Научная статья на тему 'УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ СИНОНИМОВ В ЮЖНОМ ГОВОРЕ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА'

УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ СИНОНИМОВ В ЮЖНОМ ГОВОРЕ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
640
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОРФОЛОГИЯ / ЛЕКСИКА / СОДЕРЖАНИЕ / СТРУКТУРА / ПРЕФФИКС / СУФФИКС / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / АНАЛИЗ / ГОВОР / ДИАЛЕКТ / ЮЖНЫЙ ДИАЛЕКТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Раджабов Абубакр Ашурович

В настоящей статье рассматривается проблема примениния арабских синонимов в южным диалектах таджикского языка, которых повтор подразделяет на определенные семантические группы. К первой группе относятся такие слова, как варам, даллол, зик, зот, ибо, имо, ирсол, исроф, шива, шитиҳо, мазор, мамот, машқ, маъқул, қасам, қасд, қассоб и. т.д. Многочисленные слова второй группы, которые имеют специфические орфоэпические свойства, требующие от говорящего особенные артикуляционные навыки. Однако, эти слова адаптированы к местному диалектному произношению, поэтому их фонетическая структура подвергается изменению по следующим признаком: а) метатеза: дуйно-дунё; қулф- қуфл; б) ассимиляция: ахса-атса; awcyн-афсун, айнос-аҷнос, лиwос-либос, ғypwaт-ғypбaт, қаwза-қабза;Третья группа лексемчастично или поностью изменяет свое первоначальные значение и применяется для обозначения других понятий: изолат (озабоченность, мучение) изолат (уничтожать, стерать) касофат( зловещий, злоечатный, злополучный) касофат (нечисьта, грязь, подлость, злой рок), лал (сорт крупносортного красноговинаграда), лаъл (благородныйшпинель), лоло (красивый прекрасный), лоло (яркий). Пятая группа лексем составляет основу словообразования. Арабские заимствования в диалектах адаптируются к правилам словообразования таджикского языка. Статья изложена на материале «Словарь южного говора таджикского языка».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE USAGE OF ARABIC SYNONYMS IN THE SOUTHERN DIALECT OF TAJIK LANGUAGE

This article deals with the problem of applying Arabic synonyms in the southern dialects of Tajik language, which were divided into certain semantic groups by the repetitions. The first group of includes such words as varam, dallol, ZIK, Zot, IBO, IMO, irsol, isrof, Shiva, shitio, Mazor, mamot, mash, mA'ul, nasam, NASD, nasob, etc. There are also numerous words of the second group, which have specific orthopedic properties that require special articulation skills from the speakers. However, these words are adapted to the local dialect pronunciation, so their phonetic structure is subject to change by the following signs: a) metathesis: Duino-dune; kulf - kufl; b) assimilation: Ahsa-Atsa; awcyn-afsun, Ainos-aносnos, liwos-libos, gypwaat-gurbat, qawza-kabza; the third groups of lexemes partially or completely change their original meaning and are used to denote other concepts: isolate (concern, torment) isolate (destroy, erase) kasofat (sinister, malicious, ill-fated) kasofat (nechista, dirt, meanness, evil fate), Lal (sort of large-grade krasnogovinagrada), Lael (noble Pinel), Lolo (beautiful), Lolo (bright). The fifth groups of lexemes is the basis of word formation. Arabic borrowing words in dialects are adapted to the rules of word formation of Tajik language. This article is based on the material "Dictionary of the southern dialect of Tajik language».

Текст научной работы на тему «УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ СИНОНИМОВ В ЮЖНОМ ГОВОРЕ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА»

2. Айнй С. Куллиёт, ч. 11, китоби дуюм, 498 с.

3. Fаффор Р. Устоди бузурги сухан, Душанбе: Дониш, 1978, 62 с.

4. Нестеренко С. Новый алфавит // Коммунист Таджикистана, 18 июня 1939, 2 с.

5. Хдлимов С. С. Айнй - лексикограф, Душанбе, 1964, 61 с.

6. Проект нового таджикского алфавита // Коммунист Таджикистана, 4 июля 1939, 3 с.

7. Шукуров М. Хусусиятхои гоявию бадеии «Ёддоштхо»-и Устод С.Айнй, Душанбе: Дониш, 1966, 252 с.

8. John. R. Lehr. Rachel Lehr. The Sands of Oxus, USA: California, 1998, 269 p.

ИЗМЕРЕНИЕ ДЛИНЫ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ (на основе «Воспоминания» в С. Айни)

В этой статье автор анализирует сроки измерения длины. В процессе развития языка лингвистами и исследователями изучаются любые единицы и выражения языковых частей, одним из которых является мера длины.

Со временем эти единицы и выражения вошли в состав произведений таджикских и современных персидских писателей, одним из которых является «Воспоминания» Сариддина Айни.

Ключевые слова: измерение длины, произведения, английский язык, экспрессия, исследователь, литературные источники, лингвист, исследователь, исследователь.

LENGTH MEASUREMENT IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES (based on "Remembrance" S. Ayni)

In this article, the author analyzes the timing measurement. In the process of language development, linguists and researchers study any units and expressions of language parts, one of which is a measure of length.

Over time, these units and expressions became the part of the works of Tajik and modern Persian writers, one of which is "Memoirs" by Sariddin Aini.

Keywords: measurement of length, works, English, expression, researcher, literary sources, linguist, researcher, researcher.

Сведение об авторе:

Сафарова Рухшона Бегназаровна — ассистент кафедры инностранных языков Академии государственного управления при Президента Республики Таджикистан Тел.: (+992 907022983, Электронная почта: Raksana@list.ru

About the autor:

Safarova Rukhshona Begnazarovna - Assistant of the Department of Foreign Languages of the Academy of Public Administration under the President of the Republic of Tajikistan Тел.: (+992 907022983, E-mail: Raksana@list.ru

КОРБУРДИ МУРОДИФОТИ АРАБЙ ДАР ЛАЗДА^ОИ ЧДНУБИИ ЗАБОНИ ТОЧДКЙ

Рацабов А.А.

Донишгоци давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Мувофики нигоштаи мухаккикон мафхуми муродифот ё синонимия (юн. synonymia - хамномй) назар ба муродиф ва ё синоним (юн.synonymоs- рамном) васеътар буда хаммаъной ва ё наздикмаъноии вохидхои сатххои мухталифи забонро дар бар мегирад.

Бояд гуфт, ки дар мавриди тахлили муродифот истилохи силсилаи муродифй мавчуд аст, ки онро сарфи назар намудан нашояд. Мачмуи калимахои бо хам синонимро силсилаи муродифй меноманд. Дар силсилаи муродифхо, одатан, калимахо бо яке аз маънохои лугавии худ бо хам алокаманд шуда, бо арзишхои хосаи худ аз хам тафовут доранд. Дар силсилаи муродифй яке аз калимахо маънои умумиеро, ки робитаи байни калимахои ба хам муродифро ба вучуд меоварад, нисбатан пурратар дар бар гирифтааст. Ин калима сарсилсилаи муродифй ном дорад. Сарсилсила аз чих,ати хосиятхои барчастаи умумиистеъмол, муътадилоханг ва оммафахм будани худ тафовут дошта, дар мавридхои зиёд калимахои дигари силсиларо дар матн иваз карда метавонад [1, с.79].

Зикр кардан зарур аст, ки ин хусусиятхо ба муродифоти мансуб ба маводи шевахо низ дахл дорад. Махсусан, корбурди ин кабати семантикй фаровон ба чашм мерасад. Ин аст, ки дар ин макола руйи ин масъала бахс сурат гирифта аст.

Х,оло барои далел чанд мисол меоварем: аблах (Шк.) аблах, беакл, нодон, гул; бемаънй: одамой аблах; ай зан бафо металаба (Нр.); абох 1) (В;.) нодон, сода, содалавх; бефахм, гаранг: ма итари-да абохц бадум, фацм намерам (Яр.); 2. (Вд.,Ск.) суханрав; ахмац: и одами або;-ай, цар ке бъгамерава (Вд.); абох кадан а) табоц (бад) кардан: и цамсойа-му мо-ра цол-мун-а абох кад-ку (Куг); б) шарманда (шармсор) кардан: мо-ра абох накъ да пеши мардЪм (Хум.); 2) (Цк.) дамдузд, хаппак;

камгап; авал 1) aввaл; ибтидо, огоз; aввaлo: авал мол-ъ пoôa-pa ¡ай мeкъ-нaн-ъ ба£д чaкaлaк-a (Ним.); китобо мeшuшmacm (мeucmoдacm) авалтар (Кп.); авал йa чъцър-а мeкaнu (Хац.); aвaлu вада (Дб.) as ибтидо: очой шлуни мо mmu вада-да Дъшанби-дамexoндac; aвaлu дов (Яр., Ka¡., Kp6, Нз., См.) aBBai: дaфъau aввaл; авали дов тъ-ра мemeм mamaba (Яр.); авали дов гaндъм-a да дeг мeдoзu (Ka¡.); xupмaн-a авали дов рос мeнeм (Нз.); авали дов рафтаги-м понзасола бъдъм (См.); авале 1. (Вк.) аввало; бори накуст: aввaлe Пoмep-a гирифтас ¡ъкъмат цо рос кардас (K^6.); 2. (Вц.). барвацт, пвш: борон бисйор aвaлe борид (Kym..); авалойе ku (Лаг.). вацт ки... aвaлoйe ки ¡ъкъмат ташкил шидаги мълоуойи кщнаги бъд.

Дар гурухи дигари cилcилaи мyрoдифй вoжaи «aBKO'i» и арабй ба шфати caрcилcилa мавриди к>р6урд кaрoр гирифтааст. Ин вoжa дар зaбoни арабй ба маъши вакт аст, вале дар зaбoни точикй ва гуйиш^эи oн ба маъши x^o^ тaoм меoяд. Тавре маълум аст, дар зaбoни арабй калимаи «^квот» (чамъи «кут») маъши «хурок, тaъoм»-рo дoрaд. Ин acт, ки дар шева вoжaи «^квот» зимни таъшри XOдиcaи чoйивaзкyнии oвoзхo шакли «aBKO^^o гирифтааст. Чанд миcoл: авкот xyрoк, тaoм: ай ¡аму авкрт камтар бъme (Хак.); ва ита бийо, авкрт бъxъp (Куг.);

Boжaи авщт дар гуйиши чанубй xycycrara cермaънoирo шхиб шудааст: aвкoт KapaaH xyрoк xyрдaн, тaнoвyл кардан: эй цъфгар, ¡ичи нун дори, ки авкрт кътм (Сам.); авкрт гузарондан (K.) як навъ зиндаги кардан, руз гузарондан: уво-ра авцотшу (рузгузрони) акъ ай руй ¡аму ¡офиз-ай (Яр.).

Мyрoдифoти арабие, ки дар гуйиши чанубй мавриди шрбурд кaрoр гирифтааст, чунин зер^у^^ ташкил медиханд:

а) Мyрoдифoти арабии ифoдaгaри мафхуми динй: мa^р//мahр, мтхър (Дм., Лш., Клб., Хал., Хич., Ял., Яр.) махр, кoбин, биcoт; махр бъридан мукаррар кардани махри дyxгaр: бачавара, киумад, бад (баъд) махр мeбapeм (Kr6.); махри мoл либocвoрй ва хамаи oн чизе, ки ахли xoнaвoдaи дoмoд бaрoи дyxтaр медихад: махр-ъ мол метши бай дъ^ар-а (Хал.); дъ^пар-да махр-ъ мол бъридан (Хиц.); махръ мъхр (Лай.,Хак.,Хд.) махр-ъ мол. Муашн; азонгу муаззин; махзаб, дuн маз^аб: да маз^аби ки-йи? (Хов.)

б) мyрoдифoти арабии ифoдaгaри мафхуми xora табиат: ¿-огам, oлaм (Ëx., Хoв., Мт., Ках) oлaм, чaхoн: ¡ама ки бъган ганда-ай, дар ¿олам шнда-ай (Хов.);

в) мyрoдифoти арабии ифoдaгaри мyнocибaт ва oдoби мyoширaт: oдaм 1. oдaм, инcoн; шaxc; oдaми a6ox (Вд., Нд., Кк., Ск.) oдaми cyxaнрaв: йа одами абох-ай, ¡ар кг бъга мepaвa (Вд.); oдaми aebi (Хич., Яр.) одами ас^л (пок): одами асъл ¡иш калапойи натв^ра (Яр.); oдaми лойики (Мт., Хт.) oдaми мушшб (мyвoфик): ацаб одами ло^щ бъдаст, мъшйник-ъш мeкънeм (Хт.); oдaми Kiaanivia (Хoв., Шя:.) oдaми кадима, oдaми oдии риoякyнaндaи oдaтхoи пешина: одами кадuма rnpe жши ма намийомадан (Ш.x.);

Дар бaрoбaри ин, дар гуйиши чанубии зaбoни точикй дар acocи мaвoди «ФГЧ,ЗТ» мyрoдифoти арабй ва cилcилaи арабии oн ба назар мерacaд ва o^o coхибoни гуйиш ба мaкcaди тaкрoр накардани калимаву таркиб кoрбacт менaмoянд. Инчунин, мyрoдифoти чуфт дар таркиби луавии зaбoни тoчикй ва гyйишхoи oн накши муайян дoштa, бaрoи таъкид ва пурратар тaчaccyм намудани хoдиcaвy вoкеa кoрбacт мегардад.

Дар шаклгирии мyрoдифoти чуфт накши пайвандаки пайвасткунандаи пайихамии «ва» дар шакли -у xеле нaзaррac мебoшaд. Мyрoдифoти чуфт дар хамаи caтхи гуфтор ва навиштори зaбoни тoчикй мавриди иcтифoдa мебoшaд. Мyрoдифoти чyфтиcтеъмoл хам дар зaбoн ахамияту вaзифaхoи гушгун дoрaнд: а) oнхo таркиби лугавии зaбoнрo ганй мегaрдoнaнд; oнхo бaрoи тacвир ва бaхo дoдaн ба предмет яке аз вocитaхoи мухим мебoшaнд. Мyрoдифoти чуфт бaрoи аз тaкрoри калима xyддoрй намудани гуянда, адиб ва нигoрaндa 6o ма^ади аз caрвaти лугавии зaбoн дурусту ба мавкеъ иcтифoдa бурдан ва ба ин вocитa caхехй, рaвoнй ва кyввaтнoкии гуфтаи xyдрo таъмин намудан кoрбacт мегарданд. Дар «ФГЧ,ЗТ» хам мo мyрoдифoти чyфтхoи арабй ва aрaбй-тoчикирo пaйдo намудем, ки дар шён чанде аз oнхoрo меoвaрем. Boжaхoи мyрoдифй дар гурухи лaхчaхoи чанубии зaбoни тoчикй чанд рoхи пaйдoиш дoрaнд, ки баъзе аз oнхoрo мyxтacaрaн ба таври зерин нишoн дoдaн мумкин аст: 1) Мyрoдифoте, ки аз кaлимaхoи cирф лахчавй ба вучуд oмaдaaнд. Ба ин гурух вoжaхoи мутача, мичмoрyк, япacкyл (кaдпacт) дoxил мешаванд; 2) Мyрoдифoте, ки аз кaлимaхoи лахчавию xaлкй-гyфтyгyйй пaйдo шуданд: турпй, cara^a^ caFерa

Маълум acт, ки мyрoдифoт берун аз кoнyнхoи грамматикии зaбoн амал карда нaметaвoнaнд. Яъне, on^o хамчун кaтегoрияи лекcикй дар таркиби лугавии зaбoн ба тахкик гирифта шаванд хам, аз руйи мyнocибaти xyд ба кaтегoрияхoи мoрфoлoгй дар дoирaи хиccaхoи aлoхидaи нутк гардиш меxyрaнд. Бинoбaр oн, зарур аст, ки аз руйи мушшбат ба хиccaхoи нутк ва вазифа мyрoдифхoи гурухи лaхчaхoи чанубии зaбoни тoчикирo ба чунин гyрyххo ч>ДО нaмoем:

a) Синонимх,ои apa6nn мaнсуби исм. Дoир ба вoжaхoи иктибocии арабй дар лахчаи кухиогони Хишр мухаккик Сyлaймoнoв И. чунин андеша кардааст: «Мухакки^н вoжaхoи aрaбирo аз чумлаи кадимтарин yнcyрхoи иктибocии зaбoни тoчикй арзёбй карда, oмилхoи ба таркиби лyFaвии зaбoнaмoн вoрид шудани oнхoрo дар зaбгкoрии кaвмхoи араб дар Ошёи Миёна, чoрй гардидани

дини ислом, дар муддати дусад сол хамчун забони илму фарханг кабул гардидани забони арабй дар ин хавза медонанд». Ё дар чойи дигар ин мухаккик доир ба мавзуи мазкур чунин меафзояд: «раванди ба лахчаи кухистони Хисор рох ёфтани вожахои арабй баробари ба таркиби лугавии забони адабй шомил гардидани онхо сурат гирифтааст. Муддати тулонй дар истеъмол будани калимахои арабй дар лахчаи мазкур онхоро ба унсури фаъоли лугавию грамматикии лахчавй табдил додааст» [5, с.12]. Чунин унсурхои нут; дар таркиби лугавии шеваи чанубй дар шаклхои зерин дучор меоянд: а) калимахое, ки бе тагйироти шаклу маъно бокй мондаанд; б) калимахое, ки ба тагйироти савтй дучор шуда бошанд хам, маънои асосии худро нигох доштаанд; в) калимахое, ки маънои каблии худро кисман ё пурра аз даст дода, дар ифодаи мафхумхои дигар ба кор мераванд; г) калимахое, ки дар лахча дар заминаи мачоз тагйири маъно кардаанд; г) калимахое, ки ба хайси асоси калимасоз дар ташаккули вожахои нав хизмат мекунанд.

Ба гурухи якум вожахои зеринро шомил кардан мумкин аст: варам, даллол, зик, зот, ибо, имо, ирсол, исроф, ишва, иштиуо, мазор, мамот, машц, маъцул, мискин, моцаро, мумсик, мунофиц, муовин, муулат, мухтор, раум, садаца, сайр, салла, никоу, ният, нащ оциз, тамиз, халос, хотир, шал, галат, цадам, цадим, царор, цасам, цасд, цассоб ва г. Бештари ин вожахо ба хадде дар забони адабй ва лахчахои точикй хазм гардидаанд, ки аз унсурхои точикй фарк кардани онхо душвор аст. Онхо дар калимасозй низ аз чумлаи унсурхои фаъол хисоб меёбанд. К^исми зиёдашон хатто баробари муродифхои точикии худ истеъмол шуда, торафт мавкеи синонимхои точикиашонро танг карда истодаанд: азоб (дард), гам (шиканча), либос (пушок), мискин (бечора), мунофик (дуруя), сахл (осон), соф (пок, тоза), калам (хома, килк), кафо (пас, пушт), сурат (намуд), хайф (афсус, дарег), халол (раво), кувват (зур), хаммом (гармоба) ва г. Зиёд истеъмол ёфтани вожахои мазкур имкон додааст, ки онхо бо калимахои точикй чуфти муродифотй банданд: даму нафас, сахлу осон, раксу бозй, шарму хайо, куввату тавон. Кор ба хадде расидааст, ки вожаи хаммом бо муродифи худ-гармоба умумияти маъноро гум карда, гармоба алхол танхо нисбат ба гармчашмахои тиббй (Хирманак, Обигарм) фахмида мешавад. Дар катори калимахои зикршуда ба унсурхои лугавие дучор омадан мумкин аст, ки онхо муродиф надоранд ва, агар дошта бошанд хам, дар лахча касе аз муродифоти точикии онхо истифода намебарад. Чунончи: арак, дойира, иштихо, машк, мерос, мукофот, мусулмон, мухлат, намоз, насия, никох, нукра, ок, сел, собун, сил ва г.

Як кисми калимахои арабй ба хазинаи лугавии лахчаи мазкур шомил шуда, дар чодаи калимасозй низ фаъолият мекунанд: азо, азодор, азодорй, азо гирифтан; азоб, баазоб, беазоб; айб, айбчу, айбмон, беайб; арус, арусбиёрй, арусбинй, арусталбон; дойра, дойрачй, дойрадаст, дойразан; димоF, бедимоF, димоFй, димоFсухта; зот, хушзот, бадзот, хонзот, зотй ва F.

Теъдоди гурухи дуюми вожахо низ зиёд аст, зеро калимахои арабй махсусияти орфоэпй-талаффузии худро доранд. Барои дуруст талаффуз кардани онхо гуяндаро лозим аст, ки машки зиёдеро анчом дихад. Вале лахчахо дар ин бобат озоданд. Ин аст, ки як зумра вожахои арабй бо тагйироти савтй ру ба ру мешаванд. Дар ин маврид чунин ходисахои фонетикй ба назар мерасанд: а) чойивазкунии овозхо: дуйно-дунё; кулф- куфл; б) бадалшавии хамсадохо: ахса-атса, а^'сун -афсун, айнос-ачнос, лиwос-либос, Fypwaт-Fypбaт, каwза-кабза, махрака-маърака, майлис-мачлис, нахд-накд, нухс-нукс, машрафа-машраба, каъм-кавм, нубат-навбат, исриф-исроф, пихил-бихил; в) кохиши овозхо: нал-наъл, дафа-дафъа, макру-макрух, лал-лаъл, мелок-меълок; г) афзоиши овозхо: китиф-китф, хетиёт-эхтиёт, атир- атр.

Гурухи сеюм маънои каблии худро кисман ё пурра аз даст дода, барои ифодаи мафхумхои дигар ба кор мераванд, яъне ба архаизмхои семантикй мансуб мешаванд: изолат (ташвиш, азоб, ранч), изолат (дафъ кардан, махв кардан); касофат (нахс, шум, бадбахт, бе пои кадам), касофат (чиркинй, нопокй, нахй,шумй); лал (навъи ангури сурхи донакалони махалй), лаъл (санги киматбахои сурхчаи дурахшон); лоло (хушру, зебо), лоло (дурахшон); мадор (кувват, дармон), мадор (маркази гардиши замин, асос,бунёд); мазок (масхара, тахкир), мазок(хазл, шухй, зарофат); муроат (риоя кардан, таклиф); талотуп (бетартибй), талотум (ба хамдигар задании мавчи дарё, туфон); сал(каме, андаке), сахл (осон); Fypwaт(тур-тур кардан, изхори норозигй кардан), гурбат (гарибй, мусофирй) ва г. Хрдисаи фавк далели он аст, ки унсурхои бегона пас аз ворид шуданашон ба лахчахои точикй дар як холат наистода, мудом дар тахаввуланд.

Гурухи чорум зимни хамнишинй бо калимахои точикй дар заминаи ташбеху монандкунй ба маънои нав сохиб мешаванд: адаwчу (чубдасти домуллои мактаби кухна), дуйно (чизи бисёр), калб (дузд), аламон (саросема коре кардан), давра (муайян кардани синну соли майит), даврон (зиндагии хуб ва бегам), киёна (киноя), манзил (кабристон), исроф (харчи бехуда), лахм (думба). Ин вожахо бештар вижагии услубй пайдо карда, гуянда онхоро бо максади нишон додани махорати сухангуй ва бо суханхои чолибу чозиб мот кардани хамсухбат ба кор мебарад.

Гурухи панчум асосхои калимасозро ташкил медихад. Иктибосоти арабй дар лахча ба конуну коидахои калимасозии забони точикй мутобик мешаванд: онхо пешванду пасванд кабул карда, калимахои муштак месозанд ва бо решахои точикй хамрох шуда, унсурхои мураккабу таркибиро

руйи юр меoрaнд: a) 6o пешванди бе-: бебисот (бечизyчoрa), бедимoF(xaфa ранчида), бекaфaн (мурдаи беcoхиб); 6) 6o пacвaндхoи-чa, -чй, -й, -aк, -ин, -мaнд: хяйочя (6orHa), Faйбaтчй(бaдгy), му^оботчй ^химата), кaззoвй (дуруггуй), лозимй (мач.: эзoр), рaисaк (тaмacxyр ниcбaт ба рoхбaр), нaмoзй (либocи пoк), Fa!aTO (ачиб), дaллoлй (миёнаравй), aйoлмaнд (терфарзанд), нуxсинй (кacaлй, нyкcдoр). Кaлимaхoи арабй ба шфати acocи кaлимcoз 6o вoжaхoи тoчикй якчoя oмaдa, диaлектизмхoи мураккаб coxтaaнд: Maхгawxoн // мaктawpaв (xoнaндaи мактаб), aрaкчин (каллапуши ca6y™ мaрдoнa). Boжaхoи арабй 6o ёвaрхoи тoчикй таркиб баста хамчун чузъи acocии феълхoи таркибии нoмй амал мекунанд: ялокя дoштaн (мyнocибaти мaхрaмoнa), хaйф шудaн (аз дacт рафтани чизе), соф кaрдaн (мурдан; мач.: caxf мoндa шудан), кaлaм кярдян (пoрa-пoрa кардани чизе), зарб xyрдaн (лат xyрдaн) ва aмcoли инх>.

Катори мyрoдифoти иcмрo вoбacтa ба мyнocибaтaшoн ба инcoн ва ашёву хoдиcaхo ба ду гурухи каюн тaкcим мекунем: 1) cинoнимхoе, ки мaфхyмхoи ба инcoн тааллук дoштaрo ифoдa мекунанд; 2) мyрoдифoте, ки бaрoи ифoдaи мaфхyмхoи Faйри иншн ба кoр мераванд. 1) Мyрoдифoте, ки ба инcoн тааллук дoрaнд. Аз руи фaрoгирии мавзуъ oнхoрo ба таври зайл тacниф менaмoем: а) cилcилaи мyрoдифoте, ки мафхуми xешy тaбoрирo ифoдa мекунанд: ярус - келън, якрябо - явлод - зурйот // зирийод (xешy тaбoр), яврят - яйол // ийол-зя'иф-зян (завча хaмcaр), волидя - очя (мoдaр), ворис -совдбдяряк - мътяко - мерoсxур (пуштупашх), ойиля - xoнaвoдa - яхли бяйт (зану фaрзaндoн), сойибя - бевя (бевазан, бешавхар) ва гайра; 6) катори мyрoдифoте, ки бaрoи нoмгyзoрии yзвхoи бадани инcoн ба юр мераванд: кяд - комят, ме'дя - шкямб (меъда), тявк - мянях, - килйяк ^of), х,ялк - гулун (гулу); в) мyрoдифoте, ки мафхуми шугл ва пешаи oдaмoнрo нишoн медиханд: нявкяр - xизмaтгoр, xoдим - чокяр (пешxизмaт), мяълим-устоз (oмyзгoр), тaбиб-дъxтър (дyxгyр), х,офиз//офиз-яртис (caрoяндa, oвoзxoн); г) мyрoдифoте, ки мафхуми мyнocибaти байни oдaмoнрo ифoдa кардаанд: ряфик-шярик (чура дуст, oшнo), х.яриф-рякиб, ноз-ишвя-кяряшмя ва гайра; г) мyрoдифoте, ки нoми амалхэи ба инcoн xocрo ифoдa мекунанд: рaкс-'усъл-aрFьшт (бoзй, рaкc), xaйрoт-нaзър-сaдaкa (бaxшиш), фятво-^ъкм (кaрoр), мъзд-ойлик (мaoш), кяйф-мяйишят ва гайра; д) мyрoдифoте, ки мафхуми абстракта ба инcoн xocрo дaлoлaт мекунанд: икбол-толи//толе'-сяодят (6axi), русум-кoйидa-тa'oмил//тa'oмъл (анъана урфу oдaт), xaвoс-xaвoтир (тяшвиш, бесярянчом), xoтир-xaйoл-фикр-oрзу-x,aвaс-гьмун (гyмoн, андеша), изо-хяйо (шарм) ва aмcoли ин^.

2) Мyрoдифoте, ки бaрoи ифoдaи мaфхyмхoи гайри инcoн ба к>р рафтаанд. Кaлимaхoи ин гyрyхрo аз руи мавзуъ ва мaънoяшoн ба тарики зайл тaкcимбaндй мекунем: а) Им^е, ки мафхуми мaкoнрo ифoдa мекунанд: дънйо//дуйно-'олям (чaхoн, гетй), бино-иморят, мaнзил-xунa, кявр-гур-търбят, xaйoт-тoмaркa-бoFчa, xaзинa-гaнчинa, 'ярш-фяляк, мaбрaз-x,aллoчo (хoчaтxoнa), мaркaд-мaзoр (гур) ва мoнaнди инх>.

Пушида нест, ки микдoри кaлимaхoи иcмй дар зaбoн ниcбaт ба дигар хиccaхoи нутк xеле афзалият дoрaд. Дар ин чoдa мyрoдифoти гурухи ж;м, ки 6o ширкати вoжaхoи арабй ба вучуд oмaдaaнд, иcтиcнo нест. Онх> фaрoгири мaвзyъхoи гyнoгyни хаёти oдaмoн мебoшaнд Кдгори мyрoдифхoи иcмрo вoбacтa ба мyнocибaтaшoн ба иншн ва ашёву хoдиcaхo ба ду гурухи кашэн тaкcим мекунем: 1) мyрoдифoте, ки мaфхyмхoи ба иншн тааллук дoштaрo ифoдa мекунанд; 2) мyрoдифoте, ки бaрoи ифoдaи мафхумхэи гайри инcoн ба кoр мераванд. 1) мyрoдифoте, ки ба иншн тааллук дoрaнд. Аз руи фaрoгирии мавзуъ oнхoрo ба таври зайл ташиф менaмoем: а) cилcилaи мyрoдифoте, ки мафхуми xешy тaбoрирo ифoдa мекунанд: ярус - келън, якрябо - явлод - зурйот // зирийод ^ешу тaбoр), яврят - яйол // ийол-зя'иф-зян (завча, хaмcaр), волидя - очя (мoдaр), ворис -со^ибдяряк - мътяко - мерoсxур (пyштyпaнoх), ойиля - xoнaвoдa - яхли бяйт (зану фaрзaндoн), сойибя - бевя (бевазан, бешавхар) ва гайра; 6) катори мyрoдифoте, ки бaрoи нoмгyзoрии yзвхoи бадани иншн ба кoр мераванд: кяд - комят, ме'дя - шкямб (меъда), тявк - мянях, - килйяк (чoF), х,ялк - гулун (гулу); в) калим^и cинoнимии жмие, ки мафхуми шугл ва пешаи oдaмoнрo нишoн медиханд: нявкяр - xизмaтгoр, xoдим - чокяр (пешxизмaт), мяълим-устоз ^музк^), тaбиб-дъxтър (дyxгyр), х,офиз//офиз-яртис (caрoяндa, oвoзxoн); г) мyрoдифoте, ки мафхуми мyнocибaти байни oдaмoнрo ифoдa кардаанд: ряфик-шярик (чура, дуст, oшнo), хяриф-рякиб, ноз-ишвя-кяряшмя ва гайра; г) мyрoдифoте, ки нoми aмaлхoи ба иншн xocрo ифoдa мекунанд: рaкс-'усъл-aрFьшт (бoзй, рaкc), xaйрoт-нaзър-сaдaкa (бaxшиш), фятво-^ъкм (кaрoр), мъзд-ойлик (мaoш), кяйф-мяйишят ва гайра; д) мyрoдифoте, ки мафхуми абстракта ба иншн xocрo дaлoлaт мекунанд: икбол-тoли//тoле'-сaoдaт (бaxт), русум-кoйидa-тa'oмил//тa'oмъл (анъана, урфу oдaт), xaвoс-xaвoтир (тяшвиш, бесярянчом), xoтир-xaйoл-фикр-oрзу-x,aвaс-гьмун (гyмoн, андеша), изо-хяйо (шарм) ва aмcoли ин^.

2) Мyрoдифoте, ки бaрoи ифoдaи мафхумхэи гайри инcoн ба кoр рафтаанд. Кaлимaхoи ин гyрyхрo аз руи мавзуъ ва мaънoяшoн ба тарики зайл тaкcимбaндй мекунем: а) Им^е, ки мафхуми мaкoнрo ифoдa мекунанд: дънйо//дуйно-'олям (чaхoн, гетй), бино-иморят, мятил^^, кявр-гур-

търбат, хайот-томарка-боFча, хазина-ганчина, 'арш-фалак, мабраз-халлочо (хочатхона), маркад-мазор (гур) ва монанди инхо.

б) Исмхое, ки мафхуми замонро далолат мекунанд: вахт (вакт)-зъмон (замон)-хин-гох//гах^от (вакт), давра-замона-ме'од-майор//ма'йор (вакт), събх-сахар (бомдод), зъхр-пешин (нисфирузй); в) Исмхое, ки барои ифодаи мафхуми чизу чора ба кор мераванд: мол-мълк (дорой, чизу чора), мол-хайвон, авзол//авзор (асбобу анчом)-коло (чихоз), бисот-колин-палос-гилем, айнос-солим (тухфа, мукофот ба голибони мусобика), маhр-калинг//бисот (чихози арус) ва хоказо; г) Исмхое, ки номи зебу зиннати занонро ифода мекунанд: халка // hалка // алка - гъшвор // гушвор, акик//Ьакик-дур(р)-марчон; г) Исмхое, ки мафхумхои диниро далолат мекунанд: нъмоз-'ибодат (тоату ибодат), фотийа (фотиха)-ду'о (дуо), чаннат-бихишт, кийомат-охират-хашър (растохез), закот-'ушр (андоз), ихлос-боварй-эмун (имон)-эхтикод (эътикод), казо-кадир -такдир, толи//толе'-кимат (сарнавишт) ва гайра; д) Исмхое, ки номи ходисахои табиатро мефахмонанд: хаво-осмун, hавл//авл-бух (буг), раъду барк-тъндър-чъроFак - момакилдурок, тамуз//тамус-гармо (гармии токатфарсо), шамол-бод; е) Исмхое, ки мафхумхои тиббй ва номи беморихоро мефахмонанд: чараб-хоръш, кътър-хоришак, върам//върамб-омос (варам), нъхс (нукс)-илат (иллат), очиз-кур (нобино), даба-чури-върам (омоси байни пойхо), саков//сакав-тутала (лакнатдор), сахат-солим (тандуруст), фълач-шал-паралич (фалачи дасту пой) ва гайра; ё) Исмхое, ки мафхуми либос ва матоъро ифода менамоянд: мато//мато'-газвор-материйал, мол-мато', либос-пъшок//пушок ва хоказо; ж) Исмхое, ки мафхумхои асотирй ва фавкуттабииро далолат менамоянд: иблис-шайтун//шайтон, ифрит-дев-чин, сеhр-чоду, бало-офат-зийун-чундор (мавчудоти ба чашм ноаён) ва монанди инхо; з) Исмхои маънй: hазл//азъл//азл-мазок (мазох), васваса-иFво, дайн-исбот (собит), диккат-э'тибор//эхтибор, ихтийор-майл (хохиш), кадър-кимат-овру (обруй), макр-хила, махсат-ният-каст (касд, хадаф), хотир-йод-хийол (хаёл), нанг-номус-ор (шараф) ва мисли инхо.

Кайд кардан чоиз аст, ки дар каторхои синонимй падидаи тахаввулоти калимахои арабй, муносибати онхо бо вожахои адабй ва лахчавии точикиасл ва унсурхои лугавии забонхои дигар инъикос ёфтааст.

б) Муродифоти сифат. Ашё, чй кадаре, ки зиёд бошад, аломату хусусиятхои он хамон кадар меафзояд. Махз аломату чигунагй барои фарк кунонидани ашё аз предмети дигар хизмат мекунад. Теъдоди калимахои арабии сифатй, ки дар шеваи чанубй бо вожахои дигар силсилаи муродифотй баркарор кардааст, нисбат ба исмхо камтар бошад хам, дар киёс бо дигар хиссахои нутк зиёдтаранд. Онхо дар робита бо муносибаташон ба ашё ба ду гурух чудо мешаванд: 1) Сифатхое, ки хоси инсонанд. Дар силсилахои муродифотии ин гурух хислат, хусусиятхои ботинии одамон, аломату чигунагй, намуди зохирии одамон инъикос ёфтааст; а) муродифоти сифат, ки хислати одамонро ифода мекунад: аблах-ахмак-гул-нодун (гаранг, кундфахм), зу'м-йарав-йалава-гарданшах (нофармон), ал//ахл-ковил//кобил-гапдъро, ахс-нахс-йаграв (гарданшах), бахил-хасус-мумсък-кънъск-зихна (чашмгурусна), кобил-чаккон, дун-хасис-нокас, мъчмал-мъFамбир-танбал-гаранг (сусткор) ва гайра; б) Муродифоти сифат, ки дарачаи ичтимой, аломатхои физиологй ва синнусолии одамонро нишон медиханд: дак-фартут (пири барчомонда), фълач-шал-паралич (фалач), кофир-гунаhкор-бедин (гайридин), солим-сихат, дайус-нобакор, корун-бой (бадавлат, сарватманд), факир- мъскин-бечора-кашшок (камбагал), чалав-фохиша, азим-лъмб-калун (бузург), саFера-йатим, шай-сахат-саломат (тандуруст), сойиба- бевазан-мъчаррад, далла-мунофик-Fайбатчй-хаваркаш ва гайра. 2) Муродифоти сифат, ки ба ашёхои гуногун мансубанд: афлос//ифлос-чиркин, кахт//карт//каат-камчин (ноёб), махкам-пушида-баста, рост-туFрй, салот-вайрон-хароб (валангор), серун-салкин, съкут- хомуш-ором, тойир (тохир)-пок-покиза-халол-тоза, харъм-макру//макрух-нопок-касиф (мурдор), чавс (чафс)-зич (анбух), чазир-хароб-вейрун (вайрон) ва гайра.

в) Муродифоти феъл. Дар гурухи лахчахои чанубй синонимхои феъл назар ба синонимхои исму сифат аз лихози микдор зиёд нестанд ва аз чихати сохт ду хел мешаванд: 1) Муродифоти феълхои сода ва 2) Муродифоти феълхои таркибй. Феълхо хамчун вохиди чудогонаи лексикй ба маънои мустакил ва тобишхои гуногун маъной меоянд. Аз ин ру, хангоми баёни фикр барои ифодаи максад муродифхои феълхои таркибй накши халкунанда мебозанд. Дар лахчахои забони точикй муродифоти феълхои таркибй нисбат ба феълхои сода зиёдтаранд. Феъли лоф задан дар аксари мавридхо дар шакли лофу коф задан низ дар истеъмол аст. Ин таркиби феълй хам нисбат ба шахсе гуфта мешавад, ки гуянда нисбат ба у муносибати дуруштро раво мебинад: Ай бисёр лоф задант да(р) кучайу туй Маумуди лоф ном карден (Б.).

Таркиби феълии зийон доштан ин феъл арабй нест, балки худи калимаи зарар арабист ба маънои зарар, осеб меоянд: зийон//зийун 1.Зиён, зарар, осеб; зиён доштан зиён (зарар) доштан: барой дъл зийун доштаст сакич (Кд.); зийон шидан зарар (осеб, зийон) расидан; харочот шудан: сево пусан, бисйор зийони зур меша-да (Хов.); 2.(Дч.) мац. касалии рухй (асабй), касалии саръ: сири дъл-т-а бъгу, зийун-да фойда дора; зийон гирифтан ба касалии саръ гирифтор шудан. Бо калимаи

мураккаб: зийонвара//зийунвара зиёндор, девонаавзоъ, каси ба бемории саръ (рухй) гирифтор шуда; он кй ба касалии рухй (саръ, масруъ) гирифтор аст: ихо хама-ш зийонвара-йан (Кд.); арус зийонвара мешава, мъло-да чълйосун менан (Вд.);

Феъли таркибии зийорат кардан ба маънои зиёрат, вохурдй аст: ота-въ бача ба йагдигар зийорат кадан (Куг). Бо калимаи мураккаб: зийоратаки зиёраткунанда шахсе, ки барои зиёрати махали табаррук ё чойи мукаддас (аз кабили Байтулмукаддас, Макка, Мадина ва f.) меравад: хар руз панч шаш зийоратаки мераван (Лан.); зийоратакийо Хазрати Сълтун меран (Хов.).

Феъли таркибии зънък/зунук гирифтан овоз, садо; зънък гирифтан хомуш шудан, овоз (садо) набаровардан; лол шудан, гап зада натавонистан: ай тарс зънък-ъм гирифтаст (Сд.); хамика ки файрод-ъш мекънъм, зънък-ъш гирифтаги, чавов намета (Хов.); е, зънък-т-а бъги (Кан.);

Таркиби феълии зълм//зълъм дидан зулм, ситам, чабр, озор; зълъм дидан ситам, чабр дидан: съпор-а хуч карда наметунъм, зълм дидам; зълъм каан зулм (ситам) кардан: халк-а бисйор зълъм мекааст Мири Инок (фолк.).

Феъли таркибии идат//£идат доштан муддати муайян, ки дар ин давра зани талокшуда хукуки шавхар кардан надорад (дар хурофот): ман ду мох-у дах руз идат доръм (Крз.).

Феъли таркибии инти^о кардан ба маънои Fайрат кардан меояд: Камаров хъшмева-йай, пебол мекъна, интихр мекъна, тушкай арасот мегира.

Муродифхои зарф дар шеваи чанубй бештар зимни ифодаи мафхумхои тарзи амал, микдору дарача макон ва замон ба кор рафтаанд. Чунончи: а) тарзи амал: чакун-зъд-тез, мъхайар-х,айрун-хдросон, хуфйа-махфй (пинхонй), чалд//чалт-фавран (очилан, таъчилан) ва Fайра; б) микдору дарача: зийот//зийод-фъраймон (фаровон), сал(сахл)-андак-камтар, бутън-тамоман-пурра, 'арасот-мах,шар-бисёр-мул ва хоказо; в) замон: мъдом//мъдъм-доим-х,амеша, х,озир-х,олй, събх,-саhар-кали саИар ва Fайра; г) макон: акиб//акив-кафо-пас-пъшт-дум-дъмбол, охир-анчом-таг//та^-пойин-пойин // пойун ва хоказо.

Аз тавсифи мухтасари синонимхои зарф маълум мешавад, ки ин гурухи вожахо бо вучуди кам будани теъдодашон барои амик нишон додани аломати аломат, аломати амал ва холату вазъият дар нутки лахчавй истифода шудаанд. Муродифот ифодакунандаи як мафхум, як предмет буда, бо вучуди монандй ва умумияти маънй бо тобишхои гуногуни маъноию услубй аз якдигар фарк мекунанд.

Хамин тарик, муродифоти арабии дар гуйишхои чанубй мавчудбуда барои таъсирбахш гардонидани гуфтор ва чолиби диккат сохтани мазмуну мундаричаи он мавриди истифода карор гирифтаанд.

Ихтисора^о:

Ан. -Анчироб Лш. -Лангари Шох

Вк. -вахиёй-каротегинй Пп. -Почеи Поён Дб.-ДанFараи боло Кк.-Кулкулй Дч-Даштичум Хум.-Хумдон

Ёз.-Ёзганд Шв.-Шашволон

Лан.-Лангар Нр.-Наврухо

Куш.-КушаFба Куг-Куглик

Ках-Кахдара Ош.-Оби Ширин

Мс. -МарFЗори Сир Мум. -Муминобод АДАБИЁТ

1. Мачидов Х. Забони адабии хозираи точик. ЛуFатшиносй. // Х. Мачидов. - Душанбе, 2007. - 345 с.

2. Махмудов М.,Ч,ураев F. ЛуFати шевахои забони точикй. Лахчахои чанубй. Ч..1. / М.Махмудов, F.Ч,ураев. -Душанбе: Дониш. 1997. - 380 с.

3. Махмудов М., Чураев F., Бердиев Б., Фарханги гуишхои чанубии забони точикй. / М. Махмудов ва диг - Душанбе: Пайванд, 2014. - 942 с.

4. Расторгуева В.С. Опыт сравнительного изучения таджикских говоров. /В.С. Расторгуева. - М., 1964.- С. 143-168.

5. Сулаймонов И.О. Лексика говора горного Гиссара. //Автореф...дисс.. на соискание ученой степени кандидата филологических наук/ И.О. Сулаймонов.-Душанбе,

6. 2019.- С. 24.

7. Фарханги забони точикй, Ч..2. - М. 1969. - 952 с.

8. Шеваи чанубии забони точикй. Ч..4.- Душанбе: Дониш, 1984.- C. 218 - 245.

9. Шеваи чанубии забони точикй. Ч..1. - Душанбе, Дониш, 1980. - 420 с.

УПОТРЕБЛЕНИЕ АРАБСКИХ СИНОНИМОВ В ЮЖНОМ ГОВОРЕ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА

В настоящей статье рассматривается проблема примениния арабских синонимов в южным диалектах таджикского языка, которых повтор подразделяет на определенные семантические

группы. К первой группе относятся такие слова, как варам, даллол, зик, зот, ибо, имо, ирсол, исроф, шива, шитицо, мазор, мамот, машц маъцул, цасам, цасд, цассоб и. т.д. Многочисленные слова второй группы, которые имеют специфические орфоэпические свойства, требующие от говорящего особенные артикуляционные навыки. Однако, эти слова адаптированы к местному диалектному произношению, поэтому их фонетическая структура подвергается изменению по следующим признаком: а) метатеза: дуйно-дунё; цулф- цуфл; б) ассимиляция: ахса-атса; awcyн-афсун, айнос-ацнос, лин>ос-либос, sypwaт-sypбaт, цжза-цабза;Третья группа лексемчастично или поностью изменяет свое первоначальные значение и применяется для обозначения других понятий: изолат (озабоченность, мучение) изолат (уничтожать, стерать) касофат(зловещий, злоечатный, злополучный) касофат (нечисьта, грязь, подлость, злой рок), лал (сорт крупносортного красноговинаграда), лаъл (благородныйшпинель), лоло (красивый прекрасный), лоло (яркий). Пятая группа лексем составляет основу словообразования. Арабские заимствования в диалектах адаптируются к правилам словообразования таджикского языка. Статья изложена на материале «Словарь южного говора таджикского языка».

Ключевые слова: морфология, лексика, содержание, структура, преффикс, суффикс, таджикский язык, анализ, говор, диалект, южный диалект.

THE USAGE OF ARABIC SYNONYMS IN THE SOUTHERN DIALECT OF TAJIK LANGUAGE

This article deals with the problem of applying Arabic synonyms in the southern dialects of Tajik language, which were divided into certain semantic groups by the repetitions. The first group of includes such words as varam, dallol, ZIK, Zot, IBO, IMO, irsol, isrof Shiva, shitio, Mazor, mamot, mash, mA'ul, nasam, NASD, nasob, etc. There are also numerous words of the second group, which have specific orthopedic properties that require special articulation skills from the speakers. However, these words are adapted to the local dialect pronunciation, so their phonetic structure is subject to change by the following signs: a) metathesis: Duino-dune; kulf - kufl; b) assimilation: Ahsa-Atsa; awcyn-afsun, Aims-ammos, liwos-libos, gypwaat-gurbat, qawza-kabza; the third groups of lexemes partially or completely change their original meaning and are used to denote other concepts: isolate (concern, torment) isolate (destroy, erase) kasofat (sinister, malicious, ill-fated) kasofat (nechista, dirt, meanness, evil fate), Lal (sort of large-grade krasnogovinagrada), Lael (noble Pinel), Lolo (beautiful), Lolo (bright). The fifth groups of lexemes is the basis of word formation. Arabic borrowing words in dialects are adapted to the rules of word formation of Tajik language. This article is based on the material "Dictionary of the southern dialect of Tajik language».

Keywords: morphology, vocabulary, content, structure, prefix, suffix, Tajik language, analysis, idiom, dialect, southern dialect.

Сведения об авторе:

Раджабов Абубакр Ашурович - соискатель кафедры теория и практики языкознании Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни, тел: (+992) 989106837.

About the author:

Rajabov Abubakr Ashurovich - resarchers of the Department of theory and practice of linguistics of Tajik State Pedagogical Universite named after S. Aini, tel: (+992) 989106837.

ТАШАККУЛ ВА ТАХДВВУЛИ ОМУЗИШИ ИСТИЛО^ ВА ИСТИЛОХШИНОСЙ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ Х,ОЗИРАИ ТОЧДК

Сафаров А.Ш.

Донишгоци давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Масъалаи истилох ва истилохшиносй яке аз вазифахои мубрами забоншиносй буда, дар таркиби назарияи забоншиносии умумй мавриди мухокимаю тахкик карор мегирад. Масъалахои марбут ба маънои забоншиносии «истилох» ва «истилохшиносй» дар забоншиносии мукоисавй дертар дар охири асри Х1Х ибтидои асри ХХ пайдо шуд. Мафхуми «истилох» дар илм асосан дар аввалхои асри ХХ ба вучуд омадааст. Аввалин тавзехи калимаи «истилох» дар «Энциклопедический словарь» Ф.А. Брокгауза ва И.А. Ефрона зикр шудааст[5, с.75].

Забоншиносоне, ки ба тахкики илмй дар он вакт машгул буданд, ба тахкики хусусиятхои кисмати он махдуд шуданд.Корхои илмй бахшида баомузиши махсуси истилохот то огози асри ХХ амалан ба назар намерасад.

Аммо тахкикоти олимони хорича, ки то замони имруз анчом ёфтааст, бештар ба масъалаи истилох ва истилохотшиносй, истилохоти алохида ва системаи истилохот ё стандартикунонии истилохоти алохида дахл дорад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.