Научная статья на тему 'УНДАЛМАЛИ ГАПЛАРДА ИФОДАЛАНГАН АКСИОЛОГИК МОДАЛЛИКНИНГ ПРАГМАТИК ВА СЕМАНТИК ВАЗИФАСИ'

УНДАЛМАЛИ ГАПЛАРДА ИФОДАЛАНГАН АКСИОЛОГИК МОДАЛЛИКНИНГ ПРАГМАТИК ВА СЕМАНТИК ВАЗИФАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

250
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
прагматика / модаллик категорияси / аксиологик модаллик / аксиологик баҳо / семантик маъно / коммуникатив мақсад / ундалма / ижобий баҳо / салбий баҳо / киноя. / pragmatics / modality category / axiological modality / axioligical evaluation / semantic meaning / communicative purpose / motivation / positive evaluation / negative evaluation / irony

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дилноза Бахтиёровна Бойматова

Мақолада замонавий тилшуносликда ўрганиб келинаётган аксиологик модаллик ва унинг ундалмали гапларда ифодаланиши, прагматик ва семантик вазифалари ёритилган. Шунингдек, ундалма иштирокидаги гапларнинг баҳо ва семантик маъно акс этган жиҳатлари, ундалманинг коммуникатив мақсадни ифода этишда сўзловчининг мурожаати шаклида юзага чиқиши ҳамда “қадрият” семасига эга ундалмаларнинг мулоқот муҳитида турли коммуникатив мақсадларни кўзлайдиган прагматик мўлжалларни режалаштириш учун асос бўлиши бадиий асарлардан олинган мисоллар ёрдамида тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PRAGMATIC AND SEMANTIC FUNCTION OF AXIOLOGICAL MODALITY EXPRESSED IN INTERJECTIONAL SENTENCES

The article describes the axiological modality studied in modern linguistics and its expression in interjectional sentences, pragmatic and semantic functions. The fact that interjections with the semantics of “value” are the basis for the planning of pragmatic goals for various communicative purposes in a communicative environment its expressed through examples from the literary work.

Текст научной работы на тему «УНДАЛМАЛИ ГАПЛАРДА ИФОДАЛАНГАН АКСИОЛОГИК МОДАЛЛИКНИНГ ПРАГМАТИК ВА СЕМАНТИК ВАЗИФАСИ»

УНДАЛМАЛИ ГАПЛАРДА ИФОДАЛАНГАН АКСИОЛОГИК

МОДАЛЛИКНИНГ ПРАГМАТИК ВА СЕМАНТИК ВАЗИФАСИ

Дилноза Бахтиёровна Бойматова

Жиззах давлат педагогика институти укитувчиси dilnoza.boymatova81@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Маколада замонавий тилшуносликда урганиб келинаётган аксиологик модаллик ва унинг ундалмали гапларда ифодаланиши, прагматик ва семантик вазифалари ёритилган. Шунингдек, ундалма иштирокидаги гапларнинг бахо ва семантик маъно акс этган жихатлари, ундалманинг коммуникатив максадни ифода этишда сузловчининг мурожаати шаклида юзага чикиши хамда "кадрият" семасига эга ундалмаларнинг мулокот мухитида турли коммуникатив максадларни кузлайдиган прагматик мулжалларни режалаштириш учун асос булиши бадиий асарлардан олинган мисоллар ёрдамида тадкик этилган.

Калит сузлар: прагматика, модаллик категорияси, аксиологик модаллик, аксиологик бахо, семантик маъно, коммуникатив максад, ундалма, ижобий бахо, салбий бахо, киноя.

THE PRAGMATIC AND SEMANTIC FUNCTION OF AXIOLOGICAL

MODALITY EXPRESSED IN INTERJECTIONAL SENTENCES

Dilnoza Bakhtiyarovna Boymatova

Teacher of Jizzakh State Pedagogical Institute dilnoza.boymatova81@gmail.com

ABSTRACT

The article describes the axiological modality studied in modern linguistics and its expression in interjectional sentences, pragmatic and semantic functions. The fact that interjections with the semantics of "value" are the basis for the planning of pragmatic goals for various communicative purposes in a communicative environment its expressed through examples from the literary work.

Keywords: pragmatics, modality category, axiological modality, axioligical evaluation, semantic meaning, communicative purpose, motivation, positive evaluation, negative evaluation, irony.

КИРИШ

Модаллик категорияси тилшуносликнинг доимий равишда урганиб келинаётган ходисалардан биридир. Ушбу ходиса шу пайтгача тил тизимининг синтактик сатхига хос категория сифатида каралган булса, хозирда эса матн таркибидагина шаклланиб, ойдинлашадиган когнитив-дискурсив ходиса сифатида урганилиб келинмокда. Модалликнинг ифода имкониятлари жуда кенг, сабаби бу ходиса тилнинг барча сатхларида- фонетик, лексик, морфологик, синтактик сатхларида, шунингдек, матннинг хар кандай турида узини намоён этади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Инсонлар уртасидаги коммуникатив алокани таъминлайдиган бирлик нутк эканлиги маълум ходисадир. Шу жараённинг, яъни коммуникация учун ярокли, прагматик жихатдан ихчам хамда мазмунли матннинг яратилишида модаллик категориясининг ролини алохида таъкидлаш зарур. Тилшуносликда бу тушунчани ойдинлаштирувчи турли хил карашлар мавжуд. В.В.Виноградов ва унинг издошлари модалликка "гап мазмунига сузловчининг хиссий муносабати" [3, 259] деб таъриф беради. Н.Махмудов ва А. Нурмоновлар сузловчи маълум объектив мазмун, вокелик хакида ахборот бериш давомида шу вокеликка узининг шахсий муносабатини (тасдиклаш, тахмин, ишонч ва бошкалар ) хам ифодалаш мумкинлигини, ана шу муносабат модал муносабат саналишини таъкидлаганлар [4,60]. Проф. Б.Уринбоев эса модалликни гапнинг асосий бирлиги, гап семантикасининг энг мухим компоненти эканлигини айтиб, объектив ва субъектив турлари борлигини эътироф этади [9,122]. Бундан ташкари модаллик тадкикотчиси Ю. Мирзаахмедова "модаллик нуткда вокеланаётган фикрга сузловчининг мойиллик даражаси, майли кандай эканлигини курсатади", деб таъкидлайди [5, 71].

Модаллик прагматиканинг асосий ва кенг урганилаётган категорияларидан саналади. Модалликнинг турли бахо ифодаловчи семалари ва уни ифодаловчи воситалар тадкикига баFишланган илмий карашлар мавжуд, лекин шу кунга кадар субъектив модалликнинг тури булган аксиологик модалликнинг синтактик сатх бирликлари оркали, хусусан, ундалма катнашган гапларда ифодаланиши монографик планда урганилган эмас.

Узбек тилшунослигида ундалма хакидаги илк маълумотларни Фитратнинг "Нахв" асарида учратиш мумкин [8,32]. Шунингдек, А. Гуломов, М.

Аскарова, F. Абдурахмонов, А. Сайфуллаев, Н. Махмудов, А.Нурмоновлар хам ундалма хакида узига хос карашларни илгари сурадилар. Узбек тилшунослигида

формал-функционал йуналиш устида иш олиб бораётган олимлар ундалмага "у мантикан суз кенгайтирувчиси макомида булиб, кесимлик категорияси таркибидаги шахс-сон, модаллик маъноларини муайянлаштирувчи булакдир "[10,72-91]деб таъриф берилади. Хусусийликдан умумийлик томон боришни афзал билган Н. Ахмедова эса ундалманинг мазмун куламини кенгайтирган холда "мурожаат бирлиги" терминини куллашни маъкул куради ва буни узининг тадкикотларида ёритиб беради. [6,85-88]. Юкоридаги ундалма хакидаги фикрлардан озикланган холда улар иштирокидаги гапларда англашиланаётган аксиологик модаллик, муносабат, бахо, семантик маъно акс этган жихатларни тадкик этишни максад килиб куйдик.

С. Боймирзаева фикрича, матн модаллик майдони вокеликка ва маълум килинаётган ахборотга булган субъектив муносабатларнинг купкатламли тузилишидан таркиб топади. Бу катламлар, уз навбатида, семантик категорияларни хосил килиб, мулокот мухитида турли коммуникатив максадларни кузлайдиган прагматик мулжалларни режалаштириш учун асос булади [2,15]. Бу коммуникатив максадлар ундалма табиатига боFлик холда сузловчининг мурожаати шаклида юзага чикади: -Амирзодам, сиз Хиротнинг юксак санъатию ажойиб истеъдодларига уавасингиз келиб сузладингиз (П. Кодиров "Юлдузли тунлар").

Инсоннинг объектив олам билан боFликлиги унга нисбатан маълум бир муносабатнинг юзага келиши учун замин тайёрлайди, ташки таъсирлар туфайли юзага келган рухий кечинмалар, хис-туЙFуларни ифодалаш, муносабат билдириш, яъни бахолаш зарурати нутк жараёнида тилда мавжуд бирликлардан кераклисини танлаб олиб куллашни таказо килади. Бу бирликларнинг кулланилиши турли хил эмоцияни юзага чикарадики, баъзида бу вазият билан боFланган булади. Е.М.Вольф бежиз эмоционал нуткий бирликларнинг икки хил интенцияга (максадга) эга булишини айтиб утмаган. Биринчи турида тингловчида маълум бир хис-туЙFу туFдириш максади кузланса, иккинчисида эса сузловчи уз хиссиётларини маълум килишга харакат килади [7, 184]. Бирок хар иккала максадни ажратиб олиш мушкул, сабаби хар иккала холатда хам бир хил коммуникатив вазифа бажарилади ва натижа хам бир хилдир. Чунки сузловчининг баён этаётган нутк вазиятида эмоция мавжуд булади ва унинг кабул килиниши тингловчининг хис-туЙFуларига хам уз таъсирини утказади :

-Мавлоно, биз сизни Хиротдан чорлаб келтирганда янги цасрлар, чорбозлар цурдириш умидида эдик. Аммо оламга машуур цадимий обидаларимизнинг бу ауволини куриб, узингиз %ам таассуф этсангиз керак.

-Хазратим, Улугбек мирзонинг оламда ягона расадхонаси уам мана шу Чиннихона каби ташландиц ауволдадир, - деди мавлоно Фазлиддин (П. Кодиров "Юлдузли тунлар ").

НАТИЖАЛАР

Тил бирликларини максадга мувофик равишда куллаш бахо бериш жарёнини осонлаштиради ва бахони акс эттирувчи лексемаларнинг олдинги уринга чикишига ёрдам беради. Бизга маълумки, ундалмалар гапни шаклан ва мазмунан мураккаблаштирувчи воситалардан булиб, аппелятив вазифадан ташкари эстетик, поэтик ва прагматик вазифаларни хам бажаради. Негаки, ундалмалар "объектга нисбатан субъектив бахолашни ифодалайди" [11,34]. Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб, яъни аксиологик модалликни ифода этувчи восита сифатида ундалмани семантик хусусиятга эгалиги ва прагматик вазифани бажариши нуктайи назардан 2 гурухга булишни лозим топдик:

1.Ижобий бахога эга ундалмалар

2.Салбий бахога эга ундалмалар.

Ижобий мазмуний бахога эга ундалмалар яна ички гурухларга булинади. Уз-узидан аъёнки, бунда ижобий мазмундаги бахо англатувчи лексемалар фаол ишлатилади.

1.Мактов мазмунида келган ундалмалар том маънода ижобий рухда булиб, тингловчининг хатти-харакатидан сузловчи мамнун эканлигини билдиради. Бундай нуткий актларда "баракалла", "койил", "яшавор", "балли", "рахмат" каби ундов сузлари фаол ишлатилади: - Рахмат, узлим, рахмат. Сени туццан онангга вауцутган устозинггарахмат! (А. Кодирий "Меуробдан чаён").

2.Илтимос мазмунидаги ундалмаларда мулокот максади очикрок ва бироз ялинганнамо тарзда кечади : -Хазратим, мендан хатоликутган булса авф этинг! (П. Кодиров "Юлдузли тунлар").

3.Миннатдорлик мазмунидаги ундалмали гапларда сузловчи тингловчига мурожаат килишда узининг хиссиётини хам билдиради. Инсондаги хиссиёт вокеликка бахо бериш вазифаси ва кобилиятининг уЙFун холда шаклланиши оркали юзага чикади: :-Амирзодам, мен бир навкарингиз булсам уам сизга тугушцонимдекмеур цуйганмен (П. Кодиров "Юлдузли тунлар").

4. Эркалаш мазмунидаги ундалмали гапларда аксиологик бахо асосан, субъектив бахо ифодаловчи -жон, -гина (-цина, -гина) каби кушимчаларни кушиш билан хосил булади хамда нотаниш шахсга нисбатан кулланилганда "узига якин олишлик" маъноси ифодаланади : Хурсандман, болажон, ёзганларингиздан хурсандман (У.Хошимов "Дафтар уошиясидаги битиклар").

5. Бирон бир фаолиятни мамнун булиб, уз истаги билан бажариш семасини англатган ундалмалар купрок гап охирида келиб,мавкейи жихатдан юкори турувчи шахсга мурожаат шаклида ифодаланади: -Бош устига, уазратим (П. Кодиров "Юлдузли тунлар").

МУХОКАМА

Салбий мазмуний бахога эга ундалмалар хам узида субъектнинг маълум муносабатини ифодалайди. Факат бу муносабатда ижобий ёки нейтрал муносабатдан фаркли равишда салбий бахога эга лексемаларнинг фаол ишлатилиши билан характерланади:

1.Танбех мазмунидаги ундалмаларнинг акс этишида сузловчи ва тингловчининг якинлиги, рухий холати, ёши ва дунёкараши билан боFлик жихатлар мухим урин тутади. Бу тарздаги бахо муносабати асосан, ёши, мансаби, лавозими жихатидан катта шахслар томонидан берилиши билан характерланади: ... Хасанали Отабекни ечинтирар экан, ризосиз оуангда деди:

-Углим, сизга шу шайтоний ишнинг нима зарурати бор! (А. Кодирий "Уткан кунлар"). Ушбу матнда танбех берувчи субъект (Хдсанали)нинг объект (Отабек)га нисбатан устунлиги факат ёшининг улуFлигида булиб, ижтимоий келиб чикиши жихатидан эса бунинг аксидир. Шундай булса хам, Хдсанали боласи каторида булган Отабекка вазият билан боFлик холда танбех беради. Субъект томонидан берилган "енгилгина" танбех замирида каЙFуриш, мехрибончилик мазмуни акс этмокда. Зеро, танбех акти эксплицит жихатдан салбий булса хам, аммо имплицит жихатдан ижобий мазмунни вокелантириш учун хизмат килади.

2.Киноя маъносини акс эттирувчи ундалмалар деярли тулотича салбий маъно устига курилгандир. Негаки киноянинг ижобий мазмунда ифодаланиши мулокот жараёнида кам кузатилади: Азизим, цурцманг, комиссияни узлари тинчитадилар. Сиз жизига тегмасангиз, албатта... (З. Куролбой цизи "Ёвузлик фариштаси "). Юкоридаги матнда киноя мазмуни тулотича салбий рухда булиб, коммуникантлар уртасида лисоний ассимметрия борлигидан далолат беради. Айрим ижобий мазмундаги ундалмалар сузловчининг тингловчига муносабати талабидан салбий маънода ишлатилиши хам мумкин. Бунда хам купрок киноя мазмуни англашилади:

- Мулла Омонбой, шауардаги цушни-цулончи, сайис, мирохур, бою боёнлар, ошна-озайниларингизга хат-патингиз йуцми (F. Гулом "Шум бола"). Сузловчининг тингловчига нисбатан кандай муносабатда булиши факат сузловчига боFлик булиб колмасдан, тингловчига хам боFликдир. Негаки

тингловчи, яъни адресат томонидан содир этилган хар кандай хатти -харакат (нуткий, ишоравий, жисмоний) сузловчининг рухиятига таъсир килади. Шу аснода унга нисбатан ижобий ёки салбий рухдаги муносабат хосил булади ва бевосита нуткий мулокотда юзага чикади. Fазаб ва нафрат семасига эга лексемаларнинг ишлатилиши адресат (тингловчи)нинг ноодатий харакат содир этганлигини билдиради ва шунга мос равишда "жавоб олади": Хожи воцеани табибдан эшиткан, шунинг учун уозирги фожиаъ саунасидан ажабланиб турмади:

-Чиц, Зайнаб, чиц!- деди ул уам,-лаънат сендек хотинга! (А. Кодирий "Уткан кунлар").

4.Дук-пуписа мазмунидаги ундалмали гапларда субъектнинг бахоси салбий прагматик семали лексемалардан фойдаланиш оркали амалга ошади: -Вой аблау-ей, поччангнинг цумрисини нима цилдинг? (F. Fулом "Шум бола").

5.Менсимаслик ва хакорат мазмунидаги мурожаат бирликлари ёши, лавозими, мансаби, ижтимоий жихатдан юкори турувчи шахслар томонидан кулланилиши билан характерланади: - Сен бизга хиянат цилдинг, ит увли!... -Сенинг цизан ишинг пусулмончилицда борми, итувли?(А. Кодирий"Меуробдан чаён ").

Матндаги ит увли салбий буёкдор мазмундаги ундалма булиб, диалектизм хисобланади. Бу бирикма (итувли//ит уFли) инсонга нисбатан айтилганда тулик хакорат мазмунини англатади ва сузловчининг тингловчига нисбатан муносабати ута даражада салбий эканлиги маълум булади.

Ижобий ёки салбий маънодан ташкари ундалмалар замирида тагмаъно хам акс этади. Тагмаъно куринишида келган ундалмали гаплар урни билан ижобий ёки салбий маъно англатади. Бу сузловчининг кайфияти ва тингловчининг уни кай холда тушуниши билан боFлик:

-Мен хуфтанга чицмайман, Раъно.

Раъно ярим йулда тухтаб, кулимсираган уолда Анварга царади:

- Чицарман (А. Кодирий "Меуробдан чаён ").

Келтирилган матнда сузловчининг максади тингловчини вазиятдан фойдаланиб, уз ёнига чорлаш ва хамсухбат булишга ундашдир. Тагмаънонинг ижобийлигини иккинчи коммуникантнинг "кулимсираши" ва биргина "чикарман" лексемасидан билиб олишимиз мумкин. М.Хдкимовнинг кайд этишича, тагмаъно тушунчаси семиологик ходиса хисобланиб, у матннинг ички семантик структурасида иштирок этади. Сузлашувчиларнинг объектив олам хусусидаги тасаввурлари ва узаро муносабатлари яширин мазмуннинг тагмаъно

куринишларида уз ифодасини топади. Тагмаъно матннинг семантик таркибий кисмларидан бири саналиб, у нутк вазияти билан узвий боFланади [12, 77].

Ундалмали гаплар асосан, нуткий мулокот жараёнида фаол кулланилиши унинг прагматик вазифаларидан бири саналади. Бунда бахо англатувчи лексемалар субъектнинг дунёкараши доирасида ишлатилади ва "бахо мезони х,ар бир коммуникант учун турлича булади [1,19].

ХУЛОСА

Юкоридагилардан куриниб турибдики, ундалмаларнинг ижобий ёки салбий маъно англатиши, авваламбор, адресантнинг эмоцияси билан боFлик. Инсонлар хаётида эмоционал-хиссий турли-туманлик мавжуд экан, буларнинг барчаси нуткда уз ифодасини топади. Нуткда акс этаётган эмоционал бирликлар бахолаш фаолияти оркали хам ифодаланади. Бахолаш сузларининг мазмун хусусияти ва сузловчининг психологик узига хослиги аксиологик модал маъноларнинг мураккаблигидан ва семантик ифодага эга эканидан далолат беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Алпанова Ш. Нуткий фаолият жараёнидаги рухий холатларнинг узбек тилининг турли сатх бирликлари воситасида акс этиши. Филол.фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) дисс... автореф.-ФарFона, 2018.- 51 б.

2. Боймирзаева С. Матн модаллиги.- Тошкент: Фан, 2010.- 150 б.

3. Виноградов В.В. Основные вопросы синтаксиса предложения// Избранные труды, Исследования по русской грамматике,-М., 1975, С.259.

4. Махмудов Н., Нурмонов А. Узбек тилининг назарий грамматикаси (Синтаксис). Тошкент: Укитувчи, 1995.- 230 б.

5. Мирзаахмедова Ю. Модаллик категорияси хакида мулохазалар// Узбек тили ва адабиёти, 2006, № 6. -71-75 б.

6. Rasulov R. (2020). Word Valence and Syntactic Relationship. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 295-300.

7. Rasulov R. (2020). Agency Valency of Voice Forms of the State Verbs (On the Material of the Uzbek Language). International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 7(7), 308-317.

8. Rasulov R. (2020). Kelajak - til sohiblariniki. Til va adabiyot ta 'limi, 7(7), 63-64.

9. Ботирова Ш. И. (2020). Об обучении студентов филологии основам анализа и литературным терминам. Преподавание языка и литературы, 7(7), 82-83.

10. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 1620.

11. Botirova S. I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 1(5), 110-113.

12. Ш. Сафаров. (2008). Прагмалингвистика.Тошкент: УзМЭ. 255 б.

13. Фитрат А. (1930). Узбек тили коидалари т^рисида бир тажриба. Иккинчи китоб. Нах,в. 4-босма. Уздавнашр. Самарканд-Тошкент, 32- б.

14. Уринбоев Б. (2005). Синтактик муносабатлар. Самарканд. 144 б.

15. Курбонова М., Сайфуллаева Р., Бокиева Г., Менглиев Б. (2004). Узбек тилининг структурал синтаксиси (Укув кулланмаси). Тошкент, 144 б.

16. Козокова Н. (2018). Мурожаат бирликларининг функционал-прагматик хусусиятлари. Тил ва адабиёт таълими, №6. 34-б.

17. Хдкимов М. (2013). Узбек прагмалингвистикаси асослари.-Тошкент: Академнашр, 176 б.

18. Eshonqulova, S. (2009). Nodira she'riyatida Xizr obrazining badiiy talqini. "O'zbek tili va adabiyoti" jurnali. Toshkent. №6. 74-76.

19. Эшонкулова С. (2012). Поэтическое толкование образа Хызра в лирики Надиры бегим. Вестник Челябинского государственного университета. -Россия, Челябинск. №12. С. 119-121.

20. Эшонкулова С. (2019). Традиции восточной литературы в творчестве Надиры. Jurnal. "Theoretical & Applied Science" Impact Faktor. -Philadelphiya: USA. № 02 (70). S. 262-267.

21. Umirova D. (2020). Authenticity and authentic materials: history and present.

European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 8 (10), Part II. 129-133.

REFERENCES

1. Алпанова Ш. Нуткий фаолият жараёнидаги рухий холатларнинг узбек тилининг турли сатх бирликлари воситасида акс этиши. Филол.фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) дисс... автореф.-ФарFона, 2018.- 51 б.

2. Боймирзаева С. Матн модаллиги.- Тошкент: Фан, 2010.- 150 б.

3. Виноградов В.В. Основные вопросы синтаксиса предложения// Избранные труды, Исследования по русской грамматике,-М., 1975, С.259.

4. Махмудов Н., Нурмонов А. Узбек тилининг назарий грамматикаси (Синтаксис). Тошкент: Укитувчи, 1995.- 230 б.

5. Мирзаахмедова Ю. Модаллик категорияси хакида мулохазалар// Узбек тили ва адабиёти, 2006, № 6. -71-75 б.

6. Rasulov R. (2020). Word Valence and Syntactic Relationship. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 295-300.

7. Rasulov R. (2020). Agency Valency of Voice Forms of the State Verbs (On the Material of the Uzbek Language). International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 7(7), 308-317.

8. Rasulov R. (2020). Kelajak - til sohiblariniki. Til va adabiyot ta 'limi, 7(7), 63-64.

9. Ботирова Ш. И. (2020). Об обучении студентов филологии основам анализа и литературным терминам. Преподавание языка и литературы, 7(7), 82-83.

10. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 1620.

11. Botirova S. I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 1(5), 110-113.

12. Ш. Сафаров. (2008). Прагмалингвистика.Тошкент: УзМЭ. 255 б.

13. Фитрат А. (1930). Узбек тили коидалари туFрисида бир тажриба. Иккинчи китоб. Нахв. 4-босма. Уздавнашр. Самарканд-Тошкент, 32- б.

14. Уринбоев Б. (2005). Синтактик муносабатлар. Самарканд. 144 б.

15. Курбонова М., Сайфуллаева Р., Бокиева Г., Менглиев Б. (2004). Узбек тилининг структурал синтаксиси (Укув кулланмаси). Тошкент, 144 б.

16. Козокова Н. (2018). Мурожаат бирликларининг функционал-прагматик хусусиятлари. Тил ва адабиёт таълими, №6. 34-б.

17. Хдкимов М. (2013). Узбек прагмалингвистикаси асослари.-Тошкент: Академнашр, 176 б.

18. Eshonqulova, S. (2009). Nodira she'riyatida Xizr obrazining badiiy talqini. "O'zbek tili va adabiyoti" jurnali. Toshkent. №6. 74-76.

19. Эшонкулова С. (2012). Поэтическое толкование образа Хызра в лирики Надиры бегим. Вестник Челябинского государственного университета. -Россия, Челябинск. №12. С. 119-121.

20. Эшонкулова С. (2019). Традиции восточной литературы в творчестве Надиры. Jurnal. "Theoretical & Applied Science" Impact Faktor. -Philadelphiya: USA. № 02 (70). S. 262-267.

21. Umirova D. (2020). Authenticity and authentic materials: history and present.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 8 (10), Part II. 129-133.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.