлaффyз нaмeшaвaд, мacaлaн, aкл, окил, ориф вa aмcoли инхд Дap «Кимиёи caoдaт» чунин oмaдaacг: mu6yu macaввypomu ucлoм шщaвom, гapoыз дoымo 6ap a^ фuшopмeopaд [5, с.38]; ...aгapчu ;ама ouune m ба ¿ym нашутда 6ornaà ва базaбoн нaгyфma 6ornaà... [5, с.113]; ...т xaвф зauфmap бувад аз xaвфы oрuф, ru a2ap крдак бope чанд мyaззымpo бuбuнaд... [5, с. 401].

3. Нишoнaи дигари caвтии кaлимax,oи иктибocии apaбй мaвчyд бyдaни x,aмcaдoи зичи зaбoнчaгии к дap тaкиби кaлимa мeбoшaд. К^д нaмyдaн зapyp aCT, ки ин x,aмcaдo дap тaкиби кaлимax,oи иктибocии туркиву мугудй низ мaвчyд acг. Тaфoвyти бaйни ин ду зaбoн, дap хдшти иcгифoдaи x,aмcaдoи зичи зaбoнчaгии к дap oн зox,иp мeгapдaд, ки aкcapияти вoжax,oи иктибocии apaбй, иом^и мaъниpo ифoдa мeнaмoянд, иcгидox,и туркиву мугудй бeштap бa иом^и мoддй тaaлдyк дopaнд, мacaлaн, коим, кявим, курун, ишрок, нaкс, нифок вa Faйpaxд Дap «Кимиёи caoдaт» чунин oмaдaacг: нафс yae;apu крим ба xyдaш œm, мaвзee umsoi нaмeкyнaд ва 6o шзв мскл^ нaмeгapдaд [5, с.40]; ... apyu бyp;oнu щвим (Kp^^-po 6op po^ou œpomu мycmaцым сан^д^^ [5, с.83]; ...дoнuшвapoнu бucёp maüu куруну aъcop аз дыдгo;xpы xom xyд ба дoвapй нuшacmaaнд [5, с.81]; sonmu ацл дap мабсдт иш-poKu yaioiu Вай ;aüpam рсш... [5, с.84]; ...аз ;ap чu мeнaбoяд вaйpo ва oн cыфomu шкс рсш... [5, с.87].

4. Дap aвввaли вa мoбaйни вoжax,oи и^^юши apaбй oмaдaни ду caдoнoки mcma^ бa чaшм мepcaд, мacaлaн, мториф, сaодaт, млод вa Faйpax,o. Дap «Кимиёи caoдaт» чунин oмaдaacг: morn 6op maбa;;yp дap мaoрuфы ucлoмй [5, с.80]; ... аз m py mapбuяm дap caodamy шaцoвamu ттн мacъyлuяmu умда дopaд [5, с. 67].

5. Нишoнaи дигар caвтии вoжax,oи иктибocии apaбй тaкpopи x,aмcaдox,o, яънe тaшдиди x,aмcaдox,o дap тapкиби кaлимa мeбoшaд, мacaлaн, вoжax,oи шaккок, мутaфaккир, тaшaккул вa Faйpax,o. Дap «Кимиёи caoдaт» чунин oмaдaacг: ..^a^orn (скenmux) maвoнoe буд [5, с. 7];... me аз аз бyзypгmapын муmaфaккuрoн ва pыyoлu тётву uymuuouu зaмoнu xyд буд [5, с. 12]; morn 6op m ucлoм maшaккулu axio^u mvpo дap ттн 6opo;u maълuмy mapбuя uuKonarnp ваaypмeдoнaд [5, с.39].

6. Нишoнax,oи capфй бoшaд, якyмдapaчa дap oн зox,иp мeшaвaд, ки кaлимax,oи и^ги^ии apaбй -шикacги peшaи oн, яънe тaFЙиpëбии caдoнoки тapкиби кaлимa дap cypaти бeтaFЙиp мoндaни ^aмcaдox,oи oн acг. «Зaбoншинocoни apaб aз peшaи «фъл» як иддa кoдaбx,oи x,aмвaзнpo бa вучуд oвapдaaнд, ки бapoи мyaйян кapдaни aнвoи coxтopx,o, мaънox,oи дyFaвию гpaммaтикии кaлимax,oи ин зaбoн кyмaк мepacoнaнд. Macaлaн, aз peшaи cex,aмcaдoии ^<ктб» шaклx,oи гpaммaтикии китоб, котиб, мaктуб, мукотибa вa aмcoди ин^o бa вучуд oвapдa шyдaaнд, ки бa точикй x,ap якe x,aмчyн кaлимaи му^^кил вopид шyдaaнд» [10, c.107]. Дap ^«Кимиёи caoдaт^> чунин oмaдaacг: 6o xomupu ocyдaю yмeды фapoвoн àui ба китаб cynypд ва г^ш ба суштycmoд фapo дoд..... [5, с.45]; ба yame дащцуpaвшaн эъpoбгyзopй шуда, 6opuoëmupœ^ixammu œpu зuндaгuu mтиб... [5, с. 79];... 6op зaбoнu мo ма"^pyb ва дapМус;аф мшщб вамшфуз ...[5, с.212].

7. К^им^ои иктибсеии apaбй capфи нaзap яз он ки дap ин зaбGн мaнcyби кадом хи^и нуткднд, бa точикй, acGcaн, хдмчун иамщ cифaтx,G вя бa aндGзaи ^map зapфx,G дGxил шyдaaнд. Дypycт acr, ки бaъзaн кaлимax,Gи ^у^ои диг-ap, мacaлaн, шyмGpax,G, чонишищо вя пaйвaндaкx,o низ дидa мешaвaнд, aммG теъдоди ин ^y^o ниcбaт бa иаму cифaт xеде ночиз acr. Бa caбaби xеде зиëд бyдaни к^им^ои мaнcyби домк, як cилcилa anornaTx^ capфии ощо низ бa Tabaccyra чунин кaлимax,G дap шaкди мyaйян нига^ дGштa шyдaaнд. Macaлaн, дap шaкли cypaтëфтaи чин^яти гpaммaтикии мyaннac. Бa чумляи нишон8х,ои чиншяти гpaммaтикии мyaннac пacвaндx,Gи -а, -ат, (-ят), дGxил мешaвaнд, мacaлaн, шоира, хабиба, ракиба, насиба; зарофат, латофат, хокимият, зарурат, тарбият вя хдмин гута вGжaгoн [10, c.108]. Дap «Кимгёи caGдaт» чунин Gмaдaacг: ... 6а зuкpu мaвopuàu ыxmuлoф дap xpààu 3apypam uкmuфo шуд [5, c. 79]; m ду кудак eacuu дуруеткор maрбuяmы ононро 6ap ууда мeгupaд [5, c.44].

Hишoндиx,aндaи дт^ дap шякдх.ои мyxтaлифи чямъ зох,^ мегapдaд, ки дap зaбGни apaбй, мacaлaн, шaкди чямъи CGдим бо adorna™ capфии -от, (ёт), coxTa мешaвaд, мacaлaн, сирот, мишкот, ибодот, мунчиёт, шаётин, оёт вa Faйpaxд [10, c.108]. Дap «Kимиëи caoдaт» чунин Gмaдaacг: 6ap pocmou cupomu мycmaцuм ca^^aacm [5, c.83]; ...sa omarne acm фурузон, ku a3 «Мишкот»-аш мemaвoн aнsopu 6aён 6apгыpыфm... [5, c.82]; 6ap ибодотмysoзa6am кунад so фapoгamu u6oдam он гау 6увад ва он вацт ёбад, ku mouyu шауавот аз дт yacma шавад [5, c.149];... ду рубт муулшот ва мунциёт ва шoмuлu 214 ва-ращ 27 ттрй acm [5, c. 77]; эшон кyшmaнuaнд ва шaëmuнu халцанд ва душманм Худою Раоуланд, ku Худою Раоул uлмpoвy уламоро маду гуфтаанд ва yarnu оламро 6а um даъват кардаанд [5, c.120]; ...чун 6а oëmырауматржад, кушодагй ва ucm^Mop дар вай naдuд ояд... [5, с.330].

S. Пacвaнд вa ë xyд дap acocrn кявоиди capфии зaбoни apaбй тaнвини «-ан» нишонш capфии мaнcyб бa зapфx,oи иктибоши apaбй шyдa мегавонад, rnacana^ касдан, шартан, асосан, хатман вокеан вa дap хдмин гyнa вGжaгoн бa нaзap меpacaд. Дap «<Kимиëи caGдaт» чунин омед^ст: 6ayc жошн capuэът^оф.... [5, c.34].

9. Нишоши мяъной, ки дap он aкcapи кaлимax,oи aз зaбGни apaбй вGpидшyдa мяФ^умхои Taraco ифGдa мекyнaнд, мacaлaн, ирода, акл, рух, вахм, мухаббат, ирфон, нафрат. Дap «Kимиëи caGдaт»

чунин омед^ст: ... яът uнmuцoл аз фжр 6а upoдa, зepo upода oшкopmapuн уноypu maчpu6a acm.......

[5, c.57]; ... худ фаум^, тда кард, то 6а axpu мapàyмu мymaвaccum нaздUк шавад [5, c.60]; баъд 6apou macфuяu руу ва нuгopuшu apзaндamapuн ocopu худ мapдyмгypeз шуд [5, c.43]; дар зaмuнau тжаввуфу ирфон, фaлcaфaю калом,paвoншuнocuю ахлоцнaвoвapuyo кард [5, c.43]; ...6mm он ca6a6u гафлату 6атару царор гыpuфmaнu дт 6увад дар ш олам ва нофрит гupuфmaнu вай аз он олам [5, с. 165].

10. Як rçaTop вож^ои иктибоши apaбй истилох,оти дини мубини иоло]^, гвшкил мешмоянд, rnacana^ ^уръон, чиход, масчид, дуо, сучуд, наби, меъроч, суруш вa raüpax,o. Дap «Kимиëи caoдaт» чунин Gмaдaacг:.... 6а mылoвamu Курьон ва yaмнuшuнй 6о coyы6àuлoнy гyзopuдaнu намоз машгул мeдoшm, то чyмoдoлoxupu coлu ш^оду пощ фаро ратд [5, c.54]; ... ku лашкарро надонад, цихрд натавонад кард [5, c.97];... ва 6ояд ku вайро дуо кунаду 6шуяд: [5, c.287].

11. Як wop кaлимax,o пaдидa вa paвaндx,oи мaъмypивy чя^^г^, тaшкил медихднд, rnacana^ исён, мулк, султон, инкилоб. Дap «Kимиëи caGдaт» чунин омед^ст: ...6e yapaKame ва мулку мамлакат... [5, c.53]; nus nemu ye4 вултон наравад ва мoлu султон наград ва мунозараю maaccy6 накунад [5, c.52];... ku nac аз m инкилоб a^ewau тзандагй дар нuгopuшu yap Kumo6e 6ар Faззoлй мycmaвлй 6удаа€т... [5, c.61].

Kopбypди вожзх,ои иктибоши apaбй ratam, бо кaлимax,oи acnrnrn xеш, бaлки яз зaбGиx,Gи мyxтaлифи oлaм икrибGCкapдaaш зaбGни acappo бyppG вa paвшaн coxTaacr. Дap хдмин paвaнд бояд тaзaккyp дод, ки иштиpoки фaъGди вожхри иктибGCии apaбй бa xGCятx,Gи aзaлии зaбGни точикй raranp pacGнидa, aммG acGдaти GнpG яз бaйн бypдa нaтaвGниcгaacг. Бapъaкc, нош^и китоб дap чapaëни бappacии rna^anaxorn он aз вожях,ои иктибGCии apaбй xеде xyб иcгифGдa кapдaacг, ки x,ap яки он мяв^и rnaxcyc доштя, зaбGни acap aз х,ишби онх,о них,оят бой вa мук^^ гaштaacг.

Хдмин Taprn^ мегaвGн кяйд нaмyд, ки дap ^«Kимиëи caoдaт» микдGpи зиëди кaлимax,Gи apaбй иcгифoдa гapдидaaнд, ки caипac бa зaбoни точикй иктибGC гapдидaaнд. Бa он нигох, нaкapдa, ки aкcapияти ин кaлимax,o дap зaбGни точикй вacеъ пax,н гapдидaaнд, aз pyи ^эид^ои зaбGнии apaбй онх,о ^aмешa мyaйян кapдa мешaвaнд.

АДАБИЁТ

1. Бфдиега Т. Haзapияи иктибGC. I Т. Беpдиевa - Душннбе, 1991. - 128 c.

2. Вохидов А. Аз imprnxn дyFaгшинGCии точику фopc. I А. Вохидов - CampRa^ 1980.

3. FGЗиев M. Kopôacra вGжaxGи иктибGCии apaóñ дap м^уо™ точикй. I M. FGЗиев - Душнбе: Бекбод, 2012. - 188 c.

4. Faфypoв Б. Точикон. Ч. 1,2. I Б. Faфypoв - Душнибе: ИpфGн, 1998.

5. Faззoлй M. Kимиëи caoдaт. I M. Faззoлй - Дyшaнбе: ЭР-фяф. - 2008. - 672 c.

6. Зябони aдaбии xGЗиpaи точик. ЛекcикGЛGгия, фGнетикa вя мGpфGЛGгия. Кими I. -Дyшaибе: MaGpиф, 1982. - 462 c.

7. Забони хозираи точик Лексика. - Душанбе, 1981. - 102 с.

8. Зехнй Т. Аз таърихи лексикаи забони точикй. / Т. Зехнй - Душанбе: Дониш, 1987. - 234 с.

9. Махмадчонов О. Курси лексионии забони адабии хозираи точик / О. Махмадчонов -Душанбе: Деваштич, 2008. -

146 с.

10. Мачидов Д. Забони адабии муосири точик Ч,. 1. Луатшиносй. / Д. Мачидов - Душанбе: Деваштич, 2007. - 255 с.

11. Маъсумй Н. Очеркхо оид ба инкишофи забони адабии точик. / Н. Маъсумй - Сгалинобод, 1959. - 294 с.

12. Маъсумй Н. Очеркхо оид ба инкишофи забони адабии точик. / Н. Маъсумй - Душанбе, 2011. - 385 с.

13. Мухаммадиев М. Очеркхо оид ба лексикаи забони адабии хозираи точик. / М. Мухаммадиев - Душанбе: Ирфон, 1968. - 63 с.

14. Мухаммадиев М. Лексикаи забони адабии хозираи точик. / М. Мухаммадиев, Д. Талбакова, Ю. Нурмахмадов -Душанбе, 1997. - 189с.

15. Назарзода С. Ташаккули истилохоти ичтимой дар садаи ХХ. / С. Назарзода - Душанбе: Дониш, 2004. - 303 с.

УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ В КНИГЕ «ЭЛИКСИР СЧАСТЬЯ» МУХАММАДА ГАЗАЛИ

В данной статье рассматривается вопрос заимствования арабских терминов в таджикском языке на примере ценнейшего источника таджикской классической литературы «Эликсир счастья» изместного мыслителя Мухаммада Газали. Автор подчеркивает, что одним из средств и источников обогащения языка является использование слов и терминов из других языков, что характерно для всех современных языков. Таджикский язык в процессе своего развития, в рамках различных исторических событий и явлений, усовершенствовал свою лексическую структуру, то есть в соответствии с требованиями общества были заимствованы слова и термины из разных языков в таджикский язык.

Одним из таких языков является арабский язык, были заимствованы большое количество слов и терминов этого языка на таджикский язык. Анализ показывает, что существуют различные способы и средства заимствования арабских слов в лексическую структуру таджикского языка, которые стали важными и получили приоритет в связи с историческими процессами и событиями.

Важным способом заимствования арабских слов в таджикский язык является их использование в трудах таджикских и персидских мыслителей. Развитие и совершенствование лексической структуры любого языка связано с социальной и исторической жизнью, с произведениями ученых и мыслителей. Одним из таджикских и персидских мыслителей, использовавших в своих трудах большое количество арабских слов, является Мухаммад Газали. Использование арабских слов в «Эликсир счастья» является интересным явлением, и каждое из них используется в жизненно важных областях.

Заимствоания слова были адаптированы и постепенно потеряли свою первоначальную форму и исконное значение в соответствии с грамматическими правилами таджикского языка. Однако для обозначения исходного языка термина или фразы используется ряд показателей. Фонетические, грамматические и семантические символы используются для обозначения арабских слов.

Ключевые слова: таджикский язык, лексическая структура, арабский язык, заимствования, термины и терминология, языковые правила, структура слова, религиозные термины.

USE OF ARABIC BORROWNED TERMS IN THE ELIXIR OF HAPPINESS BY MUHAMMAD GAZALI

This article examines the issue of borrowing Arabic terms in the Tajik language using the example of «Elixir of Happiness». The author emphasizes that one of the means and sources of language enrichment is the use of words and termsfrom other languages, which is typicalfor all modern languages. The Tajik language in the process of its development, within the framework of various historical events andphenomena, improved its lexical structure, that is, in accordance with the requirements of society, words and terms were borrowed from different languages into the Tajik language.

One of these languages is the Arabic language, a large number of words and terms of this language were borrowed into the Tajik language. The analysis shows that there are various ways and means of borrowing Arabic words into the lexical structure of the Tajik language, which have become important and given priority in connection with historicalprocesses and events.

An important way of borrowing Arabic words into the Tajik language is their use in the works of Tajik and Persian thinkers. The development and improvement of the lexical structure of any language is associated with social and historical life, with the works of scientists and thinkers. One of the Tajik and Persian thinkers who used a large number of Arabic words in their works is Muhammad Ghazali. The use of Arabic words in «Elixir of Happiness» is common, and each of them is used in vital areas.

Borrowed words have been removed from their original form and meaning in accordance with the rules of the Tajik language. However, a number of indicators are used to indicate the original language ofa term or phrase. Phonetic, grammatical and semantic symbols are used to denote Arabic words.

Key words: Tajik language, lexical structure, Arabic language, borrowings, terms and terminology, language rules, word structure, religious terms.

Сведения об авторе:

Рахмоналиев Джовидон Худоёрович - Дангаринский государственный университет, старший преподаватель кафедры таджикской филологии и журналистики. Адрес: 735320, Республика Таджикистан, г. Дангара, ул. И. Шарифова, 3. Тел.: (+992) 935826682.

About the author:

Rakhmonaliev Jovidon Khudoyorovich - Dangara State University, senior lecturer at the Department of Tajik Philology and Journalism. Address: 735320, Republic of Tajikistan, Dangara, st. I. Sharifova, 3. Tel.: (+992) 935826682.

ТДУ 809.155.0+802.0 ТКБ 81.2 (2 точик)+81.2анг F - 43

ВИЖАГИХРИ ВОСИТАХРИ ЗАБОНИИ ТАСВИРИ БАДЕЙ ВА ТАРЧУМАИ ОНХО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСЙ (аз руи осори Садриддин Айнй)

Fафорова Т.С

Академиям идоракунии давлатии назди Президенты Чумщурии Тоцикистон

Дар дахсолахои охир дар илми забоншиносй масъалахои мубрам вобаста ба вохидхои зиёди забонй мавриди тахкику омузиш карор гирифтанд, ки ин хама доираи тахкикоти забоншиносиро густариш мебаъшанд. Яке аз чунин масъалахои мубрами илмй марбут ба вохидхои забонии тасвирии бадей мебошанд, ки тахкики онхо аз масоили мубрам ва мухими арзишманд арзёбй мешаванд. Мусалламан вохидхои мазкур ба чихатхои равонй ва ботинй, хамчунин аз нигохи ифодаи эхсосоти инсон дар забон таъсири бештар зохир мекунанд. Аз сабаби мураккабй ва вижагии чунин падида, ки марбут ба ифодаи эхсосот аст ва ичрои шифохии онхо низ мушаххас ва гуногунранг аст, тахкику омузиши он дар забоншиносй басо зарур ва мухиму арзишманд арзёбй мешавад.

Дар айни замон, хам таъиноти эхсосот аз чониби забон ва хам бо роххои гуногун ифода шудани онхо дар забон тахкик карда мешаванд. Вохидхои забони тасвирии бадей дорои роххои татбики лингвистии эхсосот буда, ба системаи ягонаи лексикй ва фразеологии забон дохил мешаванд. Гурухи вохидхои тасвири бадей, ки холатхои эхсосй ва муносибатхои эхсосиро мефахмонон, онхоро метавон дар асари бадей вохидхои эмотсионалй номид.

Вохидхои забони тасвирии бадей асосан дар доираи омузишхои лугавй ва фразеологии умумй омухта мешаванд. Вохидхои забони тасвирии бадей дар асархои бадеии хам адабиёти классикй ва хам адабиёти муосир мавчуданд, аммо онхо то хол дар маркази диккати забоншиносон карор дода нашудаанд. Дар адабиёти муосир дар мисоли осори Садриддин Айнй, ба вижа дар «Ёддоштхо» теъдоди муайяни вохиди забони тасвирии бадей мавриди корбурд карор дода шудаст, ки кобили тахкику баррасй муаррифй мешавад.

Дар маколаи мазкур мо ба зухуроти матнии вохидхои забони тасвирии бадей назар намуда, чихатхои мухталифи онро чун хусусият, замина ва мавкеи онхоро муайян месозем.

Масъалаи ифодаи эхсосот тавассути вожагон дар забон бештар дар кисмати лексикология баррасй карда мешавад: имкониятхои системавй-лингвистй ва нутки таъини эхсосот дар забони русй, тафсирхои лексикографии онхо омухта мешаванд, таснифоти типологй ва мукоисавй-типологии хиссй ва хиссй-лугати бахогузорй пешниход карда, ташкили сохти сохаи эхсосот, семахои хиссиётй тавсиф карда мешаванд.

Вохидхои фразеологии эмотсионалй низ дар доираи шинохти вижагихои ифоданокии сухан хамчун яке аз воситахои ифодаи эхсосот дар забон ва сухан баррасй карда мешаванд, аммо тобишхо ва имконоти эхсосии онхо гуногун аст.

То он чое ки мо медонем, то хол тавсифи мукаммали вохиди забони тасвирии бадей дар асоси маводи забони русй ва матнхои бадей вучуд надорад, ки мувофикати тадкикоти моро муайян мекунад.

Хусусияти эхсосот дар он аст, ки аз як тараф, онхо як кисми вокеияти объективй мебошанд ва аз ин ру метавонанд дар забон инъикос ёбанд ва аз тарафи дигар, эхсосот дар ташаккули манзараи лингвистии чахон иштирок мекунанд, онхо намуна барои инъикоси худ ва дигар ашёи вокеият хастанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.