Научная статья на тему 'ҲУНАРМАНДЧИЛИК АСОСИДА ХОТИН ҚИЗЛАРНИНГ КАСБИЙ-АМАЛИЙ КОМПЕТЕНТЛИЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ'

ҲУНАРМАНДЧИЛИК АСОСИДА ХОТИН ҚИЗЛАРНИНГ КАСБИЙ-АМАЛИЙ КОМПЕТЕНТЛИЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
5
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
hunarmand / xalq hunarmandchiligi / kasbiy amaliy kompetensiya / an’ana / pedagogik imkoniyatlar.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Magdieva Marxabo Erkinovna, Baxtiyorova Lobar

Ushbu maqolada, Hunarmandchilik insonning ishlab chiqarish faoliyati bilan vujudga kelib, jamiyat rivojlanishi davomida asta-sekin dehqonchilik va chorvachilikdan ajralib chiqdi, turli ijtimoiy-tarixiy davrlar doirasida texnika rivoji bilan aloqador holda takomillasha bordi, turli ixtisosliklar (kulollik, duradgorlik, temirchilik, misgarlik, binokorlik, toshtaroshlik, oʻymakorlik, kashtadoʻzlik, koʻnchilik, tikuvchilik, toʻquvchilik, zargarlik, degrezlik, rixtagarlik, zardoʻzlik, boʻyoqchilik, kemasozlik, taqachilik, tunukasozlik va boshqalar)ga ajraldi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҲУНАРМАНДЧИЛИК АСОСИДА ХОТИН ҚИЗЛАРНИНГ КАСБИЙ-АМАЛИЙ КОМПЕТЕНТЛИЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL ISSUES OF PRIMARY EDUCATION: PROBLEMS, SOLUTIONS AND DEVELOPMENT

PROSPECTS"

_April 26, 2024_

^УНАРМАНДЧИЛИК АСОСИДА ХОТИН ЦИЗЛАРНИНГ КАСБИЙ-АМАЛИЙ КОМПЕТЕНТЛИЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ 1Magdieva Marxabo Erkinovna, 2Baxtiyorova Lobar

1Nizomiy nomidagi TDPU Boshlang'ich talim fakulteti Boshlang'ich ta'limda matematika va uni o'qitish metodikasi kafedra o'qituvchisi, 2Boshlangich tlim 201 gurux talabasi

https://doi.org/10.5281/zenodo.11058917 Annotatsiya. Ushbu maqolada, Hunarmandchilik insonning ishlab chiqarish faoliyati bilan vujudga kelib, jamiyat rivojlanishi davomida asta-sekin dehqonchilik va chorvachilikdan ajralib chiqdi, turli ijtimoiy-tarixiy davrlar doirasida texnika rivoji bilan aloqador holda takomillasha bordi, turli ixtisosliklar (kulollik, duradgorlik, temirchilik, misgarlik, binokorlik, toshtaroshlik, o'ymakorlik, kashtado'zlik, ko'nchilik, tikuvchilik, to'quvchilik, zargarlik, degrezlik, rixtagarlik, zardo'zlik, bo 'yoqchilik, kemasozlik, taqachilik, tunukasozlik va boshqalar)ga ajraldi.

Kalit so'zlar: hunarmand, xalq hunarmandchiligi, kasbiy amaliy kompetensiya, an'ana, pedagogik imkoniyatlar.

Аннотация. Раскрыты педагогические возможности и условия Мастерство создавалось производственной деятельностью человека и в ходе развития общества постепенно отделялось от земледелия и животноводства, совершенствовалось в связи с развитием техники в рамках разных общественно-исторических периодов, различных специальностей (гончарное, столярное, кузнечное, медное дело, строительство, каменное дело (резьба, вышивка, дубление, портняжное дело, ткачество, ювелирное дело, портняжное дело, металлообработка, ювелирное дело, малярное дело, кораблестроение, сапожное дело, жестянное дело и др.).

Ключевые слова: ремесленник, народные промыслы, профессионально-практическая компетентность, традиция, педагогические возможности.

Abstract. In this article, Craftsmanship was created by the production activity of a person, and during the development of society, it was gradually separated from agriculture and animal husbandry, it improved in connection with the development of technology within the framework of different socio-historical periods, various specialties (pottery, carpentry, blacksmithing, coppersmithing, construction, stonework, (carving, embroidery, tanning, tailoring, weaving, jewelry, tailoring, metalworking, goldsmithing, painting, shipbuilding, shoemaking, tinsmithing, etc.).

Keywords: craftsman, folk crafts, professional practical competence, tradition, pedagogical possibilities.

Талаба-кизларнинг хунармандчилик асосида хотин кизларнинг касбий-амалий компетентлилигини ривожлантириш асосида уларда мустакиллик, фаол фукаролик позициясига эга булиш, ташаббускорлик, медиаресурслар ва ахборот-коммуникация технологияларидан уз фаолиятида окилона фойдалана олиш, онгли равишда касб-хунар танлаш, соглом ракобат хамда умуммаданий куникмаларини шакллантиради.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL ISSUES OF PRIMARY EDUCATION: PROBLEMS, SOLUTIONS AND DEVELOPMENT

PROSPECTS" April 26, 2024

O'qituvchi

Talaba

Mutaxassislik bo'yicha bilim

Pedagogik qobilyat

Ijodkorlik

Texnologiya

Novatorlik va moderatorlik

I. Tayanch kompetensiya:

1. Kommunikativ;

2. Axborotlar bilan ishlash;

3. O'z ustida ishlash va malakasini oshirish;

4. Ijtimoiy faol fuqarolik;

5. Milliy va umummadaniy qadryatlarni asrash;

6. Matematik savodxonlik, fan va

texnika yangiliklardan

Natija - egallangan bilim, ko'nikma va malakalarni hayotda qo'llay olishlik

O'qituvchi va talaba o'rtasidagi kompetensiyaviy yondashuvga asoslangan bog'lanish Юкоридаги жадвалда куриниб турганидек, таянч компетенциялар: Коммуникатив компетенция; Ахборот билан ишлаш компетенцияси; Шахс сифатида уз-узини ривожлантириш компетенцияси; Ижтимоий фаол фукаролик компетенцияси; Умуммаданий компетенциялар; Математик саводхонлик, фан ва техника янгиликларидан хабардор булиш хдмда фойдаланиш компетенциясига булинади. Инсон уз хдётида шахсий, ижтимоий, иктисодий ва касбий муносабатларга киришиши, жамиятда уз урнини эгаллаши, дуч келадиган муаммоларнинг ечимини х,ал этиши, энг мух,ими, уз сохдси, касби буйича ракобатбардош булиши учун зарур булган таянч компетенцияларга эга булиши лозим. Бундан ташкари, таълимда х,ар бир укув фанини узлаштириш жараёнида укувчиларда, шу фаннинг узига хослиги, мазмунидан келиб чиккан х,олда, сохдга тегишли хусусий компетенциялар х,ам шакллантирилади.

Талаба-кизларнинг хунармандчилик асосида хотин кизларнинг касбий-амалий компетентлилигини ривожлантиришда каштачилик санъати ва таълимининг ривожланиш жараёни мамлакатимизнинг ижтимоий- иктисодий ва сиёсий ривожланиши билан чамбарчас боглик.

Халк хунармандчилиги санъатининг ривожланишига доир маълумотлар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL ISSUES OF PRIMARY EDUCATION: PROBLEMS, SOLUTIONS AND DEVELOPMENT

PROSPECTS" April 26, 2024

№ Халк хунармандчилиги санъатининг ривожланишига доир йиллар Халк хунармандчилиги санъатининг ривожланишига доир маълумотлар

1. ХХ асрнинг 20- йилларида халк хунармандчилигининг айрим сохалари, жумладан, хунармандлик, каштачилик, зардузлик, накшсозлик, ганчкорлик анъаналари сакланиб колинган, бирок бунда эскирган асбоб-ускуналар ва жихозлар билан эски намуналар ва эскича усуллардан фойдаланиб иш юритилган булсада, бу артелларнинг фаолияти каштачилик санъати йуналишлари, методларини белгилаб беришга кодир эмас" эди.

2. ХХ асрнинг 30- йилларида Каштачилик санъатининг мазкур даври тадкикотчилари кайд этишларича, "каштачилик хунармандчилигининг анъаналари унчалик куп сонли булмаган хунармандларнинг шарофоти билан саклаб колинди, бирок оригинал гояларни илгар суриш ва ривожлантириш учун учун малакали мутахассислар етишмас эди"

3. ХХ асрнинг 50 йилларигача собик шуролар давлатида каштачилик санъатининг ривожланмаганли, лекин халк хунармандчилигининг бошка йуналишлари ривожланганлигини таъкидлайдилар. Ана шу вактдан бошлаб С.С.Булатов, Р.Хасанов, доцент Р.Шобаратов, ^Досимов, А.Турдиалиэв, О.Худаёрова ва бошкалар халк бадиий хунармандчилигининг каштачилик сохаси учун мутахассислар тайёрлаш муаммоларини хал этишга багишланган тадкикот ишлар олиб борганлар.

4. ХХ асрнинг 60-йиллари урталарида Давлат тарихий музейлари ходимлари хунармандлар билан максадли равишда фаол иш олиб борганлар: маърузалар укилган, хунармандлар учун музей фондлари очиб берилган, замонавий каштачилик махсулотлари харид килина бошланган.

5. ХХ асрнинг 70-йилларида халк хунармандчилиги таълимининг энг асосий камчилиги каштачилик бадиий тарбиясини инкилобгача даврда мавжуд булган усулларни ёки намуналарни такрорлаш, у ёхуд бу куринишда уларни замон талабларига мослаштиришдан иборат эди.

6. Мустакилликдан кейинги йилларда каштачилик санъатининг йуколиб бораётган кадриятлари аста-секин тиклана бошланди, аммо анъаналарнинг ибтидосига кайтиш заруриятини факатгина англаш, тушуна бошлашнинг узи етарли эмас эди. Бу даврда каштачилик санъати сезиларли даражада усди. Каштачилик санъати санъат асарларининг кенг доирасини - йирик асарлардан, масалан, матоларга ва гиламларга ишлов бошлаб (у

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL ISSUES OF PRIMARY EDUCATION: PROBLEMS, SOLUTIONS AND DEVELOPMENT

PROSPECTS"

April 26, 2024_

ёки бу материалдан фойдаланиб турли шакл ва усулларни кулланган холда) оддий, бирок нафис даструмолча ёки содда яратилган ижод намуналаригача камраб олинади.

Хусусан, хозирги уста-хунармандлар тайёрловчи касб-хунар коллежларида таълим анъаналари назария ва амалиётнинг урганилиши энг аввало нафис санъатни урганиш оркали амалга оширилади. Амалий фанлар билан бир каторда назарий фанларга: халк бадиий хунармандчилиги тарихи, санъатлар тарихи, методлар тарихи ва шу каби ёш мутахассисларда зарурий бадиий дунёкарашни шакллантирадиган фанларни укитишга алохида эътибор берилган.

Композицияларга оид топшириклар тизимига нафис хажмли махсулотларни лойихалаштиришга доир топшириклар хам киритилган. Лойихаларни амалга оширишни такомиллаштириш материалдан махсулот яратишнинг сифатида акс этади ва у тасдикланган укув режалари асосида амалга оширилади. Масалан, 1-курсда композиция асослари урганилади. Бу курс топширикларига усимликларнинг натура чизгилари ва уларнинг трансформациси (узгариши) - декоратив кайта ишлаш, шунингдек, хажмли каштачилик буюмларига доир топшириклар киради. 2-курсда кашта чок турлари (илмокли, попоп, занжир, босма ва ироки) композицияларини бажарадилар. 3-курсда эса, матодан тайёрлашни назарда тутган холда хайвонлар шакллари методларини урганадилар.

Таълим жараёнида булажак укитувчилар хунармандчилик буюмларни тайёрлашда каштачиликнинг анъанавий усулларини урганадилар;

- иккинчидан, каштачилик иши ривожланишига замонавий ишлаб чикариш анъаналарининг таъсири каштачилик техникаси сифатида матога ишлов беришни амалга ошириш жараёнида намоён булади. Булажак укитувчилар каштачилик методи билан нафакат безаклар яратадилар, балки кичик санъат асарларини, шунингдек катта булмаган тасвирий композициялар, хунармандчилик таркибига кирувчи кашта махсулотларини хам яратадилар;

- учинчидан, укувчилар халк хунармандчилиги махсулотларни яратишга доир билим, куникма ва малакаларни узлаштирадилар, каштачилик намуналарини яратишга йуналтириладилар. Композиция таълимининг бош масалаларидан бири сифатида булажак технология таълими укитувчилари композицион тизимнинг конструкция билан уйгунлашувини, кичик хажмдаги каштачилик махсулотларини конструкциялашни назарда тутадилар;

- туртинчидан, янги бадиий йуналишларни жорий этиш (авангард окимлар) кашта шаклларидан бошка материалларга ишлов беришда фойдаланиладиган композицияларнинг пайдо булишига таъсир курсатади.

Шундай килиб, уста-хунармандлар тайёрловчи касб-хунар коллежларида матоларга бадиий ишлов беришда, укувчиларга хос булган бадиий-ижодий ривожланишнинг асосий компонентларини ажратиб курсата оламиз. Бадиий идрокнинг ривожланиши хунарманд усталари билан мулокотлар, музей коллекцияларини урганиш оркали амалга оширилади. Мулокот жараёни давомида укувчиларга нина, сузона, ангишвона билан ишлашнинг анъанавий усулларини узлаштиришга кумаклашадиган хиссий тажриба жамлаб борилади. Булажак технология таълими укувчиларининг бадиий хотиралари ва фантазияларининг ривожланиши учун музейлар ва амалиётда курилганларни англашга йуналтирилган бадиий-ижодий композицион топшириклар берилади. Укитувчилар дунёкарашининг

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL ISSUES OF PRIMARY EDUCATION: PROBLEMS, SOLUTIONS AND DEVELOPMENT

PROSPECTS"

_April 26, 2024_

миккёси уларни ассоциатив фикрлаш кобилиятлари аниккланадиган укув лойихаларида акс эттирилади. Боскичли топширикклар ва диплом ишларининг тахлили булажак укитувчилар бадиий англанган, методиклаштирилган таълим шакллари билан фаол иш олиб боришларини курсатди. Таълим жараёнининг якунида Булажак укувчилар ифодали бадиий образларни яратишга йуналтирилган композицион методларни узлаштирган буладилар.

Турли матоларга ишлов бериш хам КХК укувчиларининг бажарган ишларида акс этган. Бу укувчиларнинг укув ва диплом ишларида кулда ишлов бериладиган матоларга кушимча безак сифатида зарларнинг мавжуд булиши тавсифлидир. Каштачилик безаклари композицион тузилмаларида тошлардан фойдаланишга алохида эътибор берилиши якккол кузга ташланиб туради.

REFERENCES

1. Амиргазин К. Ж., Удалов С. Р. Формирование компетентностей в процессе обучения декоративно-прикладному искусству // Омский научный вестник. 2012. № 2 (106). С. 223-225.

2. Гурьев А. И. Статус межпредметных связей в системе современного образования // Наука и школа. 2002. № 2. С. 41-45.

3. Зимняя И. А. Ключевые компетенции - новая парадигма результата образования // Высшее образование сегодня. 2003. № 5. С. 34-42.

4. Кенжебеков Б. Т. Методологические подходы к исследованию развития профессиональной компетентности специалиста // Профессиональное образование. 2004. № 5. С. 177-182.

5. Мишина А. В. Развитие искусствоведческой компетенции бакалавров художественных факультетов // НАУКОВЕДЕНИЕ: интернет-журнал. 2015. Т. 7. № 4 (июль - август). URL: https://cyberleninka.ru/ article/n/razvitie-iskusstvovedcheskoy-kompetentsii-bakalavrov-hudozhestvennyh-fakultetov (дата обращения: 27.06.2017).

6. Muslimov N., Usmonboyeva M., Sayfurov D., To'rayev A. Pedagogik kompetentlik va kreativlik asoslari. T.: "Sano-standart", 2015.

7. Erkinovna, M. M. (2021, February). The role and importance of the creative approach in the teaching of folk art and the science of artistic design. In E- Conference Globe (pp. 5-7).

8. Магдиева, М. Э. (2022). Использованию В Конце XIX-Начало XX Веках В Узбекистане Местных Тканей Для Пошива Одежды-Шёлковых, Полушелковых И Процесс Их Изготовления. Miasto Przyszlosci, 28, 1-3.

9. Erkinovna, M. M. Teaching folk craft and artistic design in professional education. International Journal For Innovative Engineering and Management Research, 10(03), 355356.

10. Erkinovna, M. M. (2023). Pedagogical Foundations of Women's Professional Competence Based on Crafts. Best Journal of Innovation in Science, Research and Development, 2(4), 5659.

11. Магдиева, М. Э. (2023). Традиционное Искусство Ткачества. Miasto Przyszlosci, 33, 145149.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.