Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ АРАБСКИХ СУБЪЕКТНЫХ ИМЁН СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В “ЗАЙН-УЛ-АХБОР” ГАРДЕЗИ”'

ОСОБЕННОСТИ АРАБСКИХ СУБЪЕКТНЫХ ИМЁН СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В “ЗАЙН-УЛ-АХБОР” ГАРДЕЗИ” Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
213
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРАБСКИЙ ЯЗЫК / ЗАИМСТВОВАНИЕ / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / СУБЪЕКТНЫЕ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫЕ / ГРАММАТИКА / ГЛАГОЛ / ТРЕХБУКВЕННЫЕ ГЛАГОЛЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Тураев А.

В статье автор на основе материала источников показывает субъектных существительных как главного члена предложения, который в арабской грамматической система играет значимую роль. В арабской грамматике субъект в глагольных предложениях или посредством глагола без указания лица выполняет действия. Многие арабские слова в таджикском языке заимствованы субъектных существительных которые широко употребляются в различных стиля языка субъектные существительные наряду со своими непосредственными синтксическеми функциями также употребляются как антропонимы в «Зайн-ул-ахбор»-и Гардези субъектные существительные употребляются во всех ее главное кроме IX главы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE FUTURE OF ARABIC PRESENT PARTICIPLE IN THE “ZAIN-UL-AHBOR”-I GARDEZI

In the article author about present participle by using of prose those has explored and defined that present participle is a group of activities and is one of the important part of Arabic syntax. Doer of the action in the verbal sentences either obvious or is hidden under the verb it does its function. In Tajik language there are a lot derived words from Arabic which are in the form of present participle, though roughly we can see Arabic derived words in all fields. However present participle in spite of its syntactic functions, it is used the name of individual. We looked through that the majority of the words in the form of present participle belonged to the name of people. In the book of “Zain-ul-ahbor”-i Gardezi except chapter nine present participle is used in all chapters.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ АРАБСКИХ СУБЪЕКТНЫХ ИМЁН СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В “ЗАЙН-УЛ-АХБОР” ГАРДЕЗИ”»

SEMANTICO - STYLISTIC FEATURES OF THE DESCRIPTIVE TRANSLATION OF

PHRASEOLOGICAL UNITS OF THE TAJIK LANGUAGE IN THE ENGLISH LANGUAGE

This article is devoted to the problem of the descriptive translation of the phraseological units of the Tajik language in English and Tajik languages. This problem is relevantfor the scientific analysis of a rich collection of phraseological units of two genetically related languages.

The author presents a wide range of phraseological units and shows their use and explains how to translate them into the Tajik language. For language practitioners, it is important to remember and know the laws of the use and translation of idiomatic expressions from the Tajik language to English.

Keywords: descriptive translation; phraseological phrases, comparative typological research, phraseological unit, genetically related languages, phraseological system of languages

Сведения об авторе:

Наврузшоев Бахридин Хушхолович - Таджикский национальный университет, кандидат филологических наук, доцент кафедры английского языка и сравнительной типологии. Адрес:734025, Республика Таджикистан г Душанбе проспект Рудаки 17. Телефон: (+992). 933988045. E-mail:-bakhakhush @ mail.ru.

About the author:

Navruzshoev Bakhridin Khushkholovich. - Tajik National University, candidate of philological sciences, associate professor of the department of English language and comparative typology. Address: 734025, Republic of Tajikistan Dushanbe Rudaki Avenue 17. Phone: (+992). 933988045. Email: -bakhakhush @ mail.ru.

ХУСУСИЁТИ ИСМОИ ФОИЛИ АРАБЙ ДАР "ЗАЙН-УЛ-АХБОР"-И ГАРДЕЗЙ

ТураевА.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Исм хамчун хиссаи нутк дар забонхои арабию точикй хусусиёти категориалии гуногун дорад, бинобар ин, семантикаи истилохи грамматикии "исм" дар ин ду забони киёсшаванда фарк мекунад. Вобаста ба ин зарур аст, ки истилохи мазкурро танхо нисбат ба калимахои иктибосии арабй кор мефармоем, вагарна исмхои фоили арабй дар забони точикй ба сифати феъли замони хозира, ки бо пасванди -анда сохта мешавад, баробаранд: собир-сабркунанда, хрким-хукмкунанда, сомеъ-шунаванда, цотил-цатлкунанда, котиб-нависанда, хоин-хиёнаткунанда, толиб-талабкунанда, рови-ривояткунанда, омил-ицрокунанда, омил-амалкунанда ва гайра.

Исмхои фоили иктибосии забони арабй дар захираи лугавии забони точикй мавкеъ ва нуфузи муайян доранд ва дар "Зайн-ул-ахбор"-и Гардезй низ хеле серистеъмоланд. Ногуфта намонад, ки дар асар исмхои фоили феълхои сулоси мучаррад (феълхои сехарфа) ва хамаи навъи феълхои мазид (феълхои се-, чор- ва панчхарфа, аз навъи II то X), ба истиснои навъи IX, ки дар забони арабй низ камистеъмол аст, мушохида гардид. Ин исмхои забони арабй дар забони точикй низ маънихои асосии худро нигох доштаанд.

Дар забони арабй исмхои фоил аз хамаи навъхои феъл сохта мешаванд [8, с.26], аммо аз чихати серистеъмол будани исмхои фоили сулоси мучаррад (сехарфа) мо дар ин макола онхоро ба кадри имкон шарх медихем.

Исмхои фоили феълхои сулоси мучаррад. Исмхои фоил дар забони арабй ба гурухи исмхои муштак дохил мешаванд [4, с.89] ва ин коида дар осори илмии дигар хам таъкид шудааст [5, с.44]. Муштаккоти арабй дар навбати худ ду хел мешаванд: 1. асмо; 2. афъол. Аз миёни онхо калимаоти зерин ба исм мансуб мешавад: исми фоил, исми мафъул, сифати мушаббаха, сифати муболига, исми замону макон, исми олат, исми тафзил, исми мусаггар, масдари мимй ва масдархои мазид [6, с.89]. Амале, ки аз чониби ягон шахс ё чизе содир мешавад, ба исми фоил далолат мекунад [3, с.23].

Барои мисол, вожагони котиб ба маънии нависанда, хрмй ба маънии х^моятгар, содир ба маънии аз цой бароянда, раванда, ворид ба маънии дароянда мустаъмал мебошанд [1, с.3]. Ногуфта намонад, ки дар забони арабй истилохи исми фоил аз фоил тафовут дорад. Исми фоил чанбаи нахвй ва чобачогузории калимахоро ичро намуда, дар синтаксис мисли дигар хиссахои нутк услуби худро такозо мекунад.

Мисол: ^З JH- дар ин чумла феъл, фоил ва пуркунандаи бевосита истифода шудааст.

Калимаи "зайд" хамчун фоил ва мавсуф (васфшуда), калимаи "муаллим" сифат, калимаи "абуху" муайянкунанда ва калимаи "гуломаху" пуркунандаи бевосита мебошад. Хдр як исми фоил, фоил шуда метавонад, хар як фоил исми фоил шуда наметавонад. Аз ин ру, калимахои мавриди тахкик кароргирифта аз чихати мархилахои ворид шуданашон ба забони форсй-точикй, дарачаи истеъмол ва мавкеашон дар забони зинда ва китобй, дарачаи равшании маъно барои забони форсй-точикй

дap як зина вoкeъ нarapдидaaнд. As ин чи^ат on^opo чунин х^^банли кapдaн мумкин аст: 1. Иом^и фoилe, ки ба тapкиби дугавии зaбoни точикй аз кадим дoxил шуда, ба дapaчae ^азм шуда paфтaaнд, ки бapoи xap як фapди точик маф^уманд. Ба ин rypyx, hq^xoh фoиди зepин дoxил мeшaвaнд: фepиF- (15-407) - oзoд шудан, нoopoм, бeкapop, xoли шудан; екил- ¡f (16,456) - бoaкд, дoнo, ^ymëp, ccxиxиpaд; одил - № (56)- oдил, дoдгap, дoдбaxш, бoинccф, cитaмшикaн, xaкимmинoc, pocrarnap; чoмeъ - (65)- rиpдoвapaндa, чамъкунанда, фaporиpaндa; мyбopиз (68)- нaбapдa, чaнгoвap, cилaxmyp; мyдaббиpoн - jJJp¿ (69) - capфaкop, бocapиштa, coxибтaдбиp, танзимкунанда; мyчpим - (70) - r^ax^op, чинoяткop, базах^^ муначчим - (166) - axтapшинoc, cитopamинoc, муначчим; ocи - (184) - rynaxpop, rapдaнкam, tofh, ocй, иcёнrap, бaлвorap; ;oxHp- j*^ (193)-пиpyзмaнд, дacтбoдo, фстех, Fcлиб; фезил - <¡¡¡~=tá (194) - 1-дoнишмaнд, дopoи фазд, фaзилaтгycтap, бaxmaндa, caxoвaтмaнд, дopoи фaзилaгx,oи тек: 2- бакия, бoкимoндa, бoкимoндaи xypo^ очиз - jÇf (196)- нoтaвoн, дapмoндa, аз кop aфтoдa, зop; мyфcид - (203) - фacoдкyнaндa, вaйpoнкyнaндa, тaбoхкyнaндa; мyтaкaббиp - JJß& (205)- xyдпapacт, xyдмaниm, xy^H^ xyднaмo; мyктaдиp - (206)

- l^ep^a^ бoкyввaт; тaвoнo, ccx^Kyopa^ 3) дopo, тaвoнrap, capвaтмaнд; мyзтapиб- vji^1 (208)-

1) ш^ида, ни^^н, omyфтa; 2) пeчидa, мубхам, пapeшoн; 3) нoopoм, бeкapop;4) тиpa (o6); 5) нoхaмвop (pox); 6) capoceмa, мушавваш; 7) заиф, нoкиc (prnoOT, киcca); кeфиp - j-S (209) мyнкиpи нeъмaтxoи Хyдo, paдкyнaндa, race, ки дини иcдoмpo кабул накунад, бeдин; eмиp - Jlf (228)- 1) мажун, oбoд, axoлидop; 2) ^pa^ myдгopкapдamyдa; 3) myкyфoн, пeшpaфтa, paвнaкёфтa; 4) aъдo, бexтapин; ноаф - J^ (236)- ёpдaмкyнaндa, ёвap, пaйpaв, тapaфдop, мyxлиc, пymтибoн, xoмй, тamaббycкop, пapгизaнxo; очиз - jÇf (243)- нoтaвoн, камкувват, cooxypAa, зop, кyp, нoбинo; мухлид

- (251)- чoвидoн, xaмemaмoндa; xocил - (252)- 1) кopи бexyдa, xocил, чамъ кapдaн, гиpифтaн;

2) мoxият, мазмун; 3) xochœ, чaмъвapй, гунчин; 4) мaxcyдoт; 5) вopидoт; 6) aмбop, capoñ, чoйи xoнa; Hyccex- ¿^ (14,15) pyйнaвиcкyнaндaroн, нycxaбapдopoн;

Калимаи "Hyccex" шакди чамъи "mcm" буда, бap вазни "фушлун" мeбomaд. Вaзнxoи чамъи мyзaккap (мapдoнa)- иcмxoи фcил: ¿uf; ¡3*k, ва ^ мeбomaнд. Вaзнxoи чамъи мyaннac (зaнoнa)-и иcмxoи фcил: ¿¿ЦП ; ¡f j- мeбomaнд. Дap навбати xyд, иcмxoи фoили чамъи мapдoнa ва зaнoнa ба ду rypyx чудо мemaвaнд: якум, чамъи шикаетаи жм^ои фоили мapдeнa: фyъoдyн, фуъалун ва фаъалатун ва чамъи cotmm: фoилyнa мeбomaнд. Иcмxoи чамъи ca^n зaнeнa фoилoтyн буда, иеми фоили мука«^^ фaвoилy мeбomaд. Дap acap иcмxoи фcили cyдocи мyчappaд (œxapфa) ба вaзнxoи чамъи шлим ва шикаста xaм дap чинcи мapдoнa ва xaм дap чинcи затна биcёp иcтифcдa myдaacт: Hecnx- ¿^16)- нaвиcaндa, бeкopкyнaндa, нycxaбapдop; hoh^c- ^^18-25)- нoпyppa, нoтaмoм, дyчopи камбудй, кам кунанда, дyчopи камбудй кунанда кам кунандаи xaкки race; чомеъ- ¿Щ19-130)-rиpдoвapaндa, фaporиpaндa, чамъкунанда; голиб-С^ (22)- биcёp, бaco, бemтap; очиз^^ (23-362)-нoтaвoн, зop, дapмoндa; нофeъ- ¿—^(23)- фoйдaoвap, мaнфиaтбaxm; нокил- ¡Х24) -накдкунанда, poвй, xикoяткyнaндa; Hece^-¿^ (33)- нacиxaтгap, мacлиxaтчи; одил- (83)- xaкшинoc, cитaмmикaн, дoдгap; болит- ^209-375)- 6ojmf, pacидa, бyзypr, rapoнбaxo;

Кaлимaxoи hki^ooth apaбй дap китoби "Зaйн-yл-axбop"-и Гapдeзй биcёp иcтифcдa myдaacт, вaлe мo дap бoдo кaлимaxoи œpиcтeъмoлpo миccд oвapдeм, ки xap кaдoми onxo дap миccлxoи зepин иcтифoдa rapдидaaнд:

Чун дил аз xanHcH Муканнаъ ва фитнаи y ^jepiiF ramт. ypo амин ёфт ба xaмa чизxo ва окил ва дoнo ва xymёp, paFбaт rapn, ки pacyra aлaйxи ва oлиxи ва caллaм шуйи y бoшaд. Мapди одил буд, paъиятpo адд фapмyд ва нoмaxo навишт ба aтpoфи мамлакати xem. Чун дилаш аз oн чиxaт фopиF шуд, xemтaнpo 6o moxaнmox нoм rapw, чомиъ аз бaxpи oн xoндaндe ypo, ки xaмa дoнoёни nopcpo чамъ кapд. У мapди мyбоpиз буд, 6o Xитoдoни СyFд xapб кapд ва эmoнpo мaкxyp rap^,. Чун y бap тaxти caлтaнaт бинmacт ва мapди бадау мyъчaбpyй, ба акди мамдакат зиmтиxo кapд чyнoн, ки xaмa вaзиpoн ва мyдaббиpон ва кopдopoни y, ки мустш, буданд дает аз кopи y бикашиданд. Мapди xyraop ва мycтaxил буд. Xaprac ба xycyмaт пemи y oмaдe, дap вакти xacм ypo xoзиp кapдe. Гуфт: дoнaм, ки аз xap ду яю мyчpимaнд. Чун Маъмун xaбapи oмaдaни Aли ибни Иco бишнид 6o Фазд ибни Caxn тадб^ rapn, ки ба xapби y киpo бифиpиcтaд? Ва Дyбoн муначчими ачами гуфт, ки: нoми y 4axop xapф буд, ва бap ин ryнa Тoxиp ибни Xycaйн буд. Бани Шйбoн aндap бoдия ecn шуданд, poxxo xaмe заданд ва фаш^^ биcёp xaмe paфт аз эmoн. nac xamм гид, oмaдaнд ва мap K^e^ppe xa-дь кapдaнд aндap myxypи caнa жнайн ва иmpинa ва caлocaмиaтин. Appoзи Биддax y Aбyдaббoc Мyxaммaд ибнул Чjaъфap Aдмyктaдиp буд мapдe, адиб ва фозил буд аз xap ил^ бидoниcт ва адаби нку ёддomт ва meъpи биcёp дoниcт ва caxт фaœx ва ^мил. Ба pyeropH y ба БaFдoд вaбo афтод, мapдyмoн биcёp би^у^а^, ва кop ба oнчo pacH^ ки аз кафан кapдaни мутаген очиз шудунд. Бaxтиёp амми xern Xacaни Бyяpo orox кapд ва аз ибни амми xern Фадаи Хифав 6opc xocт ба ки^ят кapдaни mappy фaccди Сaбктerин ва .nHrap тypкoни мyфеид. Тoйиъ Будфат^ Дaбиppo Зyдкифoятaян нoм кapд ва чунин 1уянд: ки Бymyчoъ мapди мyтaкaббиp ва rapдaнoвap буд, ки<ха навиштанд ба y, ки: дашк^ aндap capoñ нузуд кapдaacт, ки oн capoñ нaбyдaacт. Aбyнacp Ба^уден^т кac фиpиcтoд, тo Axмaд ибни №xo; ибнул Мyктaдиppe аз Батойщи Яман биёвapдaнд. Шaxpи nopc ба габаби öepyB

омадани эшон музтариб шуд вa .amrap мyxoлиф шyдaнд якдигappo. Хдкки Худованди xeш фapoмyш кyнaнд вa бa нeъмaти Xyдoвaнди xeш кoфиp шaвaнд. Абдулло ибни Омир бa хач paфт вa К^аж и6н-ул- Хажам AccaraHMpo бap Xypocon xaлифa кapд вa чун бa naздмкми Уcмoн pacид, ypo бa назди xeш бигpифт. Номи y мaъpyф гашт бa мapдй, мyбopизaт вa x^ëp^ чун xaбapи Михлаб бa Сад ибни Barçrçoc pacмд, бap вaй дуои нaкy кapд вa гуфт: ё Рaбб ту носир вa нмгaxдopи Михлаб бош. Бaxиp мapди очиз буд вa aндap дacтм cмпoxмëн дapмoндa, бaд ин га.баб холи Xypocon бо xarar xawe буд. Язид ибни Михлаб, Язид пиcapи xeш Мухлидро бa xaлифaгии xeш бa Xypocon фмpиcтoд вa xyд бap acapи y биëмaд. Язид мapдм кyшaндa аст, ypo чоб бexтap as зиндон нecт, nac бифapмyд то Язмдpo мyтoлaбaт кapдaнд он xocraxoe, ки дap noмa naвмштa буд cyи Сулаймон вa он хама xocraxo аз вaй бa ^осил oвapдaнд.

2) Гypyxи дмгapи жмхои фoмлe, ки дap acap иcтeъмoл шyдaaнд, дap тapкмби лyFaвии зaбoнм X0змpaи aдaбии точик зиндоанд, aммo дap забони, зиндaи руфтуг^йй дapa^aи иcтeъмoлaшon ниcбaтaн махдуд аст: собикчзй ; фо^иш - цЗД coкит - ¿Ц собит- Byccox- poким- fäJ; нофеъ-нокил- ЗЦ носе^-£^ ; шореъ- £ JA

Иомхои мaзкyp маъшхои acocии xyдpo дap acap нигох дoштaaнд: Ин гущ калимахо дap зaбoнм xoзмpaи aдaбй бeштap дap зaбoнм aдaбми китобй, дap уелуби бaдeй вa cyxaнpoнмxoи мyтaнтan бa кop бypдa мeшaвaнд. Иcтeъмoли чунин калимахо бa кaлoми oмиëna xapaктepnoк necт.

Бeштapи чунин жмхои фоили икIмбocшyдaи зaбoнм apaбй дap «Зaйn-yл-axбop» ду мaъnopo ифoдa naмyдa, бa ду xмccaи нутк мутааллик гapдмдaaнд:

а) Бa мафхуми шaxc, гохиби aмaл, холат, аломат, xиелaт вa FaËpa дaлoлaт нaмyдa, бa жмхои шaxcми зaбoнм точикй (кopгap, napacrop, capкop) во шфатхои фeълми иcмшyдa (naвиcaндa, capoяндa...) шабохат пайдо мeкynaнд: oлuм, ошщ, пош6, mo^up ва FaËpa. Чунин калимахои иктибоши apaбй дopoи табиат ва xycycиятм шфатхои фeълми забони точикианд. Бecaбaб necт, ки дap .yFarxo хангоми тaфемpи маъно шаклхои гуногуни cифaти фбълии забони точикй ова£>да мeшaвaд: ошикк - дилдода, тoчиp - тмчopaткyнaндa, coбмp - ^^к^аида ва f.

Калимахои иктибоши мaзкyp ба миели cифaтxoи фeъЛми забони точикй (xycycan шакли замони xoзиpa бо пacвaндм «-анда») ва шфатхои aелии ифодакунандаи аломатхои маънавии шaxc ба xycycиятxoи гpaммaтмкми иcм молик гapдидa, cyбcтaнтмвaтемя (иcм) мeшaвaнд. Чунончи, шакли чамъ мecoзaнд ва бо yиcypxoи шаклию лeкcикии ифoдaкynaндaи муайянию noмyaйянй мeoянд ва пeшoяндy пacoянд мeгмpaнд: Man бо хащ 6a мбосв бapoмaдa будим, m 6a e тдом as олиму цохрл мувофтош нaмeкapд (35). Murnu um муcmaцuмan шяp% мeëбaд: Фосищ m maвбa кунйду зохид шивaд, муcmaцcaн acm (219).

Бо калимахои одйм, uncon, шахс, кос, мapд, зон мувозанат пайдо намуда, гох xaмpox, гох бидуни онхо омада мeтaвonaд ва ин як омили мyчaзбaëнй дap ycлyби нмгopмш ба шyмop мepaвaд: Дuгap mapm acm, m ошиц мapдe дoнuшмaнд бувад ва аз щма улуму фунун 6oxa6ap (212).

Ими фоил дap бapoбapи xycycиятxoи гpaммaтмкмaш боз аз кaлимaxoepo тавлид мecoзaд, ки ба жми маъни ё иcми шaxc далолат мeкynaд. Дap мутолиаи китобхои тaъpмxй, бaдeйй, китобхои илмй ва дap чустучуи лyFaтxo ба би^ номхои шaxc pyöapy мeшaвeм, ки колаби он иcмxo аз бобхои cepиcтeъмoли навъхои иcми фоил гмpифтa шудаанд. Чигynae, ки иcмxoи фоили cexapфa (cyлocи мyчappaд) нмcбaт ба дигap бобхои иcми фоил би^ истифода мeшaвaд, номхои одамон низ аз ин боб биcëpтap ба чашм мepacaд. Иктиботот дap забони точикй аз забони apaбй иaзap ба дмгap забонхо xe:e зиёд мeбoшaд, аз ин га.баб мapдyми мо низ хамон noмxoe, ки дap xyдм apaöxo дидаву шунида мeшaвaд он noмxopo ба фapзaндoни xyд noмгyзopй кapдaaнд.

Бapoи мжол як чандтои oнpo зикp мeкyнeм: Hodup, Цобил, Олим, Одил, Комил, Цодир, Co6up, фозил, Мустащм, Муктадир, Мухлид. Калимахои мaзкyp ба вазнхои íJJ«¿SL¿ íJJtU мувофикк

буда, peшaи xapфxoи кaлммacoзиaшon гуногун мeбoшaнд.

Чунин калимахо хам дap як вактт хам маънои жми шaxc ва хам миели шфатхои ac:m ифодакунандаи аломатхо ва acarpo ифода мeкyнaнд.

б) ^мcми дита^ иcмxoи фоили иктибоши apaбй ё, бо жтилохи дмгap, cифaтxoи фeълии apaбй мафхуми aлoмaтpo пайваста ба амалу холат ва xиелaт ифода мeкynaнд. Дap ин кабил калимахо чанбаи аломат ё cифaтй кaвмтap аст. Чунин калимахои ик;шбоши apaбй озодона дap забони точикй пacвaндxoи дapaчaи кмëcй ва олии тфат^ кабул кapдa мeтaвonaнд: o^wmap (-mapm), o^uamap (-mapm), фoзuлmap (-mapm) ва FaËpa. Дap «Зaйи-yл-axбop» низ бжëp истифода шудааст

Добили зи^ аст, ки биcëp cифaтxoи фбълй (иcмxoи фоили apaбй) дap acap хамчун иcм иcтeъмoл мeшaвaнд ва кaтeгopияи xocи иcмpo кабул мeиaмoянд. Нишонахои дap забони точикй жм (cyбстaшмвaтcия) шудани oнxopo дap кабули yncypx,oи чамъбандй, кабули пeшoяндxo, пacoяндxo ва xycycиятxoи дмтapaшon дидан мумкин аст. Онхо ба миели жмхои забони точикй пeшoяндxoи aелй кабул кapдa, чун чузъи тобви ибopaxoи вобастагй мeoянд. Бaxycyc, пeшoяндxoи ac:m ба, бар, аз, бо кабул мeкyнaнд: Xßp mcepo, m ба низ^кт у oвapдaнд аз асирон бuфapмудe mo a^ap omam aндoxmaндe (173-174). Хусайн бо Абусароё %ap6 кapд ва ypo ^aзuмam кapд [173].

Инчунин, онхо бо пасоянди -ро омада мисли исмхои забони точикй пуркунандаи бевоситаи суратёфта месозанд: Пас Абусароё кудаки алавиро бишинонд (172). Хрсан ибни Саул Убайд ибни Мууаммад Алмарварудй бо чауор уазор мард ба мадади Зауир фиристод [172].

Дар катори исмхои дигар ба вазифаи ягон аъзои чидаи чумла омадани сифатхои феълии забони арабй (инчунин точикй) низ далели мафхуми ашёй пайдо кардани онхо шуда метавонад. Онхо хамчун калимахои дорои нишонахои аломат субстантиватсия шуда, бо хамин типи калимахои аслан точикй чида шуда меоянд. Чунончи, дар матнхои зерин сифатхои феълии забони арабй (исми фоили феълхои мучаррад): фосщ обид, олим, цоуил, ориф ва сифатхои замони хозираи забони точикй: парранда, чаранда, раванда, хазанда дар вазифаи мубтадохои чида омадаанд: Фосжу обид, паррандаву чаранда ва равандаву хазанда дар он мусовианд (78). Подшоу низ олиму цохрл ва орифу оммй уамаро ба раумати хеш мустаъмал дорад [153].

Хдмчунин, баъзе исмхои фоил дар таркиби изофй ба ду маъно: шахс ва сифати шахс меоянд. Масалан, «окил» мустакил ба вазифаи мубтадо ё пуркунандаи чумла омада, шахсро, дар таркиби изофй омада, сифати маънавии шахсро ифода мекунад: Хец онрл ин гумон накунад, ки ин говро бо хоца тащррубест ва васлате (41). Марди онрл дар он ихтиёри таваттун накунад (130). Тагйироти овозие, ки исмхои фоили феълхои сулоси мучаррад сехарфаи (навъи1) дучор шудаанд:

Феълхое, ки бо харфи^ ("хе"-и хуттй) ва £ (ъайн) ба охир расидаанд, хичои дуюми исмхои фоилашон дар забони имруза харфи -е- кабул кардаанд:

цомеъ (14,15), тобеъ (19), толеъ (298), шореъ (299). Аз сабаби халки будани, харфхои ^ва £ хангоми талаффузи инхо ачамихо каме душворй мекашанд. Дар холати риоя нагардидани тарзи дурусти талаффузи ин кабил харфхо маънои калима галат мешавад.

АДАБИЁТ

1. Баранав Х.К. Арабско-русский словарь. - М.:ГИС, 1957. - 1187 с.

2. Капранов ВА. "Луати фурс" Асади Тусй и его место в таджикской (фарси) лексикографии.- Душанбе: АНТ ССР,

1964 . - 212 с.

3. Рауфов X. Fиёс-ул-луFOт. -Ч. 1,2. - ДушанбеАдиб, 1987.

4. Сулаймонов С. Очерки мухтасари сарф (морфология)-и забони арабй. - Душанбе: Ирфон, 2005.- 119 с.

5. Фарханги забони точикй. - М: СЭ, 1969. - ч.2. - 947 с.

.^njto AJ (juH ЛЛ1Л jjl Jb jul jjl .6

.^ijjS'UijS*a .^Lu ,1. лк) (^^ijla AJ ^JJP lib&ja .0

.^jiA 10*2 JL.¿¿jll ' # ^lill jjl ^j^i jail) .fli л^Ь jpll jjj .6

ОСОБЕННОСТИ АРАБСКИХ СУБЪЕКТНЫХ ИМЁН СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ

В "ЗАЙН-УЛ-АХБОР" ГАРДЕЗИ"

В статье автор на основе материала источников показывает субъектных существительных как главного члена предложения, который в арабской грамматической система играет значимую роль. В арабской грамматике субъект в глагольных предложениях или посредством глагола без указания лица выполняет действия.

Многие арабские слова в таджикском языке заимствованы субъектных существительных которые широко употребляются в различных стиля языка субъектные существительные наряду со своими непосредственными синтксическеми функциями также употребляются как антропонимы в «Зайн-ул-ахбор»-и Гардези субъектные существительные употребляются во всех ее главное кроме IXглавы.

Ключевые слова: арабский язык, заимствование, таджикский язык, субъектные существительные, грамматика, глагол, трехбуквенные глаголы.

THE FUTURE OF ARABIC PRESENT PARTICIPLE IN THE "ZAIN-UL-АHBOR"-I GARDEZI

In the article author about present participle by using of prose those has explored and defined that present participle is a group ofactivities and is one of the important part of Arabic syntax. Doer of the action in the verbal sentences either obvious or is hidden under the verb it does its function.

In Tajik language there are a lot derived words from Arabic which are in the form of presentparticiple, though roughly we can see Arabic derived words in allfields.

However present participle in spite of its syntactic functions, it is used the name of individual. We looked through that the majority of the words in the form of presentparticiple belonged to the name of people. In the book of "2adn-ul-ahbor"-i Gardezi except chapter nine presentparticiple is used in all chapters.

Keywords: Present participle, Verb, Tajik language, Verb of three letters, single verbs, Arabic language, borrow/borrowing word, grammar.

Сведение об авторе:

Тураев Алиджон Худойназарович - соискатель кафедры "Теории и практики языкознания" Таджикского государственного педагогического университет имени С. Айни. E-mail: alijon2017@mail.ru Тел: (+992) 938-770732.

About the author:

Turaev ABjon Khudoinazarovich - entry of third course "Theory and practice language" in Tajik pedagogical university by namedafer S. Ayni E-mail: aljon2017@mmail.ru Тел:(+992) 938-77-07-32.

УДК 809,155.0 ББК 81.2.(2 точик) Ю-90

НАЕЩИ ПАСВАНДИ -АК ДАР ТАШАККУЛИ КАЛИМАВУ ИСТИЛО^ОТИ МАРБУТ БА ВО^ИД^ОИ ЛУГАВИИ СО^АИ НАБОТОТ

Юсуфова С.

Институты забон ва адабиёти ба номи Абуабдулло Рудакии АИ ЦТ

Дар асоси калимахои сода тавассути пасвандхо сохтани калимахо яке аз роххои асосй ва меъёрии забони точикй ва шевахои забони точикй ба шумор меравад ва ин хусусияти суннатии калимасозй дар тули садсолахо сайкал ёфта, дар хамаи сохахои хаёти мардум истифода мешавад. Тахлилхо гувохи онанд, ки дар ташаккули калимахои сохта дар шевахои чанубй (ШЧЗТ, 1979) ва чануби шаркии забони точикй (Хоркашев, 2010) накши пасвандхо мухиманд. Маводи дасти мо баёнгари он аст, ки вохидхои лугавие, ки дар шевахои чанубй ва чануби шаркии забони точикй бо пасвандхо сохта мешаванд, барои ифодаи номи мевахо, номи гулу гиёху буттахо, номи алафхои гуногун, ифодакунандаи номи узв ё кисме аз растанихо, баёни номи наботот аз руйи аломату хусусият, ифодаи номи холати растанихо (аз кабили гул партофтан, пажмурда шудан, ба пухтан наздик шудани мевачот) ва гайра истифода мешаванд. Дар шевахои номбаршуда дар сохатани калимахои ифодакунандаи номи наботот ва мафхумхои ба он алокаманд пасвандхои -ак, - й //-гй, -ча, -а, -ин, -зор, -ина, -вара хизмат мекунанд, вале дар байни онхо пасванди -ак яке аз морфемахои вандии сермахсул аст, зеро бо он калимахои зиёде сохта шуда ва ин раванд то имруз хам идома дорад. Тадкикоти олимони соха ба он шаходат медиханд, ки пасванди мазкур аз замони кадим то ба мо омада расидааст. Аз чумла, Хромов А. Л. менависад, ки -ак аз забони сугдии -ак <-ака омадааст ва барои ифодаи хурдию навозиш ва сохтани исмхо дар забони ягнобй хизмат мекунад (ОИЯ, 1982, 666).

Аз баррасии мутахассисон бармеояд, ки дар забони классикиамон пасванди -ак истифода шавад хам, дар калимасозй каммахсул ва иайрифаъол будааст ва бештар хамчун воситаи шаклсоз намоён гардида, маънои хурдй, навозиш, тахкиру тамасхур, тахдиду нописандй, дустдорй ва иайраро ифода мекунад (Им, 1977; Климчицкий, 1940; Оранский, 1988; Отахонова,1986; Раупов,1973; Розенфельд, 1956, 1964, 1971; Халимов, 1975; Шарифов, 1958; ^осимова, 2003).

Ба маънои хурдию навозиш, тахкиру тамасхур, тахдиду нописандй ва дустдорй истифода шудани ин пасванди дар осори Рудакй (Крсимова, 2003, 355), дар «Бадоеъ-ул-вакоеъ»-и Восифй (Шарифов, 1958, 46.), дар забони осори Рахим Чалил (Гаффоров, 1964, 18), дар забони гилонй (Расторгуева, Керимова, 1971, 51) мавриди баррасй карор гирифтааст.

Дар замони имруза пасванди -ак на танхо шаклсоз, балки дар калимасозии забони адабии точикй ва дар ташаккули вохидхои лугавии шевахои забони точикй фаъолона иштирок мекунад. Дар давраи нави тараккиёти шевахои чанубй ва чануби шаркии забони точикй ин морфемаи грамматикй вариантхо пайдо карда, якчо бо онхо калимахои зиёде сохтааст. Мухаккик Г.Чуураев баррасии вариантнокиро аз руйи маводи шевахо муфид арзёбй карда, ба хулосаи дуруст меояд, ки унсурхои шевагй ба тагйироти гуногун дучор мешаванд (Джураев, 1992, 24-25). Х^мт андешаро таквият дода, С. Хоркашев зимни баррасии хусусиятхои калимасозии пасванди мазкур дар шеваи чануби шаркии забони точикй доираи истифодаи каринахои онро аз лихози теъдод муайян кардааст. Мухаккики мазкур бо истифода аз ададбиёти илмии забоншиносй муайян мекунад, ки теъдоди вариантхои пасванди -ак дар забон ва шевахо як хел нестанд ва "агар дар забони адабии точикй вариантхои -ак (-акак), дар забони форсй -ак (-екак), пашту -ак (-а/кау, -икау), ягнобй -ак(-к), забонхои шугнонию рушонй -к (-ик, -ок), язгуломй -ак (-ък, у§11ук), ишкошимй -к (-ук), истифода шавад, дар шевахои забони точикй сурати зер дорад: лахчахои арабхои точикзабон -ак//ек, нохияи Китоб -ак (-йак), атрофи Андичон -ак (-хак,-йак), лахчахои Ромит -ак (-ик,-ок), лахчахои Бадахшон -ак (ик, -ек, -ук, -ък), шеваи чанубй -ак (-ик, -ек, -ук, -ък, -йак, -хак), шеваи шимолй -ак (-хак,-йак), шеваи чануби шаркй -ак (-ик, -к, -ък, -йак, -чък) (Хоркашев, 2010,34-35).

Аз ин чо маълум аст, ки вариантхои пасванди мазкур дар лахчахо ва забонхо аз чихати микдор баробар нестанд, аммо варианти -ак умумиистеъмол ба назар мерасад. Муаллифи "Шеваи чанубии

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.