Научная статья на тему 'ИЖОДИИ ТУГАРАКЛАР ОРКАЛИ УЦУВЧИ-ЕШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ'

ИЖОДИИ ТУГАРАКЛАР ОРКАЛИ УЦУВЧИ-ЕШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

277
102
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
амалий санъат / халк кунармандчилиги / ижодий тугарак / бадиий таълим / эстетик тарбия / applied arts / folk crafts / creative circle / art education / aesthetic education.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хайтбой Эралиевич Султанов, Иззат Мухамадсултановна Марасулова

Маколада замонавий технологиялар асрида амалий санъат ва хунармандчиликдаги муаммолар, бу сохани ривожлантириш, хунармандларни кар томонлама куллаб-кувватлаш масалалари, ёш авлоднинг ижодий ва эстетик тарбиясини такомиллаштиришда тасвирий санъат укитувчилар мехнатининг акамияти хакида гап боради. Шунингдек ижодий тугаракларни ташкил этиш, ижодий машFулотлар оркали болаларни амалий безак санъати ва миллий халк кунармандчилиги асарлари билан таништириш, уларга зарур бадиий билимлар бериш, мехнатсеварлик куникмаларини ривожлантириши ва шу билан бирга касб танлаш учун рухий тарбиялаши асослаб берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF SPIRITUAL EDUCATION OF STUDENTS AND YOUNG PEOPLE THROUGH CREATIVE CIRCLES

The article discusses the problems of applied arts and crafts in the age of modern technologies, the development of this field, the issues of comprehensive support for artisans, the role of teachers of fine arts in improving the creative and aesthetic education of the younger generation. It is also necessary to organize creative circles, to acquaint children with the works of applied decorative arts and national crafts through creative activities, to provide them with the necessary artistic knowledge, to develop labor skills and, at the same time, to choose a profession.

Текст научной работы на тему «ИЖОДИИ ТУГАРАКЛАР ОРКАЛИ УЦУВЧИ-ЕШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ»

ИЖОДИИ ТУГАРАКЛАР ОРЦАЛИ УК;УВЧН-ЕШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ

Хайтбой Эралиевич Султанов Иззат Мухамадсултановна Марасулова

Чирчик; давлат педагогика инстути доценти xayitsultanov@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Маколада замонавий технологиялар асрида амалий санъат ва хунармандчиликдаги муаммолар, бу сохани ривожлантириш, хунармандларни хар томонлама куллаб-кувватлаш масалалари, ёш авлоднинг ижодий ва эстетик тарбиясини такомиллаштиришда тасвирий санъат у киту вч ил ар мехнатининг ахамияти хакида гаи боради. Шунингдек ижодий тугаракларни ташкил этиш, ижодий машгулотлар оркали болаларни амалий безак санъати ва миллий хал к хунармандчилиги асарлари билан таништириш, уларга зарур бадиий билимлар бериш, мехнатсеварлик куникмаларини ривожлантириши ва шу билан бирга касб танлаш учун рухий тарбиялаши асослаб берилади.

Калит сузлар: амалий санъат, хал к хунармандчилиги, ижодий тугарак, бадиий таълим, эстетик тарбия

FORMATION OF SPIRITUAL EDUCATION OF STUDENTS AND YOUNG PEOPLE THROUGH CREATIVE CIRCLES

Haytboy Eralievich Sultanov, Izzat Muhammadsultanovna Marasulova

Associate Professor of Fine Arts of CSPI teacher of the department

ABSTRACT

The article discusses the problems of applied arts and crafts in the age of modern technologies, the development of this field, the issues of comprehensive support for artisans, the role of teachers of fine arts in improving the creative and aesthetic education of the younger generation. It is also necessary to organize creative circles, to acquaint children with the works of applied decorative arts and national crafts through creative activities, to provide them with the necessary artistic knowledge, to develop labor skills and, at the same time, to choose a profession. Key words: applied arts, folk crafts, creative circle, art education, aesthetic education.

KHPHUI

Хрзирги пайтда глобаллашув жараёни ижти м о и й - и кти со д и й ва сиёсий сохаларнинг барчасида узининг ижобий ва салбий жихатларини намоён

этмокда. Атрофимизда деярли хар куни янги юксак технологияларга оид янгиликларга гувох буламмиз. Баъзиларнинг назарида бу технологиялар даврида гуёки, амалий санъат ва хунармандчилик сохаларининг касб сифатидаги жозибадорлиги хам хира тортгандай туюлади. Охирги йилларда баъзи ота-оналар у3 болаларини хунар урганиш эмас кайсидир мансабда ишлаши учун прокурор, банкир, савдогар ёки хонанда булишини купрок хохлаб колишди. Бу ерда педагоглик касби, амалий санъат ва хунармандчилик касбларига булган эътибор анча сусайди. Албатта, кжоридаги касбларнинг кадр-кимматини эътироф этган холда, шуни таъкидлашни хохлар эдикки, бу оламда инсон маънавияти, унинг ахлокий тарбиясини ривожлантирадиган жуда зарур ва бир-биридан гузал касблар жуда куп. Х,ар ким уз кизикиши ва кобилиятига караб иш фаолиятини танласа, мамлакатимизнинг иктисодий, ижтимоий ривожпанишига шунча купрок хнссасини кушади деб уйлаймиз. Кейинги уч йил мобайнида мамлакатимизда оддий хал к манфаати, унинг кадр-кимматига булган эътибор кучайди, жумладан, кадимий ва бой тарихимиз, миллий узлигимиз, бетакрор кадрият ва анъаналаримиз тимсоли булган хал к амалий санъатини ривожпантириш, хунармандларни хар томонлама куллаб-кувватлаш давлат сиёсати даражасига кутарилди. Ушбу йуналишда халкаро хамкорликни кенгайтириш ва шу асосда Узбекистоннинг бу сохадаги улкан салохият ва имкониятларини дунёга номоён этиш, амалий санъат таълимини ривожпантириш борасида тизимли ишлар амалга оширилмокда.

Аслида хозирги компьютер технологиялар ривожланган вактда хам миллий анъаналар тарихий кадриятларга мансуб хунармандчилик санъати хам хал ким из кундалик хаётида уз урнини йукотгани йук, аксинча тобора мустахкам урин эгалламокда. Мамлакатимизда хар йили мазкур йуналишда юздан зиёд фестиваль ва ярмаркалар, савдо кургазмалари ва бошка тадбирлар утказилаётгани хам шундан далолат беради. Жахон халк амалий санъатини, унинг ажралмас кнсми булган узбек миллий хунармандчилигини асраб-авайлаш ва ривожпантиришга каратилган ана шундай эзгу ишлар ушбу бебахо бойликни келгуси авлодларга безавол етказиш, бу йулдаги саъй-харакат ва имкониятларимизни бирлаштиришда мухим ахамиятга эга эканини таъкидпаш лозим.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ана шу омилларнинг барчасини эътиборга олган холда мамлакатимизда халк амалий санъатини ривожпантириш, миллий кадриятларимиз давомийлигини саклаш, уларни кенг таргиб этиш одатий холга айланган десак муболага булмайди. Республикамизда ёш авлодни Ватанга мухаббат ва садокат

рухида тарбиялаш борасидаги урнини ва ахдмиятини янада ошириш изчил йулга куйилганлигини фахр билан эътироф этишимиз мумкин.

2019 йил 10-15 сентябрь кунлари Кукон шахрида ЮНЕСКО шафелигида биринчи Халкаро хунармандчилик фестивали утказилгани, Жах,он хунармандлар ташкилоти томонидан ушбу шахдрга "Жах,он хунармандлари шахри" маком и берилгани узбек хал к амалий санъатининг халкаро микёсдаги юксак эътирофи булди. Бу фестивал Узбекистоннинг миллий хунармандчилик анъаналарини давом эттириш, хунармандларни х,ар томонлама куллаб-кувватлаш, бой маданий меросини дунё хдмжамияти уртасида таргиб этиш ва шу оркали жах,ондаги турли миллий маданият ва кадриятларни якинлаштириш максадида уюштирилди.

Маълумки, умумбашарий маданиятнинг ажралмас кием и булган халк амалий безак санъати дунёдаги х,ар бир халк хдётида, унинг турмуш тарзи ва кадриятлари ривожида алохдда урин тутади. Ёш авлоднинг ижодий ва эстетик тарбиясини такомиллаштириш таълим тизимида фаолият курсатаётган тасвирий санъат укитувчилари учун х,ам асосий вазифалар каторида киради.

Замонавий педагог успирин болалар ва ёшларнинг эстетик тарбиясини кучайтириш, уларда х,ар томонлама баркарор маънавий иммунитетини шакллантириш учун ижодий кобилиятлари, бадиий дидини ривожпантиришни узига максад килиб олиши керак. Уларни энг яхши жах,он ва миллий маданият ютуклари, санъат асарлари билан атрофлича таништириш, чинакам миллий халк амалий санъатини мохдрона ва катъият билан таргиб килиши зарур.

Турли хил амалий санъат ва хунармандчилик машгулотларида катнашиш купчилик укувчилар учун х,ар доим севимли машгулотларидан бири булиб келган, улар бу ердаги ижодий фаолият жараёнида уз куллари билан гузаллик яратишни урганадилар.

Мактаб укувчиларининг маънавий ривожланишида, бадиий ва эстетик тарбиясида амалий безак санъати х,ам жуда мух,им ах,амият касб этади. Бу машгулотлар болаларнинг маънавий эхдиёжпари ва кизикишларига жавоб беради, уларнинг бадиий ижодкорликни узлаштиришга булган кизикишини кондиради ва баркамол ривожпанишига хдсса кушади. Бу машгулотлар да у чизади, ясайди, накшларни уяди. Укувчи учун илгари муъжиза булиб туюлган нарсаларни ярата олиши мумкинлигини билиб, кувонади ва х,айратланади х,амда уз ишига нисбатан гурур х,иссини туяди. Улар х,ар томонлама фойдали ва чиройли мах,сулотлар яратишнинг кизикарли ижодий жараёни иштирокчиларига айланадилар.

Дунё халкларининг декоратив амалий санъати турли-туман ва узининг жуда бой анъаналарига эга. Бу бизнинг миллий амалий санъатимиз ва халк

хунармандчилигида хам уз аксини топган. Укитувчиларнинг вазифаси эса, укувчиларни бу сохдга кизиктириш, миллий анъаналармиз, бой кадр и ятл ар и м и з бардавомлигини таъминлаш учун уларни бу нафис санъат турига фаол жалб этишдан иборат.

НАТИЖАЛАР

Бу сохдда шугулланган болалар ишларида узига хос жозибали натижаларга эришганлигини курамиз, аммо улар бундай мукаммал нафис санъат асарлари яратиш сирлари хдкида х,али жуда кам маълумотга эга буладилар. Болаларни амалий безак санъати билан биринчи таништириш мактабдадаги тасвирий санъат дарсларида булиб утади, унда болалар миллий амалий санъат ва халк хунармандчилиги хдмда куплаб жах,он халкларининг ажойиб санъат дурдоналри хдкнда билимларга эга булишади. Бирок, укувчилар турли хил амалий безак санъати турлари хдкидаги маълумотлар, маълум материалларни бадиий кайта ишлаш усуллари билан купрок мактабдан танщари кушимча ижодий тугараклар, студиялар ва санъат мактабларида танишадилар.

Амалий безак санъати турлари буйича машгулотлар деярли х,ар кандай умумтаълим мактабида тасвирий санъат ва чизмачилик кабинетидаги укув устахоналарида кушимча моддий харажатларсиз ташкил килиниши мумкин (оддий турлари).

Амалий безак санъати ва миллий хунармандчилик буйича муваффакиятга эришиш куйидагиларга боглик:

1. Иш шароитлари 2. Машгулотлар давомийлиги. 3. К,атъий интизом.

Машгулотларни олиб боришда укитувчи-тугарак рах,бари юкори мах,оратга эришиш учун зарур булган кургазмалилик, кулайлик, тизимлилик тамойиллардан фойдаланиши керак.

Х,акикатдан х,ам болалар амалий безак санъати билан шугулланиб, ажойиб натижаларга эришишлари мумкин. Буни мактаб, туман, шахдр, вилоят, республика ва халкаро кургазмалар х,амда ижодий танловлардаги болалар ижодиёти намуналари яккол намоён этмокда. Бу ишлар х,ар бир томошабинда узига хос ёкимли туйгуларни уйготадиган гузаллиги, ранглар уйгунлиги, жозибадорлиги билан узига жалб килади. Бу миллий амалий безак санъати ва халк хунармандчилиги анъаналарини ривожлантиришга асосланган тугаракларда амалий санъат билан шугулланишга булган болаларнинг кизикиши юкорилигидан далолат беради.

Х,аммамизга аёнки, халк амалий безак санъати - бу аввало, табиат билан узвий боглик булиб, табиатдан завк ва илх,ом олиб, бетакрор ижод намунасини яратиш санъатидир.

Шуни таъкидлаш жоизки, утмишдаги хунармандлар асрлар давомида узок жойларга хом ашё излаб боришмаган, балки кул остидаги материалларни кайта ишлашган. Одамлар атроф-мух,итдаги табиий хом ашёлардан фойдаланиб ижод килиш билан шугулланар экан, узларининг бадиий маданияти мах,сули булган амалий безак санъати асарларини яратадилар. Бу хдкда А.Б. Салтыков "кимнинг кули остида дарахт булса ёгочда, кимгадир жун топиш осон булса жунда, кимда соз тупрок билан ишлашга имкони булса лойда ва х,оказо "деб ёзган эди. Материалларга ишлов беришнинг ушбу тамойили асосида фаолият якин орада жойлашган хом ашё ресурсларига каратилиб, тугаракларда болалар билан шугулланадиган санъат турлари учун х,ам асосий етакчи йуналиш булиши керак.

МУХ,ОКАМА

Узингиз тасаввур килинг, оддий кора тупрокдан, бир булак темир ёки ёгоч парчасидан ноёб ва гузал буюмлар яратиш, таъбир жоиз булса, уларга "жону тил" багишлаш учун хунармандга нафакат машаккатли кул мехдати, балки калб хдрорати х,ам керак. Нозик дид ва мах,орат, сабр-токат, энг мухдми, уз касбига чексиз мехр ва садокат, фидойилик керак.

Биз ёшларимизда шундай нозик дид, мах,орат ва фидойилик хислатларини шакллантиришимиз зарур. Буни х,ар бир худуддаги шарт-шароитларни хдсобга олиб ташкил этилган ижодий тугараклар оркали амалга ошириш максадга мувофик булади. Айникса, бундай максадли дарсларни бадиий ишлов бериш учун материаллар якин булган кишлок мактабларида ташкил килиш имконияти жуда куп. Бунга аппликация дарслари учун сомон, лой, пустлок, уруглар, ёгоч ва бопща тайёр хом ашёлар киради. Кдшлокда кулолчилик буюмлари учун лой, х,ар кандай тукиш учун камиш, аппликация учун маккажухори барги ва бошка материалларни топиш осонрок. Факат бунга рассом-ижодкорнинг синчков нигохд билан караш керак холос, чунки кадимги мах,аллий х,унармандлар ноёб асарлар яратиш учун асосан кул остидаги мах,аллий материалларидан фойдаланган.

Шахдрларда ишлатилган ёки тайёр материалларни танлаш осонрок, х,озирги пайтда биз х,ар хил савдо турларига ихтисослашган (бижутерия) дуконларда безатиш учун керак булган х,ар хил материалларни сотиб олишимиз мумкин Бой ижодий тасаввур оркали бола лойни полимер ва совук чинни (холодный фарфор) ёки оддий хамир, тукиш учун шохчаларни ингичка газета урамлари билан алмаштиришига имкон берадио. Ташлаб юборилган х,ар хил пластик идишлар, уларнинг копкоклари, эски матолар, тикишга яроксиз булган мато кийкимлари, яроксиз х,олга келган компьютер дисклари ва х,.к.

Одамлар яроксиз деб ташлаб юборган хар кандай табиий материаллардан чиройли ругорбоп буюмлар, киши кузини кувнатадиган сувенирлар ясашда тугри ва унумли фойдаланиш мумкин. Мах,оратли ижодкорнинг кулиДа юкорида айтилган бошкалар учун кераксиз барча нарсалар узгача шаклга айланади ва биз улар дан турли максадларда фойдаланишимиз мумкин.

Санъат билан шугулланган инсон яхши томонга узгаради. Амалий санъат билан шугулланганда эса икки баравар узгаради, яъни, болада сабрлилик, вазминлик, мехрибонлик ва катъиятлилик хусусиятлари тарбияланади. Дунёнинг барча мамлакатларида амалий безак санъати мактаб укувчиларининг тарбиясига ижобий таъсир курсатиши кайд этилган. Бадиий хунармандчилик марказларида вояга етганларнинг хукукбузарлик х,олатлари жуда кам учрайди, чунки у ерда эрта ёшдан бошпаб болалар амалий ишлаш жараёнида кнзикарли нарсалар яратишга иштиёк билан карашади. Бундай ижодий тугараклар тарбияси огир болаларнинг тарбиясига х,ам ижобий таъсир курсатиши амалда куп исботланган. Укитувчилар, тугарак рах,барлари ва ота-оналар бунга купрок эътибор беришлари, уз фарзандларини тугаракларга, студияларга ва амалий безак санъати дарсларига олиб боришга хдракат килишлари керак. Амалий безак санъати оркали эришилган ютуклар болалардаги узига булган ишончини кучайтиради. У фаолиятнинг янги турига нисбатан узидаги тортинчоклик тусикларини катъият билан енгиб чикади.

ХУЛОСА

Уларда х,ар кандай мехдат турида ижодий ёндашишга тайёргарлик хусусиятлари тарбияланади, амалий безак санъати билан шугулланиш шунчалик узига жалб киладики, болаларда вактини буш утказиш истаги умуман йуколади. Шу уринда буюк мутафаккир Бах,оуддин Накшбанд бобомизнинг "Хунар шундай тулпорки, унга минган киши албатта хурмат-эътибор топгай ва саодат манзилига етгай" деган хдкматли сузлари беихтиёр кишининг ёдига келади.

Ижодий машгулотлар болаларда эстетик дидни шакллантириб колмай, балки уларни амалий безак санъати ва миллий халк хунармандчилиги асарлари билан таништиради, уларга зарур ижодий билимларни беради, бадиий мехдат куникмаларини ривожпантиради ва шу билан бирга касб танлаш учун рухдй ва амалий тайёргарликни амалга оширади.

Факат, юкори эстетик туйгуларга эга булган, ички дунёкараши ривожпанган одамгина атрофидаги дунёни фаол равишда узгартира олишга кодир булади.

REFERENCES

1. Султанов, X. Э., Анкабаев, P. Т., Хасанова, H. С., & Чориева, Н. Ш. (2017). Инновационные методы обучения на занятиях по изобразительному искусству. In Актуальные вопросы современной педагогики (pp. 103-105).

2. Ne'mat, А. М., & Ankabaev, R. Т. (2018). Methodological Principles of Training Fine Arts. Eastern European Scientific Journal, (6).

3. Ирбутаева, M. Т., Махмудов, M. Ж., & Махмудов, М. Э. (2020). ЖИВОПИСЬ И ГАРМОНИЯ МУЗЫКИ. Ученый XXI века, 6-7(65), 31-34.

4. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Importance of illustrations for perception of content of the book. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 98-101.

5. Shuhratovich, I. U. (2020). Application of innovation in teaching process. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(5), 4-8.

6. Saidazimovich, В. I., Turgunovich, A. R., Jabbarovich, M. M., & Tairovna, I. M. (2020). THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE LANDSCAPE GENRE IN THE FINE ARTS. EPRA International Journal of Research and Development, 5(3), 423-424.

7. Eralievich, S. K., Mukhamatsultonovna, M. I., Saidazimovich, В. I., & Turgunovich, A. R. (2020). The Need for Creation of a Cluster of Pedagogical Innovations in the System of Continuous Education. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 6586-6591.

8. Shuhratovich, I. U. (2020). Technologies of working on graphic materials in fine arts classes (on the example of working still life in the pen. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 41-45.

9. Байметов, Б. Б., Собиров, С. Т., & Исматов, У. Ш. (2019). ПРОБЛЕМЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ УЧИТЕЛЕЙ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА. Вестник науки, 7(7), 63-66.

10. Tursunmurotovich, S. S., Eraliyevich, S. X., & Shuhratovich, I. U. (2020). Illustration and the Influence of Illustrator on Children's Understanding of Fairy Tales and Works of Art in Books. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 3526-3533.

11. Eralievich, S. K., Tursunmurotovich, S. S., & Mukhamatsultonovna, M. I. (2020). THEORETICAL BASIS OF CLUSTER APPROACH IN FINE ARTS EDUCATION. Journal of Critical Reviews, 7(9), 108-111.

12. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Bolalar ijodiy qobilyatini rivojlantirishda grafik rassomlar hayoti va ijodiy faoliyatini organishning muhimligi. Педагогика ва психологияда инновациялар, (2), 460-464.

13. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Some Factors That Impede The Development Of Students' Creative Abilities In Fine Art Classes. Asian Journal of Research, 7(3), 214-218.

14. Saidazimovich, В. I. (2020). 50 Years Of The Xx Century The Development Of The Uzbek Landscape Genre. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(6), 62-64.

15. Султанов, X. Э., Худайбердиев, П. У., & Собиров, С. Т. (2017). Непрерывное образование в Узбекистане как требование времени. Молодой ученый, (4), 385389.

16. Boltabayevich, В. В. & Pardaboy, К. (2020). Scientific and theoretical aspects of the formation of compositional abilities of students in painting classes. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (3), 93-96.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.